Naslov originala: Encyclopedia of Organic Gardening, by Polina Pirs
Izdavač: Imhotep, Banjaluka
Prevod: Marko Branić
Štampa: Leon
Distribucija: BiH: 065-415-765, Srbija: 064-089-6937, Hrvatska: 095-899-3564
Makedonija: 070-218-374
Sadržaj
- Organsko baštovantstvo: uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7
- Organsko po projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
OSNOVE
- Zemljište i briga o njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
- Voda i zalivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
- Korov i njegovo suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
- Zdravlje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
- Gajenje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
DOBAR IZGLED
- Okvir za baštu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
- Drvenaste biljke i penjačice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
- Baštensko cveće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
- Travnjaci i njihova nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
- Baštovanstvo za životinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . 189
- Baštovanstvo u saksijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
- Baštovanstvo u staklenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
GAJITE SAMI
- Gajenje voća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
- Gajenje začinskog i lekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . 284
- Gajenje povrća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
KATALOG BILJAKA
- Povrće i salatne biljke, od A do Ž . . . . . . . . . . . . . . 341
- Problemi s biljkama, od A do Ž . . . . . . . . . . . . . . . 397
- Gajenje povrća na našim prostorima . . . . . . . . . . . . 440
- Organski vodič za baštovane . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
- Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453
- Kolorne slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456
Prosto rečeno, organsko baštovanstvo je
stil baštovanstva koji vodi računa o zaš titi
prirodne sredine i čoveka. Metode ovog
baš tovanstva može da primenjuje svako, s
ciljem da se stvori i održi bašta gotovo
sva kog oblika, veličine i stila, na bilo kom
mestu, od centra grada do seoske idile.
Organsko baštovanstvo pruža vam prili-
ku da stvorite baštu kakvu želite, uz saz-
nanje da doprinosite zaštiti šire okoline u
kojoj svi moramo da živimo.
Od hrane do cveća
Organski pokret nastao je, u stvari, sre-
dinom 20. veka, kad su napredni, viziona-
rski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur počeli
da dovode u pitanje pravac kojim je kre-
nula proizvodnja hrane, a tu su i počeci or -
ganskog baštovanstva. Oni su naročito bili
zainteresovani za zdravu proizvodnju hra -
ne i upravo je u oblasti proizvodnje hrane
organsko gajenje ostvarilo najveći napre-
dak. Međutim, organski metodi nisu samo
za voćnjake i povrtnjake. Oni mogu da se
primene na sve oblasti baštovanstva, od
trav njaka do cvetnih leja i saksija na pro-
zorima. Danas raste interesovanje za or -
gan sko održavanje javnih parkova, sport-
skih terena, igrališta, pa čak i parking pro-
stora.
Budućnost je organska
U protekloj deceniji zabeležen je feno -
me nalan porast interesovanja za sve što je
organsko. Organski pokret - koji su dugo
činili energični, posvećeni, aktivni, ali re la -
tivno malobrojni entuzijasti - zaista je saz -
reo. Organska hrana je u širokoj ponudi u
velikim lancima samoposluga, ali i u speci-
jalizovanim prodavnicama širom sve ta.
Vlade mnogih država podržavaju or gan sku
zemljoradnju i istraživanja u toj ob lasti, a
sve više ljudi se okreće organskim metodi-
ma u baštovanstvu. Svaki put kad se dogo-
di neki incident koji ugrožava bezbednost
korišćenja hrane ili kad opasnost od pri-
mene novog pesticida izađe na videlo, sve
više ljudi počinje da jede i gaji organsku
hranu.
RazvOj ORganSkOg POkReta
Iako su mineralna đubriva stvorena pre
150 godina, ona nisu bila široko prihvaće-
na sve do sredine 40-ih godina prošlog ve -
ka, neposredno posle Drugog svetskog ra -
ta. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivi
pre ma mineralnom đubrivu, uvereni da je -
dino stajnjak daje „dušu” zemlji. Savre me -
ni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kao
nervni otrovi tokom ratnih godina, imaju
sličnu kratku istoriju. Pre 1950. godine,
broj hemikalija koje su zemljoradnici kori-
stili u borbi protiv štetočina bio je iznena-
đujuće ograničen. Uprkos tome, bilo bi po -
g rešno misliti da je zemljoradnja na prela-
zu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organsko
gajenje koje se praktikuje danas. Osnove
se mož da nisu mnogo promenile, ali savre-
mene, usavršene tehnike, oprema i obilje
varijeteta biljaka koje koriste današnji or -
ganski proizvođači zapanjili bi njihove vik-
torijanske pretke.
Pioniri organskog gajenja
Godine posle Drugog svetskog rata bile
su obeležene ogromnim podsticajima ne -
Uvod
Organsko baštovanstvo
Organski metodi omogućuju vam da stvorite baštu
kakvu želite; metodi su praktični i jednostavni
kih država da se poveća poljoprivredna
pro izvodnja. Većina zemljoradnika priklju-
čila se primeni hemikalija koju su favorizo-
vale državne subvencije i drugi oblici pod-
sticaja. Kao posledica toga, potpomognuti
usavršavanjima tehnika proizvodnje, pri-
nosi bi ljaka su dramatično porasli. Poka za -
lo se da je nova politika bila neosporno us -
pešna, a ipak, još na samom početku, čuo
se izvestan broj glasova protesta.
Njihova osnovna briga bila je da će za -
mena prirodnog đubriva mineralnim ugro-
ziti zdravlje zemljišta. Osiromašeno zem -
ljiš te, ob razlagali su oni, proizvešće nez -
dra ve biljke koje će ugroziti zdravlje ljudi i
životinja, umesto da mu doprinesu.
Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornika
ove teorije, osnovala je 1945. godine Aso -
cijaciju za zemljište s ciljem da naglašava
životnu povezanost zdravlja zemljišta, bi -
lja ka, životinja i čoveka. To je oz načilo po -
četak „Organskog pokreta” u Velikoj Bri ta -
niji.
Bilo je potrebno imati veliku hrabrost i
ot voreno se suprotstaviti savetima vlade i
tadašnjeg naučnog i istraživačkog establiš -
menta i onovremenoj vladajućoj doktrini.
U načelu, zemljoradnici su bili ti koji su pri-
mećivali propadanje zemljišta ili štete pro -
uzrokovane upo trebom pesticida, pa su se
oni i okupljali u prvim godinama pokreta
oko pobornika organskog gajenja.
I u baštama tog vremena, želja da se
„bude moderan” ubedila je mnoge ljude
da pređu na „instant” đubriva i „čudotvor-
ne” preparate kao što je DDT. Međutim, i
tu se pojavila manjina koja se čvrsto us -
protivila - među njima i Lorens Hils, koji je
bio jedan od osnivača britanske Asocijacije
za zemljište. On je 1958. godine osnovao
organizaciju za organsko baštovanstvo,
naz vavši je Istraživačka asocijacija Henri
Dabldej. Ona je danas poznatija pod skra-
ćenicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Re se -
arch Association), a naziv je dobila po ek -
spe rimentalnom hortikulturisti čiji rad i fi -
lozofiju je Hils veoma cenio.
Pokret narasta
U godinama koje su sledile, interesova-
nje za organske principe poraslo je i u
SAD. Džerom Rodejl je 1942. godine pok -
renuo časopis
Organska zemljoradnja i
baš tovanstvo
, jedan od prvih koji je pro-
movisao metode organskog gajenja. Je -
dan deo američkih zemljoradnika usvojio
je organsku praksu, a mnogi baštovani
pos tali su svesni mogućnosti koje ona pru -
ža. Tokom 60-ih godina prošlog veka, nas -
ta la je šira reakcija na upotrebu pesticida,
podstaknuta otkrićima Rejčel Karson, izne-
tim u njenoj upečatljivoj knjizi
Tiho prole-
će
, u kojoj je istakla štetne posledice ovih
hemikalija po životnu sredinu. Taj proces
se ubrzao zato što je u javnosti tokom 70-
ih i 80-ih godina povećana svest o proble-
mima zaštite životne sredine. U to vreme
počela je da se prodaje organska hrana,
iako samo u malim, specijalizovanim pro -
dav nicama. Tokom poslednje decenije 20.
ve ka, niz incidenata vezanih za industrijski
proizvedenu hranu, uključujući pojavu bo -
les ti ludih krava i genetski modifikovane
hra ne (vidi str. 296), doveo je do ek splo -
zije u potražnji organski proizve dene hra -
ne. Danas, u novom milenijumu, perspek-
tiva organske pro izvodnje ne može biti
sjaj nija. Neki čak predviđaju da će, po sa -
da š njoj stopi rasta, organska zemljoradnja
u sledećih 25 godina zameniti klasičnu.
Dakle, ko je danas taj ko će da
kaže šta je organsko?
Ako hrana treba da ponese oznaku „or -
ganska”, potrošač mora da bude siguran
da je ona zaista organski odgajena. Da bi
se održalo poverenje potrošača, u mnogim
zemljama zabranjena je prodaja hrane kao
organske ukoliko ne nosi registrovanu oz -
naku kojom se potvrđuje da je odgajena
po odobrenim organskim standardima. Ti
standardi - koji su praktična primena osno-
vnih organskih načela - pokrivaju sve as -
pek te gajenja, skladištenja i prerade hra -
ORGANSKA BAŠTA
8
nije strogo kontrolisana, ponekad je prska-
no supstancama ko je su u drugim zemlja-
ma zabranjene - zato ima smisla da sami
gajite cveće.
zdrava bašta
Primenom organskog baštovanstva moći
ćete potpuno da izbegnete korišćenje pes -
ticida. Vi, vaša deca, i životinjski svet koji
posećuje vašu baštu, moći ćete bezbedno
da uživate u njoj.
zdrav životinjski svet
Životinje su neizbežno žrtve - kako u
bro ju, tako i spektru vrsta - ubrzane deg -
radacije životne sredine. Alarmantna je či -
njenica da su nekad uobičajene vrste pti -
ca, kao što je plava ptica danas, malobroj-
nije nego pre 50 godina. Bezbrojne manje
poznate vrste opstaju s neizvesnom sudbi-
nom.
Nije nikakvo iznenađenje da životinjski
svet napreduje na organskim farmama i u
baštama, a činjenica da sve više zemljo -
rad nika i baštovana odbacuje upotrebu
he mikalija budi nadu da će se trend stal-
nog smanjivanja životinjskog sveta obrnu-
ti. Na učne studije pokazuju da na organ-
skim farmama postoji veća brojnost i raz-
novrsnost divljih životinja nego na većini
konvencionalnih farmi. Uprkos relativno
ma loj površini bašta u odnosu na farme,
one su ipak značajne. Organska bašta, ma
koliko skromne površine, može da privuče
obilje raznovrsnih životinja. U stvari, jedno
od većih zadovoljstava koje pruža organ-
ska pro izvodnja jeste uživanje u pticama,
leptirima i drugim malim stvo renjima koja
dele baštu s vama. Različitost stvara rav -
no težu, pa su štetočine manji problem ta -
mo gde buja životinjski svet.
zdrava životna sredina
Zagađenje životne sredine sve češći je
faktor savremenog života. Deponije smeća
i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja
su izgrađena da bismo se oslobodili večno
narastajućih brda smeća, nisu baš prijatno
okruženje. Organsko baštovanstvo podsti-
če višekratno korišćenje i recikliranje sve -
ga što se često baca ili spaljuje i time po -
maže smanjivanje brda smeća.
Gotovo da je nemoguće proceniti štetu
koju su metodi intenzivne poljoprivrede
na neli životnoj sredini u proteklih pola ve -
ka. U velikoj meri uništeni su dragoceni
ele menti pejzaža kao što su žive ograde,
livade pokrivene poljskim cvećem i močva-
re. Pre terana upotreba mineralnih đubriva
zagadila je jezera i reke, u mnogim sluča-
jevima gušeći ih gotovo potpuno podstica-
njem nenormalnog rasta algi i vodenog ko -
rova. Pesticidi su svuda u životnoj sredini:
na kopnu, u moru, čak i na Severnom i
Juž nom polu, gde se nagomilavaju u teli-
ma životinja kao što su foke, pingvini i
polarni medvedi.
Organska zemljoradnja i baštovanstvo,
koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju
ve oma mala zagađenja. Oni čuvaju i pos -
pešuju elemente pejzaža koji su staništa
divljih životinja, što je od ključnog značaja
za suzbijanje štetočina. Nije nikakvo čudo
što naučna istraživanja iznova ocenjuju or -
gansko gajenje kao najodrživiji metod koji
postoji.
zdrav „džep”
Neuočljivi troškovi konvencionalne zem-
ljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Bri ta -
niji, godišnji trošak prečišćavanja pijaće
vo de da bi se sadržaj pesticida sveo na
„prihvatljiv nivo”, kreće se oko 170 miliona
dolara. Uklanjanje nitrata košta dodatna
22 miliona. Ti troškovi još su veći u SAD,
naravno, a plaćaju ih po trošači, direktno iz
svog džepa.
Metodi organskog baštovanstva mogu
da smanje cenu koju ljudi plaćaju. Prav -
ljenje komposta i komposta od lišća, na
primer, može da eliminiše potrebu za ku -
povinom dodataka za obogaćivanje zemlje
i mineralnih đubriva, a značajne sume
nov ca mogu se uštedeti proizvodnjom
sopstvenih organskih proizvoda.
ORGANSKA BAŠTA
10
zdrava budućnost
Pomisao da našu planetu nismo nasledi-
li od predaka, nego smo je pozajmili od
po tomaka, obavezuje sve nas. Organski
me todi pomažu nam da ostvarimo tu filo-
zofiju u praksi.
Širom sveta, sve su veći pritisci da se
intenzivira proizvodnja hrane, što poveća-
va zavisnost od primene hemijskih aditiva,
a sve se više smanjuje spektar biljnih vrsta
i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te
aditive. Poslednja manifestacija tog tren-
da, ona koja najviše zabrinjava, jeste ge -
netska modifikacija, koja predstavlja anti-
tezu organskog gajenja. Takav razvoj pori-
če lo kalno znanje, tradicionalnu stručnost,
održivost, raznovrsnost i ravnomernu ras -
po ređenost moći i kontrole. Predstavnici
in dus trijske proizvodnje hrane mogu da
ka žu da je njihov način jedini koji može da
nahrani ceo svet, ali mnogi se neće složiti
s tim. Organski pokret nudi zdrav, održiv,
al ternativni pogled na bu dućnost.
Prednosti i koristi
Organski metodi mogu da se primene na
celu baštu, ne samo na jestive biljke; suš -
tinu čini ishrana zemljišta. Recikliranje do -
prinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a
mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako
gajite biljke koje privlače divlje životinje,
one će zauzvrat, pomoći u suzbijanju šte-
točina.
Šta je ORganSkO
BaŠtOvanStvO?
Organsko baštovanstvo nije samo zame-
na hemikalija, kao što su mineralna đubri-
va i pesticidi, prirodnim preparatima, kako
se često pojednostavljeno opisuje. Ono je
mnogo više od toga, u teoriji, ali i u praksi.
Osnovna načela
Konvencionalna đubriva uglavnom su
rastvorljiva (njihovi sas tojci direktno su
dos tupni biljkama). S druge strane, organ-
ski metodi oslanjaju se na živa bića nasta-
njena u zemlji koja bi trebalo da hranljive
sastojke učine dostupnim biljkama.
Iako deluje neverovatno, u samo jednoj
kašičici plodne zemlje može da bude više
bakterija i gljivica nego što ima ljudi na
pla neti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi go -
lim okom, razlažu kom post, prirodno đub -
rivo i druge organske materije koje se do -
da ju zemlji da bi se obezbedilo stalno
snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima
koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti po -
mažu i da se poboljša struktura zemljišta.
Zemljište koje se obogaćuje na ovakav na -
čin po pravilu daje zdravije biljke, koje su
sposobnije da se odupru napadima šteto-
čina i bolesti ili imaju mnogo veće izglede
da se oporave od njih.
Prirodno suzbijanje štetočina
Sva bića, bez obzira na veličinu, snose ri -
zik od napada štetočina i bolesti. One su
deo velikog lanca ishrane. Po rečima Džo -
natana Svifta, „buva ima manje buve koje
se njom hrane, a i te imaju još manje buve
koje ih grizu, i tako se nastavlja do u bes -
konačnost”.
Dakle, bubamare se hrane biljnim vaši-
ma, crvendaći jedu larve biljnih moljaca, a
žabe proždiru puževe. To je prirodni put.
Kao organski baštovan, možete da iskori-
stite tu situaciju tako što ćete privući bes -
platne suzbijače štetočina - prijatelje sva-
kog baštovana. Postoje i druge strategije
or ganskog gajenja - prepreke i zamke,
sor te biljaka otporne na štetočine i bolesti,
sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i
plodored. To je samo nekoliko tehnika ko -
je, same ili u kombinaciji, pružaju realnu
alternativu korišćenju pesticida.
Suzbijanje korova
Korov može da bude vredan izvor sasto-
jaka za kompost ili hrana za divlje životi-
nje, ali može i da uguši biljke, oduzme im
hranu i vodu i pokvari izgled staza i bašte.
Trenutno ne postoje organska sredstva za
prskanje korova, ali postoji mnoštvo efika-
snih alternativa, kako za raskrčivanje zem-
UVOD
11
OčUvanje StaRinSkOg
POvRĆa
Raznovrsnost je kamen temeljac organ-
skog gajenja, a sloboda izbora je nešto što
svi baštovani cene, naročito kad je u pita-
nju izbor biljaka. Organizacije za očuvanje
semena pomažu da se i jedno i drugo održi
u biljnom carstvu.
naše baštovansko nasleđe
Svake jeseni, „starinski” baštovani ubira-
ju seme koje će produžiti život jednom
malom delu istorije za još jednu godinu.
Seme koje skupljaju pripada starinskim
bilj kama - sortama koje su gajene u 18,
19. i početkom 20. veka.
Da ih ti posvećeni baštovani ne čuvaju u
svojim dvorištima, mnoge od starovre -
men skih biljaka danas ne bi postojale. One
nisu pogodne za industrijsku proizvodnju
jer ne mogu da se ubiru mehaničkim pu -
tem ili transportuju na veće razdaljine do
pijaca. Međutim, često su idealne za kućne
baštovane, čije po trebe i navike ostaju ne -
promenjene generacijama.
Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili
su mekše od njihovih hibridnih zamena, a
mnoge imaju duži period berbe. Ako se
go dinama proizvode na jednom mestu,
mo gu da se prilagode kli mi i zemljištu te
oblasti i po rodnosti prestignu savremene
sor te. Druge vrste su manje rodne od da -
našnjih hibrida, ali imaju veću otpornost
na bolesti i insekte.
Ukus istorije
Starinske biljke predstavljaju tananu ve -
zu s prošlošću. Kao kvalitetni stari name-
štaj i drevni porcelan, baštenske biljke ra -
nijih generacija približavaju nas onima koji
su ih proizvodili pre nas. Neki starinski va -
rijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kuku-
ruz „anasazi”, pronađen u jednoj pećini u
Juti, smatra se da je star više od 800 godi-
na, a za pasulj „divlja guska Monstoler”
pri ča se da je izvađen iz voljke guske koja
je ulovljena 1864. godine u okrugu So mer -
set u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veoma
su traženi među kolekcionarima semena,
koji ga čuvaju zbog istorijskih vrednosti,
baš kao što arhivi čuvaju stare dokumente
i knjige.
genetska raznovrsnost
Još značajniji razlog za gajenje starih
sorti jeste taj što starinske biljke predstav-
ljaju ogroman rezervoar raznovrsnih ge -
net skih karakteristika - koji će biti zauvek
izgubljen ako se dopusti da ove biljke izu-
mru. Čak i sorte koje danas izgledaju infe-
riorno mogu da nose gene koji će se u bu -
dućnosti pokazati nezamenjivim.
Američka savezna vlada vodi Nacionalnu
laboratoriju za skla dištenje semena u Fort
Kolinsu u Koloradu, ali zadatak čuvanja se -
mena je toliko važan da vlada ne može da
ga izvrši sama. Baštovani starinskih biljaka
svesni su značaja održavanja genet ske
raz novrsnosti i hitnosti tog zadatka.
Da biste počeli s gajenjem starinskih bi -
ljaka, naručite seme iz specijalizovanih us -
ta nova koje neguju stare sorte. Takođe,
mo žete da kontaktirate neprofitne organi-
zacije koje sarađuju s po jedincima na oču-
vanju starinskih biljaka. Jedna od najpoz-
natijih je Berza čuvara semena (za više in -
formacija vidi
Izvori
, str. 453). Još je dan
način da pronađete starinske biljke jeste
da čitate pisma čitalaca u baštovanskim
ča sopisima, ili internet forume za razmenu
semena - mnogi učesnici nude seme proiz-
vedeno u kućnim uslovima, uz plaćenu
poš tarinu.
PRelazak na ORganSkU
PROizvODnjU
Kao što će ova knjiga pokazati, „prelazak
na organsko” nije samo pitanje promene
vrste sredstava za prskanje ili đubriva (ia -
ko ćete to verovatno uraditi). On podrazu-
meva promenu pristupa negovanju bašte,
tre tiranje bašte kao zaokruženog entiteta
u kom se podstiču prirodni sistemi, kako bi
im se omogućilo da napreduju. To znači da
UVOD
13
14
PRODavniCa za
Biljke
i seme
Saksije i
podloge
za proiz-
vodnju
Plodnost
zemljišta
Pravljenje
komposta
Suzbijanje
korova
Suzbijanje
štetočina
Stavka
Seme i rasad
Sadnice
Lukovice
Krtole
Cveće, žbunje, voće i grmovi
Začinske biljke
Saksije i druge posude
Vreće za gajenje
Podloge za gajenje
Preparati za zadržavanje vlage
Preparati za obogaćivanje
zemljišta
Seme za zelenišno đubrivo
Ðubrivo
Tečno đubrivo
Kontejneri za kompost
Aktivatori komposta
Kontejneri za kompost s glistama
Rastresita smesa od slame i
đubriva
Membrane za prekrivanje zemljišta
Gorionici za uklanjanje korova
Pesticidi
Prepreke i zamke
Biološka kontrola
Staništa za divlje životinje
Organski izbor
Organski gajeno povrće i seme začinskih bilja-
ka, rasad luka i luko vice belog luka; takođe,
seme nekih vrsta cveća
Organski proizveden rasad povrća; neke vrste
poljskog cveća
Organski proizvedene lukovice
Organski dobijeno seme krompira; odabrane
sorte, otporne na štetočine i bolesti, tamo gde
je moguće
Ograničen spektar i ponuda organski proizvede-
nih biljaka dostupni su u specijalizovanim uzga-
jalištima
Dostupan je širok spektar
Biološki razgradljiv presovani papir i karton
Dostupne su napunjene organskim podlogama
Dostupno je organsko seme, zemlja za saksije i
druge svrhe
Proizvodi na bazi morske trave
Kompostirano đubrivo životinjskog porekla i bilj-
ni ot pad; širok spektar materijala, različite jači-
ne đubrenja
Organski proizvedeno je još uvek nedostupno u
široj prodaji
Širok spektar proizvoda biljnog, životinjskog i
mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih
izvora
Spektar proizvoda biljnog, životinjskog i mineral-
nog porekla; neki od njih su iz organskih izvora
Drvo ili reciklirana plastika
Bakterijski i biljni
Drvo, reciklirana plastika, presovani papir
Biološki razgradljiva smesa, ponekad organ-
skog porekla
Biološki razgradljiva i sintetička smesa
Gasni
Svi koji su dozvoljeni za upotrebu u organskoj
bašti
Sirovi prekrivači, zamke za puževe, masne
trake itd.
Dobra ponuda, ali uglavnom putem naručivanja
Kućice za ptice, mrežokrilce i druge prirodne
neprijatelje štetočina
ćete početi da razvijate dugoročne strate-
gije održavanja plodnosti zemljišta i suzbi-
janja štetočina i bolesti.
kako da počnete
Najbolji način da pređete na organsko
ga jenje jeste kao kad učite da plivate -
jed nostavno skočite u vodu. Počnite da ko -
ristite organske metode i odbacite upotre-
bu hemikalija odjednom i u svim delovima
bašte. Ova knjiga je puna praktičnih save-
ta koji će vani pomoći u procesu prelaska,
bez obzira da li počinjete od praznog pro-
stora, raskrčujete površinu pod korovom ili
transformišete postojeću baštu.
Poglavlje
Zemljište i briga o njemu
po -
moći će vam da upoznate zemljište u vašoj
bašti i naučite kako da ga iskoristite na
naj bolji način. Poglavlje
Korov i njegovo
suz bijanje
daje savete za raskrčivanje za -
korovljenih površina i suzbijanje rasta ko -
ro va. Sprečavanje je najdelotvornija stra-
tegija suzbijanja štetočina i bolesti. Pog -
lav lja
Zdravlje biljaka
i
Baštovanstvo za ži -
votinjski svet
puna su preporuka i saveta.
Organski metodi ne prestaju na obodu
baš te - oni se primenjuju i na travnjacima
(videti poglavlje
Travnjaci i njihova nega
).
Takođe, važno je da „razmišljate organski”
u odnosu na krupne linije pejzaža (videti
Ok vir za baštu
) i proizvodnju u stakleniku
(
Baš tovanstvo u staklenicima
).
Vodič za organske baštovane H.D.R.A.
(str. 442) nabraja tehnike i materijale koji
su pogodni za upotrebu u organskoj bašti.
Oni su podeljeni u tri kategorije: najbolje u
praksi, prihvatljivo i kvalifikovano kao prih-
vatljivo. Kad počinjete, verovatno ćete ug -
lav nom primenjivati tehnike iz druge i tre -
će kategorije, napredujući ka najboljem u
praksi dok se i vi i vaša bašta prilagođava-
te organskim metodima.
koliko je vremena potrebno?
Od komercijalnih proizvođača koji prela-
ze na organske me tode očekuje se da pro -
đu kroz „period tranzicije”, koji obično tra -
je dve godine. Za to vreme, oni tretiraju
zem lju organski, ali njihovi proizvodi ne
mo gu da se prodaju kao organski. U zavis -
nosti kako ste je prethodno tretirali, vašoj
bašti će možda biti potreban period tranzi-
cije dok se prilagođava promenama - a
mož da će vam sve uspevati od samog po -
četka!
Obnovite problematične delove
U vašoj bašti možda postoje delovi koje,
iz bilo kog razloga, ne možete efikasno da
tretirate na organski način. Čest primer je
suzbijanje korova na stazama, prilaznim
pu tevima i popločanim delovima. Uz malo
razmišljanja, trebalo bi da bude moguće
da ponovo projektujete te delove kako bis -
te učinili da organsko gajenje postane
prak tičnija opcija.
Odbacite neželjene pesticide
Ako vam je baštenska šupa puna pesti-
cida i herbicida koji nisu pogodni za organ-
sku baštu, bacite ih, ali na bezbedan na -
čin. Potražite savet od lokalnih vlasti kako
da to uradite.
Promenite način kupovine
Proizvodi za organsko baštovanstvo dos -
tupni su u nekim robnim kućama za bašto-
vanstvo. U specijalizovanim katalozima
obič no može da se nađe širi spektar proiz-
voda koji se naručuju putem pošte. U ide -
alnom svetu, sve što koristite u organskoj
bašti bilo bi odgajeno ili proizvedeno na
or ganski način. Na žalost, to još uvek nije
moguće; iako ponuda raste, povremeno
će te morati da koristite konvencionalno
pro izvedeno seme, na primer, ili đubrivo
od životinja koje nisu gajene organski. Ta -
mo gde je moguće, dati su predlozi za al -
ternativne mogućnosti. Da biste bili u skla-
du sa organskim načelima održivosti, uvek
nas tojte da ponovo koristite i reciklirate
otpadne materije iz sopstvene bašte i oko-
line, umesto da takve materije donosite sa
strane.
ORGANSKA BAŠTA
16
Bilo da obnavljate postojeću baštu ili po -
činjete da oblikujete novu od nule, isplati-
će vam se da razmišljate organski od sa -
mog početka. Da bi organska bašta bila
us pešna, morate da se oslanjate u istoj
me ri na pažljivo planiranje i konkretan rad
u bašti. Kako god da ste projektovali baš -
tu, možete da je pretvorite u organsku -
bilo da imate nekoliko jutara zemlje na se -
lu ili majuš ni plac u gradu.
Nađite neko udobno mesto, sedite, opu-
stite se i posvetite vre me kovanju planova.
Razgovarajte o vašim idejama sa ostalima
koji će koristiti baštu. Uvek imajte u vidu
održavanje i budite realni kad odlučujete
ko liko vremena želite da provedete ra deći
u bašti. To je trenutak kada u plan treba
da ugradite oblike održavanja koji iziskuju
što manje napora. Planirajte rešenja i izbe-
gavajte potencijalne probleme.
Uz pomoć mape postojeće bašte, zaoš -
trene olovke i gumice, možete postepeno
da razradite odgovarajući glavni plan baš -
te, u koji ćete uneti sve elemente koji su
vam potrebni. Napravite više kopija osnov-
nog plana ili koristite paus-papir kako biste
mogli da isprobavate sve moguće opcije.
Kad se suočite s generalnom preprav-
kom bašte, razradite kom pletan plan pre
nego što bilo šta počnete da radite. Zatim
odredite prioritete zadataka. Ako nedosta-
tak vremena, hrabrosti ili finansija znači da
nećete moći da obradite celu baštu u jed-
noj sezoni, planirajte faze tokom nekoliko
godina i završavajte jedan po jedan deo.
To je bolje za vaš elan nego da godinama
imate poluzavršenu baštu, u kojoj ćete
ose ćati malo zadovoljstva, a mno go ne is -
punjenih očekivanja.
Procena mesta
Kad planirate novu baštu, isplati se da
odvojite vreme da se upoznate s mestom
gde će ona biti.
-
Dobro pogledajte
zemljište i postoje-
ću vegetaciju, tražeći ključne pokazatelje
plodnosti zemljišta i stanja u kom se nala-
zi - da li je isuviše vlažno ili zbijeno, na pri-
mer. (Za više informacija o proceni zemlji-
šta videti poglavlje
Zemljište i briga o nje -
mu
, str. 32)
Organsko po projektu
Stvorite i održavajte organsku baštu bez
obzira na oblik, veličinu i projekat
Stvaranje bašte kakvu želite
- Obiđite druge bašte da biste videli njihov projekat, strukturu i materijale koji su upo-
trebljeni u oblikovanju, kao i to šta vam se kod njih dopada a šta ne.
- Odlučite se za stil bašte koji biste želeli.
- Napravite spisak svih elemenata koji su potrebni bašti.
- Fotografišite bašte i sakupljajte fotografije iz baštovanskih časopisa da biste stvorili
arhivu ideja.
- Obeležite položaje rubova, popločanih delova i staza baš tenskim crevima, peskom ili
kanapom i naviknite se na njih pre nego što počnete da kopate.
- Postarajte se da delovi koje ste predvideli za sedenje budu dovoljno prostrani za vaš
sto i stolice.
Ako su vam deca mala, planirajte deo za
igru tako da vam bude na oku iz kuće, da
biste mogli da pazite na njih.
Delovi za proizvodnju
Ništa nije tako ukusno kao domaće od -
ga jeno povrće i voće. Ako imate dovoljno
prostora, možete da odvojite povrtnjak.
Ako ne, povrće, voće i začinske biljke mo -
gu da se uklope u delove sa cvećem. Ako
imate manjak prostora, a proizvodnja hra -
ne vam je prioritetna, razmi slite kako biste
mogli da napravite deo bašte za povrće
ko ji bi izgledao dobro čak i duboko u zimu.
Jednosta van način da to postignete jeste
da napravite formalno oivičene leje. Na taj
način imaćete definisane granice koje će
bašti davati uredan izgled tokom cele godi-
ne.
Voće koje može da raste uz zidove ili
lukove daje visinu bašti. Iako rađa slabije
od slobodno rastućeg, ovo voće zauzima
ma nje prostora i može da pruži ukrasni
zak lon. Da biste pojačali ukras ni, živopisni
efekat bašte, oivičite leje začinskim biljka-
ma ili jednogodišnjim cvećem, koje će biti
i korisno, jer privlači insekte koji su priro-
dni neprijatelji štetočina. (Vidi
Gajenje vo -
ća
, str. 234 i
Gajenje povrća
, str. 295)
kompost i drugi vidovi organskog
recikliranja
Prostor gde ćete reciklirati zeleni bašten-
ski otpad - korov, uvenule biljke, jesenje
lišće, otpatke iz kuhinje itd. - od ključnog
je značaja u svakoj organskoj bašti. U ve -
ćini slučajeva, to znači jednu ili više gomi-
la komposta. Oduprite se iskušenju da
kom post smestite na neko nepristupačno
mesto koje vam „nije na putu”, u zadnjem
delu dvorišta. Kontejneri za kompost izra-
đuju se u raznim oblicima i veličinama, ka -
ko bi odgovarali svim uslovima, zato nema
potrebe da ih sakrivate. Praktičnije je da
umesto jednog stalnog mesta za kompost
imate nekoliko njih, raspoređenih po dvo-
ORGANSKO PO PROJEKTU
23
tRaDiCiOnalna BaŠta U zaDnjem
DvORiŠtU
Ovo je praktična porodična bašta za gaje-
nje ma log broja jestivih i ukrasnih biljaka, su -
šenje ve ša i obezbeđivanje „privatnog” pro s -
tora za de cu (slika na prethodnoj strani).
1. Prostor za sedenje koji ne zahteva mno -
go održavanja, delom pokriven kedrovinom,
delom popločan; malter između plo ča one -
mo gućava iz bijanje korova; drvena pergola
preko drvene pod loge prekrivena penjačica-
ma stvara dobrodošlu hladovinu, pošto je
ovaj deo bašte okrenut jugu. U porodičnim
baš tama vodite računa da deca bu du zašti-
ćena od jakog sunca, bilo da sede s va ma ili
su u svom delu bašte za igru.
2. Deo sa začinskim biljem pruža važne
sas tojke za kuvanje i privlači korisne insekte.
3. Štrik za veš zaklonjen je rešetkom od
let vica i voćem koje raste uz njih.
4. Staza od lomljenog škriljca (industrij-
skog nus proizvoda) položenog preko materi -
ja la za suz bijanje korova.
5. Močvarna bašta je najbolje rešenje za
deo s problematičnim odvodom vode.
6. Jezerce pruža stanište životi njama koje
su prirodni neprijatelji štetočina, kao što su
žabe, a pticama vodu za piće i kupanje.
7. Povrće i cveće za vaze kombinovano u
uk ras nim rubovima.
8. Voće koje raste uz drvene rešetke ras -
pore đene oko žbunova koji daju plodove.
9. Izdignute leje s povrćem olakšavaju bra -
nje i odvod vode i smanjuju sabijanje zem lje
zbog čes tog gaženja.
10. Staklenik za umnožavanje i gajenje
spe cijalizovanih biljaka, s buretom za skup -
ljanje kišnice za zalivanje povrća.
11. Šupa za alat i opremu; bure s vodom.
12. Deo za reciklažu, izradu materijala za
obogaćivanje zemljišta - komposta i kompos -
ta od lišća - i odlaganje životinjskog đu briva.
13. Zasad domaćih vrsta otpornih na sen -
ku, uglavnom žbunova, kao staništa za živo -
ti nje.
14. Zaklonjen deo za igru starije dece.
ge ometrijskim obrascima. Tokom letnjih
me seci, obilje cveća koje izbija izvan obo -
da bašta, ublažava njihove oštre linije. Ka -
da nastupi zima, čiste, prave linije staza i
ži vica pružaju potpuno drugačiju, ali pod -
jednako privlačnu sliku.
Staze i delovi za sedenje
Površine s tvrdom podlogom - staze, te -
rase i popločani delovi - skupa su, ali i du -
gotrajna investicija. Na izbor materijala ko -
ji ćete koristiti treba da utiču stil kuće,
cena, dostupnost materijala i uticaj njego-
ve proizvodnje na životnu sredinu (za više
informacija vidi
Okvir za baštu
, str. 125).
Između ostalih mogućnosti, to su ploče od
mlevenog kamena, cigle s rupama, drvene
daske, šljunak i lomljeni škriljac.
zakloni i vetrobrani
Zaklon u bašti stvara osećaj privatnosti i
vizuelne barijere, apsorbuje buku i zadrža-
va životinje u bašti ili izvan nje. Ukrasni
zakloni čine zasebne delove bašte, koji joj
daju poseban izgled. Umesto da je celu sa -
gledate odjednom, često je mnogo lepše
ako su neki delovi bašte prepušteni mašti i
mame vas jer se vide samo delimično.
