могућности. За улазак у област безбедности на улазном нивоу не-менаџмента постоје
неки   типични   предуслови.   Они   обухватају   средњошколско   или   више   образовање,
непостојање кривичног досијеа, старост преко 18 година, и поседовање општег знања
или искуства у безбедности. На пример, многе државе захтевају одређени ниво обуке
пре   него   што   се   појединац   запосли   као   наоружани   или   ненаоружани   радник
обезбеђења. Многе од дужности које појединци на овим позицијама спроводе у већини
случајева ће да буду сличне, без обзира на сектор индустрије безбедности у којој је
појединац запослен. Ове дужности могу да обухватају активности као што су редовне
патроле,   односи   с   јавношћу,   контрола   приступа   објектима,   и   писање   основних
извештаја.

Дужности на улазном нивоу позиција менаџмента могу значајно да варирају, у

зависности од специјалности. Дужности на позицијама средњег нивоа, у зависности од
специјалности,   могу   да   обухвате   класичне   надлежности   као   што   су   планирање,
организација,   селекција   кадра,   контрола,   буџет,   координација,   представљање,
усмеравање и писање извештаја. Осим ових функција, позиције средњег нивоа могу
даобухвате   надлежности   које   су   специфичне   за   поједине   специјалности.
Следеће области представљају неке од специјалности у области безбедности. Свака
специјализована област пружа краћи опис специјалности поред предуслова за улазак на
надзорне и ненадзорне позиције менаџмента у тим специјалностима. Осим података о
улазном   нивоу,   постоје   информације   које   се   односе   на   дужности   средњег   нивоа
менаџмента и не-менаџмента у тим специјалностима.

Постоје две основне врсте планирања у безбедносном менаџменту: стратегијско

планирање и оперативно планирање. Помоћу планираног буџета, топ-менаџмент даје
овлашћења менаџерима безбедности да потроше новчана средства за послове који су
им додељени, али и да контролишу располагање тако планираним средствима.

Драгишић, З. и др. Безбедносни менаџмент, Факултет безбедности, Београд, 2014. стр. 50.

1. БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ, ПОЈАМ, УЛОГЕ,
ФУНКЦИЈА

Под појмом безбедносни менаџмент, у ширем смислу, подразумева се

одлучивање о безбедносним циљевима организационог система, о начинима и
средствима да се избегну неповољни утицаји који долазе из окружења или самог
организационог система, или да се њихов штетан утицај смањи.

„Безбедносни менаџмент, према томе, означава управљање ресурсима усмерено

ка   постизању   утврђених   циљева  безбедности.  Ако   се   дати   циљеви   испољавају   у
остваривању и заштити јавних интереса, онда је  безбедносни менаџмент прилагођен
тим   циљевима,   односно   омогућавању   безбедниих  услова   за   остваривање   задатих
циљева организације. Када су у првом плану приватни интереси и циљеви, стратегија
безбедносног менаџмента таквог предузећа детерминисана је економским интересима
и профитом.“

Полазећи   од   тога,   сматра   се   да   циљеви   безбедносног   менаџмента,   најопштије
посматрано,   представљају   подизање   нивоа   сигурности   запослених   и   остварење
економског интереса, односно профита. У теорији се истиче да послови безбедносног
менаџмента   обухватају   пројектовање,   организовање   и   управљање   системом
обезбеђења  на   начин   којим   се   отклањају   услови   за   настанак   појава   угрожавања
безбедности, као што су тероризам, саботажа, пословна и индустријска шпијунажа, тзв.
Унутрашње  крађе,   незгоде   на   раду   и   сл.   Нису   у   питању   само   одређени   сегменти
заштите  (противдиверзиона заштита, заштита од индустријске шпијунаже, контрола
кретања   и  боравка   странаца   и   сл.),   а   којима   се   у   први   план   ставља   способност,
стручност   и  иницијатива   кадра   обезбеђења   да   на   адекватан   начин   предвиди,
предупреди и отклони савремене ризике и претње.
Према   томе   безбедносни   менаџмент   укључује   и   одређене   безбедносно-заштитне
процедуре којима се елементи система обезбеђења доводе у функционалну зависност,
са циљем да се предвиде, предупреде и отклоне савремени ризици и претње. Држећи се
стратешких пројекција и праваца развоја ове делатности на Западу и захтева тржишта,
као и чињенице да је реч о алтернативним чиниоцима  безбедности, ове процедуре
могуће је систематизовати на проактивне и реактивне процедуре.
Сигурно је да безбедносни менаџмент као дисциплина наука безбедности, али и науке
менаџмента,   јер   своје   теоријске   основе   црпи   из   једних   и   других   наука.   Теорије
организације,   представљају   главни   теоријски   извор   који   безбедносни   менаџмент
преузима из наука менаџмента, док науке безбедности дају основни теоријски концепт
на коме се заснивају сва истраживања и пракса безбедносног менаџмента.