Ujedinjene nacije, mirovne misije
- Београд, 2020. -
- Београд, 2020. -
ФАКУЛТЕТ ЗA ДИПЛOMATИJУ И БEЗБEДНOСT
OСНOВНE АКАДЕМСКЕ СTУДИJE
ХУМАНИТАРНЕ И МИРОВНЕ ОПЕРАЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ
НАЦИЈА
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор:
Аутор:
Проф. Др Слободан Симовић
Филип Давидовић 09/16

4
ЧАД И ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА – MINURCAT (2007 - ...)...........................32
ИСКУСТВА ИЗ АНГАЖОВАЊА МИРОВНИХ СНАГА......................................................34
1
УВОД
Прихвати ли се теза да у новим условима који су наступили након великих
промена долази до стварања новог светског поретка, очито је да у њему једно од
значајнијих места мора имати и светска организација “Уједињене нације“. УН
основане су након Другог светског рата од стране савезничких држава, сила
победница у рату, и неутралних држава. Касније и државе које су у рату бивале
поражене, Немачка, Јапан и њихови савезници, стичу право на чланство.
Организација је основана на Конференцији у Сан Франциску која је одржана од 25.
априла до 26. јуна 1945. године, на којој је учествовало педесет држава оснивача и
која је завршена усвајањем Повеље Уједињених нација и Статута Међународног
суда. Упркос неуспеху Друштва народа, најпре на пољу међународне безбедности,
четири велике силе савезнице у Другом светском рату су у чл. 4 Московске
декларације од 1. новембра 1943. године истакле неопходност установљавања опште
међународне организације ради одржања међународног мира и безбедности, а која ће
се заснивати на сувереној једнакости свих мирољубивих држава. Творци Уједињених
нација као и њихове Повеље, јасно су истакли да је најважнији задатак УН-а
„Одржавање међународног мира и безбедности мирним средствима“ и да ће УН бити
спреман предузимати „колективне мере ради спречавања и отклањања претњи миру
и сузбијању чина нападања или других нарушења миру“ (члан 1 Повеље Уједињених
нација). Оснивање једне овакве организације представља велики корак напред у
процесу институционализације осигурања међународног мира, безбедности и новог
поредка.

3
Многобројне сцене које обесхрабрују мултилатералисте – напад Јапана на Кину 1937.
године, инвазија Немачке на: Пољску, Југолавију, СССР, представљају само етапе
раста моћи сила Осовина ка њиховом путу придобљавања света
1.3.
НАСТАНАК УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
Назив „Уједињене Нације“ смислио је председник Франклин Д. Рузвелт (
Franklin
D. Roosevelt)
и први пут је употребљен у „Декларацији Уједињених Нација“, 1.
јануара 1942. године, за вријеме Другог светског рата, када су представници 26
земаља обавезали своје владе да ће наставити са заједничком борбом против сила
Осовине
. Повељу Уједињених Нација саставили су преставници 50 земаља на
Конференцији Уједињених нација о међународној организацији, која је одржана у
Сан Франциску од 25. априла до 26. јуна 1945. године. Уједињене нације су званично
настале када су Повељу ратификовали Кина, Француска, Совјетски Савез, Уједињена
Краљевина и Сједињене Америчке Државе и већина других потписница, 24. Октобра
1945. године, те се тај дан обележава као Дан Уједињених нација
2. ЦИЉЕВИ И НАЧЕЛА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
Циљеви Уједињених нација, према Повељи, су:
да одржавају међународни мир и безбедност;
да развијају пријатељске односе мећу земљама;
да сарађују у међународним оквирима у решавању међународно економских,
социјалних, културних и хуманитарних проблема и у унапређењу поштовања
људских права и основних слобода;
да буду седиште усклађених акција земаља, усмерених ка постизању
заједничких циљева.
Уједињене нације делују у складу са следећим начелима:
Почивају на начелу суверене једнакости свих чланова.
Сви чланови треба свесно да испуњавају одредбе преузете Повељом.
Оне требају да решавају своје спорове мирољубивим средствима и без
угрожавања мира, безбедности и правде.
Оне требају да се уздржавају од претње силом или коришћења силе против
других држава.
Требају да пружају Уједињеним нацијама сваку помоћ, у свакој акцији коју
преузимају у складу са Повељом и неће пружати помоћ државама које су
против Уједињених нација.
Смиља Аврамов, Међународно Јавно Право, Академија за дипломатију и безбедност, 2011, Београд.
стр. 432 – 433.
Силе Осовине биле се земље које су учествовале у Другом светксом рату супростављене
Савезницима (Антихитлерова коалиција). Три главне: Немачка, Италија и Јапан (Берлин-Рим-Токио).
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti