ØLANCI

Dr Ivica Jankovec

profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu

UDK 336.74..34.01

Pravni pojam novca

Rezime

U ølanku autor ukazije na funkcije novca, analizira razna teorijska miå-

çaña o novcu kao pravnom institutu, i na osnovu toga iznosi shvatañe da je

novac svako zakonom ustanovçeno sredstvo plaõaña u jednoj drÿavi, koje stva-

ra drÿava ili neko drugi po ñenom ovlaåõeñu, kome çudi koji ÿive na tom po-

druøju priznaju odreæenu kupovnu moõ zbog ñegove realne vrednosti u odnosu na

zlato ili neku stranu valutu. Novac u uÿem smislu reøi (novøanice i kovani

novac) su pokretne stvari, potroåne stvari i stvari odreæene po rodu. Nov-

øanice nisu hartije od vrednosti. Bezgotovinsko plaõañe uz koriåõeñe ÿi-

ralnog (skripturalnog) novca ima isto dejstvo kao i plaõañe gotovim novcem.

Ÿiralni novac moÿe se uvek pretvoriti u gotov novac, i obrnuto. Zato kad se

analizira novac kao pravni institut, nema potrebe praviti razliku izmeæu

gotovog i ÿiralnog novca.

Kçuøne reøi: novac, funkcije novca, pravne osobine novca.

1. Funkcije novca

Ekonomska teorija se vrlo mnogo bavila novcem i funkcijama novca. Bar na-

josnovnija znaña iz ove oblasti su neophodna da bi se mogao odrediti pravni po-
jam novca i novøanih obaveza.

Ekonomisti uglavnom smatraju da postoje tri osnovne funkcije novca.

Pravo i privreda br. 11-12/97.

Prvo, novac sluÿi kao merilo vrednosti svih stvari ili øinidbi. Svaka st-

var dobija kroz novac odreæenu vrednost koja je nezavisna od ñene upotrebne
vrednosti. Novac sluÿi kao opåti ekvivalent na trÿiåtu; novac je zajedniøki
imeniteç kojim se izraÿavaju sve vrednosti. Preko novca omoguõuje se uporeæe-

ñe vrednosti razliøitih stvari.

Ako je cena jednog jajeta 30 para, a cena jednog

kilograma krompira 60 para, to znaøi da jedan kilogram krompira vredi kao dva
jajeta.

Drugo, zbog svoje osobine opåteg merila vrednosti, novac moÿe da sluÿi za

plaõaña u prometu bilo kojih vrsta i koliøina stvari ili usluga. On je promet-

no sredstvo, sredstvo razmene dobara.

Suåtina novøanih obaveza je prenoåeñe

kupovne moõi koju daje nvoac od duÿnika na poverioca.

Novac daje onom ko ga

ima ili ko ga potraÿuje opåtu imovinsku moõ, u tom smislu åto se za novac mo-
ÿe pribaviti svako imovinsko dobro nenovøane prirode koje se nalazi u prome-
tu. U gorñem primeru, ako je prodavac prodao dva jaja za 60 para, on za taj novac
moÿe kupiti kilogram krompira ili odgovarajuõu koliøinu neke druge stvari.
Pri tome, on ne treba da traÿi prodavca koji prodaje krompir, a kome su potreb-
na jaja. On moÿe prodati jaja jednom licu, a kupiti krompir od drugog lica. U to-
me je ogromna praktiøna prednost prodaje (dakle razmene robe za novac) od
razmene robe za robu (trampe).

Bonovi koji sluÿe za kupovinu samo odreæene vrste robe mogu imati øak i ve-

liku vrednost ako te robe nema na trÿiåtu u slobodnoj prodaji. Ali, oni nemaju

neizdiferenciranu kupovnu moõ, pa zbog toga ne predstavçaju novac.

