12. Elektronska reprodukciona tehnika
Sistemi za elektronsku reprodukcionu tehniku (ERT) danas se razvijaju znatno brže u
odnosu na ostalu opremu koja se koristi u štamparskoj industriji i izdava
č
koj delatnosti.
Godine 1982. broj prodatih i instaliranih fotoslog mašina u svetu bio je oko 18.000, a
ve
ć
1990. god. prestala je proizvodnja ovih ure
đ
aja. Opadanjem proizvodnje fotoslog
ure
đ
aja rasla je proizvodnja osvetljiva
č
a filma. 1994. je bila godina sa najve
ć
om
proizvodnjom osvetljiva
č
a filma, kada je prodato oko 17.000 mašina. Od tada njihova
proizvodnja i prodaja opadaju, a o
č
ekuje se da
ć
e oko 2005. god. skoro prestati njihova
proizvodnja.
Sl. 12.1. Prikaz prodaje i predvi
đ
anje prodaje ure
đ
aja za ERT
u prvim godinama tre
ć
eg milenijuma
Fotoslog
Skener
osvetljiva
č
Osvetljiva
č
Filma CtF
Osvetljiva
č
Plo
č
a CtP
Digitalna
štampa
1985
12
2
1990
15
5
1995
5
1
2000
6
20
2004
7
30
2
1
Tab. 12.1. Pregled investicija u opremu za ERT u Vojvodini od 1985. do 2004. g.
Kompletna digitalnost repropripreme omogu
ć
ila je razvoj tehnologije od ra
č
unara do
plo
č
e (Computer to Plate) i digitalne štampe (Computer to Print ili Computer to Press).
U prvim godinama novog milenijuma ove dve tehnologije bi
ć
e vode
ć
e u oblasti
štamparske tehnike.
163
Elektronska reprodukciona tehnika postala je danas opšte dobro ne samo štampara, ve
ć
svih delatnosti koje se bave informacijom i komunikacijom. Primena digitalne
tehnologije u delatnostima koje se naslanjaju na grafi
č
ku, po principu spojenih sudova,
tako
đ
e je doprinela razvoju ERT.
Digitalna fotografija dramati
č
no skra
ć
uje vreme od snimanja do prezentacije, pove
ć
ava
fleksibilnost i smanjuje cenu arhiviranja.
Koriš
ć
enje fotoCD omogu
ć
ava širokom krugu korisnika pristup originalnoj fototeci i
mogu
ć
nost da na njihovim DTP ure
đ
ajima obra
đ
uju slike visoke rezolucije i da, kao
krajnji rezultat, daju visoko kvalitetne kolor separacije.
Mogu
ć
nost kombinovanja razli
č
ite opreme i programa za kolor reprodukciju dovela je
do mogu
ć
nosti obrade kolora nezavisno od koriš
ć
enog ure
đ
aja. Ovaj koncept
podrazumeva kalibraciju svakog ulaznog i izlaznog ure
đ
aja u sistemu elektronske
reprodukcione tehnike i to tako, da se na ulaznim ure
đ
ajima boja prevodi u standardni
opis, a na izlaznim ure
đ
ajima prema standardima izlaznog ure
đ
aja. Važnost ove
tehnologije je u tome što kolor skeniranje i
č
itav proces obrade kolor slike mogu da
koriste i neprofesionalci.
Razvoj industrije elektronske komunikacije, a pogotovo Interneta, dao je dodatni impuls
razvoju elektronske reprodukcione tehnike i u
č
inio da delimi
č
no do
đ
e do dislokacije
mesta izrade kolor reprodukcije: izdava
č
i i reklamne agencije postaju po
č
etne ta
č
ke
izrade štamparskog proizvoda, a zahvaljuju
ć
i razvoju digitalne štampe
č
ak i mesta gde
se štampa kompletan grafi
č
ki proizvod. No, u ve
ć
ini slu
č
ajeva, kada se radi o
kompleksnijim i kvalitetnijim štamparskim proizvodima, kolor repro priprema se nalazi
u rukama specijalizovanih repro studija i štamparija.
Oprema za elektronsku reprodukcionu tehniku može se podeliti u tri grupe:
-
Ure
đ
aji za unošenje slika iz realnog i virtuelnog sveta u ra
č
unar (skeneri, digitalne
kamere i fotoaparati, FotoCD, komunikacioni interfejsi, Internet...).
- Ure
đ
aji za obradu teksta, crteža, i slika (ra
č
unari, radne stanice i programi).
- Izlazni ure
đ
aji (ure
đ
aji za probne otiske, osvetljiva
č
i filma, osvetljiva
č
åi štamparske
forme, digitalne štamparske mašine, Internet ...).
164
13. Skeneri
Da bi višebojni original bio reprodukovan, potrebno ga je razložiti na osnovne boje.
Drugim re
č
ima, za svaku ta
č
ku originala odre
đ
uje se sadržaj žute (Y), cijana (C) i
magente (M), odnosno crvene (R), zelene (G) i plave (B) boje.
