2
Trgovina oružjem i opojnim drogama
Alsen Muković
EDUCONS UNIVERZITET
FAKULTET ZA PRIMENJENU BEZBEDNOST
ZAVRŠNI RAD
Tema: Trgovina oružjem i opojnim drogama
Mentor:
Student:
Prof. Dr Aco Bobić
Alsen Muković FB 74/14
Sremska Kamenica, 2017. god.
4
Trgovina oružjem i opojnim drogama
Alsen Muković
UVOD
Problemu proizvodnje i prodaje oružja u poslednjim godinama se pridaje sve veći značaj.
Trgovina naoružanjem i vojnom opremom je postala vrlo unosan posao koji se ubrzano razvija
nakon Drugog svetskog rata. U svetu se osniva sve više fabrika za proizvodnju oružja i vojne
opreme. Ogromne količine novca se ulažu u razvoj vojne tehnologije i za nabavku oružja.
Gigantske transnacionalne kompanije imaju sve veći uticaj u svetu, toliki da čak utiču na odluke
vlada pojedinih zemalja. Proizvodnja i prodaja oružja donosi izuzetno visoke profite, što govori
da zemlje ne proizvode naoružanje isključivo za sopstvene potrebe i ne čuvaju to kao tajnu, već
je prodaja oružja postala i veliki međunarodni posao.
Transnacionalne kompanije koje proizvode i prodaju oružje, zahvaljujući jakim lobijima,
izazivaju vojne krize i na taj način vrše realizaciju svojih proizvoda, zbog čega se ratovi navode
kao jedan od faktora razvoja Sjedinjenih Američkih Država. Veliki problem je postala i
nelegalna trgovina naoružanjem i vojnom opremom koja donosi još veće profite, jer se takva
trgovina uglavnom vrši sa kupcima kojima međunarodna zajednica ne dozvoljava da oružje kupi
na legalan način, zbog čega su oni spremni da plate i više nego što to oružje košta na legalnom
tržištu, što donosi ekstraprofit. Terorističke organizacije lako dolaze do svih vrsta oružja koje
kasnije upotrebljavaju za izvršenje svojih “ciljeva”. Sve veći broj terorističkih napada u svetu
pokazuje da taj nekontrolisani promet naoružanja i vojne opreme predstavlja sve veći problem za
meñunarodnu bezbednost.
Postoje mnogobrojni dokazi da su ljudi u gotovo svim istorijski poznatim civilizacijama
koristili različite prirodne supstance koje su uticale na promenu njihove svesti, raspoloženja,
mišljenja i ponašanja. Pritom, te supstance, koje danas nazivamo drogama prirodnog porekla
(mak, hašiš, koka, različite gljive i slično) korišćene su isključivo u magijskim i religijskim
obredima, kao i u lečenju. Iz tog razloga je njihova upotreba oduvek bila pod strogom kontrolom
društvene zajednice i mogli su je koristiti samo pojedini predstavnici te zajednice u određeno
vreme i u strogo određene svrhe.
Snabdevanje ilegalnog tržišta opojnih droga se vrši suvozemnim, vodenim i vazdušnim
putevima, uz korišćenje prevoznih sredstava. Pri tome se koriste konstrukcione šupljine u
prevoznim sredstvima ili se ugrađuju posebni bunkeri za sakrivanje teorije. Kao transporteri,
biraju se različita lica, koja, po pravilu, imaju zadatak samo da prenesu drogu do ugovorenog
mesta i za to su plaćena.
Često se isplaćivanje transportera vrši davanjem određene količine droge, pa se oni od
prenosioca pretvaraju u rasturače (dilere).
5
Trgovina oružjem i opojnim drogama
Alsen Muković
1 INDUSTRIJA ORUŽJA
Možda je najbolje na početku uopšteno reći šta je to oružje. U najopštijem slučaju oružjem
se nazivaju sredstva za uništavanje žive sile i materijalnih sredstava.
1
Oružje je predmet koji se
može upotrebiti za povređivanje, onesposobljavanje ili ubijanje, uništavanje imovine i slično.
Može se upotrebiti za napad ili odbranu i posledično za pretnju ili zaštitu
2
.
Vojna oprema pored naoružanja obuhvata i druge predmete neophodne za opremanje vojske
kao npr. vojnu uniformu, šlemove, maske itd. Oružane snage nabavljaju od industrije izuzetno
širok spektar proizvoda. Neki od tih proizvoda su razvijeni isključivo za vojne svrhe, kao npr:
borbeni avioni, ratni brodovi, blindirana vozila. Drugi su proizvedeni za vojsku, a mogu se
koristiti i u civilne svrhe i obrnuto. Takav je slučaj sa nekim transportnim sredstvima i opremom
za komunikaciju i širokim spektrom proizvoda za opštu upotrebu, npr: hrana, odeća, gorivo, itd.
Oprema koja je ravijena za vojne svrhe često sadrži tehnologiju razvijanu za civilne potrebe.
Integracija civilnih i vojnih tehnologija, a posebno sve veća primena civilnih tehnologija u vojne
svrhe je u protekloj dekadi podržana dvema promenama i to: 1) smanjenom tražnjom za oružjem
i s tim u vezi smanjenjem vladinih izdataka za razvoj oružja, 2) brzim razvojem civilnih
tehnologija, posebno na polju elektronike.
Kompanije koje vojsku snabdevaju dobrima i uslugama ne čine jedan poseban industrijski
sektor sudeći po opšte prihvaćenom Međunarodnom standardu industrijske klasifikacije. Ono što
razdvaja vojnu od civilne idustrije je upotreba proizvoda i poseban odnos sa državnim vlastima.