Treõe, novac omoguõava konzervaciju vrednosti. Ako je prodavac prodao dva

jaja za 60 para, jer mu jaja nisu bila potrebna za ñegovu potroåñu, on primçeni
novac ne mora odmah upotrebiti za kupovinu krompira ili neke druge stvari. On
moÿe taj novac øuvati, ili dati na zajam, dok mu ne bude potreban. Øitav niz
pravnih poslova zasniva se na ovoj funkciji novca.

Ovo je vrlo pojednostavçena åema, koja sigurno neõe zadovoçiti øitaoca ko-

ji se bliÿe bavi ekonomskim funkcijama novca. Ali, za pravnu analizu o novcu
ona moÿe da predstavça dovoçnu osnovu.

Sause, G.,

“Novac, bankarstvo i ekonomska aktivnost”

, Beograd, 1972, str. 3.

Jovanoviõ, S., esej

“Marks”

u kñizi “Iz istorije politiøkih doktrina”, Beograd, 1990,

str. 230: “Razmena nejednakih stvari moguõna je samo tako, ako se obe svedu na neåto åto

im je zajedniøko”.

Kruç, dr V.,

“Novac i novøane obaveze u unutraåñem i meæunarodnom pravu”

, Beograd,

1973, str. 4.

Medicus, dr D.,

“Schuldrecht I, Allgemeiner Teil”

, München,

1988, str. 201.

Isto, str. 43.

Pravo i privreda br. 11-12/97.

Najistaknutiji predstavnik ove teorije bio je francuski pravni pisac A.

Mater.

Kritiøari ove teorije istiøu da se ona mogla odrÿati dok je trajalo klasiø-

no zlatno pokriõe novca. Kada je prekinuta veza izmeæu zlata i novca u opticaju,
kada viåe nije bilo moguõe zameniti novøanicu za zlato ili zlatnike, postalo je
oøigledno da novøanice, same po sebi, kao komadi hartije, nemaju nikakvu vred-
nost. Kako kaÿe profesor Kruç, ako bi se drÿali metalistiøke doktrine, novca

u pravnom smislu viåe ne bi bilo.

Meæutim, metalistiøku teoriju novca ipak ne treba zanemariti. U prilog

ove teorije moÿe se istaõi da mora postojati neki parametar prema kojem se
odreæuje vrednost nacionalne valute. Odreæivañe vrednosti nacionalne valute
u odnosu prema stranim valutama ne moÿe se prepustiti iskçuøivo dejstvu tr-
ÿiåta, jer trÿiåte moÿe da dejstvuje i stihijno. Dugo vreme je taj valorimetar

bilo zlato ili srebro.

Vrednost nacionalne valute moÿe biti izraÿena u zla-

tu i kad novøanice nisu konvertabilne za zlato.

Pa i sada za vaÿeõu naåu valutu postoji valorimetar. Jedan novi jugosloven-

ski dinar zvaniøno vredi 3,30 DEM.

10)

Moglo bi se zato reõi da klasiøna metalistiøka teorija viåe ne odgovara

stvarnosti. Ali, mada se danas viåe ni u jednoj zemçi papirni novac ne moÿe za-
meniti u emisionoj banci za zlato ili srebro, ipak postoje odreæene vrednosti
sa kojima se uporeæuje nacionalna valuta. Bez toga bi meæunarodna trgovina bila
nemoguõa.

2.3. Drÿavna teorija o novcu

- Prema ovoj teoriji, materija od koje je saøi-

ñen novac nije od znaøaja. To moÿe biti neki plemeniti metal, komad papira ili
bilo koja druga pokretna stvar (jer nepokretna stvar ne bi bila podobna za pro-
met). Bitno je da je drÿavna vlast odredila da ta stvar sluÿi kao zakonsko sred-
stvo plaõaña i da ima odreæenu vrednost. To drÿava vråi u okviru svoje suverene
vlasti, u okviru monetarno-pravnog suvereniteta. Kao nosilac

imperiuma

odreæenoj teritoriji, drÿava odreæuje åta õe na toj teritoriji sluÿiti kao no-
vac. Drÿava moÿe meñati vrednost novca ako oceni da je to potrebno, i to putem

devalvacije ili revalvacije.

