www.paragraf.rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji redakcijska napomena u vezi sa ovim propisom.
Pretplatom na pravnu bazu stičete uvid u ovu napomenu.
ZAKON
O PARNIČNOM POSTUPKU
("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US)
Deo prvi
OPŠTE ODREDBE
Glava I
OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se
postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i
sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa,
osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.
Član 2
Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava.
Sud ne može da odbije odlučivanje o zahtevu za koji je nadležan.
Član 3
U parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku.
Stranke mogu slobodno da raspolažu zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke
mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju.
Sud neće da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima,
javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima.
Član 4
Sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog
raspravljanja, ako ovim zakonom
nije drugačije propisano.
Sud može da isključi javnost samo u slučajevima propisanim zakonom.
Član 5
Sud će svakoj stranci da pruži mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima
protivne stranke.
Sud je ovlašćen da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se
izjasni, samo ako je to zakonom propisano.
Sud ne može svoju odluku da zasnuje na činjenicama o kojima strankama nije pružena
mogućnost da se izjasne osim ako zakonom nije drugačije propisano.
Član 6
U parni
čnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Drugi jezici i pisma
službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.
U sudovima na čijim područjima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi su i
njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u
skladu sa odredbama Zakona o sudijama.
Član 11
Sud će da uputi stranke na medijaciju ili na informativno ročište za medijaciju, u skladu sa
zakonom, odnosno da ukaže strankama na mogućnost za vansudsko rešavanje spora
medijacijom ili na drugi sporazuman način.
Član 12
Ako odluka zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o
tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam
da reši to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije predviđeno.
Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje
rešeno.
Član 13
U parničnom postupku protiv učinioca krivičnog dela, sud je u pogledu postojanja krivičnog dela
i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se
op
tuženi oglašava krivim.
Član 14
Stranke preduzimaju parnične radnje u pisanom obliku izvan ročišta, a usmeno na ročištu, ako
za pojedine radnje nije zakonom propisan oblik u kome moraju da se preduzmu.
Glava II
NADLEŽNOST I SASTAV SUDA
1. Zajedničke odredbe
Član 15
Sud ocenjuje po službenoj dužnosti, odmah po prijemu tužbe, da li je nadležan i u kojem je
sastavu nadležan, na osnovu navoda u tužbi i na osnovu činjenica koje su sudu poznate.
Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nad
ležnost suda ili ako
tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje
nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste.
Član 16
Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku
nadležnost.
Sud će da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u
toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ.
Sud će da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i
odbaci tužbu ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud Republike
Srbije (u daljem tekstu: domaći sud), osim ako nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka
tuženog, a tuženi je dao svoj pristanak.
Član 17
Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu nadležnost.
Viši sud prvog stepena ne može da se oglasi stvarno nenadležnim ni po službenoj dužnosti ni
po prigovoru tuženog posle upuštanja tuženog u raspravljanje u pravnim stvarima iz nadležnosti
nižeg suda prvog stepena iste vrste.
Ako se tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, tuženi može da istakne prigovor nenadležnosti
najkasnije pre početka pripremnog ročišta, a ako se ono ne održava, pre otvaranja glavne
rasprave.
Sud će, u slučaju izborne nadležnosti, da zatraži od tužioca da se izjasni u roku od tri dana pre
nego što ustupi predmet nadležnom sudu. U slučaju da se tužilac ne izjasni u određenom roku,
sud će da ustupi predmet sudu opšte mesne nadležnosti.
Sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom nastaviće postupak kao da je kod njega bio
pokrenut.
Član 21
Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom smatra da je nadležan sud koji mu je
predmet ustupio ili neki drugi sud, dostaviće predmet sudu koji treba da reši ovaj sukob
nadležnosti u roku od osam dana od dana prijema predmeta, osim ako nađe da mu je predmet
ustupljen usled očigledne omaške, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom
slučaju će da ustupi predmet drugom sudu i o tome obavesti sud koji mu je predmet ustupio.
Ako je povodom žalbe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno
nenadležnim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadležnosti i sud
kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadležan za rešavanje
sukoba nadležnosti između tih sudova.
Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadležnosti prvostepenog suda vezuje svaki sud
kome isti predmet bude kasnije ustupljen, ako je drugostepeni sud nadležan za rešavanje
sukoba nadležnosti između tih sudova.
Član 22
Sukob nadležnosti između sudova iste vrste rešava zajednički neposredno viši sud.
Sukob nadležnosti između sudova razne vrste rešava Vrhovni kasacioni sud.
Član 23
O sukobu nadležnosti može da se odluči i ako se stranke nisu prethodno izjasnile o nadležnosti.
