1
UPUTSTVO I
SKRIPTA ZA POLAGANJE DRŽAVNOG ISPITA
PREDMETI:
STRUČNI
1.
USTAVNO UREĐENJE
2.
DRŽAVNA UPRAVA – SISTEM DRŽAVNE UPRAVE
3.
UPRAVNI POSTUPAK – SPOR
4.
RAD I RADNI ODNOSI
5.
KANCELARIJSKO POSLOVANJE
Autor: _______________
Maj 2004. godine
2
U V O D
Radnik državnog organa koji ima obavezu polaganja državnog ispita a
navedeno je u Rešenju, potrebno je da uputi (u roku od jedne godine
od dana zasnivanja radnog odnosa) Zahtev za polaganje državnog
ispita (ime prezime, stručna sprema, radno mesto i rok u kome želi da
polaže ispit) Sektoru za ljudske i materijalne resurse preko pisarnice.
Ovaj Sektor je u obavezi da uz Zahtev dostavi i svu potrebnu
dokumentaciju potrebnu za identifikovanje kandidata za polaganje
državnog ispita, kao i uplatnicu o izvršenoj uplati za polaganje
državnog ispita.
Nakon izvesnog vremena dobićete obaveštenje o danu i času
polaganja državnog ispita i sva ostala potrebna uputstva od strane
Komisije za polaganje državnog ispita iz Ministarstva za državnu
upravu.
Svi ispiti polažu se u jednom danu i to pismeni deo ispita iz struke u
prepodnevnim časovima, a u popodnevnim ostali predmeti koji se
polažu usmeno onim redosledom koji vama najviše odgovara.
Na ispit je potrebno poneti: uplatnicu o izvršenoj uplati za polaganje
ispita, ličnu kartu, olovku i nekoliko listova hartije radi pismenog dela
ispita i pravljenja koncepta na postavljena pitanja u usmenom delu.
Dobro se psihički i fizički pripremiti (pored materije koje treba da
odgovarate) jer cela procedura traje negde oko 12 časova.
4
1.
USTAVNO UREĐENJE
Pojam Ustava
Pod ustavom se podrazumeva pravni akt koji predstavlja osnovni i najviši Zakon u
jednoj državi, koji reguliše društvene i političke odnose.
Ustav čine dve grupe pitanja. 1. Grupa pitanja koja se odnosi na državnu vlast i
organe i utvrđuje se njihova nadležnost, sistem podele vlasti i odnose između
drđavnih organa, način izbor i dr., 2. Druga grupa pitanja odnose se na društvo i
građane. Građanske slobode, prava i dužnosti.
Ustav donosi ustavotvorna skupština ili može da se donose u vidu programskog akta.
Ustav se razlikuje po obimu materji i načinu donošenja. Po načinu donošenja ustavi
se dele na oktroisane (podarene) ustavne paktove i tzv. Narodne ustave. Oktroisane
ustave samostalno donose monarsi, Ustavne paktove donose monarh i parlament a
tzv. Narodne ustave donose ustavotvorne skupštine.
Ustavu kao najvišem pravnom aktu moraju biti saglasni svi zakoni kao i drugi pravni
akti.
1.2. USTAV RS
- Ustav RS ne uređuje postupak donošenja već samo postupak izmene ali u postupku
izmene može se i promeniti ceo Ustav što odlučuje Narodna Skupština. RS je donela
novi Zakon o promeni ustava RS kojim Nardna Skupština svojom odlukom obrazuje
Ustavnu komisiju većinom od ukupnog narodnih poslanika i to 20 nar. Poslanika iz
reda poslanika Narodne Skupštine srazmerno zastupljenosti političkih stranaka, 3
člana iz Vlade RS, 3 člana iz AP Vojvodine koje predlaže Skupština AP i 3 poslanika
iz AP Kosova i Metohije. Nakona izrađenog nacrta Ustava, Komisija daje na javnu
raspravu koja traje 45 dana. Nakon javne rasprave Komisija sastavlja i utvrđuje
tekst Ustava i dostavlja u roku od 15 dana Narodnoj Skupštini na usvajanje. Posle
usvajanja u Narodnoj Skupštini Ustav se daje na referendum. Referendum je
uspešno sproveden ako je na njega izašlo više od 50 % birača upisanih u biračke
spiskove a potvrđen je ako se za izjasnilo više od 50 % izašlih birača.
1.3. Ustavna povelja
- Ustavnu povelju SCG donosi i menja Skupština SCG. Usvaja se u Narodnoj
Skupštini Srbiji i Skupštini Crne Gore u istovetnom tekstu i stupa na snagu kada se
usvoju u Skupštini SCG a primenju je se od dana donošenaj u Skupštini SCG.
Ustavna povelja državne zajednice SCG ne pominje princip narodne (gradjanske)
suverenosti, međutim, to je definisano u republičkim ustavima.
Vladavina prava kao podređenost vlasti pravnom poretku sprovodi se tako što svi
zakoni SCG i drugi pravni akti ne mogu biti u suprotnosti sa Ustavnom poveljom.
Zakonodavnu vlast vrši Skupština SCG. Izvršna vlast je podeljena između inokosnog
organa - Predsednika SCG i kolegijalnog organa vlasti Saveta Ministara. Sudska vlast
pripada sudu SCG.
