Универзитет у Крагујевцу
Природно-математички факултет
Институт за Биологију и Екологију
Мезофилне ливаде (киселе и неутралне)
Студенти: Данка Вељовић 185/10
Наташа Благојевић 177/10
Смер: Екологија
Предмет: Синекологија
Предметни наставници: доцент; др Снежана Пешић
доцент; др Милан Станковић
Крагујевац, 2013.
2
1. Увод
Ливаде представљају тип вегетације који образују мезофитне вишегодишње
зељасте биљке. При недостатку влаге опадање тургора условљава увенулост ливадских
биљака. С обзиром на њихов мезофитан карактер ливадска вегетација се у еколошком
погледу налази између степа, које су ксерофитна вегетација, и мочвара, које су
хигрофитне.
Ливаде су азонална вегетација с обзиром да се налазе у најразличитијим
вегетацијским зонама (тундре, шуме, степе, пустиње). Постоје и зоналне ливаде
(алпијске и субалпијске), изнад горње шумске границе, али оне и поред заједничког
имена и неких других сличности, представљају други тип вегетације, с обзиром на
своју зоналност.
Ливаде представљају врло разноврсну вегетацију, са великим бројем различитих
асоцијација и већих систематских категорија.
Што се тиче питања трајности ливадске вегетације, може се рећи да су ливаде
уопште узев привременог карактера.
У Србији се могу наћи на Копаонику, Златибору, Голији, Јавору, Сувој планини,
Старој планини, појединим деловима Косова и Метохије и делом у Бачкој и Банату.
2. Подела ливада
Ливаде се могу поделити на долинске, брдске и горске.
1)
Долинске ливаде
(Слика 1.) су заједнице које се налазе у речним долинама,
на алувијалном земљишту и често су под утицајем поплава. Представља
бујну, високу зељасту вегетацију. Код биљака долинских ливада велики
значај, поред механичких ткива, има тургор, тако да је за њихово нормално
стање потребна велика количина воде.
2)
Брдске ливаде
(Слика 2.) се налазе у условима развођа, на падинaма
брдског или планинског рељефа, на уздигнутијим местима где се не осећа
дејство поплавних вода, нити речног тока. Оне су сувље, ксерофитније, а
неке заједнице брдских ливада су по свом карактеру ближе степској
вегетацији.
4
Станишта са више од 30% биљног покривача, где доминира вегетација од ниских до
средње високих зељастих биљака, пре свега трава (Poaceae) и травоидних врста
(Cyperaceae и Juncaceae). Станишта се налазе на умерено влажним теренима испод горње
шумске границе. Мезофите, које насељавају мезофилне ливаде, чине врло хетерогену и
велику еколошку групу биљака, која има прелазни положај између ксерофита и
хигрофита. Њени представници живе у условима умерене влажности, подносећи сушу
боље од хигрофита, али слабије од ксерофита. Код ових биљака листови су велики, често
врло танки, мекани, са умерено развијеним спроводним, механичким, палисадним и
покровним ткивом.
4. Педолошки састав
Ливаде мезофилног карактера се развијају на различитим типовима земљишта, како на
аутоморфним, тако и на хигроморфним.
Од аутоморфних земљишта мезофилне ливаде покривају:
1. иницијална земљишта (сироземи) на растреситим супстратима тзв. регосоли.
2. хумусно-акумулативна земљишта типа:
a.
рендзине (калциморфна земљишта)
. Образује се на карбонатним стенама
и одликује се различитом количином хумуса, пропустљиво је за воду, од
неутралне до слабо базне реакције.
b.
ранкера (хумусно земљиште на силикатима и перидотитима)
. Земљишта
различитог хемизма. Разликују се кисели ранкери на метаморфним и
магматским стенама и базични на серпентинима, при чему и код једних и
код других варира количина хумуса.
c.
чернозем (хумусно земљиште на лесу)
. Спада у најплоднија земљишта,
мрвичасте структуре, неутралне реакције. Мезофилна вегетација се јавља на
чернозему типичног облика, али и на еродираним и бескарбонатном
чернозему.
d.
