„

 

Гимназија Светозар Марковић

 

МАТУРСКИ

 

РАД

 

из биологије

 

СКЕЛЕТНИ МИШИЋИ

:

Ментор

:

Ученик

 

Милена Павловић

 

  4.

Васја Филиповић

а

, 2021.

Суботица мај

САДРЖАЈ

1.

УВОД

 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

2.

ТКИВА

 

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  2

2.1. 

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 

уопштено

. . . .  2

2.2. 

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

подела

3.

 

-

 

ЕМБРИОЛОГИЈА ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋА

. . . . . . . . . . . .3

4

.

 

-

 

 

 

ЋЕЛИЈЕ ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋНОГ ТКИВА

. . . . . . . . . .3

4.1. 

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 

уопштено

4.2. 

 

Грађа ћелије

 

-

 

 

. . . . . . . . 4

попречно пругастог мишићног ткива

5.

 

-

 

 

 

СТРУКТУРА ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋНОГ ТКИВА

. . . . . 6

5.1. 

 

Миозинске нити

 

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 

.6

5.2. 

 

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Актинске нити

 

. 8

6.

 

-

 

 

 

ОСОБИНЕ ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋНОГ ТКИВА

. . . . . .

 . 

9

7.

 

 

 

 

ВЕЗА СА НЕРВНИМ СИСТЕМОМ

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

 

. . 

10

8.

 

 

 

МЕХАНИЗАМ МИШИЋНЕ КОНТРАКЦИЈЕ

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

 

. . . 

10

9.

 

 

 

ВРСТЕ МИШИЋНИХ КОНТРАКЦИЈА

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 

.11

 

9.1. 

 

 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Проста контракција

11

9.2. 

 

Сложена контракција

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  . . . . . . . . . . 12

9.3.  

 

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  . . . . 13

Изометријска контракција

background image

1

1.

УВОД

У   људском   телу   налази   се   660   скелетних   мишића,   329   парних   мишића   и   2 

непарна   мишића,   то   су   дијафрагма   и   језик.   Скелетни   мишићи   чине   преко 

40%телесне масе одраслог човека. Скелетни мишићи раде под утицајем наше 

воље.

Мишићи   трансформишу   хемијску   енергију   ATP-a   директно   у   механичку   и 

топлотну енергију. На тај начин развијају силу неопходну за покретање тела и 

његових   делова,   промену   величине   и   облика   органа   укључујући   одржавање 

свих   виталних   функција   организма.   Одржавају   положај   тела   и   равнотежу, 

подупиру   мека   ткива,   омогућавају   говор   и   доприносе   одржавању   телесне 

температуре. 

Сви мишићи имају следеће особине: 

1. Надражљивост 

2.  Контрактилност 

3.  Растегљивост 

4.  Еластичност

Слика 1. Скелетни мишићи човека

background image

3

специјалних   ћелијa-миоцита.   Миоцити   имају   способност   да   трансформишу 

хемијску енергију у механички рад. На тај начин оне развијају силу неопходну 

за   покретање   свих   делова   тела,   промену   величине   и   облика   органа   и 

одржавање   свих   виталних   функција   организма.   Различити   специјализовани 

облици   миоцита   имају   и   различита   својства:   ћелије   срца,   скелета   и   глатких 

мишића. Мишићна ткива карактеришу танка и дугачка мишићна влакна која су 

постављена паралелно. Између мишићних влакана прожима се везивно ткиво 

са крвним судовима, нервима и лимфним каналима.

3.

 

-

 

ЕМБРИОЛОГИЈА ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋА

Читав   мишићни   систем   има   заједничко   ембрионално   порекло.   Настаје   од 

мезодорма   и   једним   малим   делом   од   ектодерма.   Мезодерм   се   развио   по 

изласку живог света на копну и подељен је у две групе: старији и млађи. Од 

старог   мезодерма   настаје   крзно,   коже   (укључујући   лојне   и   знојне   жлезде), 

плућна, трбушна, срчана марамца, жлезде очног капка. сва ткива која настају 

од   старог   мезодерма   контролише   мали   мозак.   Од   новог   мезодерма   настају 

кости   миокард,   попречно-пругасти   мишићи,   хрскавице,   тетиве,   лигаменти, 

везивно  и масно ткиво, крвни и лимфни судови,  јајници, тестиси. Сва ткива и 

органе који воде порекло од новог мезодерма контролише мождано стабло. 

Ћелије од којих настају мишићи у процесу миогенезе се називају миобласти. 

Постоје примарни и секундарни миобласти. Више од 90% мишићних влакана 

настаје од секундарних миобласта. Попречно-пругасти мишићи су се развили у 

време   кад   се   указала   потреба   за   ефикаснијом   и   напреднијом   функцијом 

мишића.

4.

 

-

 

 

ЋЕЛИЈЕ ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋНОГ ТКИВА

4.1. 

Уопштено

Мишићне   ћелије   су   високоспецијализоване   ћелије   које   су   способне   да   се 

контрахују,   грче   и   да   се   релаксирају.   Захваљујући   овим   процесима   оне 

учествују   у   покретању   делова   тела,   тела   у   целини   и   учествују   у   кретању 

разноврсних течности, попут крви, у организму. Све мишићне ћелије се могу 

Želiš da pročitaš svih 23 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti