Megatrend univerzitet Beograd
)DNXOWHW]DPHQDGåPHQW=DMHþDU
GRFGU'DOLERU0LOHWLü
E K O N O M I J A
skripta
lOMoARcPSD|4119798
2
6$'5ä$-
PREDGOVOR
.................................................................................................... 3
1.
NASTANAK I RAZVOJ EKONOMIJE
.......................................................... 4
2.
35('0(7,=8ý$9$1-$(.2120,-(
..................................................... 7
3.
OSNOVNI PRINCIPI EKONOMIJE
............................................................... 7
4.
POJAM MAKRO I MIKROEKONOMIJE
.................................................... 11
5.
1$8ý1,35,6783,0(72'(,=8ý$9$1-$(.2120,-(
.................. 14
6.
./$6,ý1$(.21206.$0,6$2
............................................................... 17
7. KEJNSIJANSKA EKONOMSKA TEORIJA
................................................. 18
8.
26129(021(7$5,67,ý.2*35$9&$
................................................. 19
9.
7(25,-$ 5$&,21$/1,+ 2ý(.,9$1-$ 129$ ./$6,ý1$
EKONOMIJA)
....................................................................................................
20
10. TEORIJA EKONOMIJE PONUDE
................................................................. 21
11. NOVI PRAVCI KEJNSIJANIZMA
................................................................. 23
12. OSNOVNE EKONOMSKE KATEGORIJE
................................................... 25
13.
321$â$1-(,,=%2532752â$ý$
............................................................ 29
14.
321$â$1-( 352,=92Ĉ$ý$ ±
RACIONALAN IZBOR I ODLUKE
352,=92Ĉ$ý$
................................................................................................
30
15.
23â7(.$5$.7(5,67,.(6,67(0$1$&,21$/1,+5$ý81$
........ 31
16. MERENJE BRUTO
'20$û(*352,=92'$
............................................ 34
17.
BRUTO NACIONALNI DOHODAK, NETO NACIONALNI DOHODAK
,5$632/2ä,9,'2+2'$.
..........................................................................
36
18. NOMINALNE I REALNE EKONOMSKE
9(/,ý,1(
................................ 37
19. DEFINISANJE PRIVREDNOG SISTEMA
.................................................... 38
20. OSNOVE PRIVREDNOG SISTEMA
.............................................................. 39
21.
./-8ý1,(/(0(17,
PRIVREDNOG SISTEMA
...................................... 41
22. TIPOLOGIJA PRIVREDNIH SISTEMA
....................................................... 44
23. PRIVREDNI SISTEM I TRANZICIJA
........................................................... 46
24.
75ä,â7(9567(,)81.&,-(75ä,â7$
................................................... 48
25.
./$6,),.$&,-$,025)2/2*,-$75ä,â7$
.......................................... 50
26.
261291$2%(/(ä-$6$95â(1(75ä,â1(.21.85(1&,-(
......... 52
27. NEPOTPUNA
75ä,â1$.21.85(1&,-$
................................................. 53
28.
261291$2%(/(ä-$3218'(1$75ä,â78
......................................... 56
29.
(/$67,ý12673218'(
................................................................................ 58
30.
261291$2%(/(ä-$75$ä1-(1$75ä,â78
....................................... 59
31.
(/$67,ý126775$ä1-(
.............................................................................. 61
32.
75ä,â1$5$9127(ä$85$9127(ä(12673218'(,75$ä1-
E)
63
33.
.$3,7$/.$2)$.725352,=92'1-(,1-(*29275ä,â7(
........ 64
34.
=(0/-$.$2)$.725352,=92'1-(,1-(1275ä,â7(
................ 65
35.
5$'.$2)$.725352,=92'1-(,1-(*29275ä,â7(
..................
66
36.
32-$0=1$ý$-,)81.&,-(&(1$
.......................................................... 67
37. VRSTE CENA
..................................................................................................... 69
38.
8795Ĉ,9$1-(&(1(.2â7$1-$
.............................................................. 70
39. KONTROLA CENA
........................................................................................... 72
lOMoARcPSD|4119798
4
PREDGOVOR
(NRQRPLMD NDR QDXND SRVWRML L UD]YLMD VH WHN QHãWR YLãH RG GYD YHND 8 VYRP UD]YRMQRP
periodu ekonomska teorija
NRQWLQXLUDQRVHEDYLODLVWUDåLYDQMHPUD]YRMQLKSURFHVD,SDNPRåH
VHUHüLGDMRãXYHNSRVWRML]QDþDMDQEURMQHGRYROMQRLVWUDåHQLKHNRQRPVNLKSRMDYD
0QRJRSURVWRUDELOREL SRWUHEQRGDVHREMDVQLL]YRULãWHHNRQRPVNHPLVOL ]DVYHSUREOHPHL
SRMDYHNRMLVXNUR]LVWRULMXELOLSULVXWQLXL]XþDYDQMXHNRQRPLVWD8þLQMHQMHQDSRUGDVHXNDåH
VDPR QD QHNH QDM]QDþDMQLMH SRMDYH L NDWHJRULMH NDR L QD QDM]QDþDMQLMD SLWDQMD L] REODVWL
ekonomije.
