Beograd, Dobrinjska 11/I i
Bulevar Mihajla Pupina 147
Tel: 011/3613-409 i 2644-980
Fax: 011/3629-689
Tekući račun: 205-14935-97 i 160-115110-66
Predsednik Saveza ekonomista Srbije
Dragan Đuričin
Odgovorni urednik
Danijel Cvjetićanin
REDAKCIJA
Boško Mijatović
Boško Živković
Božidar Cerović
Božo Stojanović
Danica Popović
Dejan Popović
Dijana Dragutinović
Đorđe Đukić
Dragana Gnjatović
Fuada Stanković
Jurij Bajec
Kosta Josifidis
Milenko Petrović
Milica Uvalić
Miodrag Zec
Radovan Kovačević
Časopis izlazi dva puta godišnje.
Godišnja pretplata je 1200 dinara
Za inostranstvo 2400 dinara.
Tiraž: 250 primeraka.
Štampa: Kuća štampe plus, stampanje.com
Белград, ул. Добриньска, 11/1 и
Бул. Михаила Пупина, 147
Тел/факс: 011/3613-409 i 2644-980
Факс: 011/3629-689
Tекущий счет: 205-14935-97 i 160-115110-66
Председатель Союза экономистов Сербии
Драган Джуричин
Ответственный редактор
Даниел Цветичанин
Журнал выходит два раза в год.
Тираж: 250 экземпляров
Belgrade, Dobrinjska 11/I and
Bul. M. Pupina 147
Tel: 011/3613-409 i 2644-980
Fax: 011/3629-689
Current account: 205-14935-97 and
160-115110-66
President of the Serbian Economists
Association
Dragan Đuričin
Editor in Chief
Danijel Cvjetićanin
Journal is published twice a year.
A 250-copy printing
.
Časopis ne podleže plaćanju poreza na promet
Izdavač: Savez ekonomista Srbije (osnovan 1947.g.)
Издатель: Союз экономистов Сербии (основан в 1947 году)
Publisher: Serbian Economists Association (founded in 1947)
Ekonomska
misao
Časopis Saveza ekonomista Srbije za pitanja ekonomske teorije i prakse
Godina XXXIX
Beograd, Januar - Jun 2006.
Broj 1-2 str. 1-146
UDC 330.001
ISSN 0013-323X
SADRŽAJ
ORIGINALNI NAUČNI RAD
Boško Mijatović
SociJAlnA politikA nA lokAlnom nivou
u EvRopSkoJ uniJi ..........................................................................................1
Mr Marko Miročević
mJERE pERfoRmAnSi invESticionih fonDovA:
EmpiRiJSkA AnAlizA .................................................................................... 19
Prof. Ljubomir Madžar
tokovi, fonDovi i Rizici nJihovog kombinovAnJA ...................... 37
Jelena Stevović-Buha
EvRo-mEDitERAnSko pARtnERStvo:
DoStignuĆA i pERSpEktivE ...................................................................... 81
Gordana Radojević
moDEliRAnJE pRocESA finAnSiJSkog oDlučivAnJA
u uSlovimA RizikA i nEizvESnoSti ........................................................ 94
Ivan Nikolić
moDEliRAnJE REAlnog
i EkStERnog SEktoRA pRivREDE SRbiJE .............................................. 112
Dr Milan R. Kovačević
DA li JE DinAR nA iSpRAvnom kuRSu? ................................................ 127
PREGLEDNI ČLANAK
Branislav Mitrović
Zoran Stefanović
EvolucioniStički pRiStup tRAnziciJi
u SAvREmEnoJ EkonomSkoJ tEoRiJi ................................................. 135
СОДЕРЖАНИЕ
Оригинальный научный труд
Бошко Мијатович
СОцИАльНАя пОлИтИкА
НА мЕСтНОм уРОвНЕ в ЕвРОСОюзЕ
.............................................................. 1
Мр Марко Мирочевич
превод ???
любомир Маджар
ОбОРОты, фОНДы И РИСкИ Их СОчЕтАНИя
...........................................37
Јелена Стевович - Буха
ЕвРО-СРЕДИзЕмНОмОРСкОЕ СОтРуДНИчЕСтвО:
ДОСтИЖЕНИя И пЕРСпЕктИвы
.......................................................................81
гордан радоевич
мОДЕлИРОвАНИЕ пРОцЕССА пРИНятИя фИНАНСОвых
РЕшЕНИй в уСлОвИях РИСкА И НЕИзвЕСтНОСтИ
.............................94
иван николич
мОДЕлИРОвАНИЕ РЕАльНОгО И вНЕшНЕгО СЕктОРА
экОНОмИкИ СЕРбИИ
..........................................................................................112
Милан Ковачевич
ДвИЖЕтСя лИ ДИНАР в пРАвИльНОм НАпРАвлЕНИИ?
..................127
ОБзОрные Статьи
Бранислав Митрович
зоран Стефанович
эвОлюцИОНИСтСкИй пОДхОД пЕРЕхОДНОму пЕРИОДу в
СОвРЕмЕННОй экОНОмИчЕСкОй тЕОРИИ
...........................................135
1
EKONOMSKA MISAO,
2006, 39, (1-2) str 1-18
UDC 364(4-672EU)
Originalni naučni rad
04. 07. 2007.
Boško Mijatović,
Socijalna politika na lokalnom nivou
u EvropSkoj uniji
1
Abstract
U tekstu su prikazane osnovne karakteristike socijalne politike u Evropskoj uniji, odnosno u
njenim državama članicama, a s posebnim osvrtom na ulogu i funkcionisanje socijalne zaštite
na nivou lokalnih zajednica, sa primerima iz pojedinih zemalja i gradova. Dva su zaključka:
prvo, da se u mnogim zemljama socijalne usluge u velikoj meri obezbeđuju na lokalnom nivou
i, drugo, da postoje prilične razlike između pojedinih zemalja i gradova, a zbog nepostojanja
harmonizacije socijalne politike na nivou EU.
Key words:
lokalni nivo, socijalna politika, socijalne usluge, Evropska unija
Apstrakt
In this paper are presented main characteristics of social policy in the Eurepean Union, i.e.
in the member states, with particular regard for role and functioning of social care at the lo-
cal level, with exemples from several countries and cities. Two conclusions are: first, in several
countries social services are supplied at the local level and, second, there are substantial difer-
ences between member states and cities due to lack of harmonization at the EU level.
Ključne reči:
local level, social policy, social services, European Union
Uvod
U tekstu koji sledi pokušaćemo da prikažemo osnovne karakteristike soci-
jalne politike u Evropskoj uniji, odnosno u njenim državama članicama, a s poseb-
nim osvrtom na ulogu i funkcionisanje socijalne zaštite na nivou lokalnih zajed-
nica. Naravno, detaljan prikaz svih socijalnih funkcija na lokalnom nivou u svim
zemljama članicama Evropske unije nije moguć u jednom tekstu ove veličine, te
će, stoga, biti učinjen pokušaj prikaza osnovnih tendencija i modela, sa primerima
iz pojedinih zemalja i gradova.
Pod socijalnom politikom ćemo u nastavku podrazumevati socijalnu politiku
u užem smislu, tj. nećemo obuhvatiti penzijski sistem, zdravstvo ili radne odnose
i zapošljavanje, već samo socijalnu zaštitu, zaštitu porodice i socijalne usluge. Ra-
1 Napisano za projekt
Socijalna zaštita na lokalnom nivou - iskustva zemalja EU,
CLDS
3
liberalna grupa
1.
, koja obuhvata Veliku Britaniju i Irsku; ove zemlje nude
ograničeno kolektivno obezbeđenje socijalne sigurnosti, a ciljne grupe
socijalne zaštite su oni koji nisu u stanju da na drugi način zadovolje
svoje potrebe. Ostali, boljestojeći građani su dužni da pokriju sopstvene
ekonomske i socijalne rizike kroz privatne aranžmane ili kroz radni od-
nos sa firmom. Vlade ovih zemalja obično podstiču privatne aranžmane
poreskim sredstvima. Orijetacija ka tržištu obuhvata priličnu deregulaciju
radnih odnosa, fleksibilnost nadnica i konktrolu rasta socijalnih rashoda,
socijaldemokratska grupa
2.
, koja obuhvata skandinavske zemlje (Švedska,
Finska i Danska). Osnovni cilj politike ovih zemalja je smanjenje razlika u
dohotku, a socijalni sistemu su uglavnom univerzalistički, u smislu da svi
stanovnici imaju prava na obezbeđenje od posledica većeg broja ekonom-
skih i socijalnih rizika. Uslovi za ostvarivanje prava i transferi su uglavnom
velikodušni, a naglasak je na uslugama, a ne na novčanim transferima,
korporativistička grupa
3.
, gde su glavni primeri Nemačka, Francuska, Aus-
trija i Belgija. Ove zemlje prevashodno karakterišu programi koji su us-
mereni prema pojedinim grupama zanimanja i njihovom radnom mes-
tu; tako su javni službenici posebno privilegovani zbog bliskih veza sa vla-
dom. Sindikati i udruženja poslodavaca igraju važnu ulogu. Zbog različitih
programa, različite šeme se često finansiraju kroz premije, koje zaposle-
ni obično plaćaju kolektivno. Veza između doprinosa i beneficije ovde je
veća nego kod liberalnih i socijaldemokratskih zemalja.
mediteranska grupa
4.
, koju čine Italija, Španija, Portugalija i Grčka. Osnov-
na karakteristika ovih zemalja je nepostojanje klasične mreže socijalne
zaštite u smislu obezbeđenja socijalnog minimuma prihoda za pojedin-
ca, već se podstiče oslonac na porodicu kao osnovnu jedinicu solidarnos-
ti. Penzije su relativno visoke, jer predstavljaju važnu temu predizborne
politike.
istočnoevropska grupa
5.
, koju čine post-tranzicione zemlje nedavno
primljene u Evropsku uniju. I pored priličnih razlika među njima, pos-
toje znatne sličnosti: prekomunistički bizmarkijanski model socijalnog
osiguranja, socijalistički univerzalizam, korporativizam i egalitarizam i
postkomunističke protržišne sheme, sve to kombinovano sa naglašenom
redistributivnom orijentacijom.
Jedna od najvažnijih linija po kojima se razlikuju socijalni sistemi zemalja
članica jeste vertikalna raspodela nadležnosti između centralnog, srednjeg i loka-
lnog nivoa. Tako je u skandinavskim zemljama socijalna politika u velikoj meri de-
centralizovana i veći deo socijalnih inputa obezbeđuju regionalne i lokalne vlas-
ti. Slično tome, u zemljama sa federalnom strukturom (Nemačka, Austrija, Belgija)
i u zemljama sa naglašenom regionalizacijom (Španija, Italija, Velika Britanija) fed-
darity?, Universitat Erfurt, 2005