вертисол (смонице)
. Добро развијено хумусно земљиште, дубоко хомогено,
неутралне до слабо базне реакције, често неповољног ваздушног и водног
режима.
5
3. Камбична (смеђа) земљишта типа:
a.
еутеричног камбисола (гајњаче)
. Образује се на матичним базним стенама
као што су лес, језерски седименти и перидотити. Смеђе је боје, добро
аерисано, слабо киселе до неутралне реакције.
б.
дистричног камбисола (кисело смеђе земљиште)
. То је кисело земљиште
које се образује на силикатној матичној стени.
4. Елувијално-илувијална земљишта типа:
a.
лувисол
. Има јасно издиферециран профил по механичком саставу. По
механичком саставу могу да имају врло широку амплитуду, па тако код
глиновитијих варијетета долази и до појаве површинског оглејавања или
чак прелазе у псудоглејеве.
Од хигроморфних земљишта је пристан
псеудоглеј
. Псеудоглеј представља
развијено земљиште на глини као непропусном матичном слоју на коме често стагнира
површинска вода, те у условима смене влажних и сушних периода долази и до оксидо-
редукционих процеса и таложења гвожђа, што даје мраморасти изглед доњих слојева
земљишта прошараних рђастим флекама услед присуства једињења гвожђа и мангана.
Земљиште је слабо киселе реакције.
5. Мезофилна ливадска вегетација
Мезофилна ливадска вегетација се може јавити у три облика:
Долинске и низијске мезофилне ливаде обухваћене свезама
Molinion coerulae
,
Trifolion resupinati
,
Trifolion pallidi
,
Trifolio-Ranunculion pedati
.
Брдске и планинске мезофилне ливаде и пашњаци из свезе
Cynosurion,
Arrhenatherion elatioris
и
Bromion erecti.
Високопланински пашњаци и ливаде из свезе
Pančićion, Nardion strictae
i
Potentillo
ternatae-Nardion.
7
Асоцијација: TRIFOLIO-CYNOSURETUM CRISTATI Veljović 1967.
Асоцијација: ARMERIO-TRISETETUM FLAVESCENTIS (Feri 1974) Rexh.1974.
Асоцијација: FESTUCO RUBRAE-CYNOSURETUM CRISTATI Petk. 1981.
Свеза: PANČIĆION Lkšć. 1966.
Асоцијација: FESTUCO-PANČIĆIETUM SERBICAE K.Tomić 1970.
Асоцијација: KNAUTIO-CYNOSURETUM CRISTATI Bleč. et Tatić 1966.
Ред: AGROSTETALIA STOLONIFERAE Oberd.1967.
Свеза: AGROPYRO-RUMICION Nordh.1940.
Асоцијација: TRIFOLIO-AGROSTETUM Mark.1973.
У вези са разликама у микрорељефу диференцирана је на две субасоцијације:
1. субасоцијација AGROSTETOSUM ALBAE Mark.1973.
2. субасоцијација CYNODONTETOSUM DACTYLONI Mark.1973.
Aсоцијација: JUNCO-MENTHETUM LONGIFOLIAE Lohm.1953.
Разчлањена је на две субасоцијације:
1. субасоцијација PULICARIETOSUM DYSENTHERICAE Lohm. 1959.
2. субасоцијација AGROSTETOSUM ALBAE Lohm. 1953.
Асоцијација: AGROPYRO-POETUM ANGUSTIFOLIAE Babić 1971.
7. Мезофилне ливадске заједнице околине Крагујевца
Ливадска вегетација у околини Крагујевца заузима знатан део површине проучаваног
краја. Према неким подацима ливаде заузимају 12% од укупне површине испитиване
територије. Ливаде у овом крају представљају секундарну појаву. Настале су учешћем
човека и одржавају се косидбом и испашом. Престанком косидбе и испаше и других
човекових утицаја ливаде зарастају и прелазе у шуму. Отуда се закључује да су ливаде и
пашњаци настали крчењем шума и њиховим претварањем у ливаде.
Ливаде околине Крагујевца припадају типу долинских и брдских ливада.
