FAKULTET ZA OBRAZOVANJE I
DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH
EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADROVE
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
Tema:
Organizacija kroz vekove i kulture
Profesor:
Student:
mr Nebojša Gijić Milena
Sazdanović
Br. indeksa DO322-
10
Novi Sad, jun 2011
SADRŽAJ:
1.Predistorija
….3str
1.1 Lovačka
organizacija...............................................................................str3
1.2
Neolitska
organizacija .............................................................................str4
2. Drevna
civilazacija
.................................................................................................str4
2.1
Različitost drevne
civilazacije.................................................................str5
2.2
Faraonska
organizacija.............................................................................str5
2.3
Vavilonska
organizacija...........................................................................str6
2.4
Grčka
organizacija...................................................................................str7
2.5
Rimska
organizaija...................................................................................str7
2
Ljudi su gotovo jedan milion godina živeli kao lovci. Oni su u
poslednjih pedesethiljada godina razvili svoje umne snage da su postali
ljudi u pravom smislu reči. Lovci mlađeg paleolita živeli su u
organizovanim grupama. Skupine su činile do tridesetak ljudi i udruživale
su se u plemena koja su brojala i preko hiljadu ljudi. Plemena nisu bila
jedini organizacioni oblik lovaca. Oni su bili organizovani i u klanove.
Skupinu klanova činili su članovi čije je poreklo izvođeno od majke ali i u
rod čije se poreklo izvodilo iz očevog porekla.Unutar klanova i rodova
postojali su podrazredi sa odgovarajućim funkcijama (izazivači kiše,
skupine vračeva). Karakteristike lovačke organizacije su:
Visok stepen
pokretljivosti
- Lovci nisu bili vezani za određenu teritoriju. Oni su u borbi
za opstanak odlazili na teritorij gde je bilo hrane, tj divljači,
Interesantnost
- Lovačka organizacija je sa promenom teritorija, uvek
ispočetka otpočinjala život, što znači da je nosila određeni stepen
interesantnosti. Ona je slična projektnoj organizaciji gde se za svaku novu
teritoriju može iznova nastupati.
Privremenost
- Lovci su i u uslovima
izobilja menjali teritoriju, jer su životinje iz klimatskih razloga menjale
lokacije, pa su lovci u potrazi za njima uvek morali da se prilagođavaju
novim uslovima.
Jednostavnost
- U lovačkim skupinama postojala je
podela poslova po polu. Lovci su lovili krupnu divljač, a žene skupljale
plodove, iako jednostavno, ovo je bila dosta efikasna podela.
Skupina
- U
lovačkoj organizaciji nije bilo vlasti, jer nije bilo lične ili privatne svojine.
Skupinu je vodio najrazumniji, najveštiji ili najstariji član. Dominacija, kao
eksponent vlasti, nije postojala. Vođstvo ide od jedne do druge osobe. Stariji
su najbolji za planiranje rituala, mladi za lov.
Raspodela
je vršena
nezavisno od rezultata - Sva ulovljena divljač jednako je pripadala svim
članovima skupine. Ipak, veruje se da su najsposobniji lovci dobijali
najbolje delova mesa. U lovačkoj organizaciji postoji kolektivna i
zajednička svojina. Ni jedan pojedinac ne raspolaže svojinom, a svim
članovima je dozvoljen pristup bogatstvima prirode. Stvari koje liče na
privatno vlasništvo su izrađeni predmeti za ličnu upotrebu (oružje, noževi,
odeća). Navedena sredstva su pre predstavljalafunkciju podele roda, a ne
vlasništva.
Jednakost
- Lovačka organizacija, iako jedno od najprimitivnijih
društava, imaveliki stepen jednakosti kako pojedinaca u njoj, tako i
pojedinih njenih delova. Postavlja se pitanje da li je u lovačkoj organizaciji
bilo asocijalnih ličnosti i kako su opasne osobe sprečavane usvojim
nedelima kada nije bilo »autoritarnog režima«. Nesumnjivo da je i lovačka
organizacija imala problematičnih i opasnih članova. Oni su sprečavani u
svojim nedelima putem običaja, religije i etiketama. U krajnjem slučaju
4
