Dokimologija

Dr Grozdanka Gojkov 

DOKIMOLOGIJA 

- priručnik - 

(drugo, izmenjeno izdanje) 

Vršac, 2003.

2 

VIŠA ŠKOLA Z0A OBRAZOVANJE VASPITA

Č

A - VRŠAC 

Biblioteka:   U dž b e n i c i    i    p r i r u 

č

 n i c i 

16 

Izdava

č

:  

Viša škola za obrazovanje vaspita

č

a – Vršac 

Za izdava

č

a:             prof. dr Grozdanka Gojkov 

Ure

đ

iva

č

ki odbor: 

 prof. dr Grozdanka Gojkov, gl. i odgovorni urednik 

             prof. dr Ileana Magda 

             mr Nataša Sturza-Mili

ć

             Jelena Prtljaga 

             mr Aleksandar Stojanovi

ć

Recenzenti:               dr Mladen Vilotijevi

ć

                                  dr Veljko Ban

đ

ur    

Prevod: 

nema

č

ki jezik: mr A. Gojkov-Raji

ć

engleski jezik: S. Kurteš 

Lektor: 

mr Dragana Josifovi

ć

Likovni urednik: 

Jovan Suhecki 

Korektura i    

kompjuterski slog:     mr Aleksandar Stojanovi

ć

ISBN 86-7372-032-X 

Štampa: “Triton”, Vršac 

Tiraž: 300 primeraka 

_____________________________________________________________ 

4 

UVODNE NAPOMENE  

Tekst  koji  je  pred 

č

itaocima  nastao  je  sre

đ

ivanjem  beležaka  sa 

predavanja,  koja  su  pripremana  za  predmet  Dokimologija  na  U

č

iteljskom 

fakultetu  u  Beogradu.  Kako  je  literatura  iz  ove  oblasti,  ina

č

e,  retka,  starijeg 

datuma, te je i nema u prodaji, a i dosta rasuta u listovima i 

č

asopisima više 

nego  u  monografskim  studijama,  ili  pak,  udžbeni

č

koj  i  priru

č

ni

č

koj  literaturi, 

javila  se  potreba  da  se  sakupljene  zna

č

ajne  ideje  i  savremeniji  pristupi  ovoj 

materiji oblikuju u vidu priru

č

nika, udžbenika i u

č

ine dostupnim studentima za 

pripremu ispita iz ovoga predmeta. Ovaj je priru

č

nik zamišljen više kao vodi

č

kroz materiju, te su se širina i dubina objašnjavanja pojmova i suštinskih ideja 

ovim rukovodile. Stoga su mesta koja traže dublje poniranje u materiju samo 

skicirana  i  upu

ć

eno  je  na  literaturu  koja  može  u  ovom  smislu  da  pomogne. 

Ovo  je  posebno  zna

č

ajno  naglasiti  za  one  koji  žele  neke  od  postupaka 

prakti

č

no da primene. Pretpostavljana uža, posebno statisti

č

ka predznanja, 

ć

e 

morati, ako ih, naravno, nemaju u aktivnom obliku, da osveže.  

Pojedina  mesta  bi  u  ovoj  knjizi  sigurno  ostala  nedovoljno  jasna,  a 

neka pitanja, ideje i nedovoljno potencirane, da recenzenti ove knjige: prof.dr 

Slavko  Krkljuš  i  prof.  dr  Mladen  Vilotijevi

ć

  nisu  svojim  primedbama  i 

predlozima pomagali. Iskrena zahvalnost.  

Na  kraju  knjige,  u  okviru  priloga,  nalazi  se  skra

ć

ena  vežba 

studentkinje L. Buga, koja bi mogla poslužiti studentima kao putokaz za vežbu 

koju u okviru ovoga kursa imaju obavezu da urade.  

Autorica 

5 

1. DOKIMOLOGIJA I SRODNI POJMOVI    

Dokimološki pojmovi su u našoj didakti

č

koj i šire pedagoškoj literaturi 

slabo  razjašnjavani.  U  Pedagoškom  re

č

niku

1

  se  dokimologija  definiše  kao 

nau

č

na disciplina novijeg datuma koja prou

č

ava tehniku i organizaciju ispita i 

pitanja  objektivnosti  i  adekvatnosti  ocena  u  školi.    Enciklopedijski  rje

č

nik 

pedagogije isti

č

e da je to "...disciplina (psihološka) koja sistematski prou

č

ava 

ta

č

nost, sistemati

č

nost, objektivnost i pouzdanost ispita, ocenjivanja, razli

č

itih 

metoda  takmi

č

enja  i  sl."