Za zaklone koji obezbeđuju privatnost
potrebni su čvrsti ma terijali, a poželjno je
i da se brzo postavljaju. Zid od cigle ili ka -
mena brzo se podiže i dugotrajan je, ali je
skup. On je atraktivna pozadina za sve bilj-
ke, a idealan je za penjačice. Pruža skloni-
šte i stvara mikroklimu u bašti, ali nije naj-
bolji izbor što se tiče za k lona od vetra. Dr -
vena ograda se brzo postavlja i pristupa-
čna je, ali se drvo često tretira zaštitom i
ima ograničen vek trajanja. Ži va ograda je
po mnogo čemu privlačno rešenje. Iako će
biti po trebno nekoliko godina da naraste,
ona je jeftina, dugovečna ako se pravilno
održava, dobro apsorbuje buku i zagađe-
nje, a ako se izabere odgovarajuća, privla-
či divlje životinje u baštu. Ona je i najde-
lotvorniji vetrobran.
Ako želite da zaklon funkcioniše kao vet -
robran, on treba da bude 50% propustan
da bi bio efikasan. Pun zid ili ograda skre-
ću vetar nagore, što izaziva vrtloge s dru -
ge strane. Živica, živa ograda (videti str.
137) ili ograda od letvica usporiće struja-
nje vazduha dok prolazi kroz njih.
Zakloni ne moraju da budu neprozirni;
zanimljivije je ako stvorite efekat mrežaste
zavese, čime ćete privući pogled pos ma -
tra ča na nju, a istovremeno mu omogućiti
da baci pogled i na baštu iza zaklona.
ORGANSKO PO PROJEKTU
25
- Delovi za igru
- Delovi za kompost**
- Delovi za sedenje
- Deo za životinjsko đubrivo*
- Drveće
- Gomile skupljenog granja
- Gomile skupljenog lišća**
- Žbunovi i cveće
- Izvori električne energije
- Izvori hrane za životinje**
- Jezerce ili ostale vodene površine*
- Kontejner za kompost s glistama
- Navodnjavanje
- Osvetljenje
- Parking
- Povrće
- Šporet
- Sakupljanje kišnice**
- Skladište za drva i ugalj
- Staklenik
- Staništa za životinje**
- Staze
- Štrik za veš
- Voće
- Začinske biljke
- Zaštitni sanduci
- Živice i zakloni
** osnovni organski elementi
* visoko na listi organskih
prioriteta
na koje elemente treba da obratite pažnju
ORGANSKO PO PROJEKTU
29
R
a
jS
k
a
B
a
Š
t
a
S
j
e
S
t
iv
im
B
il
jk
a
m
a
O
va
j p
la
n
po
ka
zu
je
v
is
ok
op
ro
du
kt
iv
an
p
la
c
za
b
aš
to
va
-
ne
k
oj
i ž
el
e
da
g
aj
e
po
se
bn
e
bi
ljk
e
ka
o
i u
ob
ič
aj
en
o
vo
će
i p
ov
rć
e.
1.
R
az
no
vr
sn
e
je
st
iv
e
bi
ljk
e,
u
kl
ju
ču
ju
ći
l
eš
ni
ke
,
du
di
-
nj
e,
d
iv
lje
j
ag
od
e,
j
ap
an
sk
e
m
al
in
e,
k
up
in
e
i s
un
co
kr
et
.
2.
L
iv
ad
a
po
d
bi
ljk
am
a
s
je
st
iv
im
l
is
to
vi
m
a
ka
o
št
o
su
ki
se
lja
k,
m
as
la
ča
k
i
sa
la
tn
a
di
nj
ic
a;
k
ra
tk
o
po
t k
re
sa
ni
ob
od
i
ko
nt
ro
liš
u
nj
ih
ov
o
ši
re
nj
e
i
ob
ez
be
đu
ju
l
ak
ši
p
ri-
st
up
.
3.
I
zd
ig
nu
te
le
je
z
a
sa
la
tu
i
je
st
iv
o
cv
eć
e.
4.
D
eo
p
op
lo
ča
n
re
ci
kl
ira
ni
m
d
rv
et
om
.
5.
S
ta
kl
en
ik
n
ap
aj
an
s
ol
ar
no
m
e
ne
rg
ijo
m
o
be
zb
eđ
uj
e
pr
iro
dn
u
to
pl
ot
u
za
n
ež
ne
b
ilj
ke
i
m
es
to
z
a
ka
du
s
t
op
-
lo
m
v
od
om
.
6.
N
už
ni
k
za
k
om
po
st
.
7.
K
on
te
jn
er
i z
a
ko
m
po
st
s
g
lis
ta
m
a,
p
or
ed
s
kl
ad
iš
ta
z
a
dr
va
i
po
vr
će
.
8.
B
ur
ad
z
a
ču
va
nj
e
vo
de
s
a
sv
ih
k
ro
vo
va
.
9.
S
ta
ze
o
d
re
ci
kl
ira
ne
i
lo
m
lje
ne
c
ig
le
;
dž
ep
ov
i z
a
za
-
sa
de
z
ač
in
sk
og
b
ilj
a.
10
.
La
va
nd
a,
t
im
ija
n,
b
er
ga
m
ot
i
o
rig
an
o
ko
ji
pr
iv
la
če
ko
ris
ne
in
se
kt
e.
11
.
Ži
vi
ca
o
d
di
vl
jih
r
už
a
(
R
os
a
eg
la
nt
er
ia
i
K.
r
u g
os
a
)
ko
je
d
aj
u
je
st
iv
e
pl
od
ov
e
za
lj
ud
e
i ž
iv
ot
in
je
.
12
.
Ko
ko
ši
nj
ac
;
sm
eš
te
n
po
re
d
vo
ć n
ja
ka
,
sl
už
i u
m
es
to
dv
or
iš
ta
z
a
ži
vi
nu
.
13
.
M
ek
o
vo
će
;
br
es
kv
a
ko
ja
s
e
pe
nj
e
uz
o
su
nč
an
z
id
.
14
.
Se
no
vi
t
de
o;
s
m
es
a
od
o
pa
lo
g
liš
ća
i
ko
nt
ej
ne
ri
za
ko
m
po
st
,
ba
lv
an
i
za
p
ro
iz
vo
dn
ju
p
eč
ur
ak
a,
b
rš
lja
n
za
pt
ič
ja
g
ne
zd
a
15
.
Le
je
z
a
po
vr
će
p
ro
je
kt
ov
an
e
za
r
ot
ac
iju
n
a
če
tir
i
go
di
ne
(
vi
de
ti
st
r.
30
3?
?)
.
16
.
St
ak
le
ni
k
i
sa
nd
uc
i
za
z
aš
tit
u;
š
up
a
za
a
la
t;
d
eo
po
su
t
m
le
ve
no
m
k
or
om
o
d
dr
ve
ta
.
17
.
Je
ze
rc
e,
s
b
la
gi
m
p
ril
az
ni
m
n
ag
ib
om
z
a
ži
vo
tin
je
;
vo
di
u
m
oč
va
rn
u
ba
št
u.
18
.
G
av
ez
z
a
pr
av
lje
nj
e
te
čn
og
đ
ub
riv
a.
19
.
D
eo
p
op
lo
ča
n
od
se
čc
im
a
ba
lv
an
a
po
st
av
lje
ni
m
u
ok
vi
r
od
s
itn
o
lo
m
lje
ne
c
ig
le
i
i
zb
ra
zd
an
im
d
a
po
vr
ši
na
ne
b
i b
ila
k
liz
av
a.
20
.
T
ra
vn
ja
k.
OSnOve
kljUčne ORganSke teHnike za zelenU BaŠtU
Za organskog baštovana zemljište je
najvažniji aspekt bašte. Stvaranje i održa-
vanje plodnog, zdravog zemljišta pred -
stav ljaju prioritet. Mnogo toga može da se
učini na popravljanju kvaliteta slabog zem-
ljišta, ali pre nego što započnete radove,
važ no je da saznate što više o tipu, tekstu -
ri i strukturi zemljišta vaše baš te. Tekstura
i tip zavise od lokacije i geoloških karakte -
ristika ob lasti. Struktura je određena pret-
hodnom proizvodnjom - načinom na koji je
zemljište bilo, ako je uopšte bilo, održava-
no u prošlosti. I tekstura i struktura utiču
na hemijski sastav zemljišta - bilo da je
više kiselo ili više bazno. Od toga zavisi
količina živog sveta u njemu i koje biljke će
tu bolje uspevati.
Šta je zemljište?
Zemljište se često uzima zdravo za goto-
vo. Iako izgleda beživotno, ono je zaokru-
žena podzemna životna sredina u kojoj vr -
vi. Ono izdržava biljke snabdevajući ih
hran ljivim sastojcima i vo dom. Kao životna
sredina, zemljište je biljkama važno isto
ko liko i životna sredina iznad zemljišta.
Upoznavanje karakteristika zemljišta u
baš ti pomoći će vam da ga iskoristite na
naj bolji način i da ga efikasno održavate.
Tip i istorijat prethodne proizvodnje utica-
će na izbor biljaka, na to kako i kada (i da
li) treba da ih gajite, na količinu rada,
kapacitet hranljivih sastojaka i vode, brzi-
nu isušivanja i brzinu zagrevanja zemljišta
u proleće.
Upoznajte zemljište
Tokom rada u bašti postepeno ćete
upoz nati zemljište dok ga obrađujete, se -
je te, sadite, plevite korov i primetićete ko -
je biljke uspevaju, a koje ne. Ako, među-
tim, počinjete u novoj bašti, od mah obra-
tite posebnu pažnju na zemljište. Uzmite
ga u šaku da biste osetili teksturu (videti
str. 34); iskopajte rupu i pogledajte „profil”
zemljišta da biste saznali više o strukturi ili
pošaljite uzorak na analizu (videti str. 37)
da biste dobili podatke o pH i eventualnom
disbalansu hranljivih sastojaka.
Struktura zemljišta
Plodnost zemljišta nije samo pitanje koli-
čine hranljivih sastojaka koje ono sadrži -
to je zbir svih karakteristika koje su neop-
hodne za rast biljaka. Struktura zemljišta -
odnosno način na koji je sastavljeno - ima
istu važnost. Na primer, masno zemljiš te
pu no gline može da bude bogato hranlji-
vim sastojcima, ali da na njemu slabo us -
pe vaju biljke jer je puno vode i suviše teš -
ko da bi korenje raslo na odgovarajući na -
čin. Jednostavnim poboljšanjem strukture
- povećanjem količine vazduha u zemljištu
putem dodavanja kabastih organskih ma -
te rija - može da se stvori drastična razlika.
Posno, peskovito zemljište može da bu de
siromašno hranljivim sastojcima, ali jedno-
stavnim obogaćivanjem sredstvima kao
što je kompost od lišća, koji povećava ka -
pacitet zemljišta da zadrži hranljive sastoj-
ke i vodu, može da se postigne znatno po -
boljšanje.
Za razliku od tipa zemljišta, struktura
zem ljišta je nešto što baštovan može da
izmeni. Ovo poglavlje opisuje kako da
upoz nate i poboljšate strukturu zemljišta i,
što je jednako važno, kako da izbegnete
da ga upropastite.
zemljište i briga o njemu
Zemljište je živa sredina koja na biljke utiče
isto koliko i sredina iznad njega
- Slano zemljište.
Uglavnom je alkalno
po sastavu i neplod no. Nastaje u suvoj kli -
mi.
vazduh i voda
Vazduh i voda su od životnog značaja za
životinje koje žive u zemlji, kao i za dobar
rast korenja i biljaka. Oni se nalaze u pros -
toru, porama, među česticama zemlje. Ve -
će pore između čestica peskovitog zemlji-
šta sadrže vazduh, ali obično su prevelike
da bi zadržavale vodu. Pore srednje veliči-
ne sadrže vodu koju korenje upija. Za
zem ljište koje ima dobru razmeru obe veli-
čine pora može da se kaže da dobro odvo-
di vodu, a zadržava vlagu. U zemljištu pu -
nom vode, ona potiskuje vazduh iz velikih
pora, čime otežava život biljkama i životi-
njama.
Život zemljišta
Zemlja vrvi od različitih živih vrsta - od
mi kroskopskih bakterija i gljivica do vidlji-
vih bića kao što su gliste, bube, puževi i
larve insekata. Mnoga od ovih stvorenja
od govorna su za recikliranje organskih
ORGANSKA BAŠTA
34
tipovi zemljišta
Svi tipovi zemljišta, osim tresetnog, nastaju od stena. Raz ličita veličina čestica, iako
se nama one sve čine minijaturnim, igra ključnu ulogu u teksturama zemljišta. Kada
bi se čestica gline uvećala do veličine zrna peska, po istoj razmeri bi zrno peska bilo
veliko kao čovek.
koji tip zemljišta imate?
Tip zemljišta
Tresetno zemljište
i zemljište bogato
or ganskim materi-
jama
Glina
Peskovito
zemljište
Muljevito
zemljište
Slano zemljište
Izgled i osećaj
Crno ili veoma tamno, sunđe -
ras to; ne zadržava oblik, ne
može da se uvalja u kuglicu
Lepljivo, teško; dobro zadrža-
va oblik u grudvi; može da se
uvalja u kobasicu: što je veći
sadržaj gline, to je kobasica
tanja
Deluje zrnasto, ispušta škri-
pav zvuk kad se protrlja
između prstiju; lakši pesak ne
zadržava oblik i ne može da
se uvalja u loptu, peskovita
ilovača je kompaktnija
Sapunasto, deluje kao svila
pod prstima; ispušta piskav
zvuk kad se protrlja i ostaje
na prstima
Nalazi se uglavnom u sušnim
oblastima; ima visok pH
Prednosti
Lako se obrađu-
je, dobra podlo-
ga za seme
Može da bude
bo gata hranljivim
sastojcima i
vodom
Brzo se zagreva
i lako obrađuje
Relativno dobro
zadržava vodu i
ima prilično vi sok
sadržaj hran ljivih
sastojaka
Nema
Mane
Leti može da bude veoma
suvo, a zimi veoma vlažno;
pogodno je jedino za biljke
kojima odgovara kiselo
zemljište
Korenju je često teško da
prodre do hranljivih sastoja-
ka i vode
Obično ima nizak sadržaj
hranljivih sastojaka; voda se
povlači vrlo brzo, često ispi-
rajući hranljive sastojke
Lako se zbija, tako da ga je
teško obrađivati
Visok sadržaj soli škodi
mno gim biljkama; dodava-
nje gipsa može da pomogne
ma terija koje razlažu tako da hranljivi sas -
tojci postanu dostupni biljkama. Njiho ve
ak tivnosti utiču i na strukturu zemljišta.
Neki organizmi koji žive u zemlji mogu
da budu štetočine ili uzročnici bolesti - ali
većina nije štetna, čak je i korisna. Kao i u
životnoj sredini iznad zemljišta, što je za -
jednica organizama raznovrsnija i aktivni-
ja, manje je verovatno da će neka vrsta da
se otme kontroli. Problemi će se ređe poja-
viti u zemljištu dobre strukture, bogatom
or ganskim materijama, koje podstiče raz-
novrsnu i aktivnu mikrofloru i faunu.
Gliste su najupadljivije i najpoznatije ži -
vo tinje koje žive u zem lji. Kad se zemljište
obrađuje, mogu da budu iskopane na po -
vr šinu. One pomažu u preradi organskih
materija tako što ih odvlače u dublje sloje-
ve pre nego što ih pojedu. Tuneli koje ko -
paju služe za provetravanje zemljišta i bolji
odvod vode; njihov izmet je izvor hranljivih
sastojaka, a pomažu i u formiranju grudvi-
ca zemlje.
korisni mikroorganizmi
U zemlji žive mnogi mikroskopski orga -
niz mi. Uprkos sićuš nosti, oni vrše funkcije
od životnog značaja za zdravlje zemljišta.
U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane
azo tom iz vazduha i korisne mikorizne glji-
ve.
Bakterije koje vezuju azot imaju simbiot-
ski odnos s biljkama i žive u kvržicama na
korenju. Mikorizne gljive žive zakačene za
korenje. One su u harmoniji s biljkom, po -
ma žući joj da apsorbuje vodu i hranljive
sa s tojke; zauzvrat, biljka hrani gljive. Po vr -
šina gljiva je mnogo veća nego površina
ko rena, tako da one efikasno proširuju po -
d ručje preko koga se biljka hrani. Mi ko riz -
ne gljive su krhke i veoma osetljive na fun-
gicide. Više im od govara zemljište koje se
ne obrađuje često, a naročito dobro us pe -
vaju u baštama „bez obrade”, kao i u baš -
ta ma s velikim udelom organskog zemljiš -
ta.
Organske materije
Izraz „organske materije” koristi se za
opis mrtvih ili raspadajućih ostataka živih
bića (biljaka i životinja) i đubriva. One su
ključni deo zemljišta koji obezbeđuje hra -
nu za živa bića koja postoje u, i na njemu,
posebno za biljke kojima su glavni izvor
azota. Bez organskih materija zemlja bi bi -
la samo sterilna prašina od stena. Orga niz -
mi koji žive u zemlji i prirodna oksidacija
stalno razlažu organske materije. One se
obnavljaju u prirodnom ciklusu života i
smr ti. Konačan proizvod razlaganja organ-
skih materija je humus. On je dragoceni
re zervoar vode i hranljivih sastojaka, a
pomaže i formiranje stabilnih grudvica
zem lje. Ukratko, organske materije:
- hrane živa bića u zemlji;
- podstiču raznovrsnost flore i faune u
zemlji;
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
35
neki vidljivi stanovnici podzemlja
Gliste, puževi, stonoge i grinje, šumski crvi, tvrdokrilci i njihove larve... Većina organiza -
ma koji žive u zemlji nevidljivi su golim okom. U sićušne oblike života ubrajaju se valj-
kasti crvi i gljive koje ih love i jedu.
grudvice zemlje
Razne vrste mineralnih čestica, zajedno sa organskim materijama, formiraju zemljane
grudvice velike po nekoliko milimetara u prečniku. Mreža pora između njih, koja zadr-
žava vodu i vazduh, čini prostor u kom raste korenje i borave životinje i mikroorganiz-
mi. Kad zemljište ima dobru strukturu, grudvice se ne raspadaju lako i mogu da izdrže
kišu i obrađivanje. Kad je struktura loša, one se brzo raspadaju. Najočigledniji primer je
tvrda kora ili pokorica, koja nas taje na površini kad se zemljište slabog kvaliteta isuši.
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
37
Profili zemljišta
Dobar način da naučite više o strukturi zemljišta
jeste da iskopate rupu i pogledate presek koji se
naziva i „profil zemljišta”. To zahteva prilično kopa-
nja, ali ćete dobiti mnogo podataka, što će vas
poštedeti razočaranja u budućnosti.
Iskopajte rupu koja je dimenzija najmanje 1m x
1m i otprilike isto toliko duboka. Očistite jedan zid ru -
pe i pažljivo pogledajte. Najverovatnije ćete videti
dva, ponekad i tri, jasno izdvojena sloja.
- Gornji sloj biće najtamniji, posebno nekoliko
cen timetara pri vrhu, ako je zemljište prethodno do -
bro održavano. U gornjem sloju, koji može da bude
dubok od 5 do 60 cm, koncentrisana je većina or -
gan skih materija i živog sveta. Dubina i sastav zavi-
se od geografskog položaja i prethodne brige o ze -
mljištu. Moguće je da otkrijete velike varijacije u raz-
nim delovima vaše bašte.
- Gornji sloj prelazi u donji tamo gde zemljište
dobija vidljivo drugačiju boju. Duboko korenje prodi-
re u donji sloj da bi u njemu našlo vodu; osim vode,
ovaj sloj sadrži veoma malo organskih materija. Sta -
nje donjeg sloja utiče na odvođenje vode (drenažu)
iz zemljišta.
- U naročito plitkim zemljištima možda ćete
prona ći i treći, stenoviti sloj.
Uzimanje uzorka zemljišta
Ako nameravate da pošaljete zemljište na analizu
hranljivih sastojaka i pH vrednosti, važno je da uz -
mete reprezentativni uzorak; u suprotnom, rezultati
neće imati smisla. Za analizu je potrebna sa mo ma -
la količina, ali ona mora valjano da prezentuje hilja-
de kilograma zemlje u vašoj bašti.
Treba da:
- uzmete zemlju s dubine od 15 cm;
- uzmete odvojene uzorke s delova koji su bili ob -
rađivani na različite načine;
- uzmete zemlju s najmanje 10 mesta iz različitih
delova, odabranih nasumice. Stavite zemlju u čistu
plastičnu kofu i dobro je izmešajte baštenskom lopa-
ticom ili nekom drugom alatkom. Iz te smese uzmite
konačan uzorak.
Ne treba da:
- uzimate uzorke iz zemlje kojoj su nedavno
dodavani kreč ili đubrivo, ili s mesta blizu gomila
komposta, kao i mesta na kojima se ložila vatra ili
onih pored živica;
- uzimate samo jednu lopaticu zemlje;
- dodirujete uzorke.
merenje pH vrednosti
Postoji nekoliko načina merenja pH vrednosti.
- Merač.
Kupite običan merač koji pokazuje pH
vrednost gotovo neposredno pošto se zabode u
zem lju. On možda nije sasvim tačan, ali brzo daje
približne podatke, a ima prednost da možete da oči-
tavate vrednost s različitih mesta u bašti.
- Pribor za merenje.
Najjednostavniji i najjeftiniji
pribori za merenje pH vrednosti koriste tečnost koja
menja boju. Oni su malo komplikovaniji od merača,
ali daju prilično precizne rezultate. Uzimajte uzorke
iz različitih delova bašte.
- Analiza.
Za potpuno tačne rezultate, pošaljite
uzorak u laboratoriju, po mogućstvu neku koja pruža
usluge za organske baštovane. Važno je da su uzo-
rak ili uzorci reprezentativni za baštu.
Biljke indikatori
Pogledajte biljke koje već rastu u bašti i oko nje.
Te „biljke indikatori” mogu da vam kažu mnogo o
hemijskom sastavu zemljišta. Međutim, imajte na
umu da biljke koje uspevaju na ekstremnim tipovima
zemljišta uspevaju i na prosečnim, zato dobro pog -
ledajte obrađivane, ali i divlje delove da biste stekli
bolji uvid. Još jedna napomena: ako ste se uselili u
novu kuću s baštom koja je stvorena ni iz čega, ne
zaboravite da je uobičajena praksa građevinara da
na nose gornji sloj (često da bi prikrili mnogobrojne
propuste) i da on nije u skladu sa zemljištem na tom
lokalitetu.
- Masna glina/vlažno zemljište.
Podbel, ševar,
rastavić.
- Tresetno/kiselo zemljište.
Azaleje, rododen-
droni, borovnica, planinski lovor; plave hortenzije
zadržavaju boju samo na kiselom zemljištu.
- Peskovito, suvo zemljište.
Prkos, svilenica.
- Bazno zemljište.
Kravlja trava, grbašica, udovi-
čica, bukva, pavit.
Saznajte viŠe O vaŠem zemljiŠtU
krili eventualne nedostatke ili neravnotežu.
U idealnom slučaju, obratite se ustanovi
ko ja radi posebne analize za organsku pro -
izvodnju; tako ćete saznati pokazatelj po -
tencijala zemljišta, a ne samo hranljivih
sas tojaka koje trenutno sadrži.
Hemijski sastav zemljišta
Važna karakteristika zemljišta je njegova
kiselost, koja se izražava pH vrednošću.
Ska la pH vrednosti počinje od 1, što ozna-
čava ekstremnu kiselost, do 14, što pred-
stavlja ekstremnu baznost supstance. U
dob rom delu tipova zemljišta raspon pH
vrednosti kreće se od 4 do 8, a većina bi -
ljaka raste u sredinama u kojima je taj ras -
pon od 5,5 do 7,5. Ukrasne biljke uglav-
nom podnose širi spektar pH vrednosti,
iako neke od njih, kao što su mnoge vrste
rododendrona i vresova, rastu samo u ki -
se lijim zemljištima, dok druge podnose i
vi soku pH vrednost. Povrću odgovara pH
vred nost u rasponu od 6,5 do 7, voću od 6
do 6,5 (za više detalja, videti odgovaraju-
ća poglavlja). PH vrednost kontroliše nivo
kal cijuma u zemljištu. Kalcijum se ispira iz
zemljišta, naročito ako dob ro odvodi vodu,
čime ono postaje kiselije.
kakav značaj ima pH vrednost?
Vrednost pH određuje dostupnost hran-
ljivih sastojaka biljkama. U veoma kiselom
zemljištu hranljivi sastojci mogu da budu
isprani ili da se iz zemlje rastvore u vodi do
nivoa kad postaju otrovni. Na drugom kra -
ju skale, hranljivi sastojci mogu da budu
za tvoreni u zemlji i nedostupni biljkama.
Bilj ke koje mogu da rastu u zemlji sa ek -
stremnim pH vrednostima prilagodile su se
tim uslovima.
Takođe, pH vrednost utiče na raznovrs-
nost i aktivnost živog sveta u zemlji. Bo les -
ti, poput krastavosti krompira, imaju teže
posledice u baznom zemljištu. Šumski crvi
i žičnjaci češći su u kiselom zemljištu, ali
ga gliste ne vole.
zašto je potrebno da testirate pH
vrednost?
Testiranje pH vrednosti (tekst u tabeli na
sledećoj strani) pomoći će vam u izboru
odgovarajućih biljaka. Uvek testirajte pH
vred nost pre nego što zemlji dodate kreč,
na primer, u delu bašte za povrće. Pre te -
rana količina može da zarobi neke hranlji-
ve sastojke u zemljištu i učini ih nedostup-
nim biljkama.
ORganSkO ODRŽavanje
zemljiŠta
Kako ćete tretirati vaše zemljište zavisi
od njegovog tipa, prethodnog održavanja i
onoga što raste - ili će rasti - na njemu.
Ako, na primer, za siromašno, ocedito ze -
m ljište odaberete biljke koje vole sušu,
njima neće biti potrebno mnogo nege. Li -
vadu s poljskim cvećem, kojoj treba zem-
ljište s niskim sadržajem hranljivih sastoja-
ka, brzo će potisnuti druge vrste ako poč-
nete da je đubrite. S druge strane, zbijena
glina u bašti novoizgrađene kuće zahteva-
će znatan napor da bi bila obogaćena.
Žbunju koje raste na zemljištu s puno ilo-
vače biće potrebno samo povremeno pre-
krivanje smesom slame i đubriva, dok će
za deo s povrćem biti neophodno planira-
nje programa održavanja da bi ono održa-
lo svoje karakteristike.
Organski pristup
Organski pristup brizi o zemljištu je kom-
binacija dobre hortikulturalne prakse i ko -
riš ćenja, kad je potrebno, kabastih or gan -
skih materija kao što su kompost i životinj -
sko đubrivo, uz dodatak organskih đubriva
(prirodnih proizvoda životinjskog, biljnog i
mineralnog porekla). Organski dodaci čes -
to su reciklirane otpadne materije. Pored
to ga što su dobre za zemlju, ovak vo kori-
šćenje pomaže da se izbegne zagađenje
ko je bi izazvalo njihovo odlaganje na de -
po nije i mesta za spaljivanje. Organski
baš tovani, sledeći primer koji im daje pri-
ORGANSKA BAŠTA
38
sta za koje prolaze pored njih. I često kori-
šćenje motokultivatora može da uzrokuje
stvaranje zbijenog sloja ili „ploče” ispod
po vršine zemljišta.
kopanje i kultivisanje
Kopajte samo kad je potrebno, ali ne
previše često. Kopanje je neophodno da bi
se razbilo tvrdo i zbijeno zemljište, ali re -
dov no kopanje ubrzava razlaganje organ -
skih materija - koje su suštinska kompo-
nenta dobrog zemljišta. Ovaj vid obrade,
ta kođe, podstiče rast korova. Svaki put
kad prevrnete zemlju, na površinu izbacu-
jete novu količinu semena korova koje će
da proklija.
Kopajte samo kada su uslovi dobri, naro-
čito ako je zemljište u bašti jako. Ne bi tre-
balo da bude toliko vlažno da se lepi za
ašov, ni toliko suvo da morate da razbijate
veliko grumenje.
Sasvim je moguće održavati baštu bez
redovnog obra đivanja. U poglavlju
Gajenje
povrća
naći ćete podatke o sistemu bašto-
vanstva bez obrade (videti str. 295).
Prekrivanje zemljišta
Redovno prekrivanje zemljišta organ-
skim materijama koje ga obogaćuju učini-
će čuda za strukturu njegovih najvažnijih,
gornjih slojeva - tako da će seme koje klija
i voda lakše prodirati u zemlju. Ovaj postu-
pak pomoći će i održavanju vlage u zemlji-
štu. Smese za prekrivanje izoluju zemljište
od naglih promena temperature i vlažnos -
ti. Zbog toga je važno da ne prekrivate
ORGANSKA BAŠTA
40
Raspoređivanje težine
Kad je zemljište vlažno,
radom s daske rasporediće-
te telesnu težinu i zaštititi
strukturu zemljiš ta, naročito
na glinastim i muljevitim
terenima.
OBRaDa zBOg RazBijanja zBijenOSti
- Podelite deo koji treba da kopate napola, uzduž.
- Iskopajte brazdu dubine jednog ašova - ili koliko je dubok gornji sloj zemljišta, ako je
plići od jednog ašova.
- Rastresite dno brazde grabuljama. Zabodite šiljke vertikalno i polako vucite grabulje
napred-nazad.
- Iskopajte sledeću brazdu i zemljom iz nje popunite prvu.
- Nastavite do kraja parcele, zatim se okrenite i vratite u suprotnom smeru.
- Popunite poslednju brazdu zemljom iz prve brazde.
suvo zemljište pre nego što se dobro nato-
pi kišom. Sačekajte da se ono zagreje pre
nego što prekrijete mlade biljke. (Ako ga
prekrijete dok je hladno, ono će zadržati
nisku temperaturu, što će usporiti rast i
mla de biljke učiniti osetljivijim na napade
štetočina.) Dodatna korist od prekrivanja
jeste da suzbija rast korova (videti str. 76-
74) i privlači bube, stonoge i druge prirod -
ne neprijatelje štetočina. Držite smesu da -
lje od osnove većine biljaka, naročito onih
koje imaju drvenastu stabljiku, da bis te iz -
begli podsticanje truljenja.
Žive smese za prekrivanje ili
zelenišna đubriva
Zelenišna đubriva (videti str. 55) ga je se
radi prekrivanja golog zemljišta - preko zi -
me, na primer, ili ako između biljaka posto-
ji veliki razmak. To su biljke koje se gaje
da bi štitile, gradile strukturu zemljišta i
sprečavale ispiranje hranljivih sastojaka.
Le guminozno zelenišno đubrivo je ko ristan
izvor azota, koji iz vazduha uzimaju bakte-
rije koje žive na kvržicama ko renja. Ovi
azotofiksatori su korisni za pro iz vodnju po -
vrća.
menjanje hemijskog sastava
zemljišta
Organska đubriva mogu da se koriste
sa mo da bi zemljište snabdela dodatnim
hranljivim materijama. Druga jedinjenja
na mineralnoj osnovi mogu da se koriste
da bi se izmenila pH vrednost zemljišta;
najčešće da bi se povećala baznost doda-
vanjem kreča (str. 59).
kaBaSte ORg. mateRije za
OBOgaĆivanje zemljiŠta
Kabaste materije živog porekla održava-
ju i poboljšavaju struk turu zemljišta - po -
mažući slabijim tipovima zemljišta da zadr-
žavaju hranljive sastojke i vodu, a težim
tipovima da delotvornije odvode vodu.
One snabdevaju zemljište hranljivim, po -
sebno za biljke, materijama koje nastaju
razlaganjem uz pomoć organizama koji ži -
ve u zemljištu. Tabela na sledećoj strani
na vodi spisak kabastih organskih materija
koje obogaćuju zemljište. Svaka od njih
ima „klasu plodnosti” kao vodič za vred-
nost hranljivih sastojaka, naročito za sadr-
žaj azota. Klase su samo grubi pokazatelj,
jer tačan sadržaj hranljivih sastojaka u
ovoj vrsti ma terija može znatno da varira,
zavisno od osnovnih sastojaka i načina
skla dištenja. Ne zaboravite da često nema
potrebe da ko ristite materije bogate hran-
ljivim sastojcima. Obogaćivači zem ljišta s
niskom klasom plodnosti mogu da budu
izu zetno delotvorni u održavanju plodnosti
zemljišta, uprkos malom sadržaju hranlji-
vih sastojaka.
Mnoge materije, kao što su kuhinjski i
baš tenski otpad i životinjsko đubrivo, obi-
čno se kompostiraju pre upotrebe da bi se
stabilizovali njihovi hranljivi sastojci za bilj-
ke i da bi se učinile lakšim za upotrebu.
izvori organskih materija za obo-
gaćivanje zemljišta
Recikliranje, koje predstavlja jedno od
os novnih načela or ganske proizvodnje,
sma njuje potrebu za dodacima, a istovre-
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
41
makSimalne gODiŠnje kOličine
- Obogaćivači visoke klase plodnosti
- do jedna puna zidarska kolica, 50 litara na
5 m
2
. Tako ćete dobiti ravnomeran sloj dubok približno 5 mm.
- Obogaćivači srednje klase plodnosti
- do dvoja ili troja puna zidarska kolica, 100
litara na 5 m
2
, što čini ravnomeran sloj od približno 1 cm dubine.
- Obogaćivači niske klase plodnosti
- mogu da se primenjuju u ve ćim količinama i
češće, ako je potrebno. U obliku smese s lakim materijalima kao što su kora drveta ili
slama, nanosite sloj od 15 cm; neka sloj bude debeo do 10 cm ako pravite smesu s
težim materijalima ili s kompostom od lišća koji se gusto sabija.
zemljišta ako ih koristite preko zime. Što
se količina tiče, izreka „ako je malo dobro,
mnogo je još bolje” ne važi kad je u pita-
nju dodava nje hranljivih sastojaka zemlji-
štu. Previše azota, na primer, podstiče rast
lišća na uštrb cveća i plodova. Svaki višak
može da se pretvori u otpad i da bude
ispran iz zemljišta u odvodni sistem.
PRavljenje BaŠtenSkOg
kOmPOSta
Gomila komposta istovremeno je pogon
za reciklažu kuhinjskog i baštenskog otpa-
da i mala fabrika za pro izvodnju prvoklas -
ne materije - baštenskog komposta name-
njenog za obogaćivanje zemljišta srednje
klase plodnosti. Svaka bašta trebalo bi da
ima jednu ovakvu gomilu - ili dve, tri...
Pravljenje komposta često se doživljava
kao složen posao, a u stvari nije toliko
teško. Svako može da nauči kako se ovo
radi. Sam proces pretvaranja otpadaka u
kompost vrše organizmi, od mikroba do
glista, koji se pojavljuju kao nekom natpri-
rodnom si lom. Sve što treba da uradite
jeste da nagomilate određenu količinu sas -
tojaka i prepustite je njima.
gde da pravite kompost
Kompost možete da pravite u jednostav-
noj, prekrivenoj go mili u uglu vašeg dvori-
šta, ali kontejner za kompost (videti str.
46-47) izgleda urednije i lakše se održava.
Go mila ili kontejner treba da budu smešte-
ni blizu gole zemlje ili trave, ne na tvrdoj ili
popločanoj površini. Mogu da budu na
sun cu ili u senci, a ono što je važno jeste
da budu pristupačni, s dovoljno slobodnog
prostora oko sebe za dodavanje, preme-
štanje i prevrtanje materijala.
Veličina gomile ili kontejnera treba da
zavisi od koli čine ma terijala koji komposti-
rate. Veće gomile su bolje, ali odaberite
ve ličinu koja vama odgovara. Ako imate
ve liku baštu, možda će vam biti potrebno
više od jednog kontejnera. Ako ne pravite
mnogo baštenskog otpada, ali želite da
kompostirate ostatke iz ku hinje, razmotrite
pravljenje gomile od celuloznog materijala
(videti str. 44) ili postavljanje kontejnera s
glistama (videti str. 51).
Šta da stavite u gomilu komposta?
Glavni sastojci u baštenskoj gomili naj-
češće su korov, trava i drugi zeleni otpaci,
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
43
mesto za gomilu.
Kontejner s kompostom može da se smesti u ugao ukrasne bašte ili na
sredinu parcele s povrćem.
uz dodatak otpadaka od voća i povrća iz
ku hinje. Kao pojačanje, možete da dodate
druge materije, kao što je slama sa đubri-
vom. Sve što je živog porekla biće kompo-
stirano, ali neke materije naj bolje je izbe-
gavati iz zdravstvenih ili praktičnih razloga.
„zeleni” i „smeđi” sastojci
Ključ za pravljenje dobrog komposta jes -
te upotreba smese raznih sastojaka. Sveži,
vlažni materijali kao što je pokošena tra va,
brzo trunu i pretvaraju se u smrdljivu ma -
su; to su takozvani „zeleni” sastojci. Njih
tre ba mešati sa čvršćim, suvljim materija-
ma kao što su uvele biljke iz leja - „sme-
đim” sastojcima, koji spo rije trunu. Oni su
izvor neophodne celuloze, koja kompostu
daje dobru strukturu. Mnoge materije za
kompostiranje imaju dobru ravnotežu
između zelenih i smeđih sastojaka. Posle
izves nog vremena posvećenog pravljenju
komposta, steći ćete osećaj za dobru me -
šavinu. Ako je sadržaj gomile vašeg kom-
posta vlažan i smrdljiv, dodajte više sme-
đih sastojaka; ako je suv, ubacite još zele-
nih.
Jedini dodatni sastojci koji su vam potre-
bni jesu vazduh i voda. Izmešajte materi-
jale koji se dobro sležu i istiskuju vazduh,
kao što je pokošena trava, s materijama
koje su rastresitije i obez beđuju prisustvo
vazduha. Nakvasite suve materije, ili ih
me šajte sa zelenim sastojcima.
kompostiranje materija bogatih
celulozom
Istraživački projekat koji je sproveo Cen -
tar za alterna tivnu tehnologiju u Velsu us -
tanovio je da je jedan od glavnih problema
kompostiranja, naročito u manjim bašta-
ma, nedostatak smeđih sastojaka i njihova
neravno teža sa zelenim sastojcima, koji se
ORGANSKA BAŠTA
44
kOnačan PROizvOD
Baštenski kompost je izdašna, tamna materija nalik zemljištu. Kad sazri, ima prijatan,
zem ljan miris.
Šta kOmPOStiRati
Širok spektar organskog otpada može da se reciklira na gomili komposta. Velike količi-
ne materija koje su označene zvezdicom (*) u donjem tekstu najbolje je držati u zaseb-
nim gomilama. U ostale materije koje mogu da se kompostiraju ubrajaju se pepeo od
drveta i ljuske od jaja. Međutim, nemojte da dodajete:
- ostatke mesa i ribe;
- upotrebljene pelene;
- staklo i konzerve;
- pepeo od uglja;
- pseći izmet;
- plastiku;
- mačji izmet;
- sintetička vlakna.
SaStOjCi za gOmilU kOmPOSta
zeleni - brzo trunu:
Lišće gaveza, pokošena trava, živinski otpad (bez podloge), mladi
korov i druge biljke, kopriva
mešoviti:
Ostaci voća i povrća, lišće rabarbare, upotrebljene vrećice čaja, ostaci povrt-
nih biljaka, životinjsko đubrivo sa slamom, sečeno cveće, meki odsečeni delovi živice, iz -
met biljojednih kućnih ljubimaca, višegodišnji korov*
Smeđi - sporo trunu:
Stara slama, tvrde stabljike povrća, zeljaste stabljike, stare biljke
iz leja, jesenje lišće*, drvenasti ostaci orezivanja*, tvrdi i zimzeleni ostaci orezivanja živi-
ca*, kartonska amba la ža, kutije od jaja, papirne kese i slični proizvodi, izgužvani, novine
je dobro da u nju do dajete biljke zaražene
težim bolestima kao što su kupusna kila i
bela trulež. Isto tako, lišće zaraženo pla -
me njačom krompira dr ži te dalje od kontej-
nera za kompost. Ono predstavlja rizik za
useve krompira i treba ga uništiti.
Ostaci od orezivanja živica i drveća
Mlade i meke ostatke od redovnog ore-
zivanja živih ograda do dajte gomili kompo-
sta, a tvrde i zimzelene, koliko god da ih
ima, kompostirajte odvojeno, prethodno ih
po mogućstvu isitnivši. Zatim ih nagomilaj-
te ili stavite u kontejner za kompost i obil-
no natopite vodom. Umešajte zelene sas -
toj ke, ili dodajte tečno đubrivo bogato
azo tom, kao što su sokovi od koprive ili
gaveza (videti str. 207), da biste ubrzali
proces. Smesu koristite posle najmanje
šest meseci, za prekrivanje izraslog žbunja
i drveća.
Recikliranje drvenastih otpadaka
Tvrde i grube materije kompostiraće se
mnogo brže ako se iseckaju na manje par-
čiće. Oštar ašov seče sve osim komada dr -
veta. Za njih koristite mehaničke seckalice.
Povremeno iznajmite ovu mašinu ili kupite
ORGANSKA BAŠTA
46
kontejneri za kompost.
1. Četiri stuba, malo žice za kokošinjac i prednji deo od drvenih
letava čine jednostavan, ekonomičan kontejner; 2. Drvena kutija od letava (videti i sliku na
sle dećoj strani) pojednostavljuje punjenje i pražnjenje komposta; 3. Tradicionalni drveni „no -
vo zelandski” kontejner za kompost. Idealno je da postavite dva takva jedan pored drugog,
tako da jedan punite dok u drugom zri kompost. Pokretne strane omogućuju lak pristup; 4.
Reciklirani plastični kontejneri su kom paktni i obično nemaju dno; jednostavno ih podignite
sa zemlje da biste došli do komposta.
najjaču ukoliko ste u prilici da je sebi priu-
štite. Isprobajte više mašina - neke su
mno go tiše i lakše za upotrebu od drugih.
Kad koristite seckalicu, uvek nosite od -
govarajaću zaštitnu opremu - naočare, slu-
šalice i deblje rukavice, i nikad ne čistite
ru kama materijal koji se nagomilao ili za -
glavio u mašini. Ako imate prostora, drve-
naste otpatke možete da nagomilate u ug -
lu bašte kroz koji se ne prolazi često, i os -
tavite ih da trule nekoliko godina. Oni će
postati dragoceno stanište za divlje životi-
nje (videti str. 191). Nešto od njih moći
ćete da koristite i u bašti - kao pritke, na
primer. Ako ne možete da reciklirate drve-
nasti ot pad u bašti, možda možete na lo -
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
47
- Čvrste stranice.
- Otvorena osnova.
- Širok otvor na vrhu zbog lakšeg punjenja.
- Vodootporni poklopac ili prekrivač koji
ne će oduvati vetar.
- Minimalna zapremina od 300 litara, od -
nos no dimenzije od 75 cm x 75 cm x 1 m.
- Stranice koje mogu da se pomeraju ili
kon tejner koji se podiže, zbog pristupa
kom postu.
Šta čini DOBaR kOntejneR za kOmPOSt?
kutija za košnicu.
Kutija za košnicu je tip drvenih kontejnera koji se najlakše sastavljaju,
a ima i tu prednost da izgleda uredno u baštenskom okruženju. Može da se ofarba i išara, a
neki prave i drveni poklopac radi potpunog utiska. Drveni slojevi se sastavljaju na isti način,
s gredicama u uglovima koje se malo izdignu (1), tako da svaki sloj čvrsto nalegne odozgo
na onaj ispod sebe. Kontejner možete da nadograđujete tempom kojim ga punite (2, 3), do
visine od otprilike jednog metra. Kako se sadržaj razlaže, tako se kompost sleže, i može da
se ukloni kako bi se započela nova gomila. Prevrtanje komposta je lako u ovom tipu kontej-
nera, ako deo zemljišta pored njega ostavite slobodan: jednostavno skidajte sloj po sloj i sla-
žite ih pored kontejnera, a prevrnite ih kad ih vraćate’ na „novu” gomilu (4).
-
Iseckajte
tvrde i grube materije ašo-
vom ili seckalicom.
koliko je vremena potrebno?
Kompost je spreman za upotrebu kada
dobije izgled mrke zemlje i kad nijedan od
prvobitnih sastojaka ne može da se prepo-
zna - osim neke neobične grančice, ljuske
od jaja ili klipa kukuruza. Leti to može da
bude za samo 12 sedmica, ali može da po -
traje i godinu, pa i duže.
korišćenje komposta
Baštenski kompost može da se svrsta u
obogaćivače zemljišta srednje klase plod-
nosti. Nanosite ga u količini dvoje zidarskih
kolica (100 litara) na 5 m
2
. To bi trebalo da
stvori sloj debeo otprilike 1 cm, raspore-
đen ravnomerno po zemljištu. Kompost
stav ljajte u proleće ili leti, u obliku smese
za prekrivanje ili ga ukopajte u gornji sloj
zemljišta, na dubinu od 20 cm.
PRavljenje kOmPOSta OD
liŠĆa
Kad ujesen lišće opadne, ono truli na
zem lji i formira gustu, tamnomrku materi-
ju koja je odlična za obogaćivanje zemlji-
šta. Pravljenje komposta od lišća u bašti je
lako. Sve što vam treba je jesenje lišće i
jednostavan kontejner u kom ćete ga dr -
ža ti da ga vetar ne oduva. Šteta je da spa-
ljujete lišće ili ga bacate sa smećem, jer je
ono veoma vredan izvor hranljivih sastoja-
ka za zemljište.
koje lišće da koristite?
Sve lišće koje opada s listopadnog drve-
ća i žbunja mo žete da sakupljate ujesen i
od njega pravite kompost. Ne koristite
lišće od zimzelenih biljaka kao što su lovor
ili imela. Lišću nekih vrsta drveća treba vi -
še vremena da istruli, ali se to ipak dogo-
di. Da biste imali dovoljne količine, sakup -
ljajte i lišće sa ulice ili, uz dozvolu, iz par-
kova i s groblja. Izbegavajte lišće s pro-
metnih ulica jer je često zagađeno izduv -
nim gasovima i uljem iz automobila. Po -
nekad je i gradska uprava voljna da ispo-
ruči sakupljeno lišće. Nikad ne sakupljajte
ni lišće ni kompost od lišća iz šuma. S trav -
njaka ga lako možete sakupljati pomoću
ko silice za travu. Mešavina trave i isecka-
nog lišća brzo truli. Možete i da kosite trav -
njak bez vreće za sakupljanje pokošene
tra ve. Iseckano lišće tako će brzo biti ap -
sor bovano u travnjak.
Pravljenje komposta od lišća
Sakupite opalo lišće u jesen, po moguć-
stvu posle kiše, kad je vlažno. Ako je suvo,
natopite ga vodom. Sabijte lišće u kontej-
ner ili ga nagomilajte u ugao bašte. Os ta -
vite ga da truli.
Jednostavan kontejner za kompost od
liš ća može da se napravi od žičane mreže
i stubova, ili da se kupi. Nema potrebe za
poklopcem ili čvrstim stranicama, a ni veli-
čina nije važna - osim da kontejner bude
dovoljno velik za količinu lišća koju imate.
Manje količine možete da nabijate u plas -
tič ne kese. Kad ih napunite, vilama napra-
vite na njima nekoliko rupa za vazduh, a
vrh vežite labavo. Još praktičniji metod je
da jednostavno ostavite gomilu lišća na
za klonjenom mestu i čekate.
Gomila komposta od lišća blago se za -
gre va, ali proces je uglavnom spor na nižoj
temperaturi. Da bi se dobio upotrebljiv
kom post, potrebno je da prođe od devet
me seci do dve ili više godina, zavisno od
vrste drveća i namene. U nastavku su
pred loženi načini upotrebe komposta od
lišća.
korišćenje lišća i komposta od lišća
Kompost od lišća u načelu može da se
koristi kao obogaćivač zemljišta niske
klase (videti str. 41-42) i kao sloj koji zadr-
žava vlagu, kad je star godinu dana. On je
tamniji i lakše se drobi nego tek opalo
lišće, ali ne mora da bude sasvim truo. Da
biste dobili finiji kompost koji ćete koristiti
za sejanje, u saksijama ili kao gornji sloj za
travnjake, ostavite ga da stoji još godinu
dana ili dve, ako lišće sporo truli.
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
49
Nanosite kompost od lišća u sloju deblji-
ne od oko 10 cm ostavljajući ga na površi-
nu kao smesu za prekrivanje ili ga blago
rastresite vilama ako je potrebno. Možete
da ga koristite za sve biljke u bilo koje do -
ba godine.
- Kompost od lišća naročito je koristan
kao zimski prekrivač golog zemljišta, po -
seb no na mestima gde ćete sejati sitno se -
me, kao što je seme šargarepe. Nedavno
opalo lišće takođe može da se koristi kao
zimski prekrivač koji ćete na proleće, pre
sejanja, ukloniti grabuljama.
- Kompost od lišća dobar je i za smesu
koja zadržava vlagu, kojom ćete prekriti
ze mljište kad se zagreje u proleće.
- Zaštitite krune osetljivih biljaka, kao
što su penstemone, sveže opalim lišćem ili
kompostnim prekrivačem od lišća koji ćete
pričvrstiti za zemljište orezanim granama
četinara. On će zimi zaštititi biljke od mra -
za, a leti im pomoći da zadrže vlagu.
- Da biste dobili bogatiju zemlju za saksi-
je, dodajte jednogodišnjem kompostu lišće
gaveza (videti i str. 207) i ostavite da trule
zajedno nekoliko meseci.
- Dvogodišnji kompost od lišća može da
se pomeša sa ilovačom i peskom, da bi se
napravio gornji sloj za travnjak (videti str.
181).
kOmPOStiRanje S gliStama
Neke vrste glista, koje žive u gomilama
lišća, đubreta i komposta, specijalizovane
su za razlaganje biljnog otpada. Kolonije
ovih glista mogu da se smeste u kontejner
i hrane kuhinjskim i baštenskim otpadom,
koji pretvaraju u jako đubrivo, kompost s
glistama - obogaćivač zemljišta visoke kla -
se plodnosti.
Sistem kompostiranja s glistama može
da funkcioniše cele godine. On je dobra
alternativa tradicionalnoj gomili komposta
ORGANSKA BAŠTA
50
kontejneri za kompost od lišća.
Najjednostavniji su kavezi napravljeni od četiri drvena
stuba zabijena u zemlju, obmotana žicom za kokošinjac ili ogradu protiv zečeva. Zapremina
gomile u kavezu drastično se smanjuje dok lišće truli formirajući kompost.
gde da držite kontejner s glistama
Gliste najbolje rade na temperaturama
između 12°C i 25°C. One mogu da prežive
i na znatno nižim temperaturama, ali tada
sporije proizvode kompost. Kontejner s gli-
stama držite na mestu gde temperatura ne
varira mnogo. Leti neka stoji izvan direk -
tnog sunčevog zračenja, a zimi ga premes -
tite u šupu ili staklenik ili ga dobro izolujte
pre nego što počne hladno vreme. Kon tej -
ner za kompost s glistama, sa ugrađenim
sistemom odvoda vode, može da se drži u
šupi ili na tremu, na primer, i da se pre-
mesti napolje kad dođe leto. Kontejneri
bez sistema za odvod moraju da se posta-
ve na golo zemljište da bi ono moglo da
apsorbuje višak tečnosti koji se u njima
stvara.
Hranjenje glista
Kontejner za kompost s glistama uglav-
nom se koristi za preradu otpadaka od po -
vrća i iz kuhinje, kojih obično ima „malo,
ali često”. To odgovara glistama, koje ne
mo gu da obrade veću količinu materije od -
jednom. Ne zaboravite da su one, u sušti-
ni, isto što i stoka, samo s manjim apeti-
tom! Višak hrane će se pokvariti pre nego
što gliste stignu da ga prerade - što će
kompostu dati neprijatan miris. Gliste neće
jesti trulu hranu i možda će uginuti. Kon -
tejner za kompost s glistama možete da
koristite i za obradu baštenskog otpada,
ako ga dodajete u malim količinama. Da bi
miris u kontejneru bio prijatan, svakog
me seca pospite odozgo malo kreča za
zemljište (videti str. 59).
Količina materije koja može da se prera-
di u vašem kontejneru s glistama zavisi od
temperature i broja glista. Nemojte da do -
dajete više od 3 do 4 litra hrane odjed-
nom. Počnite polako i povećavajte količinu
poste peno. Važno je da procenite šta se
događa u kontejneru pre nego što dodate
novu količinu. Iseckajte veće komade da
biste ubrzali kompostiranje. Gliste mogu
da izdrže više sedmica bez dodavanja hra -
ne. Ne padajte u iskušenje da dodate više
hrane ako krećete na odmor.
Uobičajeni problemi
Sistem kompostiranja s glistama koji
dobro funkcioniše ne proizvodi neprijatan
miris. Ako iz kontejnera s glistama počne
da dolazi neprijatan miris, a hrana koju
dodajete se ne prerađuje, to je siguran
znak da nešto nije u redu. Dva glavna uz -
roka su prevelika količina hrane i višak vla -
ge, koji nastaje zbog lošeg odvođenja vo -
de ili zbog prevelike količine hrane. Ako u
kompostu ima još živih glista, izvesno vre -
me obustavite dodavanje hrane. Dodajte u
ORGANSKA BAŠTA
52
Da
- Ljuske od povrća
- Otpatke od stabljika povrća
- Ljuske od jaja
- Ljuske od voća
- Ostatke od skuvanih jela
- Iscepkani papir
- Papirne kese
- Soc od kafe
- Lišće od skuvanog čaja
- Ljuske od luka
- Kartone za pakovanje jaja
- Kuhinjsku hartiju
ne
- Velike količine kore od citrusnog voća
- Mlečne proizvode
- Meso i ribu
- Mačji/pseći izmet
- Kupljeno cveće
- Plastiku, staklo, konzerve i druge pred-
mete koji nisu organskog porekla
Šta mOŽete Da Stavite U kOntejneR S gliStama?
kompost materije koje upijaju vlagu, kao
što su stare novine, kartoni za pakovanje
jaja, papirni ubrusi i kartonske cevi. Pos -
pite krečom i pročistite rupe za odvod vo -
de.
Ako posle ispitivanja ne možete da vidi-
te aktivne gliste, moraćete da pretpostavi-
te da su uginule. Očistite kontejner i poč-
nite ispočetka.
U kontejneru se ponekad pojavljuju si -
ćuš ne crne voćne mušice, naročito leti.
One nisu opasne po zdravlje, ali mogu da
budu dosadne. Ukopavanje otpada koji
do dajete može da smanji broj mušica.
Možete i da ih lovite u zamku kućne izra-
de. Nikad ne koristite pesticide u kontej-
neru s glistama.
vađenje glista
Kad se zreli kompost s glistama raspro-
stre po zemlji, gliste će se automatski sku-
piti na hladnijem, vlažnijem prostoru ispod
nakvašenih novina. Tada možete da saku-
pite kompost i vratite ga u kontejner.
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
53
Drveni kontejner za gliste.
Ovaj kontejner za gliste kućne izrade koristan je kada imate
veoma male količine otpadaka i ograničen prostor u bašti. Sastoji se od dve drvene kutije s
kojih je uklonjeno dno i koje su postavljene jedna u drugu, s debelim slojem slame između,
kao izolatorom - da bi se izbegao uticaj ekstremnih promena temperature, i da bi se po hlad-
nom vremenu osiguralo da gliste rade svoj posao. Kutijama treba čvrst poklopac. Debela
plas tika postavljena sa unutrašnje strane manje kutije zadržaće vlagu i pomoći da gliste osta-
nu utopljene. Postojećem kompostu dodajte male količine hrane, svaki put na različita mesta,
i prekrijete ga nakvašenim novinama da biste mu održali vlagu.
Dodatni gosti.
Male, bele prstenaste gliste mo -
gu u velikom broju da se pojave u kontej neru za
gliste. One su potpuno bezopasne, ali mo gu da
bu du pokazatelj da je sadržaj kon tejnera suviše
kiseo. Nemojte da ih smat rate mladim kompos -
tnim glistama (slika levo).
zeleniŠna đUBRiva
Zelenišna đubriva su biljke koje se gaje
radi oboga ćivanja zemljišta, a ne kao hra -
na ili ukras. Njihove korisne osobine su
spo sobnost fiksiranja azota, gusto lišće ko -
je suzbija rast korova i široko korenje koje
duboko prodire, idealno za povećanje ras -
tresitosti zbijenog i poboljšanje kvaliteta
siromašnog zemljišta.
zašto gajiti zelenišno đubrivo?
- Da biste povećali količinu hranljivih sa -
s tojaka za biljke.
Deteline i slična zele niš -
na đubriva apsorbuju azot iz vazduha i fik -
siraju ga u kvržicama na svom korenju. On
postaje dostupan biljkama kada se ze le -
nišno đubrivo ukopa u zemlju. Neke od
ovih biljaka mogu da ekstrahuju minerale
ko ji su duboko u zemlji, čineći ih dostup-
nim biljkama s plićim korenjem.
- Da biste zaštitili zemljište.
Zelenišno
đu b rivo štiti zemljište od sabijanja posle
obilnih kiša, što je naročito važno za zem-
ljišta s mnogo gline. Takođe, ono skuplja
hranljive sastojke iz zemlje, tako da ne bu -
du isprani kišom.
- Da biste poboljšali strukturu zemljišta.
Ozima raž, s veoma širokim i razuđenim
ko renjem, poboljšava kvalitet teškog zem-
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
55
- Nanosite ga, u vreme sezone proizvod -
nje, kao gornji sloj zemljišta biljkama kao
što su tikve i drugo povrće s plodovima ko -
jima treba mnogo hranljivih sastojaka.
- Nanosite ga kao gornji sloj zemljišta za
kućne biljke ili saksije u popločanim delovi-
ma bašte - ako je potrebno, uklonite iz
sak sije sloj zemlje debljine oko 2 cm (vide-
ti
Baštovanstvo u saksijama, str. 202) i za -
menite ga kompostom s glistama. Za li vajte
uobičajeno.
- Dodajte ga standardnim mešavinama za
sak sije da biste ih obogatili i poboljšali ka -
pacitet zadržavanja vode - za viseće korpe,
na primer.
- Koristite ga kao sastojak u kućnoj izradi
zem lje za saksije i druge posude (videti str.
113-117).
kakO Da kORiStite kOmPOSt S gliStama
Brda hrane
Biljkama koje zahtevaju mnogo hrane,
kao što su mlade bundeve i tikve, prija
bo gat kompost s glistama pomešan sa
običnim kompostom.
zemlja za saksije s kompostom s
glistama
Ovo je bogata smesa za saksije pogodna
za paradajz, patlidžan ili viseće korpe, na
primer. Izmešajte:
- jednu ili dve kofe (od 9 litara) komposta
s glistama;
- jednu kofu oštrog ili hortikulturalnog
pes ka;
- tri kofe dobro zgorelog komposta od liš -
ća ili tresetnog zemljišta;
- 75 g samlevenog krečnjaka (videti str.
59).
Sakupljanje tečnosti.
Ovaj komercijalni kon-
tejner za gliste ima pri dnu slavinu za drenažu
tečnosti bogate hranljivim sastojcima. Postavite
kontejner na cigle, tako da možete ispod slavi-
ne da podmetnete posudu (slika desno).
ljišta, čineći strukturu rastresitijom; na lak -
šim zemljištima, korenje se vezuje za čes -
tice zemljišta, pomažući im da zadrže vo -
du.
- Da biste suzbijali korov.
Biljke za zele-
nišna đubriva brzo klijaju i rastu, gušeći iz -
danke korova. (Videti
Korov i njegovo suz-
bijanje
, str. 71)
- Da biste suzbijali štetočine.
Žabe, bube
i drugi prirodni neprijatelji štetočina vole
hladan, vlažan sloj na površini koji čine ze -
lenišna đubriva. Neke vrste insekata zbu -
ni će prisustvo zelenišnog đubriva poseja-
nog između jestivih biljaka. (Videti
Zdrav -
lje biljaka
, str. 82)
- Da biste „odmorili” zemljište.
Posejte
du gotrajnije zelenišno đubrivo i ostavite
ga da raste cele sezone. To će pomoći
zem ljištu da se oporavi od stalnog obrađi-
va nja, povećaće plodnost i poboljšaće mu
strukturu.
izbor zelenišnog đubriva
Izbor zelenišnog đubriva treba da zavisi
od toga šta želite da postignete, vremena
koje je potrebno zemljištu da bude pokri-
veno, kulture koja je bila ranije zasejana,
one koju ćete sejati kasnije, godišnjeg do -
ba i vrste zemljišta. Spisak mogućih bilja-
ka se na prvi pogled čini dugačkim i zbu-
njujućim, ali, ako se držite nekih jednos -
tav nih pravila, moći ćete za date prilike da
izaberete najbolje biljke. Evo pitanja koja
treba da postavite pri izboru zelenišnog
đubriva.
- Kako se uklapa u sistem plodoreda
mojih useva?
(Videti
Gajenje povrća
, str.
295)
- Kada želim da ga posejem?
Izaberite
ot pornije vrste koje mogu da prezime.
- Koliko dugo želim da raste?
Neke vrste
sazrevaju brže od drugih.
- Šta ću da sejem posle?
Ozima raž mo -
že da zaustavi klijanje semena nekoliko
sedmica pošto se poseje, zato je najbolje
da je ne gajite pre nego što posejete bilj-
ke sa sitnim semenom.
- Koji varijetet najviše odgovara bašten-
skom zemljištu?
Za koje god da se odluči-
te, načelo je isto - seme se seje, biljke ras -
tu, a u određenom trenutku vraćaju se u
zemlju. Ukopajte ih u gornji sloj zemlje, na
dubinu od 10 do 15 cm, seckajući ih, pri
tom, oštrim ašovom.
kada da ukopavate
Najbolje je da zelenišno đubrivo ukopa-
vate nekoliko sedmica pre nego što želite
da koristite zemljište. Rano proleće obično
je pravo vreme ako je zemljište tokom zi -
me bilo pod zelenišnim đubrivom. Ostavite
period od sedam do mesec dana da se
uko pane biljke razlože i zemljište slegne
pre nego što ga ponovo upotrebite.
zelenišno đubrivo bez ukopavanja
Zelenišno đubrivo možete da posejete i
ako primenjujete tehniku „bez obrade” (vi -
de ti str. 332). Umesto da biljke ukopavate,
samo ih posecite i ostavite da istrule na
površini; kroz sloj koji tako nastane može-
te da sadite, isto kao da je prekrivač, a
mo žete i da ga sklonite na jedan kraj bašte
i posejete seme. Takođe, možete zelenišno
đubrivo da pokosite, sklonite i kompostira-
te.
Višegodišnje biljke koje se koriste kao
ze lenišno đubrivo, kao i raž za ispašu, mo -
gu ponovo da izrastu pošto se pokose. Po -
novni rast može da se zaustavi okopava-
njem motikom, prekrivanjem zemljišta da
bi se biljkama uskratilo sunčevo svetlo ili
zasadom krompira ispod sloja slame (str.
333).
ORGANSKA BAŠTA
56
Ukopavanje zelenišnog đubriva
Biljke koje se koriste kao zelenišna
đubriva treba brzo da se razlože pošto
ih vrati te u zemlju. Mlade biljke brže
trunu, zato ih ukopavajte pre nego što
očvrsnu - u idealnom slučaju, pre nego
što se pojave cvetni pupoljci. Ako biljke
ostavite da pro cvetaju (što se slaćici
događa posle sa mo nekoliko sedmica),
izlažete se riziku od dodatnog klijanja i
sazrevanja.
ŽivOtinjSka đUBRiva
Životinjska đubriva - od živine, stoke,
ko nja i koza - predstavljaju tradicionalni
izvor plodnosti zemljišta u organskoj bašti.
Ona imaju najveću vrednost kad su kom-
postirana s nekom materijom za podlogu.
Rezultat je obogaćivač zemljišta srednje
do visoke klase plodnosti koji poboljšava
strukturu zemljišta i povećava količinu
hran ljivih sastojaka koji postaju dostupni
biljkama kad se đubrivo razloži u zemlji.
Urin iz đubriva biljkama je glavni izvor
hranljivih sastojaka, naročito azota i kaliju-
ma. Njega upija materija za podlogu. Da
nje nema, hranljivi sastojci bili bi lako is -
pra ni iz đubriva. U ptičjem izmetu, urin čini
beli sloj zbog kog je ovo đubrivo veoma
bo gato.
nabavljanje đubriva
Većina organskih zemljoradnika na svo-
jim farmama reciklira đubrivo. Svako dru -
go bi verovatno bilo zagađeno ostacima
veterinarskih proizvoda koji se primenjuju
na životinjama. Ako vam nije dostupno đu -
bri vo sa organske farme, pokušajte da ga
nabavite sa „otvorenih” farmi ili onih na
kojima se stoka gaji na manje intenzivan
način. Nikad ne koristite đubrivo sa „indus -
trijskih” farmi na kojima se vrši intenzivan
uzgoj. Nije teško pronaći lokalne štale iz
kojih će vam rado dati svoje đubrivo, ali ne
zaboravite da se konji redovno leče protiv
glista, a da ti lekovi sadrže pesticide, koji
se u đubrivu zadržavaju dve ili više sedmi-
ce. Proverite s vlasnicima štale kada su im
konji poslednji put lečeni.
Skladištenje đubriva
Životinjsko đubrivo treba da bude kom-
postirano ili potpuno zgorelo pre upotrebe.
To je potrebno da bi se hranljivi sastojci
stabilizovali, da ne budu isprani kišom, i da
se izbegne bilo koji rizik da se biljke ošte-
te. Đubrivo može da se doda gomili kom-
posta ili da se slaže na zasebnu gomilu,
ako je izmešano s materijom za podlo gu.
Ako đubrivo od živine nema materijal za
podlogu, dodajte ga gomili komposta ili ga
izmešajte sa slamom.
kupovina kompostiranog đubriva
Komercijalne vrste kompostiranog đubri-
va mogu lako da se nabave. Kad god je
moguće, izaberite proizvod koji nosi sim-
bol, logo ili neki drugi oblik kategorizacije
od strane organizacija koje izdaju organ-
ORGANSKA BAŠTA
58
DvORiŠnO đUBRivO S PODlOgOm
Slama je tradicionalna podloga za smeš -
taj domaćih životinja. Kad se izmeša sa
životinjskim đubrivom, truli i postaje kori-
stan obogaćivač zemljišta. Međutim, za
ne ke domaće životinje, naročito za konje,
koriste se drvene strugotine, koje, iako
su odlične za to, nisu baš idealne za baš -
tovane. Drvo se veoma sporo razlaže i
može čak da crpi azot iz zemljišta umesto
da povećava plodnost, ako nije sasvim
kompostirano pre upotrebe. Da biste iz -
begli takav rizik, dubrivo s drvenom stru-
gotinom izmešajte s pokošenom travom,
živinskim đubrivom ili drugim materijama
koje su bogate azotom i ostavite ga da
truli godinu ili dve. Ako niste sigurni, ko -
ris tite ga samo za višegodišnje biljke na
zemljištu koje se neće kultivisati - na pri-
mer, za obodno žbunje.
PRavljenje gOmile đUBRiva
- Gomilajte đubrivo na mestu gde neće
bi ti pomerano nekoliko meseci.
- Ako je materijal za podlogu suv, dobro
ga nakvasite.
- Sabijajte materijal na gomili.
- Prekrijte gomilu vodootpornim prekriva-
čem.
- Ostavite gomilu da miruje tri meseca,
ako je iz organskih izvora, inače šest me -
seci, da bi se razložile eventualne neže-
ljene supstance koje zagađuju. Ako je
pod loga od drvenih strugotina, biće pot -
rebna najmanje godina.
ske sertifikate. Ako niste sigurni, proverite
kod snabdevača poreklo sastojaka. Reč
„or ganski” nije sama po sebi dovoljna pre-
poruka; ona može da znači samo to da su
sastojci „živog porekla”, ali ne i da su po -
godni za upotrebu u organskoj bašti (vide-
ti str. 8).
Drugi proizvodi za đubrenje
Materije kao što su guano, izmet od sle-
pih miševa ili ptica, koje se suše i ostavlja-
ju da odstoje, takođe su visoko koncentro-
vani izvor hranljivih sastojaka i treba ih
sma trati pre za prerađena nego sirova ži -
votinjska đubriva. I u ovom slučaju, prove -
rite pažljivo etikete proizvoda kako biste
bi li sigurni da su pogodni za baštu koja se
održava organski. Đubrivo s farmi koristi
se i kao osnova za neke vrste komercijal-
nih tečnih đubriva, obično s dodatkom mi -
kroelemenata.
korišćenje životinjskog đubriva
Dobro zgorelo đubrivo poboljšava struk-
turu zemljišta, povećava njegov kapacitet
za državanja vode, a biljkama obezbeđuje
azot, kalijum i druge hranljive sastojke.
Hra n ljiva vrednost đubriva varira, zavisno
od količine slame i drugih materija za pod -
logu, i od toga da li je bilo skladišteno is -
pod pokrivača (azot i kalijum lako ispere
kiša). Ipak, treba da ga koristite kao obo-
gaćivač zemljišta srednje do visoke klase.
Stavljajte ga u količini od jednih do dvoja
kolica (50-100 litara) na 5 m
2
.
Glavna primena đubriva je u baštama s
povrćem, na usevima kojima treba mnogo
hrane, kao što su krompir, tikvice, patli-
džan, bundeve, tikve, paradajz i povrće iz
porodice kupusa. Takođe, đubrivo je dobar
gornji sloj zemljišta za ruže koje se svake
godine orezuju na kratko i za zeljaste bilj-
ke, kojima se dodaje svake 2 ili 3 godine.
Đubrivo može češće da se koristi na siro-
mašnim zemljištima, ali ga ne treba doda-
vati tamo gde raste korenasto povrće kao
što je šargarepa ili biljke kojima odgovara
posno, suvo zemljište. Đubrivo koje je
dob ro zgorelo može da se koristi i u saksi-
jama (videti str. 113).
Kad radite sa đubrivom i drugim proiz-
vodima životinjskog porekla, pazite da su
vam sve posekotine pokrivene, operite ru -
ke tekućom vodom pre nego što uzmete
hra nu i držite antitetanusni serum u kući.
alternative đubrivu
Ako želite da izbegnete proizvode živo -
tinj skog porekla, ne zaboravite da korišće-
nje đubriva nije neophodno u organskoj
bašti. Plodnost zemljišta može da se posti-
gne i korišćenjem drugih vrsta obogaćiva-
ča i zelenišnih đubriva, opisanih u ovom
po glavlju.
Dosije pilence
Đubrivo od živine koja se drži na otvore-
nom bogato je azotom, zato ga štedljivo
ko ristite u bašti.
kORiŠĆenje đUBRiva
Dobro zgorelo đubrivo može da se uko-
pava u zemlju ili prostire po njoj, naroči-
to ako sadrži puno slame. Pazite da ne
dodiruje stabljike biljaka.
Platnene ili mrežaste vreće napunjene
đu brivom mogu da se potope u vodu da
bi se napravio „čaj od đubriva” koji može
da se koristi kao tečno đubrivo. Pošto uči-
nak tečnog đubriva može da bude veoma
promenljiv, teško je dati precizno uput-
stvo za njegovu upotrebu. Koristite ga
po vremeno umesto vode za zalivanje bi -
ljaka čiji rast treba podstaći.
DODavanje ORganSkiH
đUBRiva i PROmena pH
vReDnOSti zemljiŠta
Organska đubriva su proizvodi biljnog,
životinjskog i mineralnog porekla. Hranljivi
sastojci koje sadrže uglavnom se osloba -
đa ju sporo, tokom perioda u kome đubri-
vo razlažu mikroorganizmi. To sporo oslo-
bađanje hrane za biljke je uglavnom mno -
go bolje nego brza primena mineralnih đu -
briva jer se izbegava rast zasnovan na br -
zom povećanju količine biljnih sokova, što
može da uzrokuje povećanu podložnost
na padima insekata i oštećenjima od kasnih
mrazeva. Neka organ ska đubriva, kao što
su kaše od soje, lucerke i morske trave, ili
njihove mešavine, obezbeduju širok spek-
tar hranljivih sastojaka za biljke. Druga,
kao što su kameni fosfati, imaju specifični-
je namene. Pošto su svi ovi proizvodi pri-
rodnog porekla, uglavnom sadrže niz ele -
menata koji postoje u malim količinama ili
u tragovima.