6NULSWD MH QDPHQMHQD VWXGHQWLPD SUYH JRGLQH )DNXOWHWD ]D PHQDGåPHQW 0HJDWUHQG
univerziteta. Namera je bila da se gradivo prilagodi studentima kako bi se na jednostavniji
QDþLQXSR]QDOLVDHNRQRPVNLPSRMDYDPDLSUREOHPLPD
Mnogo bi prostora bilo potrebno da se napravi makar izv
RULãWH
ekonomske misli za sve
probleme i pojave koji su kroz istoriju bili prisutni u
L]Xþ
avanju ekonomista. U ovoj knjizi
XþLQMHQ
je napor da se
XNDåH
samo na neke
QDM]QDþDMQLMH
pojave i kategorije, kao i na
QDM]QDþDMQLMD
pitanja iz oblasti ekonomije.
Osnovni motiv pisanja ove skripte je da se
SRþHWQLFLPD
RODNãD X
savladavanju osnovnih
pojmova iz ekonomije.
Osim toga, autor je imao u vidu i
þLQMHQLFX
da se, u daljem toku
studija, studentima prezentira
MRã
niz disciplina iz oblasti ekonomije i stoga je nastajao da im
ova knjiga bude osnov za
ODNãH
XþHQMH
svih ostalih ekonomskih disciplina na
YLã
im godinama
studija.
Pri obradi celokupne materije,
WHåQMDMH
bila da maksimalno bude zastupljen aspekt aktuelnosti,
odnosno
QDþLQ
na koji se ova materija
L]ODåH
na
SUHVWLåQLP
univerzitetima u svetu. Osim toga, u
NRQFLSLUDQMX PDWHULMH ]DVWXSOMHQL VX XGåEHQLFL VD YHüLQH IDNXOWHWD X 6UELML NRML LPDMX RYDM
predmet na svojim studijama.
lOMoARcPSD|4119798
5
1. NASTANAK I RAZVOJ EKONOMIJE
R
Hþ
³H
k
RQRPLMD´
JUþ
kog je porekla. Nastala je kombinacijom
UHþL
oikos,
ãWR
]QDþL
NXüD
odnosno imanje i nomos
ãWR
]QDþL
upravljati
. Pod ekonomijom
Ksenofon
je podrazumevao
pravila upravljanja gazdinstvom.
Aristotel
je ekonomiju identi
¿
kovao sa v
HãWLQRP
pribav-
ljanja dobara potrebnih za
åL
vot i korisnih za
NXüX
i
GUåDYX
Proizilazi da
UHþ
ekonomija
doslovno prevedena na srpski jezik
]QDþL
upravljati imanjem, gazdinstvom.
Od samog nastanka ljudskog dr
XãW
va
þR
vek je nastojao da limitirane resurse
ãWR
je
PRJXüH
racionalnije pretvori u dobra koja
üH
zadovoljavati
RGUHÿHQH
potrebe, potr
RãQH
ili proizvodne.
Ukratko, u
QDMRSãWLMHP
smislu
UHþL
ekonomija se
GH¿QLãH
kao ljudska aktivnost kojom se
åHOL
ostvarenje odabranih ciljeva upotrebom ogr
DQLþHQLK
resursa.
Prvi celoviti sistem ekonomskog r
D]PLãOMDQMD
nalazimo u delu britanskog
NODVLþQRJ
ekonomiste
Adama Smita (1723-1790)
pod nazivom
´,VW
r
DåL
vanje prirode i uzroka bogat-
stva nar
RGD´
, objavljenom 1776. godine. Premda po mnogim
DQDOLWLþDULPD
Smitovo delo nije
predstavljalo
RWNULüH
bilo
þH
ga
ãWR
se nije znalo u samoj zbilji ekonomskog
åL
vota ili
ãWR
v
Hü
kao
]DSDåDQMH
ili ekonomsko pr
RPLãOMDQMH
þLQMHQL
ca iz ekonomske stvamosti nije bilo
]DEHOHåHQR
u
SRMHGQDþQLP
radovima njegovih prethodnika, ono kao sveobuhvatno i tak
RUHüL
enciklopedijsko sistematizovanje
GRWDGDãQMLK
ekonomskih saznanja, sa jasno opredeljenim
uverenjima o prirodi i karakteru ekonomskih zbivanja i sa jasnim preporu- kama
ãWD
treba
þLQLWL
da bi se ekonomska aktivnost dalje
XQDSUHÿL
vala, predstavlja prvu veliku inauguraciju
ekonomske nauke i njeno svrstavanje u red do tada v
Hü
D¿
rmisanih i razvijenih nauka iz
r
D]OLþLWLK
domena prirode i dru
ãW
va.