Informaciju o udelu osnovnih boja u odnosu na original sadrže, kao krajnji proizvod
kolor reprodukcije, crno beli rastrirani filmovi za svaku boju ponaosob i nazivaju se
kolor separacija.
13.1. Izrada filmova za višebojnu štampu
Kod izrade filmova za višebojnu štampu cilj je da se izrade filmovi za svaku štamparsku
plo
č
u i da se štampanjem boje preko boje dobije reprodukcija verna originalu.
Originalna slika je razdvojena na tri boje koje odgovaraju podru
č
ju osetljivosti kolornih
receptora u ljudskom oku. Princip je isti kao i kada koristimo crveni, zeleni i plavi filter
u reprodukcionoj kameri ili kontakt-kopir aparatu.
Kolor separacije se rade na panhromatskom filmu, koji je osetljiv na vidljivi deo spektra
svetlosti. Da bi se filmovi koristili u ofsetu i drugim autotipijskimprocesima, izra
đ
uje se
i separacija za crnu boju. Rezultat je set crno-belih negativa gde svaki od njih
predstavlja sadržaj individualne boje u celoj slici.
Štampa se sa bojama Europa skale (DIN 16539): cijan, magenta, žuta i crna. U saglasju
za zakonom o autotipijskom mešanju boja, štampanjem jedne preko druge
č
etiri kolor
separacije dobija se štampana kolor slika koja je reprodukcija kolor originala u celini.
Pretpostavlja se da se koristi beli papir kao podloga za štampu i da se otisak posmatra
pod belim neutralnim osvetljenjem (Standardno D65 svetlo). Još je Neugebauer 1934. g.
razvio principe autotipijsko mešanja boja štampanjem jedne preko druge rastrirane
kolor separacije.
Cijan negativ je dobijen ekspozicijom kroz crveni filter,magenta negativ kroz zeleni
filter i žuti negativ kroz plavi filter. Crna separacija se uobi
č
ajeno izra
đ
uje ekspozicijom
kroz tri filtera, koji su postavljeni jedan iznad drugog.
Slika 13.1. je idealizovana šematska prezentacija izrade kolor separacija na filmu.
166
Sl. 13.1. Šema izrade kolor separacija na filmu
U elektronskoj reprodukcionoj tehnici informacije o udelu osnovnih boja mogu se, u
obliku digitalnih signala, memorisati na nekom magnetnom mediju, ili proslediti
ra
č
unarskoj radnoj stanici radi obrade slike i montaže strane, a zatim, nezavisno od
vremena unosa slike u sistem poslati ure
đ
aju za probni otisak, osvetliti, izraditi
štamparsku formu ili štampati na digitalnoj štamparskoj mašini.
Klasi
č
an metod izdvajanja boja bazira se na snimanju originala kroz filter koji propušta
odre
đ
enu talasnu dužinu svetlosti. Ako se original snimi kroz crveni filter, dobija se
film koji sadrži negativ sliku samo onih delova originala koji sadrže osnovnu boju.
Svetlost koja se reflektuje sa zelenih ili plavih delova originala ne može da pro
đ
e kroz
crveni filter, i na filmu, na tim mestima ne dolazi do promena. Original se snima tri
puta: kroz crveni, zeleni i plavi filter pri
č
emu se dobijaju izvadci za cijan, magentu i
žutu boju. Me
đ
utim, pošto filteri nisu savršeni, oni osim svetla željene talasne dužine
propuštaju i neželjene. Zbog toga je neophodno izvršiti tzv. kolornu korekciju putem
maskiranja. Posle izvršene korekcije dobijene filmove potrebno je rastrirati, pri
č
emu se
vodi ra
č
una o uglu rastera za svaku boju ponaosob.
167
Opti
č
ka rezolucija
je stvarna koli
č
ina informacija u originalnoj slici koju je skener
sposoban da razdvoji po jedinici dužine - mogu
ć
nost opti
č
kog razlaganja.
Sl. 13.2. Prikaz dve vrednosti opti
č
ke rezolucije skenera sa AM i FM rasterom
Da bi se poboljšala ulazna rezolucija neki skeneri koriste interpolacione formule
pomo
ć
u kojih se ubacuje odre
đ
eni broj piksela izme
đ
u stvarno skeniranih.
Ovi algoritmi uzimaju srednju vrednost boje dva susedna piksela, smanjuju ih, a izme
đ
u
njih ubacuju novi piksel koji predstavlja uproš
ć
enu vrednost susednih stvarnih piksela.
Sl. 13.3. Ilustracija linearne interpolacije u odnosu na odgovaraju
ć
i original
Ovim postupkom se pove
ć
ava rezolucija slike, ali realno se ne pove
ć
ava njen kvalitet,
tako da pri ocenjivanju tehni
č
kih mogu
ć
nosti skenera treba izbegavati baratanje
pojmom interpolirana rezolucija.
169