Podrazumeva se da treba da se pridrža-
vate osnovnih higijenskih pravila kad radi-
te sa đubrivima, naročito onim životinjskog
porekla. Nosite rukavice i perite ruke posle
rada. Uvek se pridržavajte uputstava i ne
pa dajte u iskušenje da stavljate više đubri-
va „da se nađe”.
Kad se na biljkama javljaju simptomi ne -
dostatka minerala (videti str. 86), uzrok
mo že da bude i nešto drugo.Više detalja
naći ćete na strani 397, u delu knjige
Pro -
blemi s biljkama, od A do Ž.
Rešenje je da
se poza bavite uzrokom, a ne simptomima,
ali za kratkoročno olakšanje možete da
koristite izvore minerala koji se lakše ras -
tvaraju. Glavni izvori su magnezijum-sul -
fat, boraks (za bor) i morska trava za gvo-
žde. Pepeo od drveta je dobar prirodan
izvor kalijum-karbonata, ali pošto se ve o -
ma lako rastvara, uglavnom ga je najbolje
reciklirati kroz gomilu komposta.
Promena pH vrednosti zemljišta
Ako treba da podignete pH vrednost ze -
m ljišta (da ga učinite više baznim), koristi-
te mleveni krečnjak (kalcijum-karbonat) ili
dolomitski krečnjak (kalcijum-magnezi-
jum-karbonat). Te supstance sporije rea -
gu ju i blaže su za zemlju od gašenog ili hi -
driranog kreča. Obično se primenjuju u je -
sen da bi im se dalo vremena da deluju na
zemljište pre naredne sezone, ali da bi nji-
hovo dejstvo u potpunosti bilo ostvareno,
može da prođe i godinu dana. Količina za -
vi si od toga kolika je promena pH vrednos -
ti potrebna. Po pravilu, treba da dodajete
200 g po kvadratnom metru godišnje dok
ne postignete željenu pH vrednost. Do lo -
mitski krečnjak je bolji izbor za zemljišta s
nižim nivoom magnezijuma.
Povećanje kiselosti zemljišta je mnogo
te že. Kompostirane borove iglice imaju iz -
vesno dejstvo, a i sumporna prašina (koja
se javlja u prirodnom obliku) može malo
da pojača kiselost zemljišta, ali kad je ono
u osnovi bazno, bolje je da jednostavno
gajite biljke kojima to odgovara.
ZEMLJIŠTE I BRIGA O NJEMU
61
Svakom živom biću neophodna je voda -
život bez nje ne može da opstane. Bilj ka -
ma je voda potrebna da bi se u njima odvi-
jali procesi fotosinteze, disanja i apsorpci-
je hranljivih sastojaka. Drugim recima, vo -
da im treba da bi rasle, cvetale i rađale.
Biti organski baštovan znači voditi raču-
na o resursima koji se koriste u bašti i ši -
rim implikacijama njihove upotrebe - a to
se odnosi i na vodu. Očuvanje, skladište-
nje i recikliranje vode suštinske su strate-
gije organskog baštovanstva. Primena or -
ganskih metoda obrađivanja zemljišta,
paž ljiv izbor biljaka, kao i precizan raspo-
red i odgovarajuće snabdevanje vodom,
do prineće smanjivanju potrošnje ovog
dra gocenog resursa i problema koji nasta-
ju zbog suše ili preteranog zalivanja.
Nestašica vode utiče na biljke na više
na čina, zavisno od vrste biljke i stepena
ne dostatka. I pre nego što se na biljkama
pokažu očigledni znaci pogođenosti su -
šom, kao što je uvenuće, njihov rast i na -
predovanje bivaju usporeni. Kao i kod ve -
ćine resursa, problemi ne nastaju samo
zbog nestašice, nego i od viška vode (vide-
ti str. 63).
Problemi zbog nedostatka vode
- Lisnato povrće, kao što su spanać i ku -
pus, postaje znatno manje. Ukupna život -
na sposobnost biljaka je slabija, što za
posledicu ima manji i sporiji rast. Cvetovi
često otpadaju, a plodovi su manji i slabi-
jeg kvaliteta.
- Neke vrste biljaka prevremeno cvetaju
ako ne dobiju dovoljno vode. Jedno godiš -
nje biljke cvetaju vrlo kratko pre nego što
uvenu.
voda i zalivanje
Primenom racionalnih strategija zalivanja i dobrim
izborom biljaka može se smanjiti potrošnja vode
čUvanje vODe
Voda je ograničen resurs na globalnom ni -
vou. Iako na našoj planeti postoje ogrom-
ne rezerve vode, približno 94% od njih čine
okeani, a slana voda nije upotrebljiva za
na vodnjavanje. Preostalih 6% čini slatka
vo da, ali njen najveći deo čine glečeri i
sneg na polarnim kapama (gotovo 2%) ili
podzemne vode na velikim dubinama u ste-
novitom sloju Zemljine kore (4%). Veoma
malo vode je lako dostupno za upotrebu.
Na primer, reke sadrže samo 0,00008% vo -
de na Zemlji. Takode, područja s velikom
količinom padavina su ogra ničena, a glo-
balno zagrevanje preti da izmeni postojeći
ciklus isparavanja vode. Trenutni nivo po t -
rošnje vode za domaćinstva, industriju i po -
ljoprivredu ne samo da iscrpljuje rezerve
vo de već ih i zagađuje, i neodrživ je u du -
go ročnoj perspektivi. Troškovi prečišćava-
nja vode za piće su ogromni - zato njeno
tro šenje u baštama predstavlja veliko ra -
sip ništvo.
Izgradnja velikih brana za navodnjavanje
i hidroelektrana radikalno je izmenila ili uni-
štila čitave ekosisteme. Kako se potrebe za
slatkom vodom povećavaju na globalnom
nivou, neophodno je da se razviju štedljivi-
je i pravičnije strategije njenog korišćenja.
Deo tog procesa je racionalna upotreba
- smanjenje potrošnje i reciklaža - u organ-
skom baštovanstvu.
Upotreba vode u doma ćinstvima čini oko
65% ukupne potrošnje vode na Zemlji, iz
čega jasno proizlazi da je svaka ušteda u
kući i bašti dragocena.
kakO Da Smanjite zalivanje
Postoji čitav niz tehnika koje će vam
doneti velike uštede vremena i vode, a
možete da ih primenjujete u bašti s ciljem
smanjenja potrebe za zalivanjem.
- Odaberite biljke kojima odgovaraju
zem ljište i klima u vašoj bašti. Tamo gde
ima malo vode, sukulenti i višegodišnje
bilj ke otporne na sušu, trave i žbunje, mo -
gu da budu lepe ukrasne biljke.
- Povećajte kapacitet zemljišta za zadr-
žavanje vode, ili, u slučaju masne gline,
povećajte dostupnost vode biljkama doda-
vanjem kabastih organskih obogaćivača
zem ljišta (videti str. 41). Kada se prime-
njuju kao prekrivači zemljišta, ove materi-
je će poboljšati njegovu strukturu na povr-
šini, omogućujući efikasniju apsorpciju ki -
še i smanjujući oticanje vode i formiranje
barica.
- Razbijajte zbijeno zemljište kopanjem
da biste podstakli šire ukorenjivanje bilja-
ka.
- Ne okopavajte po suvom vremenu, jer
ćete time povećati isušivanje zemljišta.
- Prekrivajte zemljište (videti
Prekrivanje
zemljišta zbog suzbijanja korova
, str. 74-
76) obogaćivačima niske klase (videti str.
42), kao što su kompost od lišća, seckana
kora drveta ili druge kabaste materije,
koje će smanjiti gubitak vlage i rast koro-
va. Proverite da li je zemljište vlaž no pre
nego što ga prekrijete. Prek rivač treba da
zadrži vlagu u zemljištu, ne izvan njega.
Ako je zemljište suvo, obilno ga zalijte pre
nego što rasprostrete prekrivač. U suvim
predelima, prekrivač od ka me nja i šljunka
zadržaće i kondenzovati vla gu i usmeriti je
na površinu zemlje.
- Uklonite korov. On će biljkama oduzi-
mati vodu koje nema dovoljno.
- Na mestima gde su drvo ili žbun zasa-
đeni u travu, držite prostor širine 1 m oko
njega bez trave (poželjno pod pokrivačem)
najmanje dve godine.
- Zaštitite biljke od vetrova koji ih isušu-
ju izgradnjom vetrobrana. Topli, suvi vet -
ro vi drastično povećavaju gubitak vode.
- Kad pravite novi travnjak, sejte vrste
trave koje podnose sušu (videti str. 185).
Pustite da po suvom vremenu trava naras -
te više nego inače - do 7,5 cm. Trava koja
se ne kosi često razvija dublje korenje i ot -
pornija je na sušu.
- Po toplom vremenu zaklonite mlade
sad nice od sunca.
- Koristite sistem navodnjavanja „kap po
kap” i crevo za natapanje umesto klasičnih
prskalica.
ORGANSKA BAŠTA
64
izBOR Biljaka OtPORniH na SUŠU
Biljke koje dobro podnose nedostatak
vo de često imaju sivo lišće (na primer eu -
kaliptus). Takođe, često im je lišće prekri -
veno dlačicama, kao kod titrice i lavande.
Listovi su ponekad u obliku iglica, kao
kod borova u primorskim oblastima, gde
su vetrovi jaki i topli. S druge strane, ne -
ke bilj ke imaju sočne i mesnate listove i
stab ljike u kojima čuvaju rezerve vode.
Do bar primer za to su žednjak i čuvarku-
ća, kao i kaktusi, koji rezerve vode čuva-
ju i pomoću debele kore i bodlji.
Sledeće biljke ubrajaju se u one otpor-
ne na sušu.
Drveće i žbunje
Kleka; lavanda;
Microbiota (sibirski
čem pres); bor;
Potentilla (petoprstica);
Pru nus besseyi (američka trešnja); P.
ma ritima (primorska šljiva); Rhus (ruj);
Sarco co cca; ljiljan; Taxus (tisa)
višegodišnje biljke
Achillea (hajdučka trava); agapant; beli
luk: raštan;
Cynara (artičoka i kardun);
Di anthus (karavilje); Eryngium, uključu-
jući morsku zeleniku (na slici);
Euphorbia
(mle čika); šušuljak;
Iberis (biserak); Kni -
pho fia pucavica; Oenothera (noćurak);
af rička ivančica; penstemon; ruska žalfi-
ja; žed njak;
Sempervivum (čuvarkuća);
Stachys (čistac); divizma; juka.
eFikaSnO kORiŠĆenje vODe
Potrebe biljaka za vodom variraju zavis -
no od faze životnog ciklusa. Sadnice, koje
imaju mali koren, veoma su osetljive na
nedostatak vode i često ne mogu da se
oporave ako se osuše. Mladom drveću i
žbunju, naročito onom koje je presađiva-
no, potrebno je dodatno zalivanje u suvim
uslovima tokom jedne ili dve godine; kad
se učvrsti, većina će preživeti bez dodatnih
količina vode.
Treba da znate, ukoliko želite da neke
bilj ke ispune vaša očekivanja, da one ima -
ju kritičan period kada im je voda neop -
hod na. Grašku i boraniji, na primer, treba
da obezbedite dobro snabdevanje vodom
da biste podstakli cvetanje i sazrevanje
semena, ali ne pre nego što cvetovi počnu
da se formiraju. S druge strane, kameliji
mogu da otpadnu svi cvetni pupoljci u pro-
leće, ako nije imala dovoljno vode počet-
kom pret hodne jeseni.
Vrsta biljke određuje njenu potrebu za
vodom. Biljke koje su otporne na sušu, pri-
lagođene preživljavanju u ekstremno su -
vim uslovima, odlično uspevaju tamo gde
su rezerve vode oskudne, a mogu da pro-
padnu ako je zemljište previše vlažno.
Mesto na koje ćete smestiti biljke takođe
utiče na potrebu za vodom. Na primer, bilj-
ke u saksijama potpuno zavise od vas,
baš tovana, u pogledu snabdevanja vo -
dom. Biljkama u zaklonu od kiše - pored
kuće, zida ili ograde, gde zemljište prima
manje padavina - uglavnom je potrebno
do datno zalivanje.
kada da zalivate
Najdelotvornije vreme za zalivanje je ra -
no jutro ili veče, kada su vazduh i zemlja
rashlađeni, zbog čega će se manje vode
izgubiti isparavanjem. Ipak, izbegavajte
ve černje zalivanje biljaka koje su podložne
napadu puževa, zalivanje ostavlja tanak
sloj vlage na biljkama i zemljištu, što je
ide alan uslov za puževe.
koliko vode?
Nije lako odrediti s koliko vode treba da
zalivate i koliko često jer to zavisi od vrste
biljaka koje proizvodite, temperature i
mno gih drugih faktora. Zlatno pravilo je da
VODA I ZALIVANJE
65
Biljke U SakSijama
Biljke u saksijama, kadicama, tepsija-
ma, korpama i drugim posudama treba
zalivati pažljivo. Nikada ne dozvolite da
se potpuno isuše, ali ni da zemlja u saksi-
jama bude podlokana. Zalivajte po potre-
bi umesto po nekom rasporedu. Po top -
lom, suvom vremenu, kada je rast brži,
biljkama u visećim korpama ili paradajzu
u saksiji može da bu de potrebno dva zali-
vanja dnevno. Kuć nim biljkama koje spo -
ro rastu često nije pot reb no više od jed-
nog zalivanja tokom cele zime.
Ako se zemlja u saksiji osuši, voda koju
si pate odozgo može samo da prođe kroz
sak siju, a da ne nakvasi zemlju. Kad god
je moguće, stavite saksiju u tacnu s vo -
dom i os tavite je dok se površina zemlje
u njoj ne ovlaži. Tad je sklonite i pustite
da se dobro ocedi. Potpuno suvu saksiju
možete sasvim da potopite u kofu s vo -
dom.
kakO najBOlje Da iSkORiStite
vODU
- Neka vam sadnice, rasadi i mlade biljke
budu prioritet.
- Zalivajte rano ujutro.
- Polivajte vodu direktno po zemlji, ne na
biljke.
- Dobro zalijte zemljište, nemojte da sa -
mo nakvasite površinu.
- Zalivajte u kritičnim fazama rasta.
- Ne zalivajte biljke kojima to nije potreb -
no.
- Koristite crevo za zalivanje umesto prs -
ka lice.
- Koristite štopericu da biste kontrolisali
pot rošnju vode.
- Ne zalivajte travnjake.
Efikasnost ručnog zalivanja možete da
povećate tako što ćete vodu usmeravati
ispod površine, ka korenju. Tako ćete sma-
njiti isparavanje i održati površinu suvom,
što će doprineti suzbijanju rasta korova.
Je dan od načina da to uradite jeste da
ukopate neglazirani ćup blizu biljke, a za -
tim sipate vodu u njega. Ona će postepe-
no curiti kroz ćup u zemlju. Druge moguć-
nosti su veliki levak ili plastična boca sa
od sečenim dnom i blago odvrnutim če -
pom, kroz koji voda polako ističe. Za drve-
će i žbunje može dobro da vam posluži
izbušen komad cevi za drenažu položen
jed nim krajem u nivou korena, a drugim
na površini.
Sistemi za zalivanje
Složeni irigacioni kanali koji funkcionišu
putem gravitacije mogu da se nađu u
mno gim delovima sveta. Isto načelo može
da se primeni na nivou bašte ako imate
od govarajući izvor vode i nagib terena.
Crevo za natapanje praktičnije je za ve -
ćinu bašta u kojima su u redovima zasađe -
ne biljke sa istim potrebama za vodom.
Vo da prolazi kroz propusne ili „bušne” ce -
vi, natapajući okolno zemljište kroz male
rupe. Ako su cevi ukopane ispod površine
rastresitog pokrivača zemljišta ili pejzaž-
nog materijala (videti
Prekrivanje zemljišta
zbog suzbijanja korova
, str. 74-75), is pa -
ravanja praktično nema, što znači da bilj ke
iskorišćavaju svu vodu. Voda se puš ta
samo koliko je potrebno, a potom zaus -
tavlja, za šta može da se koristi i prekidač
s tajmerom.
Za biljke koje su šire razmaknute više
od govara sistem zalivanja kap po kap, u
kom se pojedinačne kapalice postavljaju
VODA I ZALIVANJE
67
metodi zalivanja.
Uvek
usmeravajte vodu na ko -
renje, crevom ili rasprši-
vačem (gore levo), ili si -
panjem vode u rezervoa-
re koji su ukopani u zem-
lju, kao što su porozni
gli neni ćupovi, otvorene
cevi ili plastične boce sa
odvrnutim čepom. Na
gli nenim ćupovima izme-
đu glavica zelene salate
(gore desno) stavljeni su
poklopci da bi se smanji-
lo isparavanje, što je tra-
dicionalni metod poznat
pod nazivom „zalivanje iz
pehara”. Porozno crevo
za zalivanje, položeno iz -
među biljaka (dole) ili
ne posredno ispod površi-
ne, jedan je od najdelot-
vornijih savremenih do -
pri nosa očuvanju vode.
na određenim mestima duž cevi. Ovaj sis -
tem može da se koristi i za nizove visećih
korpi.
Jednostavan sistem koji može da se ko -
risti u staklenicima ili za kućne biljke sasto-
ji se od niza kanapa koji su povezani sa
središnjim rezervoarom. Voda curi kapilar-
nim putem niz fitilje do zemlje u saksija-
ma, održavajući nivo vlažnosti. Sve što tre -
ba da uradite jeste da redovno punite re -
zer voar.
kOjU vODU Da kORiStite?
Vodu za zalivanje bašte možete da koris -
tite iz više izvora. Retko kad postoji potre-
ba da koristite pijaću vodu za baštenske
biljke.
tehnička voda iz vodovoda
Tehnička voda iz vodovoda je čista, obič -
no može da se nabavi kad god vam zatre-
ba i isporučuje se pod visokim pritiskom.
Me đutim, ona će vas skupo koštati, kako
fi nansijski, tako i u pogledu zaštite životne
sredine. Hlor iz nje može da ošteti mikro-
be u zemljištu i osetljivije biljke. Ova voda
može da ima visoku pH vrednost, što je či -
ni neupotrebljivom za biljke kojima smeta
krečnjak.
kišnica
Kišnica je uglavnom dobrog kvaliteta,
bez zagađenja i s relativno niskom pH
vred nošću, što je čini pogodnom za upo-
trebu za sve vrste biljaka. Lako mogu da
se skupe s krovova pomoću oluka neočeki -
vano velike količine i uskladište u burad,
re zervoare ili baštenska jezerca. Da biste
izračunali koliko vode možete da skupite,
treba da znate površinu krova i prosečnu
količinu padavina u vašem kraju. Množe -
njem te dve vrednosti dobićete približnu
zapreminu vode koja će se slivati s vašeg
krova. Imajte u vidu usputne gubitke - za -
to računajte da je realno da sakupite oko
75 % od zapremine koju ste procenili.
Sakupite što više vode. Zaliha od jednog
bureta neće vam trajati dugo po suvom
vremenu. Bolje je da koristite kontejner sa
čvrsto prianjajućim poklopcem koji ne pro-
pušta svetlo, da biste smanjili isparavanje.
Tako ćete sprečiti i gomilanje komaraca,
lišća i drugih otpadaka, kao i rast algi, a
bezbedan je i za decu jer su podalje od vo -
de. Ako ste postavili rezervoar ili bure iz -
nad nivoa zemljišta, gravitacija će moći da
obavi posao zalivanja umesto vas, po moću
creva koje treba da zakačite na slavinu.
Ako niste, možda će vam biti potreb na ma -
la pumpa ili jednostavno koristite kantu za
zalivanje.
ORGANSKA BAŠTA
68
Posuda
Prednosti
Mane
Bure, plastično
Relativno jeftino, u raznim
Oštećuju ga ultraljubičasti sunčevi
veličinama; mogu da se nabave zraci
burad koja se ponovo koriste ili
su reciklirana
Bure, drveno
Privlačno izgleda
Teško je, često curi kad nije
napunjeno
Rezervoar, čelični
Trajan
Ružno izgleda, rđa
Rezervoar, betonski Trajan, pogodan za ukopavanje Skup za zidanje
Rezervoar, od Trajan, prilično jeftin, može da Potrebna je prilična stručnost da
armiranog betona
se napravi u obliku po želji
bi se sazidao
POSUDe za čUvanje vODe
vrste filtera s trskom
Postoje dve osnovne vrste filtera s trs-
kom: vodoravni i uspravni. Kod vodorav -
nih, otpadna voda ulazi s jednog kraja
vodootpornog valova i teče u vodoravnom
pravcu, a kod uspravnih, voda se sipa u
sredinu valova i teče nadole dok ne izađe
kroz dno. Uspravni sistem je danas popu-
larniji, jer zauzima manje prostora i smat -
ra se da je delotvorniji.
U uspravnom filteru s trskom, na dnu
va lova je sloj grubog šljunka debeo oko 50
cm, preko koga je sloj sitnog šljunka deb-
ljine 20 cm. Stabljike trske sade se u nje -
ga, na razmaku od oko 50 cm. Najčešće se
koristi obična trska (
Phragmites australis
),
ali mogu da se koriste i druge vrste, koje
ras tu u vašem kraju. Približna veličina fil-
tera treba da bude od 1,5 do 3 m
2
po čla -
nu domaćinstva. Filtere treba „odmarati” u
čestim intervalima, zato je dobro da imate
nekoliko manjih koje možete da koristite
naizmenično. Prečišćena voda može da se
skuplja ili da direktno otiče na zemlju.
korišćenje pretakača
Pretakači su odskora razvijen metod do -
datnog poboljšanja kvaliteta vode koja iz -
la zi iz filtera s trskom. Radi se o nekoliko
stepenasto poređanih posuda kroz koje
pro tiče voda. One su tako dizajnirane da
voda u njima teče u obliku osmice, dok oti -
če naniže. Na taj način u nju ulazi dodatni
kiseonik, a mnogi smatraju da joj se time
poboljšava kvalitet i na drugim, značajni-
jim nivoima. Pretakači su svakako veoma
lep dodatak bašti i procesu prečišćavanja
vode.
ORGANSKA BAŠTA
70
Pretakači.
Ritmičko prelivanje vode kroz pretakače je zanimljivo za posmatranje i opuštaju-
će za slušanje. Takođe, to je efikasan način obogaćivanja vode kiseonikom. Iako se svi pre-
takači sastoje od povezanih posuda, u prodaji je širok spektar oblika. Biljke kojima prija vla -
ga, kao što su paprati, lepo će napredovati u prohladnoj, vlažnoj sredini koju stvaraju vode-
ni slapovi. Obodi plitkih posuda postaće omiljeno mesto za baštenske ptice.
Da li je neka biljka korov zavisi od njene
vrste, mesta na kom raste i uticaja na
okol ne biljke. Jednostavno rečeno, korov
je svaka invazivna biljka koja raste tamo
gde ne želite. To može da bude jednogo-
dišnja, dvogodišnja, zeljasta ili višegodiš-
nja žbunasta biljka, pa čak i drvo. Ovo
pog lavlje uputiće vas u način funkcionisa-
nja korova - kako i zašto je tako uporan -
i upoznati vas s nizom organskih metoda
koje možete da primenjujete da biste ras -
krčili korov i sprečili njegov rast.
Cilj organskog baštovanstva nije da eli-
miniše sav korov, nego da ga drži na nivou
koji je prihvatljiv. Biljke koje su po vrsti ko -
rovske ponekad mogu da imaju pozitivan
uticaj na baštu - u takvim slučajevima one
nisu više korov!
Šta biljku čini korovom?
Biljke koje postaju korov su napadni ko -
lonizatori koji prodiru u biljni svet. Neke od
njih su divlje, druge se namerno donose u
baštu. Na primer, japanski troskot (
Poly go -
num cuspidatum
) donesen je u Veliku Bri -
ta niju 1825. godine kao „dokazano ko ris na
biljka”, a trenutno je najuporniji ko rov u
zem lji, koji predstavlja ozbiljan prob lem i u
delovima SAD.
I danas se nenamerno sade potencijalni
korovi. Na primer, ruska loza (
Fallopia bal -
d schuanica
) je korisna puzavica koja brzo
raste i za nekoliko meseci prekriva ne ug -
led ne ograde ili baštenske šupe, ali za ne -
koliko godina može da prekrije i celo drvo.
Žuta mrtva kopriva (
Lamium galeobdolon
)
i zelenika (
Vinca minor
) brzo prekrivaju
zem ljište, ali mogu lako da osvoje i celu
baštu.
kako korov funkcioniše
Poznavanje načina razmnožavanja, šire-
nja i preživljavanja korova u teškim uslovi-
ma pomoći će vam da razvijete efikasnu
strategiju suzbijanja i kontrole njegovog
ras ta.
Korov na različite načine postiže cilj: pre-
življavanje i osvajanje terena.
korov i njegovo suzbijanje
„Da li je ovo korov” uobičajeno je pitanje koje postavljaju
baštovani novajlije. Odgovor glasi: „Zavisi.”
načela ORganSkOg SUzBijanja
kOROva
- Upoznajte vaš korov. Ako znate kako
op staje i razmnožava se, lakše ćete odab -
rati najdelotvorniji metod borbe protiv
nje ga.
- Izdvojte delove bašte u kojima ima pro -
b lema; osmislite efikasne načine spreča-
vanja rasta korova.
- Posvetite vreme efikasnom raskrčivanju
višego dišnjeg korova pre nego što bilo
šta trajno zasejete - čak i ako to bude
tra jalo godinu dana ili duže.
- Odaberite metode koji odgovaraju va -
šem raspoloživom vremenu i energiji koju
imate.
- Kad krčite zemljište, budite realni. Ne
raskrčujte prostor veći nego što ste u sta-
nju da održavate bez korova.
- Nikad ne ostavljajte zemljište golo: za -
sa dite ga, prekrijte ili posejte zelenišno
đu b rivo.
- Prekrivači sprečavaju i uklanjaju korov -
uz vrlo malo truda.
motiku u ruke
Motika je naročito korisna alatka za bor -
bu protiv korova, u raznim fazama njego-
vog rasta.
Razmotrite ponovo tehniku zalivanja
koju primenjujete. Crevo ili prskalica navo -
d njavaju veliku površinu zemlje, podstiču-
ći klijanje korova. Umesto toga, koristite
cre vo koje zaliva kap po kap, sistem nata-
panja pomoću creva ili ukopanih glinenih
ću pova.
Rotacija biljaka (plodored)
Korov se često vezuje za povrće koje ima
sličan životni ciklus. Biljke se međusobno
razlikuju i po sposobnosti da se takmiče s
korovom, kao i po tome koliko je lako ple-
viti korov između njih. Na primer, krompir
i tikva dobro se nose s korovom i on se la -
ko plevi između njih; druge vrste, kao što
je luk, loše izlaze na kraj s korovom koga
nije lako ukloniti oko njih. Primenom siste-
ma rotacije (plodoreda) (videti str. 305)
ko jim se menja položaj različitih biljnih vrs -
ta u bašti, lakše ćete držati korov pod kon-
trolom u delu s povrćem.
Ustajalo zemljište
Ustajalo zemljište je ono koje se pripre-
mi dve do tri sedmice pre sejanja tako što
se dozvoli nalet klijanja korova. Kad se to
dogodi, uklonite korov motikom ili spaljiva-
njem (videti str. 76), a potom posejte ili
zasadite biljke kao i obično. Ova tehnika je
korisna kad sejete bacanjem iz ruke, oma-
šno - kao travu za travnjak - jer je u tom
slučaju kasnije suzbijanje korova teško, ili
kada direktno sejete vrste koje sporo klija-
ju - kao što su šargarepa i paštrnak. Vari -
ja cija ove tehnike je prekrivanje zemljišta
crnom plastikom pre sejanja. Istraživanja
su pokazala da držanje takvog prekrivača
4 do 8 sedmica i uklanjanje pre sejanja ili
zasađivanja povrća može da smanji pojavu
jednogodišnjih korova i znatno poveća pri-
nose.
Brz početak
Korišćenjem rasada umesto sejanja, bilj-
ke stiču početnu prednost u odnosu na sve
vrste korova i dobija se na vremenu za pri-
menu tehnike ustajalog zemljišta. Takođe,
ako se brinete kako ćete razlikovati seme
koje ste posejali od semena korova, rasad
će vam pomoći da izbegnete zabunu.
Sprečavanje rasta korova na stazama
Korov na stazama, popločanim delovima
bašte ili drugim tvrdim površinama, može
da raste odozdo ili da dospe na nijh u obli-
ku semena. Efikasna priprema zemljišta i
ma terijali otporni na korov položeni ispod
tvrdih površina mogu da zaustave rast
ovih biljaka. Da biste sprečili mladice koro-
KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE
73
teHnike OSvajanja teRena
- Brzo razmnožavanje. Kostriš može da
iz raste i dâ seme za samo pet sedmica.
- Regeneracija iz korena. Priča se da ja -
panski troskot može ponovo da izraste iz
samo 10 mm korena. Glavni koren mas -
lač ka i konjskog zelja može da dâ izdan-
ke i pošto je biljka posečena.
- Brz rast koji guši druge biljke. Divlji broć
može da se uspinje 1,2 m visoko preko
dru gih biljaka; samo jedna stabljika ptičje
trave može da prekrije površinu od 1 m
2
.
- Efikasna distribucija semena. Kad sazru,
čaure sa semenom skakavice, čim se do -
dirne biljka, izbace seme na metar dalji-
ne i više.
- Brzo vegetativno razmnožavanje. Njiv -
ski poponac može da se raširi na preko
25 m
2
tokom jedne sezone; jedna stablji-
ka puzavog ljutića može da osvoji do 4
m
2
za jednu godinu.
- Razmnožavanje u otežanim uslovima.
Kostriš preživljava na -9°C i može da cve -
ta u bilo kom mesecu tokom godine.
- Dugotrajni opstanak semena. Seme
ma ka može da preživi 80-100 godina;
konjskog zelja 50 godina i više.
- Ogromne količine semena. Jedna stab-
ljika pepeljuge može da proizvede 70.000
semenki.
Najdelotvornlje vreme za plevljenje šar-
garepe je četiri sedmice pošto polovina
biljaka iznikne.
va da se učvrste na stazama, isfugujte
pros tore među ciglama ili kamenim ploča-
ma (videti str. 132). Redovno iščetkavanje
tvrdom četkom takođe je delotvorno. Ko -
ristite crevo za zalivanje pod visokim priti-
skom da biste uklonili alge sa staza i pop -
ločanih delova bašte. Često hodanje duž
delova pod šljunkom dobar je način suz -
bijanja korova. Ako su vam velike po p lo -
čane površine neiskorišćene i zakorovlje-
ne, razmislite o tome da ih pretvorite u
neš to drugo.
Prekrijte zemljište
Jedno od najjačih oružja koje organski
baš tovan može da upotrebi u suzbijanju
korova jeste prekrivanje zemljišta s ciljem
da mu se uskrati sunčevo svetlo. Korov br -
zo osvaja golo zemljište. Prekrivanjem ze -
m ljišta ili gajenjem biljaka, držaćete korov
na odstojanju. Prekrivači zemljišta mogu
da se koriste na gotovo svakom mestu, uk -
ljučujući i staze. Jednostavno odaberite
od govarajući materijal - čiji su izgled i ži -
vot ni vek u skladu s lokacijom.
PRekRivanje zemljiŠta
zBOg SUzBijanja kOROva
Prekrivači zemljišta koji suzbijaju korov
pos toje u dva oblika - rastresiti, kao što je
seckano drvo ili kora drveta, i membrane,
materijali kao što su karton ili sintetičke
pej zažne tkanine. Prekrivači mogu biti bio-
loški razgradljivi ili sintetički. Kao i u svim
as pektima organskog baštovanstva, prvi
iz bor treba da budu reciklirani, biološki
raz gradljivi materijali, kao što su karton ili
dr veni opiljci (piljevina), ali za dugoročnije
suzbijanje koje ne zahteva mnogo pažnje,
sintetički materijali su često najdelotvorni-
ja opcija.
Živi prekrivači zemljišta
Živi prekrivači mogu da budu ukrasni -
traj ni zasadi žbunova i višegodišnjih bilja-
ka - ili funkcionalni - takozvana zelenišna
đubriva, ili kulture za prigušivanje, koji se
koriste za privremeno prekrivanje i oboga-
ćivanje zemljišta.
ORGANSKA BAŠTA
74
PRiRODni nePRijatelji kOROva
Neke biljke koče rast drugih proizvod -
njom otrovnih supstanci dok rastu ili dok
trunu. To dejstvo, koje se naziva
alelopa-
tija, često je selektivno, tj. usmereno sa -
mo ka nekim vrstama. Naro čito je delot-
vorno u sprečavanju klijanja jednogodiš-
njih širokolisnih korova. Smatra se da
helj da, koja je odlična za gušenje korova,
proizvodi alelopatske supstance. Ozima
raž je zelenišno đubrivo koje guši korov.
Kad se ukopa u zemljište, ili iseče i osta-
vi kao prekrivač, dok se razlaže oslobađa
materije koje koče klijanje malog semena
nekoliko sedmica. Međutim, potpuno je
bez bedno da sadite mladice direktno u
ze mljište ili kroz lišće koje se razlaže, ko -
risteći prednost suzbijenog rasta korova.
Stavljanje RaStReSitOg
PRekRivača na zemljiŠte
1. Sačekajte dok se zemljište ne zagreje i
dobro nakvasi.
2. Raskrčite zemljište od korova.
3. Dodajte obogaćivače zemljišta ili đub -
ri vo po potrebi.
4. Izravnajte zemljište.
5. Stavite prekrivač nekoliko dana posle
uk lanjanja korova.
Saveti
- Stavite debeo sloj prekrivača koji će se
sleći na potrebnu debljinu; zbog veće efi-
kasnosti, najmanje 10 cm.
- Ne prekrivajte zemljište sve do biljaka;
ostavite nekoliko centimetara slobodno
oko stabljika ili stabala.
- Ponekad je potrebno da napravite rub
oko prekrivača, da se ne bi širio u suse-
dne delove bašte.
- Održavajte potrebnu debljinu prekrivača
dodavanjem materijala.
Trolisna detelina, niskorastuće zelenišno
đubrivo koje podnosi delimičnu senku,
mo že da se seje između redova kukuruza
šećerca. Posejte je bacanjem iz ruke, kad
kukuruz naraste oko 15 cm u visinu. Kad
se kukuruz poseče na kraju sezone, dete-
linu možete da ostavite da štiti zemlju pre -
ko zime.
Rastresiti prekrivači zemljišta
Na zemljištu bez korova, rastresiti prek -
rivač debljine 10 cm pružiće efikasnu zašti-
tu od ponovnog izbijanja ovih biljaka. Ako
se bilo kakav korov pojavi, može lako da
se ukloni. Možete i da smanjite debljinu
pre krivača, a time i cenu, prostiranjem
pre ko membrane za prekrivanje (za deta-
lje videti tabelu). Otporna membrana, kao
što je pejzažna tkanina, zaustaviće i prodi-
ranje šljunka ili sličnih materijala u zemljiš -
te.
membrane za prekrivanje zemljišta
Membrane za prekrivanje mogu da se
ko riste da bi se raskrčio korov s golog
zem ljišta i iz leja, ako nije u pitanju drve-
nasti korov. One se koriste i za sprečava-
nje rasta korova na zemljištu koje je pret-
hodno raskrčeno. Na njima mogu da se iz -
buše rupe za sađenje odgovarajućih bilja-
ka. Membrane se obično prekrivaju rastre-
sitim prekrivačem da bi se pričvrstile, da bi
im se produžio vek trajanja i da bi lepše iz -
gledale. One moraju da budu propusne za
vazduh i vodu, osim ako ne planirate da ih
držite samo nekoliko meseci.
SUzBijanje i Uklanjanje
kOROva
Okopavanje motikom i ručno plevljenje
mogu da budu opuštajuća zanimanja. Važ -
no je da plevite korov dok je još mali. Ruč -
no raskrčivanje zapuštenog zemljišta (vi -
deti sledeće poglavlje) dugotrajan je po -
sao, ali će vam poznavanje korova biti od
po moći. Na stranama 78-79 opisane su
ne ke oprobane strategije za suzbijanje i
najupornijih višegodišnjih korova.