Adam Smit, u pomenutom delu je pokazao da sve
ãWR
se
GHãD
va u ekonomskom
åL
votu ljudi
predstavlja istovremeno i su- prostavljanje njihovih interesa. Kategorije poput, kapitala, rada,
zemlje, zarada, pr
R¿WD
itd. predstavljaju ili osnov za prisvajanje ili samo prisvajanje izvedenih
dobara,
ORJLþQ
o,
L]UDåHQLKXRGJRYDUDMXüHPFHQRYQRPL]UD]X
Karl Marks (1818-1883)
daje ekonomskoj nauci izrazitu
LGHRORãNX
dimenziju. On
SROLWLþNX
borbu suprostavljenih klasa tretira osnovnim generatorom privrednog i dr
XãW
venog
razvoja.
0HÿXWLP
veliki ekonomisti v
Hü
tokom druge polovine devetnaestog i
þLWD
vog
dvadesetog veka su nastojali da ekonomiju oslobode
LGHRORãNLK
RSWHUHüHQMD
tako da se u
v
RGHüLP
WUåLãQLP
zemljama ustalio naziv ekonomija.
U ovom kontekstu nezaobilazno je ime britanskog ekonomiste
Alfreda
0DUãDOD
(1842-1924)
i
njegovog dela
´3ULQFLSL
ek
RQRPLMH´
, izdatog 1890. godine. Iako istr
DåL
vanja temelji na
pretpostavkama slobodne konkurencije,
PDUãDOLMDQVND
ekonomija se ne
]DODåH
za
QHNULWLþ
ko
vrednovanje
WUåLãQL
h zakonitosti i apsolutno
QHPHãDQMH
GUåD
ve u privredni
åL
vot.
Nesumnjivo, centralno mesto u
D¿
rmaciji ekonomske nauke pripada
'åRQX
Majnardu
Kejnsu (1883 -1946)
i njegovom delu
´2SãWD
teorija zaposlenosti, kamate i nov
FD´
iz 1936.
godine. Od Kejnsa pa sve do
GDQDãQMLK
dana ekonomija se grana u dve velike celine:
lOMoARcPSD|4119798
7
u potpunosti ih zadovoljiti. Potrebe se vremenom menjaju, po pravilu uv
HüD
vaju kao posledica
intenzivnih
WHKQRORãNLKXVDYUãD
vanja i novih zahteva potr
RãDþD
Okolnost da su ekonomski resursi limitirani, a da su potrebe pr
DNWLþQR
neogr
DQLþHQH
implicira
neophodnost njihove maksimalno racionalne upotrebe u cilju dobijanja optimalne k
ROLþLQH
robe i usluga, odnosno dobijanja optimalne k
ROLþLQH
dobara. U tom smislu
PRåH
se
]DNOMXþLWL
da
su ljudi primorani da tokom celog svog
åL
vota donose najr
D]OLþLWLMH
odluke bilo kao pojedinci, ili
kao
þOD
novi pojedinih grupa, od
GRPDüLQVW
va do nivoa cele privrede.
Nezavisno od toga da li to oni
þLQH
kao pojedinci
RGOXþXMXüL
na primer, koje
üH
proizvode
kupovati,
þODQRYL
GRPDüLQVW
va kada je u pitanju raspodela i tr
RãHQMH
NXüQRJ
EXGåHWD
ili to oni
rade na nivou privrede, bitno je zapaziti da
UHãD
vanje najr
D]OLþLWLMLK
ekonomskih problema
PRåH
biti e
¿
kasnije ukoliko se savladaju elementarna ekonomska znanja.
Slika 1.
8VNODÿL
vanje ogr
DQLþHQLK
resursa sa neogr
DQLþHQLP
potrebama
Ako
]DNOMXþLPR
da ekonomija pro
XþD
va ljudsko
SRQDãDQMH
kao odnos
L]PHÿX
ciljeva i
oskudnih sredstava koja imaju alternativnu upotrebu, onda je ona pre svega nauka o
racionalnom ekonomskom izboru. Drugim
UHþLPD
ekonomija kao
QDXþQD
disciplina ima za
cilj otkrivanje pravila kojima ljudi treba da se rukovode u vlastitom ekonomskom
SRQDãDQMX
a koja zavise od stvarnog istorijskog i dr
XãW
venog okr
XåHQMD
u kome se ljudi
NUHüX
i donose svoje odluke. Ako je ekonomija nauka koja pr
RXþD
va ljudsko
SRQDãDQMH
kao odnos
L]PHÿXFLOMH
va i oskudnih sredstava koja imaju alternativnu upotrebu, onda je ona pre svega
nauka o racionalnom ekonomskom izboru.
Ona nastoji da otkrije pravila kojima ljudi treba da se rukovode u svom racionalnom
ekonomskom
SRQDãDQMX
a koja zavise od stvarnog istorijskog i dr
XãW
venog okr
XåHQMD
u kome
se ljudi
NUHüX
i donose svoje odluke.
Ekonomija je pozitivna nauka koja iz svojih teorija i
zakona
LVNOMXþXMH
svaki
LGHRORãNL
ili vrednosni sud.
Istovremeno ona nastoji da odredi
kriterijume na osnovu kojih je
PRJXüH
]DNOMXþLWL
da li je jedan ekonomski sistem superiorniji
od drugog.
lOMoARcPSD|4119798
