1. Uvod
U Evropskoj uniji još uvek nije usvoijena saobraćajna politika u skladu
sa ekološkim zahtevima. Merama za zaštitu životne okoline odlučno
se suprostavljaju predstavnici automobilske industrije.
Organizacija za zaštitu životne sredine Prijatelji zemlje povezuje
naučnike i aktiviste iz cele Evrope, organizuje sastanke sa
poslanicima Evropskog parlamenta.
Automobliska industrija sprečila je usvajanje ambicioznih normi za
ograničenje emisije ugljendioksida, dobila je sve što je htela, a sada
je u krizi. A da su te norme usvojene dale bi podsticaj za nova
ulaganja i danas bi se lakše prevazišla kriza.
Ekolozi su posebno ogorčeni zbog veštog lobiranja automobilske
industrije u Briselu.
Komisija je osnovala savet stručnjaka pod imenom „Automobili 21“ u
kome je trebalo da budu predstavnici industrije i civilnog društva i
razgovaraju o automobilu budućnosti. Međutim, sastav saveta nije bio
uravnotežen. Štaviše, jedina navodno nevladina ekološka
organizacija bila je jedna konsultantska firma koja ni na koji način nije
predstavljala civilno društvo. Dakle, predstavnici industrije su u takvim
telima dobrodošli.
Nacionalni interesi svakako su i razlog što u Evropskoj uniji još nije
usvojena saobraćajna politika u skladu sa ekološkim zahtevima.
Da takve politike nema na nivou Unije ukazuje već činjenica da se
tako malo novca izdvaja za subvencionisanje javnog saobraćaja.
Članice bi mogle da traže novac iz fondova, ali one to ne čine.
Samo desetina sredstava za saobraćaj izdvaja se za javni saobraćaj.
Lavovski deo novca, 55 procenata, odlazi za nove autoputeve i
puteve. Rezultat: od 1995. do 2004. godine emisija ugljendioksida
povećana je samo u novim članicama za 40 procenata.
1
Ekološke organizacije zahtevaju da troškove zaštite okoline i zdravlja
preuzmu svi koji imaju veze sa saobraćajem, da članice najzad
usklade železničke mreže i da se jedinstveno reguliše vazdušni
saobraćaj i uvede taksa na kerozin. Svim tim zahtevima odlučno se
suprotstavljaju jaki lobiji zainteresovanih industrijskih grana.
Kriza dokaz da je društveno neodgovorno poslovanje neodrživo na
srednji i dugi rok, te ako sami sada ne počnemo da menjamo navike,
gotovo izvesna energetska i ekološka kriza će nas daleko više koštati
u ne tako dalekoj budućnosti.
Na skupu je održan otvoreni sastanak novoformirane radne grupe za
životnu sredinu u okviru Globalnog Dogovora UN u Srbiji. dogovor
UN u Srbiji. Osim Centara za monitoring i evaluaciju i kompanije
Coca-Cola Hellenic, članice grupe su i Privredna komora Srbije,
Energoprojekt, Erste Bank, Opština Vrbas, NGO Fractal, Balkanski
fond za lokalne inicijative, Beogradska poslovna škola i Narodna
banka Srbije. Konkretne akcije i projekti koji se budu sprovodili biće
usmereni na promovisanje tri principa Globalnog dogovora iz oblasti
životne sredine, kao i promociju međusektorskog dijaloga u cilju
unapređenja pojedinačnih napora koje sve strane ulažu u domenu
odgovornog odnosa prema životnoj sredini.
Mnogi koji ne razmeju u potpunosti filozofiju društveno odgovornog
poslovanja, smatraju ga troškom, posebno u jeku krize koja je
zahvatila svetsku privredu, pa tako i Srbiju. Istina je, međutim, da je
društveno odgovorno poslovanje investicija u dugoročni uspeh
kompanije, koje zahteva znanje i energiju rukovodioca i zaposlenih u
kompaniji.
Coca-Cola Hellenic veruje da industrija ima ključnu ulogu u
pronalaženju održivih rešenja današnjice što nastoji da potvrdi kroz
svoje svakodnevno poslovanje. Sve članice okupljene u radnoj grupi i
iz industrijskog, državnog, nevladinog i sektora usluga veruju u
važnost stvaranja mogućnosti za dijalog i razmenu iskustava, time
dajući doprinos pronalaženju novih načina postizanja veće efikasnosti
u domenu životne sredine.
2