Ručno plevljenje korova
Ručno plevljenje je jedini zaista „selek-
tivni” organski metod suzbijanja korova,
ko ji vam omogućuje da uklonite štetne ko -
rove, a ostavite samonikle ukrasne biljke i
druge „korove” koje želite da zadržite. Ko -
ris tite baštenske vile ili motiku da biste
ORGANSKA BAŠTA
76
Sađenje kROz memBRanU za
PRekRivanje zemljiŠta
1. Raskrčite zemljište ili pokosite postoje-
ću vegetaciju.
2. Dodajte obogaćivače zemljišta po pot -
rebi, imajući u vidu vek trajanja prekriva-
ča zemljišta.
3. Izravnajte zemljište ako je potrebno.
4. Prostrite membranu preko zemljišta.
Prek rijte ivice slojem zemlje od 25 do 30
cm, pričvrstite žičanim spajalicama ili te -
žim daskama, ciglama ili kamenjem.
5. Postavite biljke na planirana mesta.
6. Oštrim nožem, zasecite krstove na
mem brani tamo gde planirate da zasadi-
te biljke.
7. Zasadite biljke i zalijte ih.
8. Prekrijte membranu rastresitim prek -
riva čem u sloju debljine 5 cm.
Oko proreza na membrani može da izras -
te višegodišnji korov. Isecite ga nožem ili
makazama.
Saveti za delotvorno okopavanje
- Odaberite motiku koja će vam biti laka
za upotrebu.
- Naoštrite motiku.
- Secite biljke tačno na mestu gde se
stab ljika spaja s korenom.
- Okopavajte redovno dok je korov mali.
- Kopajte po suvom vremenu.
- Pokupite posečeni korov ako vidite da
će pasti kiša.
- Ostavite dovoljno prostora između re -
do va biljaka da biste mogli lakše da oko-
pavate.
ras tresli korov ako je potrebno; čak i jed-
nogodišnji korovi mogu ponovo da izniknu
ako gornji sloj zemljišta ispuca dok poku-
šavate da iščupate celu biljku. Ručno plev-
ljenje je najlakše posle obilne kiše i na
zem ljištu koje nije zbijeno, kao što je u le -
ja ma po kojima se ne hoda, kao i na zem-
ljištu koje je temeljno prekriveno.
Staze i popločani delovi bašte takođe
mo gu da se pleve ručno. Postoji niz alatki
koje će vam pomoći da uklonite korov iz
pu kotina između kamenih ploča.
Okopavanje motikom
Kad savladate ovu veštinu, okopavanje
motikom postaće brz i delotvoran način da
zemljište i šljunkovite staze održavate bez
korova. Okopavanje motikom je najdelot -
vor nije za uklanjanje mladica korova (jed-
no godišnjeg i višegodišnjeg), ali može da
bu de efikasno i za odstranjivanje nadzem-
nih delova višegodišnjih korova, iako je za
njihovo potpuno uklanjanje potrebno re -
dov no okopavanje tokom nekoliko godina.
Motike se izrađuju u mnogim oblicima i
veličinama - za velike ili ograničene površi-
ne, za kopanje iz stojećeg ili klečećeg po -
lo žaja. Ako možete, isprobajte motiku pre
nego što je kupite da vidite da li vam od -
govara i da li joj je drška odgovarajuće
dužine.
termičko uklanjanje korova
Savremene sprave za termičko uklanja-
nje korova rade tako što izbacuju udare
vre line koji traju samo nekoliko sekundi.
Bilj ke ne gore, već jednostavno uvenu.
Top lota može da potiče od plamena, vre-
log vazduha ili pare. U organskoj bašti ovaj
način najviše se koristi na tvrdim površina-
ma - stazama, kolovozima i popločanim
de lovima. Mladice korova lako se uklanja-
ju već jednim prelaženjem. Za učvršćenije
jednogodišnje i dvogodišnje korove pot -
reb no je od tri do šest tretmana. Više go -
dišnji korovi postepeno slabe, ali na kraju
i oni venu. Termička obrada uništava i se -
me korova na zemljištu.
RaSkRčivanje
zakOROvljenOg zemljiŠta
Korov brzo osvaja zemljište, kako ono
ras krčeno posle građevinskih radova, tako
i ono u zapuštenim baštama ili praznim
pla cevima. U početku postoji mešavina
jed nogodišnjih i višegodišnjih korova, ali,
ako zemljište ostane zapušteno, višegodiš-
nji brzo postaju dominantni. Koliko god da
se zadatak čini teškim, zapušteno zemljiš -
te može da se raskrči bez upotrebe herbi-
cida, primenom nekog od dole opisanih
me toda ili njihovom kombinacijom.
Sečenje
Jednostavno odsecanje korova može da
bu de brzo, kratkoročno rešenje problema,
koje će sprečiti njegovo rasejavanje i šire-
nje. Ponavljanjem sečenja na kraju će se
ras krčiti čak i uporan višegodišnji korov, na
nekoliko godina. Najdelotvornije vreme da
se oslabi korenje višegodišnjih korova i iz -
begne njegovo rasejavanje jeste kad cvet -
ni pupoljci tek počnu da se pokazuju. Ko -
šenje kosom je najmanje agresivan, brz i
efikasan način uklanjanja - ali zahteva veš -
tinu. Alternativa je električna ili benzinska
kosačica s plastičnom niti.
Obrada zemljišta
Prevrtanje zemlje i uklanjanje korova i
ko renja relativno je brz, ali fizički naporan
način da raskrčite zemljište od mnogih vrs -
ta višegodišnjeg korova. Prethodno razbi-
janje gornjeg sloja zemlje ašovom ili moti-
kom olakšaće vam posao, kao i prekrivanje
zemljišta membranom nekoliko sedmica
pre početka kopanja. Ovaj metod je dobar
za uklanjanje korova koji imaju glavni ko -
ren, kao što su maslačak i konjsko zelje, a
delotvoran je i protiv pirevine ako vredno
radite.
Nikad ne uklanjajte gornji sloj zemlje
zajedno s korovom, jer ćete tako ostati bez
najplodnijeg zemljišta u bašti.
KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE
77
KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE
79
kOPRiva
Urtica dioica
Razvoj i širenje
Biljka koja je vredna za divlje ži -
vo tinje i kao izvor tečne hrane za
biljke. Stabljike, koje imaju ljubi -
čas tu nijansu dok su mlade, puze
po površini. U proleće postaju ze -
lene i uspravljaju se. Obilno se
ra sejava.
Suzbijanje
- Iskopajte vilama ili podsecajte
ašo vom.
- Držite zemljište prekriveno
mem branom 2-3 godine.
RaStaviĆ
Equisetum arvense
Razvoj i širenje
Raširene, puzajuće, crne pod -
zem ne stabljike mogu da prodru
vi še od 2 m u dubinu.
Suzbijanje
- Može da se uguši biljkama koje
bujno rastu.
- Uporno okopavanje.
- Prekrivajte zemljište membra-
nom nekoliko godina.
jaPanSki tROSkOt
Reynoutria japonica
Opstanak i širenje
Širi se debelim rizomima koji mo -
gu da dostignu 7 m dužine i da se
ukorene na dubinu od 2 m pa i vi -
še. Rastu čak i ispod asfalta. Bilj -
ka može da izraste iz najmanjih
delića. Neke sorte se šire putem
semena.
Suzbijanje
- Secite ga na dve sedmice za
vre me sezone rasta, tokom naj -
ma nje 10 godina.
- Čupajte stabljike iz osnove kad
saz ru početkom i sredinom leta,
naj manje 5 godina.
BaHORiCa
Circaea lutetiana
Opstanak i širenje
Širi se pomoću plitkih, puzavih,
kr tih, belih rizoma, kao i putem
se mena.
Suzbijanje
- Iskopavajte vrlo pažljivo; rizomi
se lako lome.
- Ne ostavljajte seme posle vađe-
nja.
- Prekrivajte membranom nekoli-
ko godina.
zečja SOCa
Oxalis stricta
Razvoj i širenje
Niske, žbunaste biljke izrastaju iz
glav nih korenova. Obilno se ra -
se java
Suzbijanje
- Čupajte, okopavajte ili secite
bilj ke pre nego što proizvedu se -
me.
- Ugušite korov membranom ko -
jom držite zemljište prekriveno
to kom cele sezone rasta.
POljSka gORčika
Sonchus arvensis
Razvoj i širenje
Iz puzajućeg korenja izrastaju
no vi izdanci - čak i iz sasvim ma -
lih delova. Glavno korenje raste
do 60 cm dubine i u širinu. Ta ko -
đe se i rasejava.
Suzbijanje
- Ne dopustite da proizvede se -
me.
- Redovno, uporno okopavanje
to kom nekoliko godina.
- Prekrijte zemljište membranom.
- Ugušite rast (videti njivsku pala-
midu).
njivSka PalamiDa
Cirsium arvense
Razvoj i širenje
Nadzemni izdanci razvijaju se iz
be lih, puzajućih, krtih vodoravnih
ko renova. Zdepast, mesnat glav -
ni koren. Vrlo malo semena.
Suzbijanje
- Iskopajte mlade biljke.
- Prekrivajte zemljište membra-
nom.
- Kad biljke niknu gusto, pustite
da se razrastu. Pre nego što
proc vetaju, posecite ih. Ponovite
postupak. Obradite zemljište i
po sejte bujno zelenišno đubrivo
koje ima srednji period rasta, kao
što su grahorica ili crvena deteli-
na.
Divlji laDOleŽ
Calystegia (Convolvulus) sepium
Razvoj i širenje
Širi se putem belih, krtih, puzaju-
ćih podzemnih stabljika. Retko
se rasejava.
Suzbijanje
- Često okopavajte tokom nekoli-
ko godina.
- Vilama iskopajte biljke u ranoj
fa zi rasta, uklanjajući svaki ko -
mad. Tamo gde se učvrste, ovaj
metod nije vredan truda.
- Držite zemljište prekriveno
mem branom nekoliko godina.
viŠegODiŠnji kOROvi
(vidi kolorne slike na str. 457)
ORGANSKA BAŠTA
80
iz
B
O
R
P
R
e
k
R
iv
a
č
a
z
e
m
lj
iŠ
t
a
z
a
S
U
z
B
ij
a
n
je
k
O
R
O
v
a
i
O
D
g
O
v
a
R
a
jU
Ć
iH
t
e
H
n
ik
a
Ko
ris
ti
se
z
a
R
as
kr
či
va
nj
e
ne
ob
ra
đe
no
g
ze
m
ljiš
ta
Je
dn
og
od
iš
nj
e
po
vr
će
Je
dn
og
od
iš
nj
e
cv
eć
e
Žb
un
je
Ze
lja
st
e
vi
še
go
di
šn
je
bi
ljk
e
N
ov
e
za
sa
de
Vo
će
i
gr
m
ov
e
D
rv
eć
e
Po
pl
oč
an
e
st
az
e
Šl
ju
nk
ov
ite
s
ta
ze
Ze
m
ljiš
te
k
oj
e
se
ne
k
or
is
ti
Ko
ris
ti
se
z
a
R
as
kr
či
va
nj
e
ne
ob
ra
đe
no
g
ze
m
ljiš
ta
Je
dn
og
od
iš
nj
e
po
vr
će
Je
dn
og
od
iš
nj
e
cv
eć
e
Žb
un
je
Ze
lja
st
e
vi
še
go
di
šn
je
bi
ljk
e
N
ov
e
za
sa
de
Vo
će
i
gr
m
ov
e
D
rv
eć
e
Po
pl
oč
an
e
st
az
e
Šl
ju
nk
ov
ite
s
ta
ze
Ze
m
ljiš
te
k
oj
e
se
ne
k
or
is
ti
Ka
rto
n
•
•
•
• • •
•
Pr
ek
riv
ač
o
d
pa
pi
ra
•
•
• • •
St
ar
e
no
vi
ne
•
•
• • •
Po
dm
et
ač
i z
a
dr
ve
će
•
•
•
Pe
jz
až
ne
tk
an
in
e
•
•
•
•
• • •
•
Ko
m
ad
i c
rn
e
pl
as
tik
e
•
U
kr
as
na
k
or
a
ili
iv
er
je
d
rv
et
a
•
•
•
•
•
Ko
m
po
st
o
d
liš
ća
• • •
•
• • •
•
Lj
us
ka
ka
ka
ov
ca
• •
•
• • •
•
Ko
m
un
al
ni
k
o-
m
po
st
(g
ru
bi
)
•
•
• • •
Šl
ju
na
k
•
•
•
•
Bo
ro
ve
ig
lic
e
• •
•
•
•
•
Sl
am
a
•
• •
•
Se
če
nj
e
•
•
•
•
Bi
ljk
e
za
p
re
kr
iv
an
je
ze
m
ljiš
ta
(u
kr
as
ne
)
•
•
•
•
•
Ze
le
ni
šn
o
đu
br
iv
o
•
•
•
•
•
•
R
uč
no
pl
ev
lje
nj
e
•
• • •
•
• • • • •
•
O
ko
pa
va
nj
e
• • •
•
• • • • •
Iz
vl
ač
en
je
vi
la
m
a
•
•
•
• •
•
Ku
lti
vi
sa
nj
e
•
U
st
aj
al
e
le
je
• •
Te
rm
ič
ko
u
kl
a-
nj
an
je
k
or
ov
a
•
•
Za
s
av
et
e
o
de
lo
tv
or
no
j p
rim
en
i p
re
kr
iv
ač
a
ze
m
ljiš
ta
v
id
et
i s
tr.
7
4-
76
, a
z
a
dr
ug
e
te
hn
ik
e
st
r.
76
-7
7.
Tek su poslednje generacije baštovana
počele da se oslanjaju na hemikalije u suz-
bijanju štetočina i bolesti, i zbog toga su
mnogi od njih zaboravili da je moguće pro -
izvesti kvalitetnu hranu i održavati lepu
baš tu bez pesticida. U ovom poglavlju biće
opisana priroda biljnih štetočina i bolesti,
kao i širok spektar metoda, kako drevnih,
tako i savremenih, koje organski baštova-
ni mogu da primenjuju u održavanju zdra-
ve bašte i znat nom smanjivanju problema
sa štetočinama i bolestima.
Prirodna ravnoteža
Organsko baštovanstvo stavlja naglasak
na zdravlje zemljišta i vezu između njega,
biljaka i ljudskog zdravlja. Zdravo zemljište
daje zdrave biljke u stabilnoj i održivoj sre-
dini. Životna sredina, odnosno ekosistemi,
obično sadrže obilje biljnih i životinjskih
vrsta, uključujući i biljne štetočine i uzroč-
nike biljnih bolesti; svi organizmi žive u
me đusobnoj ravnoteži (ekvilibrijumu). Or -
gansko baštovanstvo nastoji da oponaša
tu ravnotežu vrsta i ekološku stabilnost ko -
ja iz nje proizlazi. Iako su same bašte novi-
ji ekosistemi, pažljivom setvom i projekto-
vanjem može da se stvori bašta koja će
privući životinjski svet (uključujući i koris -
ne životinje) i podstaći prirodnu raznovrs-
nost. Cilj je produktivna bašta u kojoj bilj-
ke i životinje žive u stabilnom ekvilibriju-
mu.
Rad u skladu sa sistemom
Organski baštovani nastoje da rade u
skla du s prirodom, kako bi ograničili dej-
stvo štetočina i biljnih bolesti, bez veštač -
ke kontrole prirodnih procesa. San svakog
organskog baštovana je održivo baštovan-
stvo. To nije utopija u kojoj nema štetoči-
na i bolesti, a koju promoviše industrija
op reme i sredstava za baštu. To je realan
pristup baštovanstvu, koji prihvata da se
na biljkama povremeno pojavljuju fleke i
oštećenja, baš kao što se i na našim teli-
ma s vremena na vreme javljaju nesavrše-
nosti. To ne znači da u organskom povrću
obavezno ima crva ili da je organsko cveće
nagrizeno moljcima - daleko od toga - već
zdravlje biljaka
Primenjujte organske metode održavanja zemljišta
i bašte da biste zaštitili biljke na prirodan način.
Upečatljiv prizor
Životinjski svet unosi lepotu u baštu i
sva ki baštovan trebalo bi dobro da razmi-
sli pre nego što odluči da ukloni stvorenja
kao što je, na primer, gusenica leptira las -
tin repak. Razno vrsnost živog sveta je od
ključnog značaja za postizanje prirodne
ravnoteže između štetočina i njihovih pri-
rodnih neprijatelja.
zaŠtita Biljaka na ORganSki
način
- Održavajte zemljište organski.
- Birajte biljke koje odgovaraju mestu i
zemljištu.
- Počnite sa zdravim semenom i biljkama.
- Gajite otporne sorte.
- Gajite cveće da biste obezbedili stanište
za prirodne neprijatelje štetočina.
- Unesite biološke agense za suzbijanje
štetočina u baštu.
- Suzbijajte štetočine prepre kama, zam-
kama i prekrivačima biljaka.
- Izbegavajte korišćenje raspršivača
pesticida.
da je, umesto netolerancije koju promovi-
še baštenska indus trija, potrebna toleran-
cija. Umesto brzih rešenja s posledicama
neželjenim po životnu sredinu, organski
baš tovani teže sprečavanju štetočina i bo -
lesti i njihovom držanju pod kontrolom.
Stare i nove strategije
Postoji čitav niz organskih tehnika i stra-
tegija za održavanje zdravlja biljaka. Pre -
lazak na organsku proizvodnju nije, kako
početnici često pretposta vljaju, jednostav -
na zamena hemikalija prirodnim alternati-
vama. On znači mnogo više od puke pro-
mene marke pesticida. Tradicionalni, do -
ma ćinski metodi - kao što je dobra nega
zemljišta, rotacija biljnih vrsta (plodored),
podsticanje prirodnih neprijatelja štetoči-
na, ručno uklanjanje štetočina i obolelih
bi ljaka, dobra higijena i planiranje sejanja
i sađenja - kombinuju se sa savremenim
tehnikama, uključujući biološke kontrole,
otporne sorte, feromonske zamke i ultrala-
ke prekrivače zemljišta. Nekoliko takozva-
nih „organskih” pesticida u spreju može da
se koristi kao krajnje, nikako kao prvo
sred stvo.
U idealnom slučaju, treba koristiti tehni-
ke dobrog baštovanstva da bi se podstaklo
i održavalo zdravlje biljaka, kombinujući ih,
ZDRAVLJE BILJAKA
83
Savremena
strašila
Nema ničeg novog
u zaštiti biljaka od
ptica, ali organski
baštovani su uvek
spremni da istraže
potencijalne koristi
od novih materijala
- naročito ako mo -
gu da se recikliraju,
kao što je slučaj sa
ovim odbačenim
CD-ovima.
Da biste se borili s problemima i, kad god
je moguće, povratili zdravlje biljaka, važno
je da razumete njihove uzroke i ustanovite
da li se radi o problemu sa sredinom ili ras -
tom (videti str. 85), nedostatku hranljivih
sastojaka (str. 86), bolestima (str. 87) ili na -
padu štetočina (str. 89).
1. Životna sredina biljaka uključuje uslove
u zemljištu; na primer, grašak može poka-
zati znake iscrpljenosti zbog toplote i suše.
2. Magnezijum je hranljivi sastojak koji je
biljkama potreban zbog proizvodnje hloro-
fila; njegov nedostatak može prouzrokova-
ti karakteristično žutilo između lisnih žila.
3. Plamenjača krompira, gljivično obolje-
nje, počinje pojavom smeđih mrlja na listo-
vima, ali brzo potpuno uništava gornje de -
love biljke, pre nego što se spore speru na
zemljište i zaraze krtole.
4. Štetočine su životinje koje se hrane
bilj kama. Japanske bube često stižu u veli-
kom broju proždirući listove tako da od njih
ostane samo kostur, oštećujući pupoljke,
cve tove i plodove. Biljke koje prežive ve o -
ma su oslabljene.
UzROCi PROBlema S Biljkama
(videti slike u boji na str. 459)
Od pomoći će vam biti i poznavanje tak -
sonomije biljaka - grupisanja biljnih vrsta
u familije (videti deo
Rotacija biljaka (plo -
dored),
str. 305-319). Biljke u okviru iste
familije uglavnom pate od istih nedaća.
Familije nisu uvek očigledne: na primer,
še boji
(Matthiola)
su u istoj familiji s kupu-
sima, tako da se kupusni beli leptir zado-
voljava šebojima isto kao i kupusom.
Detaljno pregledajte oštećene ili obolele
biljke. Koristiće vam lupa ili okular (sa uve-
ćanjem do 10 puta). Obavezno pogledajte
biljku i noću, jer su mnoge životinje koje
se hrane biljkama noćne i kriju se tokom
dana. Nadgledanje zamki koristiće vam
kao rano upozorenje na prisustvo određe-
nih vrsta štetočina; u prodavnicama baš -
tenske opreme mogu da se nabave leplji-
ve papirne kartice, koje će vam otkriti pri-
sustvo bele leptiraste vaši u stakleniku
znat no pre nego što prosečan baštovan
mo že da uoči bilo kakve probleme sa
zdravljem biljaka. Blagovremeno uočava-
nje problema znači da ćete moći da pri-
menite mere koje će ga sprečiti u korenu,
pre nego što biljka počne da trpi. Spre -
čavanje, ne lečenje, presudno je za odupi-
ranje napadima.
PROBlemi S RaStOm Biljaka
Životna sredina biljaka uključuje uslove
koji vladaju u zemljištu, kao i vremenske
pri like, odnosno klimu iznad zemljišta. Za -
to nedostatak ili višak minerala može da se
svrsta u probleme životne sredine, baš kao
i neodgovarajuća količina vlage ili preveli-
ka izloženost vetru. Problemi životne sredi-
ne mogu da imaju nepo sredna i posredna
dejstva, jer povećavaju osetljivost biljaka
na napade patogenih elemenata i štetoči-
na.
voda
Nedostatak vode uzrokuje uvenuće (su -
šenje) biljaka, koje slabi biljke čak i ako
traje samo kratko i čini ih osetljivijim na
na pade štetočina ili patogenih elemenata.
Duže nestašice vode za posledicu imaju
ma nji rast i odumiranje tkiva na svim delo-
vima listova. I drugi faktori uzrokuju uve-
nuće (sušenje) biljaka: na primer, gljivične
infekcije ili oštećenja koja štetočine nano-
se korenju remete uzimanje vode iz zem-
lje. Nestašice vode imaju i odložena dej-
stva na biljke; otpadanje cvetova s kame-
lija u proleće uzrokovano je suvim vreme-
nom prethodne jeseni.
ZDRAVLJE BILJAKA
85
POStavljanje tačne DijagnOze
(videti slike u boji na str. 459)
Čak i kad se simptomi čine očiglednim,
mo guće je da se postavi pogrešna dija-
gnoza.
1. Uvenuće ne uzrokuje samo suša već
i gljivične bolesti ili oštećenja koja šteto-
čine nanose sistemu prenošenja tečnosti
kroz biljku.
2. List može da izgleda bolesno, ali da
je u pitanju deformacija koju uzrokuju
gri nje ko je se njime hrane.
3. Čađava buđ može da bude sekundar-
ni problem na biljci; gljivice se hrane ot -
pad nim materijama riličara koji su pri -
mar ni uzrok problema.
čvrsto vezan.
Biljka koja je potpuno pre -
ras la saksiju ne može da napreduje ni kad se
izvadi iz nje. Novo korenje ne može da raste
iz čvrsto isprepletane lopte starog korenja.
Biljke mogu da venu (suše se) i zbog
pre više vode u zemljištu, što je posledica
loše drenaže ili preteranog zalivanja. Pre -
više vlažno zemljište ne dozvoljava korenu
da diše. Usled prestanka funkcionisanja
ko rena, biljke počinju da venu. Posle toga
dolazi do odumiranja tkiva, što olakšava
na pade gljivica, patogenih bakterija i trule -
ži. Uvek proverite da li je zemljište suvo
pre nego što ga zalijete, naročito ako su
bilj ke u zatvorenom prostoru ili u saksija-
ma. (Za više informacija videti deo
Voda i
zalivanje
, str. 62-70)
mraz
Čak i biljke koje su potpuno otporne na
mraz imaju delove koji su podložni ošteće-
njima od mraza, naročito prolećni pupoljci,
mladi izdanci i cvetovi na voću. Kad se vo -
da u biljnim ćelijama zaledi, ona se širi i
uz rokuje pucanje ćelija; one umiru ostav-
ljajući iza sebe crne/smeđe mrlje mrtvog
tkiva, obično na vrhovima iz kojih biljke
ras tu. Sprečite oštećenja od mraza tako
što ćete birati sorte koje kasnije cvetaju ili
su otporne na mraz, odložiti sađenje ili
koristiti zaštitne prekrivače ili zvona.
mehanička oštećenja
Mehanička oštećenja mogu da budu uz -
rokovana gradom, jakom kišom i vetrom,
preteranom ili premalom izloženosti suncu.
Ožegotine, koje nastaju zbog previše sun-
čeve svetlosti, dodatno pogoršava prisus -
tvo tankog sloja vode na površini lista. Taj
sloj se ponaša kao uvećavajuće staklo. Po -
vršina lista postaje smeđa i suši se. Kod
paradajza, ožegotine na plodovima koji
saz revaju uzrokuje stanje koje se naziva
„ze lena leđa”, kada vrhovi plodova ne do -
bi jaju crvenu boju, nego ostaju žuti ili zele-
ni. Ožegotine mogu da se svedu na najma -
nju meru zalivanjem rano ujutro ili uveče,
ili stvaranjem senke za biljke. Mehanička
oštećenja nastaju i usled gaženja ili nepra-
vilnog korišćenja opreme, naročito kosači-
ce s plastičnom niti.
Drugi poremećaji
Račvanje stabljika, preuranjeno cveta-
nje, izostanak cvetnih glavica i plodova i
oti canje, javljaju se kod biljaka koje su
pre trpele poremećaje rasta, uglavnom
zbog razloga vezanih za životnu sredinu.
Kod takvih slučajeva teško je izdvojiti ta -
čan uzrok i izbeći njegove posledice.
nedostatak minerala
Nedostatak minerala kod biljaka može
da uzrokuje podbacivanje u rodu i simpto-
me bolesti, odnosno poremećaja, ali u do -
bro uređenoj organskoj bašti, u kojoj se
stalno stavlja naglasak na zdravlje zemljiš -
ta, to je retko kad problem. Većina vrsta
baš tenskog zemljišta, ako se održava or -
gan ski, pružiće sve hranljive sastojke koji
su biljkama potrebni.
Ponekad, naročito u baznim zemljištima,
iako su mikroelementi prisutni, zbog viso-
ke pH vrednosti nisu rastvorljivi, te su ne -
dostupni biljkama. U takvim slučajevima
po trebno je dodati minerale sa strane (vi d
str. 59). Nedostatak minerala može da bu -
de uzrokovan i preteranim dodavanjem
od ređenih elemenata; na primer, previše
mineralnog đubriva bogatog kalijumom iz -
meniće hemijski sastav zemljišta, „zaklju-
čavajući” magnezijum tako da se javljaju
simptomi njegovog nedostatka.
Nedostatak minerala često nije lako us -
tanoviti samo na osnovu simptoma, a lako
ReDOvnO SnaBDevanje vODOm
(videti sliku u boji na str. 460)
Vršna trulež pupoljaka je po remećaj pa -
radajza i paprike koji nastaje zbog nedos -
tatka kalcijuma, ali češće zbog nedostat -
ka vode. Čak i kad kalcijuma ima u zem-
ljištu, on može da bude nedostupan bilj-
kama zbog suvog zemljišta oko korenja;
to se često događa u saksijama jer u nji -
ma količina vode varira.
Ako se dobro održava, šareni pasulj
obil no rađa; slab rod može da bude uzro-
kovan nedostatkom vode u fazi cvetanja,
a ona je presudna za formiranje mahuna.
ORGANSKA BAŠTA
86
tova. Spore koje prolaze kroz zemljište ili
ih prenosi vetar, dospevaju na površinu bi -
ljaka, odakle prodiru u ćelije. Gljivične bo -
lesti su veoma raznovrsne, ali mogu da se
grupišu prema vrsti simptoma koje uzro -
ku ju. U okviru tih grupa, patogene gljive
vezuju se za konkretne biljke - domaćine.
Na primer, organizam koji uzrokuje pepel-
nicu kod jabuke (
Podosphaera leucotricha
)
razlikuje se od organizma koji uzrokuje
naizgled identičnu pepelnicu kod šljive (
P.
tridactyola
) ili ruže (
Sphaerotheca panno-
sa
). S druge strane, siva plesan
Botrytis
cinerea
napada niz biljnih vrsta i raznih
delova biljaka.
Suzbijanje patogenih gljiva ograničeno
je na pokušaje da se izbegnu ili spreče us -
lovi u kojima one napreduju. Dobra higije-
na u bašti, obavezno odgovarajuće prove-
travanje oko biljaka, izbegavanje pretera-
nog zalivanja, izbor otpornih sorti i razum-
na upotreba dozvoljenih fungicida (videti
str. 101) pomoći će vam da izbegnete ili
ograničite štetu.
Bakterijske infekcije
Bakterije su jednoćelijski organizmi koji
se brzo razmnožavaju prostom deobom.
Pa togene bakterije uzrokuju kod biljaka
brojne vrste truleži, uvenuće (sušenje),
gar, plamenjaču i gale.
Za razliku od gljiva, bakterije obično pro-
diru u tkivo biljaka samo kroz oštećena
mes ta, koja nastaju zbog orezivanja ili na -
pada štetočina. Lečenje bakterijskih infek-
cija je ograničeno na uklanjanje zahvaće-
nih delova, a sprečavanje se obično svodi
na jednostavno održavanje čistoće.
Primeri bakterijskih infekcija su krasta-
vost krompira, plamenjača jabuka, kruša-
ka i drugih vrsta iz porodice
Rosaceae
, kao
i mnogi oblici gareži na voću.
virusi
Jednostavno rečeno, virus je genetski
ma terijal unutar proteinskog omotača. Vi -
ru si prodiru u ćelije viših organizama, uk -
ljučujući i biljke, i „otimaju” ćelijske genet -
ske kodove da bi se razmnožavali, preus -
meravajući tako energiju ćelija na proiz -
vod nju velike mase virusnog materijala ko -
ja se širi na susedne ćelije, što često dra-
stično ograničava rast biljke-domaćina ili
uzrokuje deformacije i poremećaje funkci -
onisanja delova biljaka. Virusi ne mogu da
postoje samostalno i obično zavise od in -
se kata ili drugih životinjskih vrsta koje ih
prenose od jedne do druge biljke. Bube
kao što su biljne i bele vaši, kao i vrste iz
porodice
Cicadellidae
, koje sišu biljne so -
ko ve, naročito se ističu kao prenosioci bilj-
nih virusa. Virusne infekcije prenose se i
vegetativnim razmnožavanjem zaraženih
bi ljaka. U mnogim zemljama uveden je sis -
tem izdavanja atesta, kojim se osigurava
da u prodaji budu samo kontigenti biljaka
koje nemaju viruse, a to se naročito odno-
si na najosetljivije vrste voća, kao što su
maline. „Krompir iz atestiranog semena”
ne ma nikakvih virusa, a proizvodi se u
proh ladnim predelima (jedan od najvećih
proizvođača je američka država Mejn), gde
vaši, prenosioci krompirovih virusa, imaju
manje šanse da prežive u dovoljnom broju
da bi među biljkama širile virusni materijal.
Virusi su suviše mali da bi se videli obič-
nim mikroskopom, zato se obično nazivaju
po biljkama na kojima su prvi put otkrive-
ni, kao i po simptomima koje izazivaju.
Suz bijanje biljnih virusa ograničeno je na
sadnju biljaka koje su otporne na njih i na
suzbijanje insekata-prenosilaca.
ORGANSKA BAŠTA
88
vRSte BOleSti
(videti slike u boji na str. 461)
Gljivične bolesti. Spore gljiva koje izaziva-
ju bolesti prenose se vazduhom, ili, kao
što je slučaj kod ukovrdžanosti lista bres -
kve, vodom, naročito kišnicom.
Bakterijske infekcije. Krastavost krompira
češća je na baznom, suvom tlu s malo
hu musa.
Virusi. Virusi, kao što je virus mozaika
kras tavaca na gliciniji, ne mogu da se le -
če. Umesto toga, suzbijajte štetočine ko -
je ih prenose.
Biljne ŠtetOčine
Štetočine su one vrste životinja - velikih,
malih i mikroskopskih - koje izazivaju bilo
kakvu štetu na biljkama ili kvare izgled
baš te. Većina životinja koje žive u bašti
nisu štetočine. Mnoge vrste su korisne, jer
oprašuju biljke ili recikliraju hranljive sas -
tojke koji su im potrebni. Druge se hrane
štetočinama i imaju ulogu prirodnog kon-
trolora, a postoje i vrste koje nemaju nika-
kav uticaj na aktivnosti baštovana, ali su
deo bogate raznovrsnosti ekosistema baš -
te. Lepota mnogih životinjskih vrsta i nji-
hovo zanimljivo ponašanje pojačavaju pri-
jatan utisak u svakoj bašti, i zbog toga or -
ganski baštovani treba da podstiču njihovo
prisustvo.
Neke životinje ne mogu da se svrstaju u
potpunosti ni u korisne ni u štetočine, jer
im se ponašanje menja zavisno od godiš-
njeg doba i životnog ciklusa ili zavisno od
promene podložnosti određenih biljnih vrs -
ta napadima štetočina. Uholaža je na zlu
glasu po tome što uništava cvetove geor-
gine, ali u drugim okolnostima i u drugim
godišnjim dobima ona lovi štetočine kao
što su biljne vaši i moljci, a hrani se i jaji-
ma žiška vinove loze. Čak i najozloglašeni-
je baštenske štetočine kao što su puževi,
imaju ulogu u razlaganju vegetacije koja
tru li. Samo kada su biljke mlade i nežne, ili
kada naročito osetljive vrste kao što su
hoste i delfinijumi ostanu nezaštićene, ove
životinje nanose im ozbiljnu štetu.
Takođe, mnoge životinje hrane se biljka-
ma bez izazivanja znatnije štete i zato u
organskoj bašti ne zaslužuju status šteto-
čina. Dobar primer za to je cikada penuša,
koja se često sreće na ružama krajem pro-
leća i leti. Ovaj insekt koji siše biljni sok
obič no se na biljkama nalazi pojedinačno
ili u parovima (jedna buba proizvodi mno -
go penušave sluzi). Biljne vaši, međutim,
žive na biljkama u kolonijama koje često
broje hiljade jedinki. Druge vrste životinja
su štetočine samo dok su biljke mlade i
oset ljive, a kad ostare, počinju da se hrane
drugim materijama.
Većina štetočina dobija takav status jer
se neposredno hrani biljkama, ali neke ži -
vo tinje smatraju se štetočinama zato što
posredno oštećuju biljke ili zato što zaga-
đuju zemljište izmetom. Primer za to je
do maća mačka, što pokazuje da status
šte točine zavisi od ugla posmatranja. Neki
baštovani trpe mačke, drugi ih ne podno-
se.
Štetočine se često razvrstavaju prema
de lu biljke na kom se hrane i načinu na ko -
ji se hrane. Iako je to praktično za manje
štetočine, na neki način je veštačka pode-
la. Mnoge vrste koje se hrane listovima,
hrane se i stabljikama; neke vaši koje sišu
biljni sok, hrane se i korenjem i cvećem.
Štetočine koje sišu biljni sok
Vrste kao što su biljne i bele vaši ili gri-
nja crveni pauk, na primer, imaju usta u
obliku igle, kojima isisavaju biljni sok, poš -
to probiju spoljni sloj biljnog tkiva (epider-
mis). Gubitak soka izaziva smanjenu buj-
nost i poremećaj rasta biljke. Sisanjem so -
ka prenose se virusi, a njihova otpadna
ma terija (medna rosa) zagađuje biljke,
pru žajući gljivama koje uzrokuju buđ izvor
hrane bogate šećerom. Kroz oštećenja ko -
ja ove štetočine prave svojim sićušnim us -
tima, u biljke prodiru i bakterijske infekci-
je.
ZDRAVLJE BILJAKA
89
vRSte ŠtetOčina
(videti slike u boji na str. 462)
Neke vrste: Vrste koje sisaju biljni sok
(vaši); vrste koje se hrane korenjem (na
primer, žičnjaci u krtoli krompira); vrste
koje se hrane listovima (oštećenja od
livadske stenice i larva lisne ose - neke
vrste koje se hrane listovima jedu i stab-
ljike); vrste koje se hrane cvetovima (ja -
panske bube); vrste koje se hrane plodo-
vima (ose na jabuci); štetočine koje stva-
raju gale (na primer, gale na grani hrasta
može da izazove osa šišaruša).
ka oštećenja na biljkama. Grinja pupoljka
stvara otoke nalik galama na vršnim ili
boč nim pupoljcima, drastično smanjujući
rod biljaka. Gale na biljkama mogu da iza-
zovu i gljivične, bakterijske ili virusne in -
fek cije.