2

  Naj

č

eš

ć

e  sre

ć

emo  shvatanje  da  je  ovo  didakti

č

ka 

disciplina koja prou

č

ava sisteme ocenjivanja ponašanja ispitiva

č

a i ispitanika.

3

Bitne  odrednice  ovoga  pojma  sadržane  su  i  u  shvatanju T. Grgina u 

kome  se,  tako

đ

e,  isti

č

e  da  je  dokimologija  mlada  nau

č

na  disciplina, 

utemeljena  tek  sredinom 

č

etrdesetih  godina  ovoga  veka,  u  vreme  kad  se  u 

razvijenim zemljama Evrope i SAD javljaju potrebe za istraživanjima kojima 

ć

e 

se  nastojati  prou

č

iti  uticaj  niza 

č

inilaca  na  ocenjivanje  u  školi,  ali  i  u  drugim 

delatnostima u kojima su se jasno isticale teško

ć

e i nedostaci subjektivnosti u 

merenju.  Dakle,  zadatak  dokimologije  po  T.  Grginu  je  da  prou

č

i,  prona

đ

e  i 

praksi ponudi valjane na

č

ine i postupke prosu

đ

ivanja i ocenjivanja. 

Isti autor pravi razliku izme

đ

u školske i drugih oblasti dokimologije, te 

ovu  naziva  školska  dokimologija,  dakle,  smatra  je  užom  dokimološkom 

disciplinom,  jer  se  ona  izri

č

ito  posve

ć

uje  pitanjima  ispitivanja  i  procenjivanja 

u

č

eni

č

kih vaspitno-obrazovnih postignu

ć

a u školama. Osnovna joj je funkcija 

da  identifikuje  i  prou

č

i  uticaj  svih  onih  faktora  koji,  posebno  u  subjektivnom 

na

č

inu  ispitivanja  i  procenjivanja  znanja,  kvare  metrijsku  vrednost  školskih 

ocena,  a  zatim  ima  zadatak  dalje  da  pronalazi  na

č

ine  i  postupke  što 

objektivnijeg i pouzdanijeg, a time i valjanijeg, ispitivanja i merenja u

č

eni

č

kih 

znanja i drugih vaspitno-obrazovnih postignu

ć

a.

4

Moglo bi se zaklju

č

iti da su u suštini ovoga pojma metode i postupci 

ispitivanja  i  ocenjivanja,  odnosno,  da  bi  se    predmetno  dokimologija  mogla 

odnositi  na  prou

č

avanje  pitanja  vezanih  za  sistemati

č

nost  ocenjivanja, 

objektivnost i pouzdanost ocene i ispitivanja, validnost i objektivnost školskih 

ocena, metode i postupke kojima se dolazi do školske ocene i sl. 

Analizom  prethodnog  pregleda  uo

č

ava  se  da  se  dokimologiji  daje 

status uže nau

č

ne discipline; da je neki autori svrstavaju u psihološku, a drugi 

u  didakti

č

ku,  odnosno,  pedagošku  disciplinu,  dakle,  oko  njene  pripadnosti 

nau

č

nom  podru

č

ju  ne  postoji  opšta  saglasnost,  nego  je  autori,  ve

ć

  prema 

aspektu kome pridaju ve

ć

i zna

č

aj, svrstavaju. Psiholozi, ili oni koji naglašavaju 

psihometriju, sadržaje konstruisanja testova i aspekt merenja u obrazovanju, 

1

 Pedagoški re

č

nik, tom 1, Beograd, 1967.  

2

 Enciklopedijski rje

č

nik pedagogije, Matica hrvatska, Zagreb, 1963.  

3

 Gilbert de Landsheere, Evaluation continue et examens, Editions Labor Bruxelles, 1975. 

4

 Grgin, T., Školska dokimologija, Školska knjiga, Zagreb, 1988, str. 1. 

7 

psychologie, I izdanje, 1951. godine. U jednom svom radu iz 1963. godine H. 

Pieron  koristi  i  u  naslovu  ime  ove  nove  nau

č

ne  discipline:  Examen  et 

docimologie.  Konstruišu

ć

i  naslov  ove  discipline    (koriste

ć

i  se  gr

č

kim 

terminima: docime i docimazo), H. Pieron je smatrao da je dokiimologija jedna 

od disciplina (grana) moderne pedagogije.