11)

Mater, A.,

“Traité juridique de la monnaie et du change”

, Paris,

1925.

Kruç, nav. delo, str. 31.

Uredbom o paritetu dinara (“Sl. list SFRJ”, broj 8/73) bilo je, joå ne tako davno (15.

februara 1973), odreæeno da je paritet dinara 43,3330226 miligrama øistog zlata za jedan

dinar.

10.

Odluka o utvræivañu kursa novog dinara, “Sl. list SRJ”, broj 54/95.

11.

Devalvacija i revalvacija su pravni pojmovi koji oznaøavaju poveõañe odnosno smañeñe

vrednosti novca aktom nadleÿnog drÿavnog organa. Poveõañe odnosno smañeñe vredno-

sti novca na trÿiåtu delovañem trÿiånih zakona bez drÿavne intervencije nazivaju se

aprecijacija, odnosno deprecijacija.

I. Jankovec: Pravni pojam novca (str. 1-10)

Ovu su teoriju razvili nemaøki pravni teoretiøar

G. F. Knapp

12)

i engleski

pravni teoretiøar

F. A. Mann

13)

U prilog ove teorije govori da je zaista u svakoj pravnoj drÿavi novac zako-

nom utvræeno sredstvo podmireña novøanih obaveza. Duÿnik se moÿe punovaÿno
osloboditi svoje novøane obaveze plaõajuõi dug u novcu koji predstavça zakonsko
sredstvo plaõaña. Drÿava suvereno odreæuje vrednost (kurs) nacionalne valute u
odnosu prema stranim valutama. Pravo drÿave da samostalno vodi svoju monetar-
nu politiku je jedan od vaÿnih atributa ñene suverenosti.

Ali, ova teorija, u ñenom øistom obliku, zanemaruje ekonomske zakonitosti.

Ona ne vodi raøuna o tome da novac mora imati odreæenu kupovnu moõ. A to koli-
ka õe biti kupovna moõ novca, dr`ava ne mo`e ni odrediti, niti garantovati.
Koliko }e novac vredeti u pravnom prometu, na to dr`ava mo`e samo indirekt-
no uticati merama ekonomske politike. Naro~ito u vreme inflacije mo`e
do}i do ogromne nesrazmere izme|u nominalne i realne vrednosti novca. I obr-
nuto, robni novac i zlato mogu se koristiti za pla}añe i kad dr`ava tako nije
propisala.

Osim toga, dr`avna teorija novca ne uzima u obzir da nov~ana jedinica jedne

zemçe, uz to {to slu`i kao merilo vrednosti u okviru te zemçe, ima i odre|enu
vrednost u odnosu prema valutama stranih zemaça. Ina~e ne bi bila mogu}a
me|unarodna trgovina. Dr`ava mo`e propisati kurs razmene doma}e valute za
strane valute, ali }e to va`iti samo na ñenoj teritoriji. U me|unarodnoj
trgovini to }e ostati mrtvo slovo na papiru ako se ne vodi ra~una o realnoj
kupovnoj mo}i doma}e valute u pore|eñu sa stranim valutama.

2.4. Psiho-sociolo{ka teorija

- Prema ovoj teoriji za odgovor na pitañe

{ta je novac odlu~uju}e je shvatañe i dr`añe çudi u jednoj zajednici. Tvorac
ove teorije, nema~ki pravnik Saviñi (

Savigny

), postavio je tezu da "javno mnije-

ñe odlu~uje ne samo o tome da li je ne{to novac, nego i u kom stepenu to ne{to

ima to svojstvo.

14)

" Ako çudi koji `ive na odre|enoj teritoriji prihvataju neku

stvar kao sredstvo razmene, i daju joj odre|enu kupovnu mo}, onda ta stvar pred-
stavça novac. I obrnuto, ni{ta ne zna~i ako je dr`ava propisom ustanovila
odre|enu nov~anu jedinicu kao zakonsko sredstvo pla}aña na svojoj teritoriji,
ako je stanovnici te teritorije ne prihvataju.