Ekonomski odnosi u SCG zasnivaju se na tržišnoj privredi sa zajedničkim tržištem i
slobodom kretanja robe ljudi i usluga po celoj teritoriji SCG.
5
Politički pluralizam je uslov demokratskog društvenog poretka kako u zajednici SCG
tako i u svakoj republici posebno.
Ratifikovani međunarodni ugovori imaju primat nad pravom SCG i pravom članica.
Verske zajednice su ravnopravne odvojene od države i imaju prava na slobodno
udruživanje i delovanje.
Finansiranje državne zajednice obezbeđuju države članice za poslove i nadležnosti
koje su povereni SCG.
Državljanstvo SCG se definiše kroz državljanstva zemalja članica i državljani SCG
imaju sva prava i obaveze i na drugoj zemlji članici osima prava glasanja.
Teritorija državne zajednice SCG je teritorija država, koja je nepovrediva a granica
između država članica je nepromenljiva osim uz obostranu saglasnost.
Ljudska i manjinska prava su definisana poveljom o ljudskim manjinskim pravima po
najvišim međunarodnim standardima.
Ljudska i manjinska prava se mogu ograničiti samo u onoj meri koja je neophodna
da bi se otvorenom i slobodnom demokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje
je ograničenje dozvoljeno. Proglašenje ratnog ili vanrednog stanja ako je opstanak
državne zajednice je dozvoljen važe za sve gražane državne zajednice bez
diskriminacije. Mere koje propiše Skupština ili savet ministara SCG važe 90 dana i
mogu se produžavati na isti period novom odlukom.
1.4. Skupština SCG
Skupština SCG je jednodoma sa 126 poslanika od kojih 91 iz Srbije i 35 iz Crne
Gore.Poslanici se biraju iz svake države članice na osnovu zakona članica a
srazmerno zastupljenosti u svojim skupštinama.
Skupština SCG vrši zakonodavnu vlast.
Skupština donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja poslanika s tim da za
odluku glasa i većina poslanika od ukupnog broja poslanika svake državne zajednice.
Funkcioneri Skupštine SCG su Predsednik, potpredsednik i Generalni sekretar
Skupštine. Predsednik i potpredsednike ne sme biti iz iste države članice.
1.5. Predsednik Srbije i Crne
Predsednik Srbije i Crne Gore vrši izvršnu vlast u okviru povelje. Predsednik SCG i
predsednik Skupštine SCG ne mogu biti iz iste države članice. Predsednik za svoj rad
odgovoran je Skupštini SCG. Predsednik predstavlja SCG, upravlja radom saveta
ministara, predlaže sastav saveta ministara, član je Vrhovnog saveta odbrane SCG,
dodeljuje odlikovanja, proglašava zakone koje je u nadležnosti Skupštine SCG,
raspisuje izbore za Skupštinu SCG i dr. Svaki punoletan, radno sposoban građanin
može biti bran za predsednika. Predsednik i potpredsednik Skupštine predlažu
kandidata a poslanici glasaju javno prozivkom. Ako predsednički kandidat ne dobije
potrebnu većinu (većinu od polovine ukupnog broja poslanika i istovremeno večinu
poslanika svake države članice) predsednik Skupštine u roku od 10 dana predlažu
novog kandidata a ako i taj kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova raspušta se
Skupština SCG i raspisuju izbori. Ako predsednik SCG ne bude izabran u roku od 30
dana od konstituisanja Skupštine, postupak se ponavlja sa novim kandidatom, u
7
1.8. Predsednik Republike Srbije
Predsednik Narodne Skpštine RS raspisuje izbore za predsednika Republike.
Kandidati za predsednika prijavljuju se Izbornoj komisiji uz najmanje 10 hiljada
potpisa građana na predlog grupe građana ili neke političke stranke. Izborna komisija
obaveštava kandidata za predsednika o tome da li je njihova kandidatura prihvaćena
a ako nije nalaže kandidatu da u roku 48 časova otkloni nedostatke. Predsednik se
bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izabran je onaj kandidat koji je
osvojio više od polovine izašlih birača. U slučaj da nijedan kandidat nije u prvom
krugu osvojio više od 50 posto glasova, u drugi krug odlaze dva kandidata sa
najvećim brojem glasova. U drugom krugu nema cenzusa tako da je izabran
kandidat koji je osvojio prostu većinu glasova birača.
Obzirom da se predsednik bira na neposrednim izborima njegov opoziv podrazumeva
da se vrši na neposredan način. Mandat predsednika je 5 godina.
Po načelu podele vlasti predsednik kao inokosni organ ima nadležnosti u vršenju dela
izvršne vlasti. Predsednik republike nakon završenih izbora za poslanike Narodne
Skupštine imenuje mandatara za sastav vladr predhodno konsultujući sve
parlamentarne političke stranke, proglašava zakone koje donosi Skupština sa pravom
da vrati Skupštini neki Zakon na ponovno usvajanje. U slučaju da Skupština ponovo
izglasa zakon, predsednik Republike ne može više da ga ne proglasi. Predsednik
republike je član saveta za narodnu odbranu.