Smanjivanje PROBlema
DOBRim ODRŽavanjem BaŠte
Organskim baštovanima na raspolaganju
je niz tehnika kojima se održava prisustvo
štetočina i bolesti na pri hvatljivom nivou.
Ve ćina nije nova i može jednostavno da se
imenuje kao „domaćinsko ponašanje”, koje
se često zanemaruje u konvencionalnom
baš tovanstvu (koje primenjuje hemikalije),
u nastojanju da se ostvare neki drugi cilje-
vi. Domaćinske tehnike u suštini su pre -
ven tivne. Mnoge od njih svode se na zdrav
razum, a imaju i druge prednosti osim
sma njivanja štete od bolesti i štetočina.
Počnite od dobrog zemljišta
Zemljište može da ima drastično dejstvo
na zdravlje biljaka. Upoznajte baštensko
zem ljište (str. 33-36) i pokušajte da izabe-
rete biljke koje će mu odgovarati. Ako je
neophodno, poboljšajte strukturu i plod-
nost zemljišta kako biste podstakli jači,
uravnoteženiji rast biljaka. Kompostirane
or ganske materije će vam pomoći da sma-
njite uticaj štetočina i bolesti na zemljište,
kao i da gajite biljke koje su otpornije na
njihove napade.
čistoća bašte
Prenošenje štetočina i bolesti iz jedne u
drugu sezonu može da se spreči domaćin-
skim održavanjem bašte. Kompostirajte ot -
patke i obavezno stavljajte sve ono što je
možda zaraženo patogenim gljivicama ili
bak terijama ili štetnim insektima u sredinu
gomile, gde će biti uništeno toplotom koja
se stvara razlaganjem organskih materija.
Sve delove biljaka koji su zaraženi otpor-
nim patogenim elementima, kao što je iza-
zivač kupusne kile, kao i materije koje se
ne razlažu u kompostu, kao što su drve -
nas ti delovi zaraženi garežom, treba spalji-
vati.
Biljke koje prenose virusne infekcije tre -
ba ukloniti i kompostirati čim se uoče sim -
ptomi. Virusi ne mogu da opstanu bez ži -
vih domaćina i odumiru zajedno s njima u
gomili komposta. Uklonite samonikle biljke
krompira i paradajza koje često izrastaju
na gomilama komposta, jer mogu da budu
zaražene plamenjačom. Uklonite sve biljke
koje su zaražene štetočinama, ne čekajući
da one dovrše svoj razvoj. Obavezno uklo-
nite sve kolonije štetočina na biljkama koje
prezimljuju, naročito na kupusnjačama, a
sve ostatke takvih biljaka odmah kompo-
stirajte ili zakopajte da biste sprečili da
pos tanu rezervoar za štetočine i spore glji-
va koje prezimljuju.
Zimsko okopavanje izlaže mnoge šteto-
čine koje prezimljuju, u raznim fazama
raz voja, napadima ptica i insekata koji se
njima hrane. Kada čistite baštu, posvetite
pažnju bubama i stonogama koje imaju
ključ nu ulogu u suzbijanju štetočina. I nji -
ma je potrebno bezbedno mesto na kom
mogu neometano da se razvijaju.
izbor biljaka
Izaberite biljke koje odgovaraju klimat-
skim uslovima i tipu zemljišta u vašoj baš -
ti. One će dobro napredovati i biće manje
podložne napadima štetočina i bolesti. Ka -
da kupujete biljke, vodite računa da su
zdra ve - da ne prenose infekcije i da nisu
ZDRAVLJE BILJAKA
91
Rasad krompira
Rasadi krompira i nekih vrsta voća proda -
ju se sa atestom da nisu zaraženi virusi-
ma; uvek kupujte takve biljke, kao i va ri -
je tete koji su otporni na bolesti.
Higijena komposta
Toplota koja se stvara u procesu razlaga-
nja ubija mnoge patogene elemente, ali
ma terije koje su zaražene upornijim bo -
les tima, kao što je kupusna kila, treba
od baciti.
prerasle saksije - i uzimajte samo seme s
pouzdanim atestom. Budite oprezni kad
dobijate biljke na poklon. Osnovni način
širenja mnogih vrsta štetočina i patogenih
elemenata je prenošenje biljaka iz jedne
bašte u drugu.
Otpornost
Izvesne sorte, ili varijeteti biljaka, poka-
zuju otpornost na neke vrste štetočina i
bo lesti. To ne znači da su imuni, i samo po
sebi je retko kad dovoljno da potpuno zaš -
titi biljke. Bez obzira na to, otporni varije-
teti mogu da budu važan deo strategije in -
tegrisanog suzbijanja bolesti, naročito vi -
rus nih. Oni su nezamenljivi kad postoji vi -
sok rizik od napada određenih vrsta šteto-
čina i bolesti.
zasađivanje u paru
Zasađivanje u paru vrši se sa ciljem da
biljke jedna od druge imaju koristi. Ta teh-
nika često se pogrešno smatra osnovom
or ganskog suzbijanja bolesti i štetočina.
Iako postoje izvesni dokazi da pojedine
vrste pomažu drugim da ostanu zdrave, ne
bi bilo mudro osloniti se isključivo na upa-
rivanje da bi se štetočine i bolesti držale
pod kontrolom. Mnogo je napisano na tu
te mu, uključujući spiskove „dobrih” i „lo -
ših” parova raznih vrsta, ali malo je čvrstih
dokaza da taj metod funkcioniše, kao i
saveta u kojoj razmeri treba da se sade
razne vrste da bi to bilo delotvorno.
Zasad (
zasnivanje
je opštiji pojam koji
obuhvata sadnju i setvu, a ne znamo da li
sejemo iz semena
ili
sadimo u zemlju)
sa -
mo jedne vrste (monokultura) pravi je raj
za štetočine i bolesti, zato se uvek isplati
da se zasadi (poseje) više raznih vrsta - u
svim delovima bašte, ne samo u povrtnja-
ku. Raznovrstan zasad je i delotvoran i le -
po izgleda, zato se držite određene kombi-
nacije ako ona daje rezultate u vašoj bašti.
Ono što je delotvorno u jednoj situaciji, ne
mora da bude i u drugoj.
Postoje izvesni dokazi da jak miris kadi-
fice
(Tagetes patula)
drži belu vaš izvan
stak lenika, ali samo kad je biljka u cveta-
nju. U baštama na otvorenom, dokazano
je da su napadi šargarepinih muva ređi
kad se šargarepa gaji zajedno sa crnim lu -
kom, sve dok luka ima četiri puta više ne -
go šargarepe, ali i da dejstvo traje samo
dok luk aktivno raste, a prestaje čim počnu
da se stvaraju lukovice. Na površini cele
baš te, kombinacija ponekad nema veliko
dejstvo.
Započeta su istraživanja koja treba da
do kažu da uparivanje može da smanji šte -
tu od štetočina jednostavnim smanjiva-
njem šansi da štetočine dospeju na odgo-
varajuću biljku-domaćina. Kad se kupus -
njače izmešano zasade s nesrodnim vrsta-
ma kao što je boranija ili poseju zajedno s
detelinom, one su mnogo manje podložne
napadima kupusne vaši i kupusne muve.
Kada kupusna muva dospe na biljku, ona
je „proba” svojim nožicama. Ako sleti na
nekoliko odgovarajućih biljaka zaredom,
zaustavlja se da položi jaja. Ukoliko sleti
na neodgovarajuću biljku, odleteće negde
drugde.
Mešovita setva sorti koje su podložne, i
onih koje su otporne na bolesti, još je
jedna tehnika koja deluje uspešno, bar
kad su u pitanju bašte na otvorenom.
Prob na istraživanja pokazala su da zelena
salata može da se zaštiti od pepelnice na -
iz meničnom setvom otpornih i neotpornih
biljaka. Biljke koje privlače prirodne nepri-
jatelje štetočina i parazita (videti str. 96-
ORGANSKA BAŠTA
92
Sadnja u paru
Štetočine koje nalaze biljke- domaćine po
karakterističnom mirisu često zbunjuje
jak miris biljaka koje su sađene u paru s
njima. Tradicionalni saveti o setvi šarga-
repe u paru sa crnim lukom i gajenju ka -
difice u stakleniku verovatno imaju nauč -
nu osnovu.
mešovito sejanje
Sejanje cveća oko povrća podstiče opra-
šivanje i korisne insekte, a takođe ulep -
ša va useve nekih vrsta povrća.
stranama 96 i 97 prikazane su životinje ko -
je su delotvorni agensi suzbijanja štetoči-
na u bašti. Važno je da naučite da ih pre-
poznajete da biste mogli da podstičete nji-
hovo prisustvo i ostavite ih da na miru ra -
de svoj posao.
Da biste povećali broj grabljivica i para-
zita štetočina u bašti, nastojte da izbega-
vate upotrebu pesticida (čak i onih koji su
opisani na kraju ovog poglavlja). Pesticidi
ne samo da ubijaju grabljivice i parazite
štetočina, nego imaju i posredno dejstvo
uklanjanja njihovog izvora ishrane. Me šo -
vito sejanje cvetnica s povrćem i voćem
podstiče prisustvo grabljivica kao što su
parazitske ose, osolike muve i mrežokrilci,
čije se odrasle jedinke hrane cvetnim nek -
tarom.
Staništa i skloništa
Održavajte baštensko jezerce zbog grab-
ljivica u čijem životnom ciklusu postoji faza
koju provode u vodi. Obezbedite veštačka
gnezdišta, kao što su gomile drveta za so -
li tarne ose ili kutije za prezimljavanje mre-
žokrilaca (videti
Baštovanstvo za životinj-
ski svet
, str. 189). Dobar prekrivač i mini-
malno obrađivanje zemljišta stvaraju ideal-
ne uslove za prizemne bube (najdelotvor-
nije grabljivice puževa), a gusta trava oko
žbunova pruža mesto za prezimljavanje
ovih vrsta i bubamara.
Biološko suzbijanje
Mnoge grabljivice i paraziti mogu da se
kupe, obično putem naručivanja, da bi bili
uvedeni u staklenik ili baštu. Oni se nazi-
ORGANSKA BAŠTA
94
Bubamara
Odrasla jedinka bubamare lovi biljne vaši,
ali najveću štetu populaciji vašiju nanose
larve u razvoju (videti str. 96-97).
Crvendać
Kao i većina ptica pevačica, crvendać lovi
bezbroj insekata da bi nahranio svoje
gladne mladunce.
Žuta lepljiva zamka.
Ove zamke koriste se
za utvrđivanje prisustva štetočina - one ne
mogu da ih efikasno suzbijaju.
mOĆne gRinje
Grinja crveni pauk jedna je od najčešćih
štetočina na većini biljaka u staklenicima.
Ako se u staklenik dovoljno rano uvede
gri nja-grabljivica
Phytoseiulus persimilis,
ona će držati pod potpunom kontrolom
po pulaciju crvenog pauka.
Phytoseiulus
se obično unosi preko inertnog nosioca,
kao što je liskun, prskanjem po biljkama.
(Oba vezno ostavite rezervoar za prskanje
da leži postrance oko sat vremena pre
prs kanja, jer će inače sve grinje preći u
gor nje delove liskuna.) Da bi grinja
Phy -
to seiulus bila delotvorna, neophodno je
da temperatura bar jedan deo dana bude
20°C, a vlažnost da bude visoka, oko
60%. To odgovara grabljivici, ali ne i ple -
nu, što dodatno pomera ravnotežu u
njenu korist. Kao i u slučaju većine bio lo -
š kih agenasa suzbijanja štetočina, cilj ni -
je likvidacija, nego stavljanje pod kontro-
lu. Potrebno je da izvestan broj grinja cr -
ve nog pauka ostane u biljkama, kako bi
grinje
Phytoseiulus bile spremne da dej-
stvuju ako populacija štetočina ponovo
počne da se širi.
vaju
biološki agensi suzbijanja šteto čina.
Neki od njih, kao što su mrežokrilci i buba-
mare, podstiču rast prirodnih populacija;
češ će se radi o egzotičnim vrstama koje
suzbijaju određene štetočine, kao što je
parazitska osa
Encarsia formosa
, koja se
hra ni belom leptirastom vaši. U mnogim
slučajevima, uvođenje bioloških agenasa
daj e najbolje rezultate u zatvorenom pro-
storu (staklenicima, konzervatorijumima i
plastenicima), gde je kretanje ograničeno,
a klimatski uslovi mogu da se kontrolišu
tako da odgovaraju biologiji grabljivica,
ma da neke vrste grinja i insekata grabljivi-
ca mogu da se koriste i na otvorenom, ako
su uslovi povoljni i noćna temperatura os -
taje iznad potrebnog minimuma. Broj vrsta
bioloških agenasa koje amateri mogu da
nabave stalno se povećava.
korišćenje bioloških agenasa
suzbijanja štetočina
Uputstva za korišćenje bioloških agena-
sa suzbijanja štetočina se razlikuju u zavis -
nosti od vrste organizama, ali, pošto je reč
o živim bićima, neophodno je da se uput-
stava strogo pridržavate. Pošto biološki
agen si obično stižu poštom, a ponekad je
neophodno da više njih uvedete odjed-
nom, proverite rokove isporuke i izračunaj-
te približan dan prispeća. Planirajte unap -
red, tako da budete kod kuće kad vam
stig ne živi materijal, kako biste mogli da
ga upotrebite odmah.
Obratite pažnju na uslove, naročito na
temperaturu i vlažnost vazduha koji su ne -
ophodni, i izbegavajte upotrebu pesticida
pre i za vreme delovanja bioloških agena-
sa. Pažljivo posmatrajte biljke da biste na
vreme uočili štetočine i pravovremeno dej-
stvovali biološkim agensima. Populacije
grab ljivica obično se uvećavaju znatno
spo rije nego populacije štetočina. Kako
bis te sprečili da štetočine umaknu, važno
je da pravovremeno uvedete grabljivice u
baštu ili staklenik. Žute lepljive zamke u
stakleniku uhvatiće prve jedinke bele lepti-
raste vaši, što je znak da je vreme da se u
njega uvede biološki agens suzbijanja, pa -
razitska osa
Encarsia formosa
.
ZDRAVLJE BILJAKA
95
neki BiOlOŠki agenSi SUzBijanja ŠtetOčina
Štetočina Agens
Specifične potrebe
Bela leptirasta vaš Encarsia formosa (parazitska osa)
Optimalna temperatura 18-25°C.
Grinja crveni pauk Phytoseiulus persimilis (grinja grabljivica) Optimalna temperatura 18-25°C.
Vlažnost vazduha 60%.
Vunasta vaš
Cryptolaemus montrouzieri
Optimalna temperatura 20-25°C.
(buba grabljivica)
Vlažnost vazduha 70%.
Biljne vaši
Aphidoletes aphidimyza
Optimalna temperatura 21°C.
(larva grinje grabljivice)
Vlažnost vazduha 80%.
Žižak vinove loze Heterorhabditis megidis
Minimalna temperatura zemljišta 14°C.
(parazitski valjkasti crv)
Neophodna vlažnost zemljišta.
Štitasta vaš
Metaphycus helvolus (parazitska osa)
Temperatura od 20°C do 30°C.
Potrebna dobra osvetljenost.
Puževi
Phasmarhabditis hermaphrodita
Minimalna temperatura zemljišta 5°C.
(parazitski valjkasti crv)
Neophodna vlažnost zemljišta.
Tripsi
Amblyseus cucumeris (grinja grabljivica)
Optimalna temperatura 25°C.
Šumski crvi
Steinernema feltiae
Minimalna temperatura zemljišta 10°C.
(parazitski valjkasti crv)
Neophodna vlažnost zemljišta.
Listorošci
Heterorhabditis megidis
Minimalna temperatura zemljišta 12°C.
(parazitski valjkasti crv)
Neophodna vlažnost zemljišta. Koristite od
sredine do kraja leta.
zamke, PRePReke i SReDStva
za ODvRaĆanje
Prepreke, kao što su zidovi i ograde oko
bašte, koje sprečavaju zečeve da ulaze u
nju, koriste se još od srednjeg veka. Ka -
vezi za voće su još jedan tradicionalan na -
čin zaštite mekih plodova od ptica. Za raz-
liku od toga, prepreke za insekte su rela-
tivno skoriji izum. Najčešće su napravljene
od mreže i toliko malim otvorima - obično
manjim od 1.5 mm - da insekti ne mogu
da prođu kroz njih. Mreža omogućuje
mak simalnu propusnost svetla, vode i vaz-
duha, a zadržava insekte štetočine. Treba
je razlikovati od prekrivača redova, koji je
od neizatkanog materijala. On služi za zaš -
titu izniklih biljaka od oštećenja zbog kli-
matskih uslova i nekih vrsta štetočina (vi -
de ti str. 231), ali stalna upotreba sprečava
provetravanje i stvara idealne uslove za
napredovanje puževa i patogenih gljivica.
Upoznajte način života štetočina
Ponekad, kao u slučaju šargarepine mu -
ve, jednostavna ograda visine od 45 do 50
cm predstavlja dovoljnu prepreku. Ženke
koje traže biljku-domaćina lete nisko, poš -
to su slabi letači i vetar može da ih oduva
s pravca kretanja. Ograda ih sprečava da
dođu do leje sa šargarepom, a funkcioniše
i kao „dimnjak”, usmeravajući miris šarga-
repe uvis, dalje od ženki koje traže doma-
ćina.
Za bolje letače, kao što je leptir kupusar,
potrebno je potpuno prekrivanje biljaka.
Na taj način one se štite i od insekata kao
što su kupusne muve, koje polažu jaja u
bli zini stabljika kupusa, pošto se spuste na
odgovarajuće listove (videti str. 92). „Krag -
ZDRAVLJE BILJAKA
97
u zemlji. Mnogi od njih su dobri letači i hra -
ne se štetočinama koje jedu biljke. Privući
ćete ih ako svedete obrađivanje zemljišta
na najmanju meru i primenjujete prekriva-
če zemljišta.
Bubamare
Odrasli insekti, ali i larve su grabljivice koje
se hrane biljnim vašima i drugim bubama.
Bubamare mogu da se nabave kao biološki
agensi za suzbijanje štetočina. Na primer,
larva bubamare hrani se kolonijom vašiju
crnog pasulja.
gušteri
Mnoge vrste hrane se isključivo insektima i
drugim beskičmenjačkim štetočinama, u
ko je se ubrajaju puževi. Odrasli blavor
(beznogi gušter) grabljivac je koji se hrani
puževima.
kosci
Ovi lutajući, dugonogi grabljivci žive u zem-
lji i u srodstvu su s paucima. Za razliku od
njih, imaju telo od samo jednog segmenta.
Pauci
Svi pauci su grabljivci i hrane se insektima
i drugim zglavkarima. Sistemi lovljenja su
im različiti i ne koriste svi pauci mreže za
hva tanje plena. Od kosaca se razlikuju po
telu koje se sastoji od dva jasno definisana
segmenta.
Žabe i punoglavci
Odrasli primerci ovih životinja hrane se
mnogim vrstama štetočina; mlade jedinke
žive u vodi, zato će vam biti potrebno jezer-
ce u bašti (videti str. 198-201). Zelena ža -
ba, na primer, živi svuda gde postoji plit ka
površina slatke vode.
grinje
Mnoge grinje su grabljivice, a hrane se ug -
lavnom drugim vrstama grinja koje su biljo-
jedi. Neke od njih mogu da se nabave kao
biološki agensi za suzbijanje štetočina. N
pri mer,
Phytoseiulus persimilis je neprijatelj
grinje crvenog pauka i hrani se njegovim
ja jima.
ne”, odnosno čaše od jogurta sa uk lo -
njenim dnom, sprečavaju ženke kupus nih
muva koje polažu jaja da pristupe os novi
kupusa. Lepak za insekte onemogućava
prolaženje gmižućih insekata tamo gde
nisu poželjni. Naročito je delotvoran u suz-
bijanju ozimih moljaca u voćnjacima. Žen -
ke koje nemaju krila penju se na stab la
ujesen ili zimi. Na drveće mlađe od četiri
godine lepak se stavlja u obliku papirnih
traka, ne direktno na stabla. Ako je drvo
poduprto pritkama, ne zaboravite da leplji-
ve trake stavite i na njih.
Odbijanje puževa
Trake bakarne folije postavljene oko ma -
lih izdvojenih leja delotvoran su način zaš -
tite osetljivih biljaka kao što je mlada zele-
ORGANSKA BAŠTA
98
kako držati puževe na odstoja-
nju.
Drveni ram je visok 15 cm i leži
na poroznoj podlozi. „Vodeni rov” na -
činjen od jednog komada oluka spre-
čava puževe da prodru u kutiju. Kutiju
možete napuniti kupljenom zem ljom
za cveće ili zemljom iz bašte. Kako bis -
te sprečili da puževi, kao i njihova ja -
ja, dospeju zajedno sa zemljom u ku -
tiju, u zemlju iz bašte treba prethod no
da ubacite nematode ili valjkaste crve
koji se koris te u borbi protiv ove na -
pas ti (videti str. 95).
zvučne promene.
Ptice se brzo navikavaju na strašila, zato koristite što više različitih vrsta,
menjajte ih i povremeno premeštajte po bašti. Efikasna strašila koriste zvuk proizveden šuš -
tavom trakom, ili pokrete i svetlo, kao kugla sa ogledalima (1). Ova vetrenjača (2), naprav-
ljena od flaše za deterdžent, koristi zvuk i pokret. Lebdeća „ptica grabljivica” (3) od perja i
krompira, veoma je stara ideja.
Puževe možete da suzbijete i uvođenjem
pataka i pilića u baštu. Patke i patuljaste
ko koške naročito su korisne za tu svrhu,
pošto biljkama ne nanose značajnu štetu.
Živinu u povrtnjake možete da uvedete u
kratkom periodu između sezona različitih
vrsta, kao deo sistema rotacije.
Osnovna svrha zamki za insekte jeste
nadgledanje njihovih populacija, ali ako ih
ima u dovoljnom broju na manjim površi-
nama, mogu da pomognu u sprečavanju
odomaćivanja štetočina. U prodaji su i fe -
romonske zamke za mnoge vrste moljaca,
koje se sastoje od zaštićene lepljive ploče
i vrećice natopljene feromonom ženki.
Muž jaci moljaca pronalaze ženke po mirisu
feromona i lako nasedaju na zamku, sle-
ćući na lepljivu ploču. Uklanjanje mužjaka
nema veliko dejstvo na brojnost populaci-
je, pošto preživeli primerci spremno na -
dok nađuju učinak ubijenih insekata, ali u
manjim baštama nekoliko takvih zamki
čes to može da ili uništi znatan broj mužja-
ka da bude uočljivo dejstvo, ili da poreme-
ti proces parenja u dovoljnoj meri da se
smanji brojnost sledeće generacije molja-
ca.
Hranjenje štetočina
Kad se mlado povrće i druge biljke pre-
sade u nove leje, postaju privlačan izvor
hrane za puževe. Privucite ih sasvim mla-
dim ili starijim listovima zelene salate koje
ćete nekoliko dana ranije staviti ispod cigle
i crepova. Zamenite listove, sklanjajući za -
jed no s njima i puževe nakon nekoliko da -
na.
Gomila iseckanog lišća gaveza takođe
pomaže u raščišćavanju leja od puževa pre
setve. Potrebno je da se listovi, i puževi
koji se njima hrane, ostave na mestu ne -
koliko dana, a potom uklone noću. Okru -
žite mlade biljke zaštitnim prstenovima od
iseckanog lišća gaveza da biste zadržali
puževe dok se biljke ne učvrste.
PeStiCiDi U ORganSkOj
BaŠti
Kao krajnje sredstvo, organski baštovani
mogu da kori ste nekoliko insekticida i fun-
gicida. Iako su često manje štetni i imaju
kratkoročnije dejstvo od mnogih sintetič kih
pesticida, „organski” pesticidi su i dalje ot -
rovi koji mogu da, kao i sintetički, imaju
štetna dejstva na koris ne organizme. Nji -
hova upotreba je pod stalnim nadzo rom
or ganizacija koje postavljaju organske
stan darde.
Bezbednosni aspekt
Često se smatra da je svaki pesticid pri-
rodnog porekla - a to obično znači biljni
ekstrakt - prihvatljiv u organ skoj bašti. Ia -
ko su neki od tih proizvoda delotvorni i
sraz merno bezopasni po životnu sredinu,
njihovo korišćenje se ne preporučuje bez
prethodnog ispitivanja uspešnosti i bez -
ORGANSKA BAŠTA
100
akO mORate Da PRSkate, RaDite
tO BezBeDnO
- Ne koristite prskanje kao preventivnu
me ru.
- Pažljivo pročitajte uputstvo za upotre-
bu.
- Koristite kvalitetnu prskalicu.
- Prskajte samo kad je neophodno, direk-
tno po štetočinama ili celu biljku, ako joj
preti opasnost da bude pojedena.
- Rastvorite samo potrebnu količinu sred-
stva i nikad ga ne čuvajte.
- Prskajte samo po mirnom vremenu.
- Nikad ne prskajte kad su pčele van koš -
nice - najsigurnije je predveče.
- Nosite zaštitnu opremu - gumene ruka -
vi ce, masku i naočare.
- Uvek operite ruke posle prskanja.
Sumporni prah na grožđu
(videti sliku u boji na str. 462)
Tradicionalni lek, sumpor u prahu, prime-
njuje se na grožđu zbog suzbijanja pepel-
nice.
bed nosti i zvaničnog odobrenja za upo -
trebu. Pošto su troškovi ispitivanja i zva-
ničnog odobre nja visoki, to se retko doga-
đa. Neki proizvodi kućne izrade, kao što je
čaj od koprive ili kuvano lišće rabarbare
relativno su neškodljivi, ali drugi biljni pre-
parati spravljeni kod kuće mogu da budu
ekstremno otrovni.
U ponudi postoji više sredstava za prska-
nje na biljnoj osnovi (obično pod nazivom
„botanički”) koje današnji baštovani mogu
da kupe. Mnoga od njih su insekticidi s
dej stvom širokog spektra, što znači da uni-
štavaju više vrsta insekata, a označavaju
se kao prirodni ekvivalenti sintetičkim pes -
ticidima. Međutim, ova jaka jedinjenja ubi-
jaju i korisne insekte čime ozbiljno remete
prirodnu ravnotežu koju svi organski baš -
tovani teže da ostvare. Neka botanička
sred stva, kao što je rotenon, umereno su
otrovna za ljude i dobar deo životinja, a
veoma otrovna za ptice i ribe. Druga, kao
što su nim ili buhač, mogu da se upotrebe
ako postoji opasnost da određene štetoči-
ne nanesu ozbiljnu štetu usevima.
Prskajte biljke samo u krajnjem slučaju i
razmišljajte o tome da ubuduće sprečite
pojavu problema zbog kojih to radite!
ZDRAVLJE BILJAKA
101
DOzvOljeni PeStiCiDi
Sredstvo
Nim
Buhač
Insekticidni
sapun
Ulja od
povrća
Bordoska
čorba
Sumpor
Bacillus
thuringiensis
Koristi se protiv
Širokog spektra štetočina, uk -
ljučujući biljne vaši, larve lisnih
muva, bube, tripse i bele vaši.
Biljnih vaši
Biljnih vaši; belih vaši; grinje
crvenog pauka; štitastih vaši;
puževa
Biljnih vaši; belih vaši; tripsa;
štitastih vaši; grinje crvenog
pauka
Krastavosti jabuke; ukovrdža-
nosti breskvinog lista; plame-
njače krompira
Pepelnice; crne pegavosti ruža
Gusenica štetočina
Izvor / poreklo
Iz semena
Azadirachta
indica
Ekstrakt iz cvetnih gla -
vica
Chrysanthemum
cinerariaefolium
Masne kiseline
ekstraho vane iz biljnih
materija
Povrtarske kulture
Jedinjenje bakra i
sumpora
Prirodni mineral
Bakterijske spore koje
proizvode proteine
otrovne za insekte
Napomena
Može da bude štetno po neke
vrste korisnih insekata.
Može da škodi korisnim insektima,
ali nema dugotrajno dejstvo.
Uklanja štetočine, ali ih ne
povređuje.
Može da ošteti osetljivije biljke.
Ne koristite na fuksijama, begoni-
jama ili sadnicama biljaka, jer
može da ošteti lišće.
Opasno po ribe, stoku i gliste
(zbog nagomilavanja bakra u
zemljištu)
Može da naškodi grinjama grablji-
vicama; ne koristite na mladim
jabukama i ogrozdu.
Protein izaziva paralizu usta i
creva organizma domaćina; razla-
že se na suncu; obično je potreb -
no ponavljanje primene.
ba cite. Gajite biljke za prijatelje, za škole,
komšije ili za dobrotvorne akcije.
- Povećaćete raznovrsnost.
Organski
pro izvedeno seme i biljke mogu da se ku -
pe, ali je raznovrsnost ponude ograničena.
Gajenjem sopstvenih biljaka, povećaćete
raz novrsnost. Mnogi retki i neobični varije-
teti voća, povrća i ukrasnih biljaka ne mo -
gu da se nabave od preduzeća za proiz -
vod nju semena i u rasadnicima. U takvim
okol nostima, potrebno je da se oslonite na
sopstvene veštine u razmnožavanju da bis -
te dobili biljke koje želite.
- Da biste vodili računa o lokalnoj sredi-
ni.
Smanjite izdatke za transport gajeći
ono što vam treba i tamo gde vam treba,
umesto da se oslanjate na skupe isporuke
izdaleka kojima samo nanosite štetu život-
noj sredini.
vegetativnO
RazmnOŽavanje
Razmnožavanje podrazumeva gajenje
ce le biljke iz jednog njenog dela. Može da
se primenjuje na svim biljkama osim jed-
nogodišnjih i dvogodišnjih, koje se uvek
ga je iz semena. Ipak, ne zaboravite da su
mnoge vrste biljaka iz leja, koje gajimo
kao jednogodišnje i odbacujemo svake go -
dine, u stvari osetljive višegodišnje biljke
koje zimi mogu da se razmnožavaju pomo-
ću reznica, ako im obezbedite toplotu i
sklo nište.
Za razmnožavanje mogu da se koriste
stab ljike, korenje, pa čak i listovi, zavisno
od vrste biljke. Prednost ovog načina raz-
množavanja je u tome što su izdanci iden-
tični roditeljskoj biljci, bez genetskih vari -
jacija do kojih može da dođe kad čuvate
seme biljaka. Takođe, to je jedini način
raz množavanja besemenih biljaka koje ne
stvaraju klijavo seme - primer je kamilica
za travnjak „trenejg”, gajena tako da ne
cveta.
Deoba biljaka
Deoba - isecanje ili čupanje biljaka koje
rastu u grupama na delove, od kojih je
svaki s korenom i izdankom - najbrži je i
najlakši način razmnožavanja zeljastih vi -
šegodišnjih biljaka (videti str. 175), koji za
kratko vreme daje krupne biljke u cvetu.
Takođe, to je način da se biljke podmlađu-
ju. Većina vrsta može da se deli u proleće
ili jesen. Deoba je delotvorna i za biljke
kao što su čičoka i narcis koje ispod povr-
šine formiraju grupe mesnatih organa za
skladištenje - lukovice, gomolje ili krtole.
One mogu krajem sezone da se iskopaju,
podele, uskladište i zasade narednog pro-
leća.
Delovi veličine pesnice ili potpuno formi-
rane lukovice mogu da se sade bez potre-
be za dodatnom toplotom ili zaštitom. Ma -
njim delovima biljaka, uključujući i lukovi-
čice koje liče na češnjeve belog luka, a for-
miraju se oko grupa lukovica, više odgova-
ra da budu izvađeni iz saksija na godinu ili
dve.
Odsecanje stabljika
Vrhovi i delovi stabljika mogu da se sta -
ve u saksije s kompostom ili u zemlju da bi
se iz njih razvilo korenje. Iako se sve rez-
nice brže ukorenjuju ako se zemljište do -
datno zagreva, većini to nije neophodno.
Sklanjanje u staklenik ili stavljanje na pro-
zorski sims potrebno je samo reznicama
uzetim s mekih delova izdanaka, koje bi se
brzo isušile i uvenule na otvore nom. Iako
takvim reznicama treba vlažna atmosfera,
ne treba ih previše zalivati jer će meko
tkivo istruliti. Zbog toga kompost koji ko -
ris tite mora da bude dobro oceđen i izme-
šan sa šljunkom ili peskom (videti
Zemlja
za saksije
, str. 113).
Hormoni u prahu za ubrzan rast korenja
ne smatraju se odgovarajućim organskim
dodatkom. Većina biljnih vrsta dobro se
uko renjuje bez posebnih tretmana.
vrste reznica sa stabljika
Iako nije loše da eksperimentišete ako
vam se za to ukaže prilika, u načelu uzi-
majte odgovarajuću vrstu reznica u odgo-
varajuće vreme i da biste povećali izglede
GAJENJE BILJAKA
103
za uspeh, uzimajte ih više nego što vam je
potrebno.
-
Meke reznice
su izdanci uzeti uglavnom
sa otpornih višegodišnjih biljaka i osetljivih
biljaka iz leja u proleće i početkom leta,
dok iz biljaka izrastaju jaki, meki, mesnati
delovi. Vrhovi stabljika najlakše se odseca-
ju i ukorenjuju. Među najpogodnijim za
po četnike su ukrasna kopriva, geranijum i
mačja metvica. Pošto njihovi izdanci aktiv-
no rastu, potrebno je da obezbedite odgo-
varajuće količine vlage, svetlosti i toplote
kako biste podstakli ukorenjivanje, a rezni-
ce morate da izvadite iz saksije i držite pod
pokrivačem.
- Poluzrele reznice
uzimaju se neposred -
no pre nego što u tekućoj sezoni rasta bilj-
ke počnu da odrvenjuju pri osnovi. Dobre
su za gajenje svih vrsta drvenastih biljaka,
uključujući male žbunove kao što su lavan-
da i patuljasti šimšir, što ih čini idealnim za
stvaranje većeg broja biljaka za živice.
Takođe, iz poluzrelih reznica dobro se uko-
renjuju četinari i mnoge vrste penjačica.
Uzimanje mekih reznica s vrha stabljike.
Odaberite jak izdanak koji ne cveta, dugačak
8-10 cm i odsecite ga neposredno iznad kolenca (1). Odsecite reznicu neposredno ispod ko -
lenca (2) i uklonite listove s donje polovine svake reznice (3). Stavite reznicu u saksiju koja
sa drži mešavinu krupnog peska i tresetne mahovine u srazmeri 1:1, tako da prvi list bude tik
iznad zemljišta (4). Sadržaj saksije treba da bude vlažan, ali ne previše. Prekrijte saksiju pla-
stičnom vrećom da bi se zadržala vlažnost. Od dva komada savijene žice napravite štit koji
će držati vreću tako da ne dodiruje reznice, jer bi inače počele da trule. Sklonite je s direk-
tne sunčeve svetlosti. Kad se reznice ukorene, postepeno im povećavajte otpornost (videti
str. 112 i 231) pre nego što ih izvadite iz saksije, da bi se navikle na smanjenu vlagu i jaču
svetlost.
ORGANSKA BAŠTA
104
ljan, razvijaju čak nadzemno korenje). Tu
osobinu možete da iskoristite - a kod nekih
drugih drvenastih vrsta da podstaknete -
da biste proizveli nove biljke, tako što ćete
od biljke roditelja odseći ukorenjene živice
i, ako su dovoljno razvijeni, zasaditi u sak -
sije ili zemlju. Ožiljavanje je naročito koris -
no za razmnožavanje paviti, rododendro-
na, kamelija i magnolija, koje se teško
uko renjuju iz reznica.
Žbunove ožiljavajte u proleće, a penjači-
ce početkom leta. Ukorenjivanje obično
tra je najmanje godinu dana, ponekad i du -
že. Iskopajte rupu pored biljke roditelja i
savijte stabljiku u nju, ostavljajući da oko
15 cm viri iznad zemljišta. Pribijte izdanak
nadole komadom savijene žice, vratite
zem lju u rupu i stavite kamen odozgo da
drži izdanak na mestu i zadržava vlagu.
