МОТИВАЦИЈА
Појам и врсте мотива
Изрази и мотиви
Често чујемо: воља је чудо
-
кад хоће, човек све може. Најважније је да човек зна шта жели. Мотивација је
најважнија за учење. Ништа не успева као успех. Најважније је да човек има добре намере. Ухватили су га
пундравци (за дете). Плаче јер јој се спава, гладна је (за бебу). То воли да учи
и то јој иде, а остало боже
сачувај. Који је мотив за то? Све ове језичке формулације односе се на мотивацију и показују да је она
саставни део нашег свакодневног живота.
Мотивација је саставни део нашег свакодневног живота. Човек је створење које непрестано, из неког разлога
нешто чини. Неки људи велики део свог времена „сурфују“ на интернету, други седе у кафићу, трећи
воле да
путују, четврти по цео дан раде. Понашање неких особа може нам бити необично, неочекивано. Поступци чак
и блиских особа нису нам увек разумљиви...
Иза сваког од ових понашања лежи неки разлог, неки мотив. Али, није увек лако открити мотиве или разлоге
понашања, зато што иза одређеног понашања често стоји више мотива, а поред тога мотиви могу бити и
несвесни (пр. када особа не зна
због чега се понаша на одређен начин).
Зато су сви људи заинтересовани за откривање правих, често скривених мотива понашања.
У овој лекцији
сазнаћете шта су мотиви, каква је психолошка природа мотива и друге битне чињенице у вези
са мотивима и мотивацијом
.
Мотив
(
лат.
movere -
покретање)
јесте порив (побуда, стимулус) који покреће и
усмерава понашање ка
одређеном циљу и одржава његовор трајање и интензитет.
Мотивација
је процес који покреће, усмерава и одржава понашање ка одређеном циљу.
Без мотива
,
понашање би било хаотично (дезорганизовано).
Сродни појмови из ове области (мотивациони појмови)
Не само у свакодневном животу већ и у стручној литератури користи се више израза који означавају мотиве
.
•
Потреба
(недостатак нечега (што треба надокнадити) или вишак нечега (чега се треба ослободити), а
што ремети нормално функционисање организма.
Постоје
:
1)
биолошке (органске)
потребе
–
потреба за храном, водом, спавањем, сексуална, потреба за
избегавањем бола
и др.
2)
психолошке потребе
–
потреба за љубављу, поштовањем
,
пажњом, сигурношћу, постигнућем
,
припадањем
и др.
Циљ (код потреба)
–
успостављање равнотеже
.
Потреба
ствара покретачку енергију и налази се у основи мотива. Потреба –
мотив се често користе као
синоними.
Социјализација потребе
–
утицај средине на начин задовољења човекових потреба
.
Нпр.
потреба за храном је универзална људска потреба, али
се избор хране, начин припремања хране,
обичаји везани за исхрану, разликују од средине до средине.
У свим срединама се на месо змија, жабе,
мачака, паса не гледа са одвратношћу, нити се у свим срединама свињско/говеђе месо сматрају прикладном
храном.
Такође
,
мала деца у току прве 2
-
3 године показују тежњу да сваку своју потребу задовоље одмах чим се јави.
Такво понашање одудара од обичаја средине у којој се води рачуна о средствима, начину, месту и времену
задовољења појединих потреба.
Дакле, ни биолошке потребе не састоје се искључиво од урођених елемената, већ и од елемената који су
стечени под утицајем средине, учењем.
•
Нагон
(глади, жеђи, сексуални...) –
урођена побуда која повећава напетост организма и нагони га на
активност. Органске потребе доводе до нагона.
•
Инстинкт
–
урођени импулс
,
карактеристичан за врсту. За разлику од нагона, он не подлеже
учењу,
социјализацији и подстиче понашања која се одвијају по непроменљивом обрасцу, без обзира на
ситуацију (нпр. човек када се осети угроженим инстинктивно бежи или напада, без обзира на то да ли
је стварно угрожен или му се чини, или нпр. птица инстинктивно гради гнездо, паук инстинктивно
плете мрежу
по тачно фиксираном обрасцу)
.
•
Жеља
је свест о циљу који може да задовољи потребу
(
нпр. гладни смо, али не једе нам се било шта,
већ нешто одређено, као на пример палачинке). Жељу карактерише свесност и могућност избора
циљева и зато су својствене човеку.
•
Тежња
је неодређени мотив, јер коначан циљ није јасан као кад се јави жеља. Постоји само свест о
врсти објекта који могу задовољити потребу
(
нпр. ученик тежи да заврши
факултет, али не зна тачно
који).
•
Намера
је вољна одлука да се оствари циљ који смо себи поставили а који задовољава
доживљену потребу.
Врсте мотива
Мотиви се најчешће деле на органске (биолошке) и психолошке
.
Органски (биолошки, хомеостазни)
–
глад, жеђ, сексуални, родитељски...Ови мотиви су урођени.
Функционишу по принципу хомеостазе.
Називају се још и основни, јер од њих зависи опстанак.
Хомеостаза –
равнотежа између потребног и постојећег стања у организму. Услед нормалне активности
организма настају недостаци и вишкови
,
који се осећају као потребе/нагони и организам предузима
активност како би дошао до циља и олакшања.
Рецимо, потреба за храном настаје услед мањка органских материја, а потреба за пражњењем услед њиховог
вишка. Поремећена хомеостаза изазива непријатну напетост или побуђеност, коју називамо потребом. Што је
потреба дуже незадовољена, тензија је јача. Зато су људи нервозни када су гладни, уморни, поспани, када им
је вруће итд. Незадовољена потреба или нагон не може се дуго трпети. Када се потреба задовољи и
хомеостаза поново успостави, настаје доживљај пријатног мира и задовољства.
Мотивациони циклус
Као што се може видети са слике, на самом почетку, услед сувишка/недостатка извесних материја у
организму (хране, воде...), јавља се мотив/потреба, која покреће на активност. Организам предузима
активности (тражи храну, воду), које ће смањити напетост. Најзад постиже се циљ (организам једе, пије) и
долази до олакшања, растерећења напетости и осећања задовољства. Касније, поново се ствара неравнотежа
у организму и изнова почиње мотивациони круг.
Психолошки (нехомеостазни)
–
од њих не зависи опстанак, али зависи квалитет живота. Формирају се
учењем.
Називају се још и виши мотиви (јер као што смо напоменули од њих не зависи опстанак, али зависи
квалитет живота
).
Психолошки мотиви деле се на
личне и социјалне
.
Лични покрећу развој сопствене личности и заштиту сопственог бића, а социјални развој односа с другим
људима и зато се зову и психосоцијални мотиви.