Ovu je teoriju naro~ito razradio ameri~ki (poreklom nema~ki) pravni

pisac

A. Nussbaum

15)

Ova teorija ispravno ukazuje da je dr`avna suverenost u monetarnoj sferi

ograni~ena. Kao {to nam je pokazala na{a stvarnost u periodu hiperinflacije,

12.

Knapp, G. F.,

“Die staatliche Theorie des Geldes”

,Berlin,

1905.

13.

Mann, F. A.,

“The Legal Aspect of Money”

, Oxford,

1953.

14. Savigny, F.,

"Le droit des obligations"

, Paris, 1873, str. 7.

15.

Nussbaum, A.,

"Money in the Law, National and International"

, 1950

I. Jankovec: Pravni pojam novca (str. 1-10)

ali u svakom sluøaju pre plaõaña. Tako, sud õe visinu naknade åtete odmeriti
prema cenama u vreme presuæeña, a ne prema cenama u vreme prouzrokovaña åte-
te, izuzev kad zakon nareæuje åto drugo (ølan 189. stav 2. Zakona o obligacionim
odnosima).

U vezi sa pravnim pojmom novca treba joå imati u vidu da se pravila o novøa-

nim obavezama primeñuju samo kad se novac koristi za plaõañe neke robe ili
usluge. Ako se domaõi novac koristi za kupovinu neke strane valute, ta strana va-

luta tretira se kao roba.

18)

Obaveza na predaju strane valute nije novøana nego

nenovøana obaveza.

4. Pravne osobine novca

4.1. Novac kao pokretna stvar

- Novøanice i kovani novac su pokretne stva-

ri. Moraju biti prilagoæeni lakom prenoåeñu, lako prepoznatçivi u prometu i
zaåtiõeni od falsifikovaña. Inaøe ne bi mogli da sluÿe kao sredstvo razmene.

Zbog toga za promet novca vaÿe propisi koji ureæuju promet pokretnih stva-

ri. Na primçenom novcu zajmoprimac stiøe pravo svojine (ølan 557. stav 2. Zako-
na o obligacionim odnosima), åto se moÿe objasniti pravilom da je predaja
stvari

modus acquirendi

kad je u pitañu sticañe svojine na pokretnim stvarima.

4.2. Novac kao potroåna stvar

- U fiziøkom, materijalnom smislu, novøa-

nice i kovani novac su nepotroåne stvari. Novøanica koju je duÿnik predao po-
veriocu plaõajuõi svoj dug ni u øemu se nije promenila. Ali, u smislu moguõnosti
koriåõeña, novac je potroåna stvar. U pravnom prometu odreæena novøanica se
moÿe iskoristiti samo jedanput. Duÿnik koji je platio poveriocu dug ne moÿe
isplaõeni novac upotrebiti ponovo za neka druga plaõaña.

Ova karakteristika novøanica i kovanog novca objaåñava zaåto se oni ne

mogu davati u zakup. Naime, predmet zakupa mogu biti samo nepotroåne stvari.

19)

4.3. Novac kao generiøna stvar

- Novøanice i kovani novac su stvari odreæe-

ne po rodu (generiøne stvari). Pri tome, ñihova zamençivost je mnogo åira nego
zamençivost drugih generiønih stvari. Novac je zamençiv ne samo u okviru is-
tog roda, u tom smislu åto novøanica veõe vrednosti moÿe biti zameñena za od-
govarajuõi broj novøanica mañe vrednosti, ili obrnuto, nego se novac moÿe
zameniti i za bilo koju drugu stvar ili øinidbu. Novac sluÿi kao opåti ekviva-

lent u prometu, koji sluÿi za iskazivañe vrednosti svih stvari.

20)

Novøanice i

17.

Kruç, dr V.,

“Instrumenti plaõaña u savremenom prometu (virman, øek, kompenzacija)”

Beograd, 1975, str. 7.

18.

Mann,

nav. delo, str. 149.

19.

Peroviõ, dr S.,