1
KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA
Proizvodnja mleka predstavlja jednu od najvažnijih, ako ne i najvažniju, oblast stočarske proizvodnje.
Kontrola ove proizvodnje se u savremenoj zootehnici najviše primenjuje kod goveda, ali isto tako i kod
ovaca, koza, bivola itd. Princip kontrole se sastoji u utvrđivanju količine mleka (na osnovu mase ili
zapremine) i sadržaja mlečne masti, uz eventualno utvrđivanje sadržaja proteina i drugih sastojaka (na
osnovu analize uzorka uzetog na odgovarajući način), stim da se po mogućstvu utvrđuje i iskorišćavanje
hrane. Kontrolu vrše kontrolni asistenti, u određenim vremenskim intervalima, tzv. kontrolnim
periodima. Obračun ukupne proizvodnje mleka i mlečne masti vrši se za kontrolnu godinu i/ili laktaciju.
Laktacija predstavlja period aktivnosti mlečne žlezde, tj. period lučenja mleka od partusa ili kasnog
pobačaja do zalučenja. Osim toga, laktacija se smatra prirodnim periodom merenja proizvodnje mleka.
Trajanje laktacije zavisi od vrste domaćih životinja (npr. kod krava od 6-10 meseci, kod ovaca oko 6
meseci itd.). Kod onih vrsta koje se ne koriste za proizvodnju mleka laktacija traje onoliko koliko je
potrebno da se novorođeno potomstvo odgaji. U našoj zemlji su za proizvodnju mleka najznačajnije
različite rase goveda, ovaca i koza. Prinos mleka u laktaciji u velikoj meri zavisi od dužine laktacionog
perioda. Da bi se smanjile varijacije pod uticajem različitog trajanja laktacije, laktacioni period se
ograničava na određeni broj dana, a količina mleka se svodi na standardnu laktaciju. Međunarodni
standard je 305 dana (ređe 330). Da bi se potpuno eliminisao uticaj dužine laktacije na prinos mleka,
obavlja se ograničenje laktacionog peroda na 180 ili najviše 200 dana. Ali, takvo skraćenje laktacionog
perioda ima nedostatak da ne mogu tačno da se oceni individualne razlike u perzistenciji laktacije,
odnosno u obliku laktacione krive. Pored trajanja laktacije, na prinos mleka utiču i drugi faktori, kao što
su uzrast grla, dužina servis perioda, faktori spoljne sredine (godina i/ili sezona teljenja) itd. Zato se pri
analizi rezultata i davanju ocene grla, a u cilju sagledavanja stvarnih razlika u proizvodnosti pojedinih grla,
vrši svođenje proizvedene količine mleka na standardni uzrast pri teljenju (na prvu ili maksimalnu
laktaciju), standardnu dužinu servis perioda, prosečnu godinu ili sezonu itd. Proizvodnja mleka po grlu u
toku kontrolne godine obračunava se i kada se utvrđuju ekonomski pokazatelji poslovanja farme.
Pri kontroli proizvodnje mleka mogu da se jave i određene greške, koje uglavnom proističu iz činjenice da
se količina mleka ne meri pri svakoj muži, već samo u pojedinim kontrolnim danima, koji se nalaze u
određenim vremenskim razmacima. Što je veći razmak između kontrolnih dana, veća je i greška kontrole.
Za svaku kravu, greška kontrole je jednaka razlici između stvarne proizvodnje (koja se dobija kada se meri
mleko u svakoj muži tokom laktacionog perioda i kada se sadržaj mlečne masti utvrđuje svakog dana iz
zbirnog mleka svih muža u toku 24 časa) i izračunate laktacione proizvodnje (dobijene računskim putem i
to množenjem količine mleka i mlečne masti u kontrolnom danu sa brojem dana između pojedinih
kontrola).
OSOBINE MLEČNOSTI
Osobine mlečnosti obuhvataju niz različitih proizvodnih karakteristika od kojih zavisi proizvodnja mleka u
jednom stadu određene vrste domaćih životinja. U osobine mlečnosti spadaju prinos mleka, sadržaj
mlečne masti, prinos mlečne masti, prinos mastkorigovanog mleka i sadržaj proteina.
2
Prinos mleka.
Predstavlja količinu mleka koja se izluči tokom laktacionog perioda. Unutar svake vrste domaćih životinja
ovaj pokazatelj varira od rase do rase. Osim rase, na prinos mleka veliki uticaj ima i period laktacije,
uzrast grla, dužina servis perioda i perioda između dva partusa, od broja muža u toku dana (ovo je
posebno izraženo kod krava kod kojih se tokom trokratne muže dobija 10-20% više mleka nego kod
dvokratne, a kod četvorokratne 5-8% više nego kod trokratne), od ishrane tokom lakatcije itd.
Sadržaj mlečne masti.
Ovaj parametar više zavisi od genetskih nego od faktora spoljne sredine i znatno manje varira između
grla unutar pojedinih rasa određenih vrsta domaćih životinja. Od najznačajnih faktora koji imaju uticaj na
ovu osobinu izdvajaju se faza laktacije, sastav obroka, uhranjenost grla itd. Ovde treba naglasiti da se
sadržaj mlečne masti nalazi u negativnoj korelaciji sa prinosom mleka.
Prinos mlečne masti.
Prinos mlečne masti je osobina koja predstavlja funkciju prinosa mleka i sadržaja mlečne masti. Ova
osobina više zavisi od prinosa mleka nego od sadržaja mlečne masti, tako da se selekcijom na prinos
mleka povećava i apsolutni prinos mlečne masti.
Prinos mast-korigovanog mleka.
Da bi se što preciznije sagledao genetski potencijal grla za proizvodnju mleka, često se pristupa
matematičkom eliminisanju razlika u sadržaju mlečne masti, tako da se prinos mleka svodi na prinos
mleka sa standardnom masnoćom (npr. kod krava se prinos mleka svodi na prinos 4%-tnog mast-
korigovanog mleka). Korigovanje prinosa mleka na 4% mast-korigovano-mleko (4%FCM ili 4%MKM) kako
u standardnim tako i punim laktacijama vrši se primenom Gaines-Davidsonove formule koja glasi:
4%FCM = 0.4M + 15F
M – količina mleka (kg)
F – količina mlečne masti (kg)
Sadržaj proteina.
Poslednjih godina sve veći značaj dobija utvrđivanje sadržaja mlečnog proteina umesto sadražaja mlečne
masti. Ovo je naročito došlo do izražaja od kada je utvrđena veza između većeg sadržaja mlečne masti u
različitim mlečnim proizvodima i određenih oboljenja koja se javljaju u humanoj populaciji. Osim toga,
mlečni protein je izuzetno važan za tehnologiju pravljenja sireva, naročito kod koza.
OSOBINE MUZNOSTI
U današnjim uslovima sve veće mehanizacije i automatizacije proizvodnih procesa u stočarstvu, veliki
značaj u proizvodnji mleka imaju i osobine muznosti. Pod muznim karakteristikama podrazumevaju se
sve anatomsko-fiziološke osobine vimena koje direktno ili indirektno utiču na proces muže. Ispitivanje
muznosti krava se vrši u cilju selekcije grla čije će vime po obliku i veličini biti prilagođeno mašinskoj
muži, i koje će da omogućava što brže i efikasnije obavljanje muže, a time i veću produktivnost rada.