1

Pre  nego  što  nešto  bliže  sagledamo  njegova  prva  dokimološka 

istraživanja,  dakle,  za

č

etke  nastanka  dokimologije  kao  nau

č

ne  discipline, 

nekoliko  crtica  o  susretima  sa  pojmovima  "ispitivanja",  usmeno  i  pismeno, 

ocenjivanje, proveravanje. Literatura

2

 pominje još daleku 1205. godinu p.n.e. 

kao  vreme  prvog  pominjanja  neke  vrste  ispitivanja.  U  to  vreme,  kaže  se,  u 

Kini,    je  car  Sun,  svake  tre

ć

e  godine  vršio  proveravanje  svojih  službenika 

(podanika).  Nakon  tri  uzastopna  ispitivanja  ovi  su  napredovali,  ili  su,  pak, 

otpuštani.

3

Smatra  se  da  je  u  Evropi  termin  "ispitivanje"  ušao  u  upotrebu  tek  u 

XVII  veku  i  odnosio  se  samo  na  usmene  ispite.  Prvi  pismeni  ispit  uveden  je 

1702. godine na Trinity Kollege - Cambrige. Vremenom, posebno potkraj XIX 

veka,  zbog  teško

ć

a  kombinovanja  usmenog  i  pismenog  rezultata  ispitivanja, 

pismeno ispitivanje sve više potiskuje usmeno. Za Englesku i Ameriku je ovo 

posebno  karakteristi

č

no.  Savremeni  ameri

č

ki  sistem  koristi  u  ispitivanju  više 

testove, svih vrsta i namena, a u obi

č

nom svakodnevnom komuniciranju skoro 

da  i  ne  postoji  razlika  izme

đ

u  testa  i  ispita.  Ova 

č

injenica,  dakle,  ovaj  na

č

in 

ispitivanja,  tj.  njegova  dominacija,  ima  po

č

etke  u  pedesetim  godinama  XIX 

veka, naro

č

ito u borbi Horace Manna za pismeno proveravanje. 

U  literaturi  se  nalaze  razli

č

ita  obrazloženja  za  relativno  brzo,  a 

istovremeno 

č

vrsto  sticanje  legitimiteta  pismenog  ispitivanja.  Neki  autori  ovo 

vezuju  za  potrebe  vremena  koje  je  u  znaku  preciznih  aparata  za  merenje. 

Istorija nauke je zabeležila, za one koji povezuju ove 

č

injenice i njima tuma

č

e 

uzroke  ove  pojave,  otpuštanje  asistenta  šefa  Osmatra

č

nice  Greenwich 

MASKELYNE,  godine  1796.  (Kinnebrook)  zbog  pogrešnog  ra

č

unanja  i 

merenja  nebeskih  tela,  odnosno  zbog  odstupanja  od  1/2  sekunde  u  avgustu 

1795. god. do 8/10 sekunde u januaru 1796. god. Takva greška smatrana je 

veoma  velikom  i  asistent  Kinnebrook  je  otpušten.

4

  Kasnije  se  smatralo  da 

ovakve  greške  nastaju  iz  subjektivnih  razloga,  što  je  uz  sli

č

ne  situacije 

doprinosilo  nastajanju  interesovanja  za  subjektivne  faktore  ispitivanja  - 

ispitiva

č

a,  odnosno,  za  svojstva,  strukturu  onih  koji  vrše  merenje.  Dakle, 

potrebe  za  preciznoš

ć

u  u  fizi

č

kim  merenjima  vezivale    su  se  za  psihologiju 

onih  koji  u

č

estvuju  u  merenju.  Za  nastanak  testova  i  nove  discipline 

psihotehnike (merenje psihi

č

kih svojstava) vezano je najpre ime Jamesa M. K. 

Cattella,  koji  je  još  1890.  godine  objavio  studiju  o  merenjima  i  testovima, 

zagovaraju

ć

i njome širu upotrebu testova u ocenjivanju. Vezana za ovo je, u 

literaturi 

č

esto  navo

đ

ena 

č

injenica  da  je J. Cattell, kao prvi asistent 

č

uvenog 

1

 Gilbert de Landsheere, Evaluation continue st examens, Editions Labor Bruxelles, 1975. 

2

  Videti:  Kuo,  The  Chinese  System  of  Public  Education  -  objavljeno  u:  Encyclopedia  of 

Educational Research, New  York, Macmillan, 1960, str. 1502. 

3

 Gilbert de Landsheere, op. cit. 

4

 Ibidem.