Značajan deo ustanova za proizvodnju oružja u zemljama koje su najveći proizvođači
oružja, tokom 20. veka, bio je u vlasništvu države i voñen je od strane vlade. Talas privatizacije
koji je zahvatio vojnu industriju 90-ih godina prošlog veka, smanjio je broj državnih kompanija.
Meñutim, to ne znači da su vlade izgubile interes za ovaj deo privrede. Naprotiv, one uveliko
finansiraju, regulišu i kontrolišu proizvodnju oružja u svojim državama. Iako često čine najveće
kupce, one pružaju značajnu finansijsku i političku podršku prilikom plasmana oružja na strana
tržišta. Veliki broj vlada podržava domaći razvoj i proizvodnju oružja kao deo spoljne, vojne i
ekonomske politike. Na šta sam tu konkretno mislio? Naime, visok nivo domaće proizvodnje se
tumači kao značajan faktor autonomije u spoljnoj politici. Proizvodnja oružja takođe doprinosi
ekonomskoj autonomiji kroz povećani krajnji ekonomski rezultat, zaposlenost i tehnološke
inovacije, dok podrška izvozu oružja može biti instrument spoljne, vojne i ekonomske politike.
1.1 Proizvodnja oružja
Vrednost prodatog oružja u prvih 100 kompanija na svetskom nivou iznosi 236 milijardi
dolara u 2003. i oko 268 milijardi američkih dolara u 2004. godini.
3
Od ovih 100 kompanija 38
je locirano u Sjedinjenim Američkim Državama, jedna u Kanadi i zajedno čine 63.2 % prodaje,
dok evropske kompanije, uključujući i 6 ruskih vrše 30,5 procenata prodaje.
1
Dr Vladimir Milošević ”Naoružanje i oprema policije i vojske” prvi deo, Beograd, 1999. strana 53.
2
Sajt-Wikipedia http://en.wikipedia.org/wiki/Military_equipment, Internet 31.8.2006, 14:22:35.
3
Sipri Yearbook 2005“, E.Skons and E.Surry, chapter 9. Arms production, Oxford, jun 2005, strana 385.
7
Trgovina oružjem i opojnim drogama
Alsen Muković
Od 10 najvećih svetskih proizvoñača u 2003. godini, prva tri su iz Sjedinjenih Američkih
Država, dok ih je ukupno 6 iz Sjedinjenih Američkih Država meñu prvih deset. Najveći svetski
proizvoñači su: Lokid Martin, Boing, Nortrop Gruman.
5
1.2 Trendovi u proizvodnji oružja
Značajne promene se još uvek dešavaju u meñunarodnoj industriji oružja, iako je
restrukturiranje iste, nakon hladnog rata, pokazalo znake usporavanja. Tekući razvoj industrije
oružja podrazumeva koncentraciju i internacionalizaciju proizvodnje, rastući značaj
informatičkih tehnologija i internet poslovanja u okviru odbrambenog sektora i privatizaciju
usluga koje su nekada vršene od strane vojske.
Pristup tržištu je najdominantniji motiv za evropsko i američko preuzimanje kompanija za
proizvodnju oružja u manjim zemljama proizvoñačima koje čine potencijalno tržište. Povećano
prihvatanje stranog vlasništva u oružanoj industriji od strane vlada ovih zemalja pokazuje
njihovu želju za pristupom novoj tehnologiji i do izvesnog pristupa stranim tržištima. I
komercijalizacija i internacionalizacija proizvodnje oružja voñene su od strane kompanija u
potrazi za većom zaradom i profitom.
Proces koncentracije u industriji oružja je prilično usporio u odnosu na devedeste. Iako je
nivo koncentracije i dalje značajan, nije bilo nekih velikih spajanja. U 2003. godini 6 akvizicija
je imalo vrednost koja nadmašuje 1 milijardu dolara, dok je u 2004. godini svega jedan ugovor
imao vrednost veću od te sume. Meñutim, u 2005. godini je zaključeno 5 veoma velikih
preuzimanja
6
, od kojih je dva bilo vredno gotovo dve milijarde dolara, a preostala tri su
nadmašivala tu cifru.
Tabela 2 Najveća preuzimanja u 2005. godini u oblasti proizvodnje oružja. Izvor: Sipri
http://www.sipri.org/contents/milap/milex/aprod/trends.html
Kompanija kupac
Preuzeta kompanija
Vrednost posla
(US$ milioni)
BAE Systems (Vel. Britanija) United Defense (SAD)
4 192
L-3 Communications (SAD)
Titan Corporation (SAD)
2 650
General Dynamics (SAD)
Anteon (SAD)
2 200
DRS Technologies (SAD)
Engineered Support Systems (SAD)
1 970
EQT (Švedska)
MTU Friedrichshafen (Nemačka)
1 900
Kao što se u tabeli 2 može videti, najveće preuzimanje izvršeno je od strane BAE Systems-a
nad United Defens kompanijom i vrednost tog preuzimanja je iznosila 4,192 milijarde dolara.
Procesi koncentracije u industriji oružja, od ranih devedesetih, su rezultirali u veoma
velikim kompanijama, čija veličina varira po pojedinim regionima i državama.
Tako npr. 38 američkih kompanija ima prosečnu prodaju od 3,9 milijardi dolara, 36
zapadnoevropskih približno pola od ovoga, dok 6 ruskih ima prosečnu prodaju od 570 miliona
dolara.
5
„Sipri Yearbook 2005“ strana 384.
6
Sajt Sipri-Trend in arms production http://www.sipri.org/contents/milap/milex/aprod/trends.html, Internet 7. 7.
2006, 16:31:48.