Za secanje zakopane stabljike ubrzava uko-
renjivanje. Zarežite stabljiku ili je uvrnite
ta ko da pocepate koru. Kada iz stabljike is -
pod kamena počnu da rastu novi izdanci,
to je znak da se ukorenila i da može da se
odvoji od biljke roditelja.
POčinjanje OD Semena
Seme je proizvod oplođenog cveta. Ono
sadrži embrion biljke smešten u zaštitnom
omotaču. Takođe, seme sadrži rezerve
hran ljivih sastojaka potrebnih embrionu u
klijanju, sve dok ne postane sposoban za
samostalnu ishranu.
Proizvodnja organskog semena na veliko
relativno je novijeg datuma. Danas putem
standardnih kataloga može da se kupi og -
raničen, ali stalno rastući izbor semena,
ug lavnom povrća. Takođe, postoje predu-
zeća koja isporučuju isključivo organski
pro izvedeno seme. Ako ne možete da na -
bavite organsko seme koje tražite, najbo-
lje je da kupite seme koje nije tretirano
hemikalijama ili da ga proizvedete sami.
Šta je potrebno semenu
Da bi seme uspešno proklijalo, potrebna
mu je vlaga, vazduh i odgovarajuća tem -
pe ratura. Većini semena više odgovara kli-
janje u mraku, iako je nekim vrstama, na -
ročito sitnog semena, potrebno da budu
izložene svetlosti. Uspeh zavisi i od životne
sposobnosti semena. Sveže seme i ono ko -
je je bilo skladišteno u dobrim uslovima
(videti str. 122) brže će klijati i daće jače
ponike nego staro ili loše skladišteno se -
me.
Seme može da se seje direktno u zemlju
ili u naročito pripremljenu mešavinu, kao
što je zemlja za saksije. Na taj način ono
dobija neophodnu mešavinu vlage i vazdu-
ha. Odgovarajuća temperatura zemljišta ili
saksije presudna je za klijanje. Seme ima
ORGANSKA BAŠTA
106
UkORenjivanje RezniCa U
PlaStičnim vReĆama
To je zamena za ukorenjivanje mekih rez-
nica u saksijama ili na otvorenom, koja
naročito dobre rezultate daje kod karan-
fila i fuksija. Isecite neprozirnu plastičnu
vreću tako da napravite dugačku traku ši -
roku oko 25 cm i presavijte je napola uz -
duž, da napravite prevoj. Duž prevoja si -
pajte mešavinu zemlje i šljunka. Položite
reznice na mešavinu tako da njihove gor-
nje trećine vire iz zemlje, a potom urolaj-
te plastiku kao palačinku i vežite je gumi-
com. Pažljivo zalijte, pošto nema rupa za
drenažu, i ostavite na toplom mestu, iz -
van direktne sunčeve svetlosti. Kad rezni-
ce puste koren, skinite gumicu, odmotaj-
te plastiku i zasadite ih u saksije.
tvRDi OmOtači Semena
Mnoge vrste graška, kao što su šećerac,
žutilovka
(Cytisus) i glicinija imaju tvrde
omotače semena, koji im omogućuju du -
gotrajan opstanak dok čekaju odgovara-
juće uslove za klijanje. Podstaknite klija-
nje tako što ćete zagrebati semenke - za -
secite omotač nožem ili blago protrljajte
seme šmirgl-papirom.
specifične potrebe, koje uslovljavaju gde i
kada određenu vrstu treba sejati.
Zavisno od vrste biljaka, klijanje može
da uspori previše niska, ali i previše visoka
temperatura. Faza klijanja, kada seme prvi
put upija vodu, najosetljivija je na tempe-
raturu. Rast nekih osetljivijih biljaka, kao
što su kukuruz šećerac ili boranija, može
da bude trajno narušen ako je u toj fazi
temperatura preniska. Klijanje crnog luka,
zelene salate i celera, s druge strane, mo -
že da bude usporeno kad je temperatura
previsoka.
Poseban tretman
Povrće i mnoge vrste ukrasnih biljaka
go dinama se gaje tako što im seme klija
brzo i pravilno. Poljsko cveće, žbunje i dr -
ve će često klija nepravilno ili neće da pro-
klija dok ne dobije poseban tretman.
- Tvrdi omotač semena treba zagrebati
tako da voda i vazduh mogu da prodru
kroz njega (videti okvir
Tvrdi omotači se -
me na
).
- Mnogim vrstama drveća, žbunja i polj-
skog cveća koje rastu u hladnijim predeli-
ma, kao što su glog, imela i jagorčevina,
potreban je period niske temperature pre
nego što im seme proklija. Posle sejanja,
ostavite posude napolju preko zime.
Takođe, krupnije seme možete i da sta-
vite u vlažan pesak i ostavite u frižideru
ne koliko meseci. Ovaj postupak naziva se
stra tifikacija.
Ako se ponici ne pojave, osim neuspelog
klijanja uzrok može da bude i nešto drugo,
na primer štetočine, bolesti ili loši uslovi za
rast (videti str. 112).
Sejanje na OtvORenOm
PROStORU
Najjednostavniji i najneposredniji način
gajenja mnogih vrsta biljaka jeste sejanje
na otvorenom prostoru. Ključ uspeha je da
obezbedite da uslovi za sejanje u zemljištu
- temperatura i količina vlage - budu baš
kakvi su potrebni. Tu veštinu steći ćete sa
iskustvom.
Priprema zemljišta
Nekoliko sedmica pre planiranog datuma
sejanja, pripremite zemljište prema potre-
bama biljaka koje nameravate da poseje-
te. Ako je izvodljivo, prethodne jeseni pre-
krijte zemljište kompostom od lišća na
mes tima gde ćete da sejete. Time ćete po -
boljšati strukturu njegovog površinskog
slo ja iz kog klijaju ponici. Od koristi će biti
i opalo lišće, koje pre sejanja možete da
skupite grabuljama.
Ne obrađujte zemljište ako je previše
vlažno - jer ćete pokvariti strukturu, što će
usporiti klijanje i rast. Ako vam se za čizme
lepi blato, to je znak da treba da obustavi-
te radove dok se zemlja ne prosuši.
Ukoliko se zbog klimatskih uslova na
zem ljištu stvara pokorica, sprečiće prokli-
javanje semena, ali postoje mere koje u
tom slučaju pomažu klijanju posle sejanja
(videti okvir
Mere protiv pokorice
, na sle -
de ćoj strani).
Stvaranje leje
Izgrabuljajte zemlju da postignete finu
rastresitost. Ponekad se preporučuje sabi-
janje leje, ali bolje je da pustite da se zem-
ljište samo slegne tokom nekoliko sedmi-
GAJENJE BILJAKA
107
temPeRatURe klijanja
Seme
Raspon temperature
Kupus
5-32°C
Praziluk i crni luk
7-21°C
Celer
10-19°C
Kukuruz šećerac
10°C
Boranija
12°C
Zelena salata (puterka) 25°C
Paradajz
15°C
Mak
15-21°C
Kadifica
18-25°C
Begonija
18-25°C
Nedirak (lepi jova)
20-25°C
Ladolež
18-24°C
Dragoljub
15-21°C
Bob
5°C
Sejanje s gelom
Sejanje s gelom (slika dole) je pogodan
način ubrzavanja klijanja u zatvorenom
prostoru i sejanja semena napolju bez
opas nosti da se osetljivi korenčići oštete
pri klijanju.
Ovako posejani ponici često niknu 2-3
sedmice ranije nego oni iz suve podloge.
Sejanje sa gelom daje veće prinose sporo
klijajućih biljaka, kao što su rana šargare-
pa, paštrnak i crni luk. Paradajz koji raste
na otvorenom može da se seje direktno u
zemlju u predelima s kratkom vegetacio-
nom sezonom.
Proređivanje
Kad ponici niknu, obično je potrebno da
se prorede. Borba za svetlost, vodu i hran-
ljive sastojke je žestoka i, ako ne uklonite
višak, na kraju ćete dobiti gomilu zakržlja-
lih biljaka. Najpre iščupajte slabe, tanke
ponike, tako da postignete da se ponici ne
dodiruju. Možda ćete morati da ponovite
postupak jednom ili dvaput pošto ponici
usled rasta „guraju” jedni druge. Na većini
GAJENJE BILJAKA
109
Sejanje s gelom.
Stavite seme na vlažan papirni ubrus u plastičnoj kutiji (1). Poklopite kuti-
ju i držite je na temperaturi od oko 21°C dok korenje ne počne da se razvija. Kad klice poras -
tu do oko 5 mm dužine (2), pažljivo ih sperite sa ubrusa u plastičnu cediljku s finom rešet-
kom. Napravite smesu od lepka za tapete koji ne sadrži fungicide tako što ćete ga razrediti
na polovinu uobičajene jačine. Kad se zgusne, dodajte seme (3) i blago promešajte, nasto-
jeći da ne dodirujete osetljive semenke. Sipajte smesu lepka i semena u plastičnu vreću i
vežite čvor na vrhu. Napravite plitku brazdu u zemljištu vrhom motike i nakvasite je. Odsecite
ćošak plastične vreće i istisnite seme u brazdu (4). Za tu svrhu možete da koristite i kesu za
ukrašavanje torti. Prekrijte seme i blago ga utapkajte u zemlju ravnom stranom grabulja.
Odr žavajte brazdu vlažnom po suvom vremenu.
pakovanja semena naznačen je idealan
„konačan razmak” za biljke koje sejete. U
povrtnjaku on varira u zavisnosti od nači-
na na koji gajite povrće (na primer, u uza-
nim lejama ili tradicionalnim redovima) i
veličine korena, lukovica ili lisnatih glavica
koju želite da postignete za branje.
Problemi sa štetočinama
Ponekad se dogodi da seme proklija, a
ponik ne nikne. Puževi, korenove muve,
miševi i stonoge često uništavaju ponike
pre nego što ugledaju svetlo dana. Pre -
krivači, zamke i prepreke (str. 97) odvraća -
ju neke vrste štetočina.
Sejanje U zatvORenOm
PROStORU
Gajenje mladica u saksijama u stakleni-
ku, plasteniku ili na prozorskom simsu
omo gućuje biljkama da počnu da rastu
ranije nego što bi to bilo moguće na otvo-
renom i pomaže im da se sačuvaju od šte-
točina. To je naročito pogodno za osetljivi-
je vrste, ali je korisno i za otporne biljke.
Mladice mogu da se gaje u saksijama dok
na zemljištu na kom će biti posejane rastu
druge kulture.
gde da sejete
Staklenici ili zaštitni sanduci najbolja su
mesta za gajenje biljaka, ako su dobro i
ravnomerno osvetljeni. Zagrevanje odozdo
najekonomičniji je način pružanja toplote
biljkama - bilo putem grejača s termosta-
tom ili zagrejanih klupa (videti str. 218).
Kao izvor toplote mogu da se koriste i pre-
krivači s grejačima ili kablovi za zagrevanje
koji se ukopavaju u pesak u kutijama. Za
većinu biljaka dovoljna je temperatura od
18 do 21°C.
Mladice mogu da se gaje i u kući, iako
često nije lako da im se obezbedi dovoljna
količina svetla koja im je neophodna da ne
bi postale previše izdužene. Ako je seme-
nu potrebna dodatna toplota da bi prokli-
jalo, korisno je da imate grejač, mada je
često dovoljno da saksije stavite na vrh fri-
židera ili iznad radijatora. Proveravajte
tem peraturu nekoliko dana pre nego što
posejete seme da biste bili sigurni da je u
prihvatljivim granicama. Čim biljke niknu,
prebacite saksije na osunčani prozorski
sims. Okrećite saksije svakog dana da se
biljke ne bi iskrivile na onu stranu s koje im
dolazi sunce. Obložite kutiju aluminijum-
skom folijom, odsecite stranu koju ćete
ok renuti ka prozoru i dobićete reflektor
sun čeve svetlosti koji će osvetljavati mla-
dicu sa svih strana i tako joj obezbediti
pravilniji rast.
U čemu da sejete
Možete da sejete u raznim vrstama po -
suda, od kupljenih ili recikliranih do onih
za kućnu upotrebu. Osnovni uslovi su da
posuda ima drenažu, da je dovoljno čvrsta
i nezagađena bolestima i hemikalijama
opasnim po biljke.
- Saksije.
Glinene saksije su porozne, što
znači da omogućuju da vazduh prodire do
korenja, a vlaga isparava kroz glineni zid,
čime se smanjuju eventualni problemi
zbog preteranog zalivanja. Međutim, one
su skuplje od plastičnih i mnogo teže se
čiste. Plastične saksije smanjuju količinu
za livanja, što je prednost kad koristite
sme su za saksije bez zemlje, koja se brže
suši. Biološki razgradljive saksije, od papi-
ra i sličnih materijala, presađuju se zaje-
dno s biljkom da bi se smanjilo remećenje
korena.
- Plitice za seme.
Plitice duboke 5-7 cm
različitih dimenzija. Drvene su danas retke.
Plastične su jeftinije i lakše se čiste.
- Višećelijske plitice.
Plitice s više ćelija -
takozvane modularne - proizvode se od
plastike i stiropora. Iz plastičnih se lakše
vade biljke i mogu da se koriste više -
ORGANSKA BAŠTA
110
Savršena za razmnožavanje
Masivna radna klupa smeštena u šarenoj
hladovini, na podu koji se lako čisti, ideal-
no je mesto za sejanje i gajenje biljaka u
saksijama.
je biljkama potrebna. Brze promene mogu
da izazovu zakržljavanje, pa čak i da ubiju
biljke. Nemojte da sejete vrste kojima prija
toplota rano, osim ako nemate uslove da
ponicima obezbedite dovoljne količine
toplote i svetlosti kad proklijaju.
- Svetlost.
Premalo svetlosti uzrokuje iz -
duživanje i klonulost biljaka. Ipak, pazite
kad osetljive ponike izlažete direktnim
sun čevim zracima. Oni vrlo lako mogu da
izgore na suncu, naročito ako su neko vre -
me rasli na difuznom svetlu.
- Zalivanje.
Obavezno održavajte zemlju
u saksiji vlažnom, ali ne preterujte sa zali-
vanjem. Zemlja s puno vode uskraćuje ko -
renju ponika kiseonik, a omogućuje orga -
niz mima koji izazivaju bolesti da napredu-
ju. Koristite čistu, nezagađenu vodu. Za
po nike je najbolja voda iz slavine. Jak rast
možete da podstaknete povre menim prs -
kanjem ekstraktom morske trave. Efikasan
način zalivanja ponika bez kvašenja listova
jeste da saksije ili plitice postavite u posu-
de s vodom. Izvadite ih kad se površina
zemlje ovlaži i ostavite da se ocede.
- Glađenje.
Blago glađenje ponika koje
se gaje u zatvorenom prostoru pomaže da
oni izrastu u jake, čvrsto ukorenjene biljke.
Problemi
Problem s truljenjem, poznat pod nazi-
vom
poleganje
, čest je kod ponika i može
da se brzo proširi na sve posejane biljke.
Njega uzrokuju gljivice koje uspevaju u
pos tojanim hladnim i vlažnim uslovima.
Po nici koji su inače zdravi, poležu na zem-
ljište dok stabljike i koren postaju crni i
istanjeni. Da biste izbegli poleganje:
- sprovodite higijenske mere (videti str.
227-228);
- ne zalivajte previše;
- obavezno obezbedite dobro provetra -
va nje ponika, bez izlaganja hladnoj pro-
maji;
- ne dozvolite da ponici izrastu suviše
gus to.
Mravi i mokrice, koji inače nisu štetoči-
ne, mogu da stvore haos među ponicima.
Držaćete ih podalje od klupa u stakleniku
ako noge klupa premažete mašću ili ako ih
postavite u posude s vodom, pod uslovom
da nijedan deo klupe ne dodiruje zid, jer to
mravima i mokricama pruža zaobilazni put
do biljaka.
Prostor
Dajte ponicima dovoljno prostora za
rast. Gusto posejane biljke takmiče se za
ograničene količine svetlosti, vode i pros -
tora, a u takvim uslovima bolesti se brzo
šire. Biljke koje se oštete u ovoj fazi često
se nikad ne oporave. Pravilan razmak iz -
me đu biljaka prilikom sađenja jedan je od
najboljih načina da izbegnete probleme
ko je izaziva prenatrpanost. Takođe, mora-
te intenzivno da proređujete ponike, što
pre to bolje. Ostavite najzdravije, najjače
jedinke, a ostale uklonite.
ORGANSKA BAŠTA
112
glađenje mladica.
Ponici gajeni u zatvore-
nom prostoru ug lavnom su viši i slabiji od
onih koji se gaje na otvorenom. Da bi posta-
li kraći i jači, možete da ih gladite, bez boja-
zni da će ih to na bilo koji način oštetiti.
Biljke ne morate da gladite pojedinačno. Sve
što vam treba je komad kartona kojim ćete
10-20 puta blago prevlačiti preko plitice s
ponicima. Biljke najbolje reaguju na glađe-
nje rano ujutro.
Ponike u pliticama treba da presadite
kad se na njima, posle klicinih, pojavi prvi
par pravih listova (slika na prethodnoj
strani). Ako su ponici u višećelijskoj plitici,
nema potrebe da to radite.
kaljenje
Mlade biljke moraju postepeno da se na -
viknu na hladnije i manje vlažne uslove za
rast. Taj proces se naziva kaljenje (videti
str. 231). Najbolje je da to radite u zaštit-
nom sanduku. Takođe, možete biljke da
pre krijete zaštitnim zvonom ili prekrivačem
za redove, koji ćete postepeno sklanjati
to kom nekoliko dana.
zemlja za SakSije
Da biste proizveli zdrave ponike i uspeš -
no gajili biljke u saksijama i drugim posu-
dama, koristite razne mešavine zemlje - za
sejanje, za presađivanje ili višenamensku.
Baštensko zemljište često daje slabe rezul-
tate. Složena ravnoteža mikroorganizama,
vazduha i hranljivih sastojaka lako se re -
me ti u ograničenim, veštačkim uslovima
po suda za biljke. Organske mešavine zem-
lje možete da kupite ili da ih sami pravite.
idealna zemlja za saksije
- Istovremeno zadržava vlagu i ima do -
voljnu količinu vazduha u sebi.
- Sadrži odgovarajuće količine hranljivih
sastojaka.
- Omogućuje razvoj jakog korenskog sis -
tema.
- Ima ujednačenu konzistenciju i predvi-
dljivo reaguje.
- Nema patogenih elemenata.
mešavine sa zemljom i bez nje
Bilo da je kupljena ili kućne proizvodnje,
zemlja za saksije obično sadrži kabaste
ma terije bogate ugljenikom i dodatne sas -
tojke za poboljšavanje drenaže, kao što je
pesak. Većina kupovnih mešavina koje su
da nas u prodaji ne sadrže crnicu i ilovaču
(koja u ovom kontekstu znači sterilizovano
ili pasterizovano zemljište fine teksture iz
gornjeg sloja zemljišta). One su zbog toga
lakše za rukovanje, mada ne i za održava-
nje. Na primer, veoma teško ih je ponovo
navlažiti kad se osuše.
Nekim biljkama, kao što su hrizanteme i
fuksije, više odgovaraju mešavine sa crni-
com i ilovačom. One su korisne i za biljke
koje se gaje na popločanim delovima baš -
te i u saksijama, zbog veće specifične teži-
ne, količine hranljivih sastojaka i kapacite-
ta zadržavanja vode.
Na kupovnim mešavinama obično je jas -
no obeležena vrsta upotrebe. Međutim,
pojava mešavina za više namena, koje
mo gu da se koriste i za sejanje i za gaje-
nje, delimično je ukinula jasnu razliku. Evo
osnovnih pravila.
- Mešavine za sejanje
bez crnice; sasto-
je se od jednakih delova kabastih materija
fine teksture (kao što je treset) i liskuna,
GAJENJE BILJAKA
113
PReSađivanje
Kineski štapić za jelo ili štapić za mešanje
koktela odlične su alatke za presađivanje
ponika. Pre presađivanja dobro zalijte
zem lju u saksiji. Izvadite pažljivo ponik i
držite ga za jedan od klicinih listova dok
ga spuštate u rupu koju ste izdubili u no -
voj posudi. Postarajte se da klicini listovi
ostanu znatno iznad površine, jer će u
sup rotnom verovatno istruliti.
kOmPOSt U SakSijama
Zreli, pokriveni baštenski kompost odli-
čan je dodatak mešavinama zemlje, ali,
suprotno od očekivanog, čist kompost se
ne preporučuje kao zemlja za saksije. On
je suviše bogat hranljivim sastojcima za
ve ćinu ukrasnih biljaka, ali u kombinaciji
sa zemljom iz gornjih slojeva zemljišta,
pes kom i drugim sastojcima, čini idealnu
me šavinu. Kompost pruža sve hranljive
sas tojke biljkama koje se gaje u saksija-
ma i poboljšava drenažu i aeraciju meša-
vine. U njemu ima i organizama koji suz-
bijaju gljivična oboljenja.
GAJENJE BILJAKA
115
Kompostirana kora
- pH 5-6,5
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Suzbija bolesti korenja
- Dobra izolacija od prevelike količine hranljivih sas -
to jaka
- Nepodesna za kapilarne sisteme navodnjavanja
- Preterano drenirana ako se koristi sama, najbolje je
da se izmeša s finijim materijalima
- Nepodesna za manje višećelijske plitice
Kokosova vlakna
- pH 5,8-6,5
- Povećavaju zapreminu
- Visok sadržaj kalijuma
- Dobra aeracija i kapacitet za zadržavanje vode
- Podstiče rast korenja
- Površina se brzo isušuje, a sloj ispod nje ostaje vla-
žan - tako da lako dolazi do prevelike vlažnosti
Piljevina
- Niska pH vrednost
- Dobra kao kabasta materija kombinovana sa ilova-
čom u mešavinama za saksije
- Veoma dobra drenaža
- Zadržava hranljive sastojke
- Potrebno je temeljno kompostiranje pre upotrebe
Treset
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Niska pH vrednost
- Teško se ponovo vlaži kad se osuši
- Izaberite neku drugu materiju kad god možete
Kompost od lišća (star 2 godine)
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Dobra konzistencija i zadržavanje vlage
- Sadrži mikroorganizme koji suzbijaju bolesti
- Dobar kad se koristi samostalno kao zemlja za se -
janje
- Često u njemu izrastaju ponici korova
- Odličan kao dodatak mešavinama za saksije, po -
ma že u održavanju rastresite strukture
Đubriva životinjskog porekla
- Nepodesna za biljke kojima prija kiselo zemljište
- Visok sadržaj hranljivih sastojaka
- Najbolje je kad se kompostiraju sa slamom ili dru-
gim kabastim materijama
- Korisna su za biljke kojima treba mnogo hrane, kao
što je paradajz
Perlit i liskun
- Veoma laki materijali koji poboljšavaju drenažu
Baštenski kompost
- Povećava zapreminu i količinu hranljivih sastojaka
- Najbolje je kad se koristi u mešavinama za saksije
- Pomaže u suzbijanju bolesti
- Često sadrži seme korova
- Varira u kvalitetu i konzistenciji
Gradski kompost (dobijen preradom organskog
gradskog otpada)
- Promenljiva pH vrednost od 6 do 9
- Povećava zapreminu i količinu nekih hranljivih sas -
tojaka (ima visok sadržaj kalijuma)
- Pomaže u suzbijanju bolesti
- Dobra izolacija
- Nepodesan za biljke kojima prija kiselo zemljište
- Potrebno je da mu se dodaju inertne materije da bi
se uspostavila ravnoteža hranljivih sastojaka
Kompost od pečuraka
- Visoka pH vrednost
- Nepodesan za biljke kojima prija kiselo zemljište
- Povećava zapreminu i količinu hranljivih sastojaka
Kompost od lišća gaveza
(videti str. 207)
- Kabasta materija bogata hranljivim materijama, na -
ročito kalijumom
Kompost s glistama
- Idealan za biljke kojima treba mnogo hranljivih sas -
tojaka
- Dobar je kao gornji sloj za biljke u saksijama
- Sadrži velike količine vode, što je korisno za upo-
trebu u visećim korpama
Pesak
- Najbolji je ispran pesak, bez soli i zagađenja
- Za mešavine sa crnicom i ilovačom koristite krupni-
ji pesak (veličine čestica od 0,2 do 2 mm)
- Za mešavine bez crnice i ilovače koristite finiji pe -
sak
Ilovača
- Kvalitetan gornji sloj zemljišta
Krečnjak
- Koristi se za podizanje pH vrednosti
Organska đubriva
(videti str. 61)
- Pružaju hranljive sastojke biljkama u saksijama
SaStOjCi kOji SU POgODni za zemljU za SakSije
ORGANSKA BAŠTA
116
m
e
Š
a
v
in
e
z
a
g
a
je
n
je
i
S
e
ja
n
je
v
rs
ta
u
p
o
tr
eb
e
M
eš
av
in
e
za
se
ja
nj
e
M
eš
av
in
e
za
ga
je
nj
e
u
sa
ks
ija
m
a
M
eš
av
in
e
za
uk
or
en
jiv
an
je
S
as
to
jc
i
Sa
m
o
ko
m
po
st
o
d
liš
ća
Ko
m
po
st
o
d
liš
ća
:
ilo
va
ča
Ko
m
po
st
o
d
liš
ća
g
av
ez
a
: p
es
ak
Sa
m
o
vl
ak
na
o
d
ko
ko
sa
Ilo
va
ča
:
ko
m
po
st
o
d
liš
ća
:
ba
š t
en
sk
i k
om
po
st
Tr
es
et
:
pe
sa
k
: i
lo
va
ča
:
ba
št
en
sk
i k
om
po
st
Ko
m
po
st
o
d
liš
ća
:
ko
m
po
st
s
g
lis
ta
m
a
Ilo
va
ča
:
st
ar
o
đu
br
iv
o
: k
om
po
st
o
d
liš
ća
Sa
m
o
ko
m
po
st
o
d
liš
ća
g
av
ez
a
Ko
m
po
st
o
d
liš
ća
g
av
ez
a
: p
es
ak
Ko
m
po
st
o
d
liš
ća
:
ilo
va
ča
Ilo
va
ča
:
vl
ak
na
o
d
ko
ko
sa
Tr
es
et
:
pe
sa
k
ili
pe
rli
t
Pr
os
ej
an
i k
om
po
st
o
d
liš
ća
:
kr
up
ni
p
es
ak
O
d
n
o
s
za
p
re
m
in
e
1
: 1
4
: 1
1
: 1
:
1
2
: 1
:
3
: 0
,5
3
: 1
3
: 1
:
1
4
: 1
1
: 1
1
: 1
1
: 1
1
: 1
n
ap
o
m
en
a
Ak
o
je
p
ro
se
ja
n,
d
ov
ol
ja
n
je
k
ao
je
di
ni
s
as
to
ja
k.
D
aj
e
do
br
e
re
zu
lta
te
. S
ad
rž
i d
ov
ol
jn
o
hr
an
e
do
k
se
p
on
ic
i n
e
pr
es
ad
e.
S
uv
iš
e
gr
ub
a
m
eš
av
in
a
za
s
itn
o
se
m
e.
Iz
is
ku
je
b
riž
ljiv
o
za
liv
an
je
.
Sa
dr
ži
d
ov
ol
jn
o
hr
an
ljiv
ih
s
as
to
ja
ka
p
ot
re
bn
ih
d
o
fa
ze
p
re
sa
đi
va
nj
a.
Pr
es
ad
ite
m
la
di
ce
n
a
vr
em
e
da
b
is
te
iz
be
gl
i n
ed
os
ta
ta
k
hr
an
ljiv
ih
s
as
to
ja
ka
.
D
ob
ra
, d
re
ni
ra
na
i
pl
od
na
o
sn
ov
na
m
eš
av
in
a.
Bo
ga
ta
h
ra
nl
jiv
im
s
as
to
jc
im
a.
Bo
ga
ta
h
ra
nl
jiv
im
s
as
to
jc
im
a.
Ve
om
a
bo
ga
ta
m
eš
av
in
a
za
b
iljk
e
ko
jim
a
tre
ba
p
un
o
hr
an
e,
k
ao
š
to
s
u
pa
ra
-
da
jz
i
pa
pr
ik
a.
D
ob
ar
z
a
bi
ljk
e
ko
je
s
e
ga
je
u
s
ak
si
ja
m
a
zb
og
c
ve
to
va
i
pl
od
ov
a.
N
a
sv
ak
ih
3
5
lit
ar
a
do
da
jte
1
44
g
u
ni
ve
rz
al
no
g
or
ga
ns
ko
g
đu
br
iv
a
i 2
8
g
ka
še
od
m
or
sk
e
tra
ve
.
D
ob
ra
z
a
tra
jn
e
za
sa
de
u
s
ak
si
ja
m
a.
Il
ov
ač
u
ni
je
n
eo
ph
od
no
p
as
te
riz
ov
an
i.
Za
o
bo
ga
ći
va
nj
e
m
eš
av
in
e
ko
ris
tit
e
ko
m
po
st
o
d
liš
ća
g
av
ez
a.
N
a
sv
ak
ih
3
5
lit
ar
a
do
da
jte
2
25
g
k
aš
e
od
m
or
sk
e
tra
ve
, 1
10
g
m
le
ve
ni
h
ko
s -
tij
u,
8
5
g
m
le
ve
ni
h
ko
pi
ta
i
ro
go
va
i
55
g
m
le
ve
no
g
kr
eč
nj
ak
a.
B
og
at
a
hr
an
lji-
vi
m
s
as
to
jc
im
a.
Ko
ris
tit
e
do
br
o
is
tru
le
li
ko
m
po
st
o
d
liš
ća
.
stavnik iste sorte, blizak rođak te vrste ili
divlja biljka srodne vrste.
Treba da vodite računa i o tome da li je
biljka jednogodišnja, dvogodišnja ili više-
godišnja. Jednogodišnje biljke cvetaju i
pro izvode seme u roku od nekoliko mese-
ci, dok je dvogodišnjim, kao što su šarga-
repa i paštrnak, za to potrebno i do 18 me -
seci. Mnoge višegodišnje biljke ne daju se -
me i nekoliko godina posle sejanja.
Seme F1 hibrida se retko čuva. Oni nas -
taju ukrštanjem dve specifične biljke-rodi-
telja; seme iz tako nastalog hibrida F1 ne
daje biljku vernu odlikama vrste, iako mo -
že da izgleda veoma zanimljivo!
izbor zbog zdravlja i čistote vrste
Važno je da seme bude bez bolesti (koje
se njime pre nose) i, zavisno od vaših zah-
teva, verno odlikama vrste.
- Čuvajte seme od biljaka koje imaju ti -
pič ne odlike varijeteta.
- Birajte biljke koje su zdrave, snažne, i
dobro rađaju. Ne odabirajte biljke koje su
prve proizvele seme, jer ćete dobiti nove s
tom osobinom, a to obično nije ono što že -
lite. Ako vam je važan koren dvogodišnje
ORGANSKA BAŠTA
118
DOBRi RazlOzi za čUvanje
Semena
- Čuvanje semena daje novu dimenziju
baštovanstvu. To je fascinantan proces
ko ji će vam proširiti znanje o funkcionisa-
nju biljaka.
- Ne možete da kupite organski proizve-
deno seme svih vrsta biljaka. Čuvanje
sop stvenog semena u organskoj bašti
osi guraće zalihe onih vrsta koje želite.
- Mnoge stare i manje komercijalne sorte
izbačene su iz kataloga semena i na putu
su da potpuno nestanu. Neke od njih
ima ju odlične osobine, koje naročito od -
govaraju baštovanima, ili su jednostavno
vaše omiljeno cveće ili povrće. Čuvanjem
semena ugroženih sorti i njihovim delje-
njem s drugim baštovanima, pomoći ćete
očuvanju genetskog nasleđa biljaka.
- Ostavite li nekoliko biljaka da procveta-
ju i daju seme, dobićete mnogo više se -
mena nego što biste ikad dobili u kupov-
nom pakovanju, doslovno besplatno, a i
sveže. Seme iz sopstvene bašte često us -
pešnije klija i daje jače ponike.
Oprašivanje pomoću insekata
Podstičite prisustvo korisnih insekata u
bašti jer oni pomažu biljkama da proizve-
du seme. Dok prelaze s cveta na cvet, s
njima putuje polen.
kakO Se OPRaŠUjU
Samooprašive biljke
- Boranija i pasulj
- Cinija
- Dan i noć
- Grašak
- Grašak šećerac
- Paradajz
- Zelena salata
Biljke koje se oprašuju vetrom
- Cvekla
- Kukuruz šećerac
- Lešnik
- Spanać
- Štir
(Amaranthus)
Biljke koje oprašuju insekti
- Bob
- Bosiljak
- Celer
- Jagorčevina
- Kadifica
- Kandilka
- Kupus
- Mak
- Naprstak
- Paprika
- Potočarka
- Praziluk
- Rotkvica
- Suncokret
- Šareni pasulj
- Tikva i bundeva
- Tikvica
biljke, kao što je slučaj s šargarepom, on -
da izvadite biljke u jesen da odaberete
naj bolju. Nakon toga ćete morati ponovo
da ih zasadite, da bi sledećeg leta procve-
tale i dale seme.
Povadite sve biljke koje su bolesne, sla -
be ili nemaju odlike vrste.Taj postupak se
naziva „izdvajanje kukolja”.
- Na primer, u slučaju samooprašivih bi -
ljaka, pasulj s mahunama pogrešne boje ili
grašak s visokom stabljikom među jedin-
kama patuljastog varijeteta treba ukloniti
pre sazrevanja semena. Biljke koje se op -
rašuju ukrštanjem, a nisu verne odlikama
vrste, treba ukloniti pre cvetanja, da nji-
hov polen ne bi oplodio druge cvetove.
GAJENJE BILJAKA
119
Ručno oprašivanje tikve zbog čuvanja semena.
Cvet tikve oprašuju insekti. Ukrštanje
je uobičajeno jer se insekti kreću od biljke do biljke. Da bi biljke ostale verne originalu, mora-
te osigurati da muški cvetovi oprašuju ženske cvetove istog varijeteta.
Kad padne veče, odaberite cvetove oba pola pre nego što se potpuno otvore (1). Ženski
cve tovi prepoznaju se po ispupčenju na stabljici ispod latica: to je plodnik koji će se razviti u
plod. Prekrijte biljku najlonom preko noći (ili joj vežite cvetove, kao na slici 4). Narednog jut -
ra, uberite muški cvet, otkinite mu latice (2) i ubacite ga u ženski cvet (3), trljajući polen s
prašnika o žig tučka. Odmah posle toga vežite latice likom ili kanapom (4) kako biste osigura li
da insekti ne mogu da uđu i unesu polen s drugih biljaka. Ostavite cvet uvezan sve dok lati-
ce ne otpadnu.
krupno, masno seme drveća, kao što su
hrast i mnoge tropske vrste. U njihovom
slučaju čuvanje je ograničeno na prohlad -
ne, vlažne uslove, kao u saksijama ispu-
njenim peskom koje se drže u frižideru, a
sejanje mora da se obavi u roku od neko-
liko meseci.
Srećom, većina semena baštenskih bilja-
ka može da se čuva u suvom stanju. Pos -
toje dve glavne podgrupe, na osnovu nači-
na sazrevanja semena: seme koje sazreva
u mekim plodovima, kao što su paradajz i
tikva, i seme koje je suvo kad sazri. Suvom
semenu treba omogućiti da sazri na biljka-
ma dok se mahune ili zrele cvasti ne osu -
še. Mahune treba da budu krte kad se stis -
nu i da ne sadrže nimalo soka, vlage ili ze -
lenog pigmenta kad se zagrebu noktom. U
predelima gde na vreme ubiranja semena
utiče kiša, biljke berite kad se približe što
je moguće više zrelosti i okačite ih naopač -
ke u suvom, dobro provetrenom prostoru
da biste omogućili dodatno sazrevanje se -
mena. Meko voće berite kad sazri. Bilj ka -
ma iz porodice bundeva potrebno je do -
dat no sazrevanje posle branja da bi seme
postiglo maksimalan kvalitet, jer ono nas -
tav lja da zri i posle sazrevanja ploda.
čišćenje semena
-
Biljke s mekim plodovima
(na primer,
tik va, paradajz i krastavac) Izvadite seme
iz ploda, stavite ga u posudu i isperite od
pulpe („mesa” ploda). Takođe, seme mo -
žete da ostavite u vodi da fermentira neko-
liko dana (slika na prethodnoj strani), čime
ćete aktivirati bakterije i gljivice koje će
pomoći u njegovom čišćenju i ukloniti
even tualne nosioce bolesti. Ocedite pulpu
i sve seme koje pluta, ostavljajući na dnu
posude zdravo.
