Porodično pravo

3

3

.

.

1

1

.

.

5

5

.

.

P

P

O

O

R

R

O

O

D

D

I

I

Č

Č

N

N

O

O

P

P

R

R

A

A

V

V

O

O

P O R O D I

Č

N O   P R A V O  

  - 2 

-

VANBRA

Č

NA ZAJEDNICA 

 (

Č

lan 4. Porodi

č

nog zakona) 

1

1

.

.

U situaciji kada je rešenjem prvostepenog suda raspravljena zaostavština pokojnog i kao 

zakonski naslednik proglašena majka pokojnog, žalba izjavljena protiv rešenja o nasle

đ

ivanju 

od strane vanbra

č

ne supruge pokojnog je nedozvoljena, jer se odredbe Porodi

č

nog zakona - 

kojima je propisano da je vanbra

č

na supruga izjedna

č

ena u pravima i dužnostima - odnose na 

izjedna

č

enost u pravima i obavezama vanbra

č

ne i bra

č

ne supruge u pogledu izdržavanja i u 

pogledu zajedni

č

ke imovine, ali ne i u pogledu prava na nasle

đ

ivanje.  

Iz obrazloženja:

Na delu zaostavštine imenovanog pokojnog, bliže opredeljenoj u izreci, stavom tri osporenog re-

šenja oglašena je za naslednika po osnovu zakonskog reda nasle

đ

ivanja njegova majka.  

Protiv ovog rešenja žalbu je uložila vanbra

č

na supruga imenovanog pokojnog.  

Ispituju

ć

i osporeno rešenje u smislu 

č

lana 372. u vezi 

č

lana 388. Zakona o parni

č

nom postupku, 

Okružni sud je našao da žalba nije dozvoljena. 

Uvidom u spise predmeta O. br. ___/06 i O. br. ___/01 i uvidom u samu žalbu S.G. utvr

đ

eno je 

da je ista bila vanbra

č

na supruga sada pokojnog R.J. 

Odredbom 

č

lana 355. Zakona o parni

č

nom postupku, koja se - u smislu 

č

lana 30. Zakona o van-

parni

č

nom postupku - primenjuje u konkretnom slu

č

aju, predvi

đ

eno je da stranke mogu izjaviti žal-

bu protiv presude odnosno rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa, a u konkretnom 
slu

č

aju imenovana vanbra

č

na supruga nije stranka u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da vanbra

č

na su-

pruga nije i ne može biti zakonski naslednik pokojnog.  

Isticanje u žalbi da je ista - u smislu 

č

lana 4. stav 2., 

č

lana 152. stav 2. i 

č

lana 191. Porodi

č

nog zako-

na - izjedna

č

ena u pravima i dužnostima kao vanbra

č

na supruga sa suprugom sada pokojnog, nije od 

zna

č

aja za odluku u ovoj pravnoj stvari, jer se ove odredbe odnose na izjedna

č

enost u pravima i obave-

zama vanbra

č

ne i bra

č

ne supruge, u pogledu izdržavanja i u pogledu zajedni

č

ke imovine, ali ne i u po-

gledu prava na nasle

đ

ivanje.  

Dakle, kako imenovana, kao vanbra

č

na supruga, nije zakonski naslednik sada pokojnog, ista nije 

stranka u postupku rasprave njegove zaostavštine. S obzirom na to, nije ni mogla podneti žalbu u 
ovoj pravnoj stvari, pa kako je žalba izjavljena od lica koje nije ovlaš

ć

eno za podnošenje žalbe, to je 

Okružni sud, shodno 

č

lanu 373. u vezi 

č

lana 365. Zakona o parni

č

nom postupku, odlu

č

io kao u izre-

ci ovog rešenja i žalbu odbacio kao nedopuštenu.

(Iz Rešenja Okružnog suda u 

Č

a

č

ku, Gž. 454/07 od 18.4.2007. godine) 

2

2

.

.

 
Obaveza pla

ć

anja mese

č

nog izdržavanja, zasnovana na odluci o poravnanju, ne prestaje 

sve dok primalac izdržavanja ne stekne dovoljno sredstava za izdržavanje. Davalac nije izgu-
bio mogu

ć

nost davanja izdržavanja ako davanje izdržavanja za njega o

č

igledno nije postalo 

nepravi

č

no.  

P O R O D I

Č

N O   P R A V O  

  - 4 

-

vanju ili privremenoj zabrani održavanja li

č

nih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uklju-

č

uje i ograni

č

avanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja budu

ć

i da je privremena zabrana kon-

takta izvršioca nasilja sa žrtvom jedini na

č

in da se predupredi novo nasilje. 

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Gž.2 144/11 od 09.03.2011. godine) 

ZAJEDNICA ŽIVOTA 

 (

Č

lan 16. Porodi

č

nog zakona) 

4

4

.

.

 
Zajednica života bra

č

nih drugova podrazumeva ne samo stanovanje na istoj adresi, ve

ć

- pored ostalog - postojanje uzajamne naklonosti i ljubavi, poštovanje, razumevanje i pove-
renje. 

Iz obrazloženja:

Izjavljenom revizijom, prema stavu Vrhovnog suda, osnovano se pobija pravilnost napadnute 

odluke zbog bitnih povreda postupka iz 

č

lana 361. stav 1. u vezi sa 

č

l. 7. i 8. i 

č

lana 361. stav 2. ta

č

-

ka 12. Zakona o parni

č

nom postupku, jer pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može 

ispitati, što bitno uti

č

e na njenu pravilnost.  

Naime, sud po slobodnom uverenju ocenjuje koje 

ć

e 

č

injenice uzeti kao dokazane. Me

đ

utim, ta 

ocena suda ne sme da bude arbitrarna, ve

ć

 zasnovana na savesnoj i brižljivoj oceni svakog dokaza 

zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na rezultatima celokupnog postupka.  

Tako drugostepeni sud zaklju

č

uje, izme

đ

u ostalog - na osnovu 

č

injenica koje su dovele do po-

vla

č

enja tužbe u predmetu razvoda braka tužilje i pokojnog supružnika da njihova zajednica života 

nije bila prekinuta (u tužbi je navedeno prebivalište za obe stranke na istoj adresi). Me

đ

utim, to mo-

že biti eventualno samo dokaz o istom prebivalištu stranaka u toj parnici, ali ne i dokaz o postojanju 
njihove zajednice života. Bra

č

ni drugovi i po prestanku zajednice života mogu nastaviti da stanuju 

na istoj adresi odn. u istom stanu ili ku

ć

i. Zajednica života bra

č

nih drugova podrazumeva, pored 

ostalog, postojanje uzajamne naklonosti i ljubavi, poštovanje, razumevanje i poverenje, a ne samo 
stanovanje na istoj adresi.  

Dakle, ono što je bitno za odluku u ovoj parnici, a što po oceni ovog suda nije utvr

đ

eno na nesu-

mljiv na

č

in, je 

č

injenica da li je zajednica života bra

č

nih drugova prekinuta pre smrti jednog od bra

č

-

nih drugova.  

Po oceni Vrhovnog suda, neprihvatljiv je stav izražen u pobijanoj presudi da tužena nije do-

kazala ovu 

č

injenicu, uprkos nespornim 

č

injenicama da sada pokojni nije prirodni otac deteta ro-

đ

enog u braku sa tužiljom, da je po saznanju za tu 

č

injenicu podneo tužbu za razvod braka, navo-

de

ć

i da su zbog toga njihovi odnosi trajno poreme

ć

eni, da je ta tužba odba

č

ena kao neuredna 

upravo zbog neta

č

ne adrese, da se tužilja nije nalazila u stanu sada pokojnog u vreme njegove 

smrti, a ni neposredno pre toga. 

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2614/08 od 11.03.2009. godine)

P O R O D I

Č

N O   P R A V O  

  - 5 

-

BRA

Č

NOST 

 (

Č

lan 17. Porodi

č

nog zakona) 

5

5

.

.

 
Bra

č

nost je bra

č

na smetnja za zasnivanje vanbra

č

ne zajednice. 

Iz obrazloženja:

Kako je brak tužene koji je zaklju

č

en 1980. godine, prestao tek 1997. godine, izme

đ

u nje i tužio-

č

evog oca nije mogla biti zasnovana vanbra

č

na zajednica koja je po pravnim dejstvima izjedna

č

ena 

sa bra

č

nom zajednicom, shodno 

č

l. 16. i 44. Zakona o braku i porodi

č

nim odnosima Republike Srbi-

je, jer je u vreme zasnivanja zajednice izme

đ

u tužene i tužio

č

evog oca postojala bra

č

na smetnja 

(bra

č

nost) na strani tužene. 

(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu, Gž. 12104/03) 

NA

Č

INI PRESTANKA BRAKA 

 (

Č

lan 30. Porodi

č

nog zakona)

6

6

.

.

 
Ukoliko je, izme

đ

u istih stranaka, ranije pokrenut postupak za razvod braka pred stranim 

sudom i još uvek nije okon

č

an, postupak povodom istog predmeta pred doma

ć

im sudom 

ć

e se 

prekinuti. 

Iz obrazloženja:

Iz stanja u spisima vidi se da su parni

č

ari dugo vremena na radu u Nema

č

koj i da je tužena pred 

sudom u Nema

č

koj 26.2.2001. godine, pre podnošenja tužbe za razvod braka u ovom postupku ve

ć

podnela tužbu za razvod braka i da postupak po toj tužbi nije okon

č

an. 

Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavila istinitost navedenih 

č

injenica, po odgovaraju

ć

im 

odredbama Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja u odre

đ

enim odnosima, 

prvostepeni sud 

ć

e na zahtev stranaka prekinuti postupak u ovoj pravnoj stvari pod slede

ć

im uslovi-

ma:1. Ako je u toku spor pred stranim sudom u istoj stvari izme

đ

u istih stranaka, 2. Ako je prvo pred 

stranim sudom pokrenut postupak u istoj stvari, 3. Ako za taj spor ne postoji isklju

č

iva nadležnost 

suda SRJ i 4. Ako postoji fakti

č

ka uzajamnost. 

Ukoliko bi postupak pod navedenim uslovima bio prekinut, nastavak postupka bi zavisio od is-

hoda postupka pred stranim sudom. Ako bi bila doneta pravosnažna presuda stranog suda o razvodu 
braka i pri tom ista bila pravnosnažno priznata, tužba pred našim sudom bi morala biti odba

č

ena, a u 

suprotnom postupak bi morao biti nastavljen. 

(Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1107/01)

P O R O D I

Č

N O   P R A V O  

  - 7 

-

za svojinski deo tužio

č

eve majke. Odnosi u braku su bili skladni i me

đ

u njima je postojala zajednica 

života i pre zaklju

č

enja braka kao i posle zaklju

č

enja braka sve do smrti, a otac tužioca za života nije 

podneo tužbu za poništaj braka.  

Polaze

ć

i od ovakvog 

č

injeni

č

nog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno 

pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, jer nisu ispunjeni uslovi za poništaj bra-
ka predvi

đ

enih 

č

lanovima 31. do 36. Porodi

č

nog zakona.  

Odredbom 

č

lana 31. ovog Zakona propisano je da je brak ništav ako su ga sklopila dva lica istog 

pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne, ili ako brak nije sklopljen pred mati

č

arem.  

Č

lanom 32. ovog Zakona propisano je da je brak ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja za-

jednice života supružnika, s tim što brak izme

đ

u lica iz 

č

lana 32. stav 1. Zakona ne

ć

e biti poništen 

ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena (

č

lan 32. stav 2. Zakona).  

Tako

đ

e, odredbom 

č

lana 33. istog Zakona je propisano da je brak ništav ako je sklopljen za vre-

me trajanja ranijeg braka jednog supružnika, s tim da novi brak ne

ć

e biti poništen ako je raniji brak u 

me

đ

uvremenu prestao.  

Isto tako, brak je ništav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasu

đ

ivanje (

č

lan 34. Zakona).  

Brak je ništav i ako su ga me

đ

usobno sklopili krvni, adoptivni, ili tazbinski srodnici me

đ

u koji-

ma nije dozvoljeno sklapanje braka (

č

l. 35. i 36. Zakona). 

Imaju

ć

i u vidu navedene zakonske odredbe, kao i da je brak zaklju

č

en izme

đ

u dva lica suprotnog 

pola, da je sklopljen radi zajednice života koja je fakti

č

ki postojala i pre zaklju

č

enja braka i koja je traja-

la sve do smrti pokojnog supružnika, da u vreme zaklju

č

enja ovog braka ni jedna od stranaka nije bila u 

braku, da ni jedan od supružnika nije bio nesposoban za rasu

đ

ivanje niti je u krvnom, adoptivnom ili ta-

zbinskom srodstvu, a tako

đ

e da ne stoje ni uslovi za rušljivost braka (jer brak nije zaklju

č

en pod prinu-

dom, zabludom ili pretnjom) - to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. 

Navodi tužioca da je njegov otac - sada pokojni PP - bio mnogo stariji od tužene (skoro punih 30 

godina) i da brak nije zaklju

č

en iz emocionalnih razloga, su neosnovani jer je u toku postupka utvr

đ

eno 

da je brak zaklju

č

en radi zajednice života i da je ta zajednica trajala sve do smrti pokojnog PP, kao i pre 

sklapanja braka. 

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1467/06 od 06.09.2006. godine) 

ZAJEDNICA ŽIVOTA 

 (

Č

lan 32. Porodi

č

nog zakona) 

9

9

.

.

 
Brak, zaklju

č

en ne radi koristi ve

ć

 radi ostvarenja emotivne veze i zajednice života, nije ni-

štav. 

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je, polaze

ć

i od utvr

đ

enog 

č

injeni

č

nog stanja, pravilno primenio materijalno 

pravo kada je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za poništaj braka, zaklju

č

ivši da za to nisu is-

punjeni uslovi u smislu 

č

lana 32. i 34. Porodi

č

nog zakona, koji se primenjuje na osnovu 

č

lana 

357. st. 2. i 3. istog.