Da biste sprečili buđanje ili klijanje se -
me na, potrebno je da ga brzo osušite. Ra -
ši rite oprano seme po ravnoj površini od
plastike, stakla ili metala. Stavite ga na do -
b ro provetreno mesto, izvan jake sunčeve
svetlosti. Promešajte seme svakih nekoliko
sati da ubrzate proces sušenja. Druga mo -
gućnost je da stavite seme pored ventila-
tora ili grejalice koju ste podesili da duva
hladan vazduh; topao vazduh bi ga ošte-
tio. Za krupnije seme, napravite posude za
sušenje od žičane mreže.Tako ćete dobiti
odlične uslove za brz gubitak vlage.
- Biljke čije seme sazreva suvo
(na pri-
mer, pasulj, kupus, kosmos, zelena salata,
mačkov brk, grašak i mak) Zrele cvasti i
ma hune beru se s biljaka kad potpuno saz -
ru i mlate da bi se odvojilo seme. Postoje
različite tehnike vađenja semena.
- Stavite semene glavice u vreću, a onda
gazite po njoj ili je udarajte štapom.
- Lomite manje mahune između dasaka ili
drvenih ploča.
- Otvarajte krupnije mahune pojedinač no i
rukom vadite seme.
Vejanje, odvajanje semena od pleve,
mo guće je izvesti tako što se seme stavi u
posudu i pažljivo se duva u njega - pleva
je lakša od semena i leti izvan posude. Bo -
lji rezultat postiže se fenom podešenim da
duva hladan vazduh. Kad vejete seme, bilo
bi dobro da nosite zaštitnu masku. Neki
finiji otpaci mogu da nadraže pluća, grlo i
nozdrve.
GAJENJE BILJAKA
121
Seme koje sazreva suvo.
Biljke iz porodi-
ce šargarepe (štitonoše) daju seme u pljos -
natim glavicama, štitastim cvastima. Oda be -
rite najkrupnije cvasti - u njima je najkvali-
tetnije seme. Oberite ih kad seme sazri i os -
tavite da se osuše. Posle toga mogu da se
ve ju.
Jedan od najboljih načina odvajanja se -
mena jeste pomoću dva rešeta ili sita, s
različitim promerima otvora. Prvo sito, koje
treba da je dovoljno krupno da kroz njega
prolazi seme, zadržava svu plevu koja je
krupnija od semena. Drugo, sa otvorima
manjim od semena, propušta preostalu
ple vu i ostavlja očišćeno seme.
Suzbijanje štetočina i bolesti
Pošto ste dobili odvojeno seme, pažljivo
ga pregledajte i uklonite sve semenke koje
su bolesne, ubuđale ili oštećene od šteto-
čina. Nema svrhe da čuvate seme koje je
oslabljeno napadima štetočina ili bolesti.
Seme, kao i drugi delovi biljaka, može
da bude domaćin štetnim organizmima.
Oni mogu da unište i seme i biljku koja se
razvija iz njega. Prethodno je opisan me -
tod fermentacije, koji se koristi za para-
dajz. Ako je seme dobro osušeno, može i
da se ostavi u zamrzivaču nekoliko dana.
To će ubiti neke, a možda i sve vrste žiža-
ka i njihovih jaja.
tretman vrućom vodom
Potapanjem semena u vodu zagrejanu
na 50°C na 25 minuta, oslobodićete ga od
mnogih bolesti. Među nijma su suva trulež,
crna trulež i crna pegavost listova kod ku -
pusa; pegavost i bakterijska garež kod pa -
radajza i pepelnica kod spanaća. To učini-
te odmah posle vejanja semena. Da biste
postigli tačnu temperaturu koristite termo-
metar i posudu za grejanje s dvostrukim
dnom, i postarajte se da temperatura bude
nepromenjena pre nego što stavite seme u
vodu. Mešajte ga sve vreme tretmana. Iz -
vadite, ocedite i osušite seme kao i obično.
Skladištenje semena
Bilo da imate kupovno ili sopstveno se -
me, treba da ga skladištite u odgovaraju-
ćim uslovima, kako bi zadržalo sposobnost
klijanja i trajalo što duže. Što su uslovi
suv lji i hladniji, to bolje. Seme koje se
skladišti u poroznim omotima ili pakovanji-
ma, u hladnoj, suvoj prostoriji daće mnogo
bolje rezultate nego ono koje se čuva u
toplim, vlažnim uslovima. Nikad ne držite
seme u stakleniku. Sadržaj vlage obično je
presudan faktor u određivanju perioda
upot rebljivosti semena. Ono koje je skla-
dišteno u vlažnim uslovima ima razočara-
vajuće kratak vek. Rešenje je da se seme
ORGANSKA BAŠTA
122
Nema svrhe da čuvate seme koje je os -
labljeno napadima štetočina ili bolesti.
ŽivOtni vek Semena
1-3 godine
Do 5 godina
Duže od 5 godina
Begonija
Bob
Artičoka
Boranija
Bosiljak
Boražina
Crni luk
Celer
Bundeva
Delfinijum
Cvekla
Cikorija ili radič
Grašak
Dan i noć
Endivija
Kukuruz šećerac
Karfiol
Kosmos
Ljiljan
Kupus
Krastavac
Paštrnak
Paprika
Ladolež
Peršun
Paradajz
Lubenica
Praziluk
Potočarka
Lupina
Rukola
Repa
Neven
Ruzmarin
Rotkvica
Slez
Šareni pasulj
Suncokret
Tikva
Šargarepa
Zelena salata
DOBaR
izgleD
PRiRODna lePOta U ORganSkOj UkRaSnOj
BaŠti
Dok sve veće površine zemlje ostaju
ugu šene pod asfaltom i betonom ili nesta-
ju u industrijalizovanoj poljoprivredi, živi
pej zaži naših bašta postaju sve važniji. Na
potencijal naših bašta kao uspešnih eko -
sistema utiču i izgled i kompozicija njihovih
okvira.
kupovna moć
Bašte su obično sredine s više namena,
a da bi ih sve ostvarile, potreban im je od -
govarajući okvir. On podrazumeva sve as -
pekte planiranja bašte ili građevinskih pej-
zažnih radova - izradu popločanih delova,
staza, kolovoza, ograda, zidova, pomoćnih
zgrada i posebnih zdanja. Da biste prime-
nili filozofiju organskog baštovanstva na
građevinske pejzažne radove, potrebno je
da detaljno i kritički proučite materijale,
uk ljučujući one koje ćete iskopavati, način
njihove obrade, transporta i korišćenja u
bašti, kao i njihov uticaj na ekologiju bašte
i na kraju, mogućnosti recikliranja. Or gan -
ski baštovani treba da traže načine izgrad -
nje i održavanja baštenskog okvira od faze
sadnje (i setve) biljaka nadalje, nepresta-
no imajući u vidu i to kako će odluke koje
donose uticati na zeleni živi svet bašte.
Pot rebno je da se razmotri ne samo dizajn
bašte i izbor materijala, nego i potrebe
koje iziskuje održavanje.
Danas postoji veći izbor građevinskih
ma terijala za bašte nego ikad. Televizijski
programi i časopisi posvećeni baštovan-
stvu inspirišu nas na korišćenje novih ma -
terijala u rasponu od izgradnje staza i og -
rada do iskazivanja kreativnosti.
Formulisanje smernica
Procena uticaja koji na okolinu imaju
gra đevinski materijali i tehnike njihove pri-
mene u bašti, relativno je nova oblast u
Okvir za baštu
Organski pristup može da se primeni
na sve aspekte pejzažnih radova u bašti
Dugotrajni materijal.
Ponovnim korišćenjem materijala
kao što su ove pločice za ivice
sta za, čuva se njihova upotrebna
funkcija i lepota za naredne
gene racije.
Odakle potiču sirovi materijali? Da li proiz-
vođač ima atest da ne oštećuje životnu
sredinu? Koje korake preduzima da popra-
vi štetu koju nanosi životnoj sredini?
kako možete da pomognete
Ako na pitanja niste dobili zadovoljava-
juće odgovore, stavite proizvođačima do
znanja da se nećete odlučiti za njihove
pro izvode. Tokom poslednje decenije zah-
tevi potrošača doveli su do ogromnog po -
većanja izbora organske hrane i proizvoda
koji garantuju poštene cene i proizvođači-
ma.
Ekološka svest dovela je do visokog raz-
voja proizvoda koji zamenjuju treset, raz-
voja kompostiranja zelenih ostataka (otpa-
da) i zamene baštenskog nameštaja i slič-
nih proizvoda od tropskih vrsta drveta.
Situacija može da se poboljša ako postoji
interesovanje i pritisak javnosti.
OKVIR ZA BAŠTU
127
UtiCaj
- Ekstrakcija sirovih materijala. Vađenje
materijala iz kamenoloma i drugi procesi
ekstrakcije oštećuju prirodna staništa,
vo dene površine i živi svet. Proces ek -
strakcije često zagađuje okolinu. Pre du -
zeća koja se njome bave često ne preuzi-
maju odgovornost za nanošenje štete.
Pro ces je često štetan i po ljudsko zdrav-
lje, a proizvodi se ne plaćaju po realnoj
ceni.
- Transport. Transport na veće razdaljine
troši velike količine energije i izaziva za -
ga đenje.
- Obrada. Industrijski procesi troše fosil-
na goriva i uzrokuju zagađenje vazduha,
zemlje i vode.
- Održivost. Materijali su često iz neob -
nov ljivih izvora i koriste se na neefikasan
način. Tehnike primene često zahtevaju
velike količine energije.
- Odlaganje (deponovanje, skladištenje).
Ako proizvod ne može da se kompostira
ili ponovo koristi u drugom obliku, njego-
vo odlaganje će dodatno koštati i uticati
na okolinu.
- Trajnost i održavanje. Materijali često
ne služe svrsi na najbolji način, što zahte -
va dodatno održavanje.
- Toksičnost. Drvo tretirano sredstvima
za zaštitu i neki građevinski materijali is -
puš taju u okolinu štetne supstance, opa -
s ne za ljude koji ih koriste. Potražite ne -
toksične alternative.
ReŠenje
- Planirajte pažljivo. Projektujte okvir za
baštu tako da ispunjava vaše potrebe, ali
i da stvori staništa za divlje životinje.
- Računajte na održavanje. Baštenski
pej zaž može da se projektuje tako da
zah teva minimalno održavanje, kao što je
košenje trave, i smanji probleme s koro-
vom. Na taj način će se smanjiti korišće-
nje fosilnih goriva, buka zbog upotrebe
mehanizacije i vreme utrošenog rada.
- Čuvajte zemljište. Koristite iskopanu
zem lju na licu mesta. Ne mešajte je s ne -
organskim otpacima.
- Izbegavajte nanošenje štete. Proučite
pro izvode i metode koji mogu da budu
opasni po ljudsko zdravlje i prirodnu sre-
dinu.
- Koristite materijale iz obnovljivih izvora.
Uzimajte drvenu građu koja potiče iz
dob ro održavanih šuma i bambus koji se
gaji lokalno.
- Koristite materijale iz neobnovljivih iz -
vo ra štedljivo i efikasno. Na primer, koris -
tite metal samo kad je to neophodno
zbog njegove čvrstine i lakoće.
- Ponovo koristite i reciklirajte materijale.
Mogu li postojeći materijali iz bašte opet
da se upotrebe? Da li na lokalnom nivou
mogu da se nabave reciklirani građevin-
ski materijali? Mogu li kupljeni materijali
da se recikliraju ili kompostiraju kad im
is tekne rok upotrebe?
- Koristite lokalne resurse. Lokalno na -
bav ljeni materijali smanjuju zagađenje
uz rokovano transportom.
- Opredelite se za fizički rad umesto in -
dus trijskih procesa ili mehanizacije. Fi zič -
ki rad i zanatske veštine su obnovljivi iz -
vor energije.
ORGANSKA BAŠTA
128
g
R
a
đ
e
v
in
S
k
i
m
a
t
e
R
ij
a
li
i
Ž
iv
O
t
n
a
S
R
e
D
in
a
m
at
er
ij
al
D
rv
o
Pr
ef
ab
rik
ov
an
i
be
to
ns
ki
b
lo
ko
vi
i
ta
bl
e
Bl
ok
ov
i i
c
ig
le
o
d
pe
če
ne
g
lin
e
Pr
iro
dn
i k
am
en
i
lo
m
lje
ni
k
am
en
R
ec
ik
lir
an
i
ka
m
en
C
em
en
tn
i m
al
te
r,
be
to
n
Pe
sa
k
ili
šl
ju
na
k
Pl
as
tik
a
R
ec
ik
lir
an
a
pl
as
tik
a
O
d
rž
iv
o
st
O
dr
ži
vo
a
ko
je
iz
d
ob
ro
od
rž
av
an
ih
š
um
a
Iz
ra
đu
ju
s
e
od
m
in
er
al
ni
h
si
ro
vi
na
, k
oj
e
im
aj
u
og
ra
ni
če
ne
re
ze
r v
e;
p
ro
iz
vo
dn
ja
c
em
en
ta
za
ga
đu
je
o
ko
lin
u
Iz
ra
đu
ju
s
e
od
m
in
er
al
ni
h
si
ro
vi
-
na
, p
ro
iz
vo
dn
ja
tr
oš
iv
el
ik
e
ko
lič
i-
ne
e
ne
rg
ije
Iz
ra
đu
je
s
e
od
m
in
er
al
ni
h
si
ro
vi
-
na
, o
gr
an
ič
en
e
re
ze
rv
e
Se
ku
nd
ar
na
s
iro
vi
na
, o
d
re
ci
kl
i-
ra
ni
h
sa
st
oj
ak
a
Iz
ra
đu
je
s
e
od
m
in
er
al
ni
h
si
ro
vi
-
na
, p
ro
iz
vo
dn
ja
z
ag
ađ
uj
e
ok
ol
in
u
i t
ro
ši
v
el
ik
e
ko
lič
in
e
en
er
gi
je
Iz
ra
đu
je
s
e
od
m
in
er
al
ni
h
si
ro
vi
na
M
ož
e
da
s
e
pr
oi
zv
ed
e
od
p
rir
od
-
ni
h
m
at
er
ija
la
; v
eć
in
a
vr
st
a
su
de
riv
at
i p
et
ro
le
ja
n
af
te
R
ec
ik
lir
an
a
pl
as
tik
a
i o
tp
ac
i o
d
st
iro
po
ra
P
ri
m
en
a
Pr
ak
tič
no
z
a
sv
e
gr
ađ
ev
in
-
sk
e
ra
do
ve
u
b
aš
ti
Po
pl
oč
av
an
je
Zi
do
vi
il
i p
op
lo
ča
va
nj
e
Zi
do
vi
il
i p
op
lo
ča
va
nj
e
Zi
do
vi
il
i p
op
lo
ča
va
nj
e
Zi
do
vi
il
i p
op
lo
ča
va
nj
e
Po
pl
oč
av
an
je
, m
al
te
ris
an
je
i b
et
on
ira
nj
e
Po
pl
oč
av
an
je
, o
ja
ča
va
nj
e
ze
m
ljiš
ta
il
i z
id
ov
i
O
gr
ad
e,
p
op
lo
ča
va
nj
e,
ko
nt
ej
ne
ri
za
k
om
po
st
,
ob
ru
bi
le
ja
, z
am
en
a
za
dr
vo
t
ra
jn
o
st
Za
vi
sn
o
od
v
rs
te
Ve
om
a
tra
jn
i
Ve
om
a
tra
jn
i
Ve
om
a
tra
ja
n,
za
vi
sn
o
od
v
rs
te
Ve
om
a
tra
ja
n
Ve
om
a
tra
ja
n
Ve
om
a
tra
ja
n
Tr
aj
na
, a
li
za
vi
sn
o
od
v
rs
te
; n
ek
e
su
kr
te
Ve
om
a
tra
jn
a
m
er
e
o
p
re
za
Pr
ov
er
ite
d
a
li
po
tič
e
iz
o
b -
no
vl
jiv
ih
š
um
a;
iz
be
ga
va
jte
ot
ro
vn
a
sr
ed
st
va
z
a
za
št
itu
Iz
be
ga
va
jte
v
el
ik
e
po
vr
ši
ne
ne
pr
ek
in
ut
og
, s
te
ril
no
g
po
pl
oč
av
an
ja
Ko
ris
tit
e
lo
ka
ln
e
iz
vo
re
M
ož
e
da
s
ad
rž
i s
m
ol
u
ili
ce
m
en
t
Iz
be
ga
va
jte
u
di
sa
nj
e
ce
m
en
tn
og
p
ra
ha
i
ko
nt
ak
t
s
ko
žo
m
Iz
be
ga
va
jte
P
VC
č
ija
je
re
ci
kl
až
a
sk
up
a;
n
ik
ad
ne
sp
al
ju
jte
p
la
st
ik
u
N
e
ra
zg
ra
đu
je
s
e;
n
ik
ad
n
e
sp
al
ju
jte
; p
ro
ve
rit
e
od
č
eg
a
je
re
ci
kl
ira
na
R
ec
ik
li
ra
n
je
M
ož
e
da
s
e
re
ci
kl
ira
il
i d
a
se
os
ta
vi
d
a
is
tru
li
u
ko
m
po
st
Ko
ris
tit
e
re
ci
kl
ira
ne
ta
bl
e
ak
o
je
m
og
uć
e;
n
ov
e
su
č
es
to
p
ro
iz
ve
-
de
ne
o
d
re
ci
kl
ira
no
g
m
at
er
ija
la
M
og
u
po
no
vo
d
a
se
k
or
is
te
i
re
ci
kl
ira
ju
M
ož
e
po
no
vo
d
a
se
k
or
is
ti
i
re
ci
kl
ira
M
ož
e
po
no
vo
d
a
se
k
or
is
ti
i
re
ci
kl
ira
M
ož
e
da
s
e
re
ci
kl
ira
M
ož
e
da
s
e
re
ci
kl
ira
Pl
as
tik
a
m
ož
e
da
s
e
re
ci
kl
ira
, a
li
im
a
m
al
o
po
go
na
z
a
be
zb
ed
nu
re
ci
kl
až
u
M
ož
e
da
s
e
re
ci
kl
ira
u
p
ro
iz
vo
-
dn
ji
is
to
g
m
at
er
ija
la
, a
li
se
to
re
tk
o
či
ni
izBOR DRvne gRađe za
BaŠtU
Od svih građevinskih materijala drvo je
ekološki najpogodnije i od njega mogu da
se naprave trajne i lepe ograde, zakloni,
daske za podlogu i pritke. Za organsku
baštu važno je da drvo potiče iz šuma koje
se obnavljaju, bez obzira na vrstu i zemlju
porekla. Drvo iz mešovitih čestara sa ume-
renih predela (videti str. 139) takođe se
smatra obnovljivim izvorom. Dobro održa-
vani čestari su izvor neverovatno raznovrs -
nih staništa za biljke i životinje.
Prirodna otpornost
Da biste izbegli upotrebu drveta tretira-
nog sredstvima za zaštitu, koristite vrstu
koja je prirodno otporna na truljenje. Gra -
đa od otpornijih vrsta, kao što je hrast,
mo že da se koristi bez zaštite. Pored hras -
ta, to su ariš
(Larix decidia)
i džinovska
tuja
(Thuja plicata),
koji traju oko 10 godi-
na ako su u kontaktu sa zemljom, a do 20
godina ako nisu, kao i bagrem
(Robinia
pseudoacacia),
koji se tradicionalno koristi
za pritke i kočeve. Bor koji nije tretiran
sred stvima za zaštitu može da traje oko 5
godina. Pogledajte tabelu u nastavku.
Starije drvo koje se ravnomerno osušilo
skuplje je od nedavno isečenog i neosuše-
nog, a traje duže i manje se krivi pod uti-
cajem vremenskih prilika.
Kad malo bolje razmislite, i vaša bašta
mo že da bude dragocen izvor materijala za
pritke i zaklone (videti str. 139-143).
Sredstva za zaštitu drveta
Drvena građa, kočevi i mnogi gotovi pro -
izvodi od drveta, kao što su ploče za ogra-
du i kontejneri za kompost, obično su ob -
ra đeni nekim sredstvom za zaštitu. Or -
ganski baštovani trebalo bi da izbegavaju,
kad god je moguće, upotrebu takvog drve-
ta i proizvoda, osim ako se ne radi o sred-
stvu koje je neškodljivo za prirodnu sredi-
nu. Imajte u vidu da drvena građa često
nema nikakvu oznaku da li je tretirana
sred stvima za zaštitu ili ne.
Predmeti koji su u kontaktu sa zemljiš -
tem, kao što su kočevi i kontejneri za kom-
post, najviše su u opasnosti od truljenja,
zbog čega se često proizvode od drveta
koje je presovano s toksičnim supstanca-
ma, kao što su bakar i hrom arsenat
(C.C.A.), koje su veoma efikasne za dugo-
trajno očuvanje drveta.
Proizvođači tvrde da supstance za zašti-
tu drveta, koje su veoma toksične, ako se
pravilno nanesu, ostaju čvrsto vezane za
biljna vlakna. Međutim, postoji sumnja da
one ipak cure i isparavaju iz drveta. Tak -
vim supstancama nije mesto u organskoj
bašti. Ako ne možete da izbegnete upotre-
bu presovanog drveta zaštićenog sa
C.C.A., uvek nosite zaštitne rukavice kad
rukujete njime i masku za lice ako ga tes -
terišete. Nikad ne spaljujte ovu vrstu drve-
ta, jer ispušta veoma otrovna isparenja.
zamene klasičnim sredstvima za
zaštitu drveta
Šipke od bora (elementa) se smatraju
alternativnim sredstvom za zaštitu drveta
koje je bezbedno po ljude i životnu sredi-
nu. Izrađene su od jedinjenja bora koja se
na visokim temperaturama oblikuju - šipke
slične staklu, a rastvorljive su u vodi. One
se stavljaju u rupe izbušene u drvetu na
mestima gde je najverovatnije da će doći
do truljenja, gde se potom učvršćuju. Kad
se drvo pokvasi, oslobađa se borna kiseli-
na koja sprečava gljivičnu trulež. Slično
dej stvo imaju i paste na bazi bora. I šipke
i paste u sve većoj su ponudi, jer su odli-
čan način zaštite drveta.
Drvo koje nije u direktnom kontaktu sa
zemljištem manje je podložno truljenju i
zato se obično štiti manje otrovnim sred-
stvima. Sve dok načini zaštite drveta koji
nisu štetni po okolinu ne postanu standard
ORGANSKA BAŠTA
130
Staro drvo
Prirodno otporno drvo, kao što su hrast i
kedar, može da traje godinama bez ikak -
vih sredstava za zaštitu.
OKVIR ZA BAŠTU
131
t
R
a
jn
O
S
t
P
R
iR
O
D
n
O
g
D
R
v
e
t
a
U
B
a
Š
t
i
v
rs
ta
Ba
gr
em
(R
ob
in
ia
p
se
ud
oa
ca
ce
a)
Tr
eš
nj
a
(P
rin
us
a
vi
um
)
D
ug
la
zi
ja
(P
se
ud
ot
su
ga
m
en
zi
es
ii)
Ar
iš
(L
ar
ix
d
ec
id
ua
)
H
ra
st
(Q
ue
rc
us
r
ob
ur
)
Bo
r
(v
rs
te
r
od
a
Pi
nu
s)
D
ži
no
vs
ka
t
uj
a
(T
hu
ja
p
lic
at
a)
G
rb
ič
av
i p
ač
em
pr
es
(C
ha
m
ae
cy
pa
ris
th
yo
id
es
)
t
ra
jn
o
st
Ve
om
a
tr
aj
no
U
m
er
en
o
tr
aj
no
;
m
ož
e
da
t
ra
je
o
ko
1
0
go
di
na
U
m
er
en
o
tr
aj
no
;
m
ož
e
da
t
ra
je
1
0
go
di
na
U
m
er
en
o
tr
aj
no
-
1
0
go
di
na
u
k
on
ta
kt
u
sa
ze
m
lji
št
em
,
do
4
0
go
di
na
iz
na
d
ze
m
lji
št
a
Tr
aj
no
-
2
0
go
di
na
u
k
on
ta
kt
u
sa
ze
m
lji
št
em
,
do
4
0
go
di
na
iz
na
d
ze
m
lji
št
a
Ve
ći
na
v
rs
ta
n
ije
t
ra
jn
a,
t
ra
je
o
ko
5
go
di
na
;
pr
im
or
sk
i b
or
j
e
um
er
en
o
tr
aj
an
(1
0
go
di
na
)
Tr
aj
no
Tr
aj
no
U
p
o
tr
eb
a
Ve
om
a
ja
ko
i
tv
rd
o;
o
dl
ič
no
z
a
st
ub
ov
e
za
o
gr
ad
u.
N
em
a
ga
u
š
iro
j
pr
od
aj
i,
al
i a
ko
s
e
na
đe
iz
lo
ka
ln
ih
iz
vo
ra
m
ož
e
da
s
e
ko
ris
ti
za
la
kš
e
ba
št
en
sk
e
ko
ns
tr
uk
ci
je
.
M
ož
e
da
s
e
ko
ris
ti
za
o
gr
ad
e
i k
on
te
jn
er
e
za
k
om
po
st
.
U
š
iro
ko
j
up
ot
re
bi
z
a
og
ra
de
i
pe
rg
ol
e;
k
la
de
o
d
ar
iš
a
ko
ris
te
se
z
a
po
pl
oč
av
an
je
.
Id
ea
ln
o
dr
vo
z
a
st
ub
ov
e
u
og
ra
di
k
on
te
jn
er
e
za
k
om
po
st
,
og
ra
de
,
st
az
e
i b
aš
te
ns
ke
z
gr
ad
e;
t
ak
ođ
e,
k
or
is
ti
se
z
a
po
pl
oč
av
an
je
(
st
ar
e
gr
ed
e
i k
la
de
).
M
ož
e
da
s
e
ko
ris
ti
za
s
ve
v
rs
te
b
aš
te
ns
ki
h
ob
je
ka
ta
,
od
o
gr
a-
da
d
o
ko
nt
ej
ne
ra
z
a
ko
m
po
st
i
iv
ič
nj
ak
a
za
s
ta
ze
,
al
i p
la
ni
ra
jt
e
da
z
am
en
ite
d
rv
o
po
sl
e
5
go
di
na
il
i k
or
is
tit
e
sr
ed
st
va
z
a
za
št
i-
tu
k
oj
a
ni
su
š
te
tn
a
po
o
ko
lin
u
da
m
u
pr
od
už
ite
v
ek
t
ra
ja
nj
a.
Če
st
o
se
k
or
is
ti
za
o
gr
ad
e,
s
en
ic
e
i l
ak
še
o
bj
ek
te
k
oj
i n
e
no
se
ve
lik
u
te
ži
nu
;
ni
je
j
ak
o
ka
o
hr
as
to
vi
na
.
O
gr
ad
e,
n
am
eš
ta
j,
se
ni
ce
.
N
AP
O
M
EN
A:
T
ra
jn
os
t
je
o
dr
eđ
en
a
na
o
sn
ov
u
su
ve
g
ra
đe
-
p
ra
kt
ič
no
s
va
ko
s
iro
vo
d
rv
o
se
s
m
at
ra
k
va
rlj
iv
om
r
ob
om
.
Planiranje
Smanjite što više površine koje su pot-
puno popločane. Iako su one odgovaraju-
ća podloga za biljke u saksijama, ipak ne
omogućuju istu raznovrsnost kao zemljane
leje.
Međutim, popločavanje lomljenim kame-
nim pločama, s biljkama koje rastu u pros -
toru između njih, omogućuje stvaranje
sta ništa za baštenski životinjski svet. Ka -
men upija toplotu leti i služi kao mesto za
sunčanje gušterima i drugim manjim živo-
tinjama, dok okolne biljke pružaju bezbe-
dan zaklon. Ako se polože na plitak temelj
od oštrog peska, kamene ploče će biti
sklo nište i za beskičmenjake kao što su
bube.
Smanjivanje korova na popločanim
delovima
Ako želite urednu baštu, postoje načini
da smanjite količinu korova. Prvo, načinite
nepropusni sloj temelja: postavite pejzaž -
nu tkaninu ispod šljunka ili napravite deblji
sloj temelja. Ako između ploča postoji
pros tor od oko 1 cm širine, popunite ga
malterom umesto peskom, koji je idealna
sredina za ukorenjivanje korova. Cement i
beton nisu ekološki najprihvatljiviji materi-
jali (videti deo
Cement ili kreč?
na sledećoj
strani) i zato razmislite o drugim mo -
gućnostima. Umesto cementnog, možete
da koristite krečni malter na mnogim mes -
tima, uključujući temelje za popločavanje i
prostor između ploča.
Skidanje površinskog sloja zemlje
Popločavanje nekog dela bašte često
zah teva uklanjanje gornjeg sloja zemljišta.
Vodite računa, još u fazi planiranja, kako
ćete skinuti sloj zemlje i šta ćete učiniti s
njom. Možete li da je iskoristite negde
drug de u bašti - na primer za izdignute le -
je, nasipe - ili negde u blizini? Ako ovo čini-
te uz pomoć mašina, obavezno koristite
naj lakše i najmanje. Imajte na umu gorivo
koje troše, kao i buku i zagađenje koje
pra ve pri radu.
korišćenje kamena
Prirodan kamen, kao što je granit, peš -
čar, krečnjak ili škriljac, ubraja se u sirovi-
ne čije su zalihe veoma ogra ničene, ali je
veoma trajan kao građevinski materijal.
On može da se reciklira povezivanjem ka -
mene prašine iz kamenoloma cementom ili
sintetičkom smolom. Sintetički (obično ko -
ristimo ovaj termin od engleskog
synthetic
- veštački) kamen pravi se od mineralnih
materija kao što su pesak ili pepeo, koje se
povezuju sintetičkom smolom. Za proiz -
vod nju recikliranog ili sintetičkog kamena
troši se više energije nego za vađenje pri-
rodnog kamena, a proizvodnja sintetičke
smole stvara zagađenje.
OKVIR ZA BAŠTU
133
kamen za poplo-
čavanje.
Malter za
temelje i spojeve
popločanih de lova
bašte može da se
pravi s krečom
umesto cementa.
Dobar izbor za popločavanje bašte je
kamen iz lokal nih izvora. On daje specifi-
čan izgled predelima kojima se ponosimo.
Svako vađenje kamena podrazumeva
određeni industrijski proces koji je poten-
cijalno opasan po životnu sredinu, zavisno
od toga kako se vodi i održava kameno-
lom. Taj uticaj delimično se smanjuje zbog
činjenice da prirodan kamen traje genera-
cijama. Ako se koristi u izvornom obliku,
njegovom obradom baviće se lokalne za -
natlije, a utrošak energije je minimalan.
materijali koji mogu ponovo da se
koriste
Građevinski materijali kao što su cigla,
kamen, betonske ploče, drvo i pločice od
kamena mogu ponovo da se koriste za po -
p ločavanje u baštama. Proverite da li su
polovne cigle koje nameravate da koristite
na otvorenom prostoru vodootporne. Teže,
punije cigle, obično traju duže od fasad-
nih, iako neke vrste fasadne cigle od peče-
ne gline mogu da budu izuzetno trajne.
Ako niste sigurni, pitajte snabdevača za
sa vet. Možete da kombinujete različite ma -
terijale, kao što su pločice od kamena,
cigle i delovi dna flaša. Ako želite da taj
ORGANSKA BAŠTA
134
kORiŠĆenje kRečnjaka za
RaDOve U kamenU
Uvek koristite krečni malter sve vreme
dok gradite od kamena; ne koristite ce -
ment za delove projekta ili popravke, jer
on ima drugačija svojstva poroznosti, ši -
renja i skupljanja.
Osnovna smesa za temelje popločavanja
i druge tvrde površine
3,5 dela krupnog peska
1 deo gašenog kreča
25% pozolana
Sastav maltera za temelje zidova zavisi
od njihove visine i konstrukcije. Sledeće
mešavine mogu da se koriste za poploča-
vanje ili zidove.
Malter temelja za granit
3 dela peska
1 deo gašenog kreča
20% pozolana
Malter temelja za peščar
3,5 dela peska
1 deo gašenog kreča
10% pozolana
Malter za završne radove na kamenu
3 dela peska
1 deo gašenog kreča
20-30% pozolana
Cement ili kReč?
Borci za očuvanje životne sredine žestoko
kritikuju korišćenje cementa, kako zbog
trošenja energije i ispuštanja štetnih ga -
sova u procesu proizvodnje, tako i zbog
neadekvatne upotrebe. U vreme kad je
ova knjiga napisana, najmanje 7% ug -
ljen-dioksida (CO
2
) u svetu ispušteno je u
atmosferu iz pogona za proiz vodnju ce -
menta, a ta količina stalno raste.
Umesto cementa, za malter i temelje za
građevinske radove u bašti, može da se
koristi kreč. Iako se i cement i građevin-
ski kreč proizvode od kalcijum-oksida (ži -
vog kreča) koji se dobija pečenjem kreč -
njaka u pećima, proizvodnja cementa
zah teva više temperature i veću potroš -
nju energije. Dru ga važna razlika jeste
što kad se u kalcijum-oksid doda voda,
on se pretvara u kalcijum-hidroksid, ga -
šeni kreč, koji upija CO
2
iz atmosfere da
bi ponovo postao kalcijum-karbonat. Taj
ciklus se ponavlja neograničeno, za razli-
ku od cementa, čiji sastojci se ponašaju
drugačije.
Krečni malter može da se kupi, da se
na pravi mešanjem gašenog kreča i peska
ili živog kreča i vlažnog peska. Poslednji
je tradicionalan, takozvani vrući malter. U
krečni malter dodaje se pozolan, sup-
stanca koja pomaže proces karbonizacije,
ojačava ga i čini otpornijim na mraz.
Kao i cement, građevinski kreč nagriza
kad je vlažan, zbog čega treba obavezno
da nosite debele zaštitne rukavice dok
radite s njim. Za razliku od cementa, ne -
ma opasnosti od udisanja silicijum-dioksi-
da.
Drvene površine mogu da se izgrade od
novog ili ponovo korišćenog drveta, po
mo gućstvu trajnog, kao što je hrast, kome
nisu potrebna sredstva za zaštitu. Ako dr -
vena površina treba da ima noseću funkci-
ju, obavezno se posavetujte s građevin-
skim inženjerom da biste proverili i plan
izgradnje i vrstu odgovarajućeg drveta.
Teška drvena građa može da se koristi
za unutrašnja dvorišta, staze i kolovoze.
Ona se u stvaranju privlačnih šara dobro
kombinuje s drugim materijalima kao što
su ukrasni agregati ili reciklirani škriljac.
Ko lutovi od stabala su dobri za staze i
neformalno popločavanje, a trebalo bi da
se oiviče kako bi stajali na mestu. Na vlaž-
nom, glinastom zemljištu potrebno ih je
postaviti na noseći sloj. Prostor između
kolutova možete da iskoristite kao džepo-
ve za sađenje, da ih ispunite šljunkom ili
sitnim peskom, koji je dovoljno mek da je
po njemu moguće hodati bos.
Za najmekše površine koristite koru ili
strugotinu u debelom sloju položenom
pre ko tkanine koja suzbija korov. To je
istovremeno ekonomičan i lak način poplo-
čavanja.
ORGANSKA BAŠTA
136
DRvO za BaŠtenSke Staze i
POvRŠine
Daske
Daske mogu da se slažu na mnogo raznih
načina. Mogu da se postave tako da budu
iznad ili u nivou sa okolnim površinama.
Između dasaka treba ostaviti 5 mm raz-
maka zbog drenaže.
Daske se prodaju i u prethodno slože-
nim kvadratima, ali pre kupovine proveri-
te da li je drvo tretirano sredstvima za
zaš titu.
Prekrivači zemljišta
Kora ili strugotina od drveta može da bu -
de različite finoće, boje ili izgleda, a mo -
žete da ih birate da bi bili u skladu s mes -
tom na kom će biti postavljeni. Kora za
igrališta dovoljno je meka da po njoj deca
mogu bezbedno da padaju. Preporučena
dubina sloja kore za kućna igrališta bez
vi soke opreme je 30 cm. Za staze je do -
vo ljan sloj od 10 cm. Često je potrebno
da se površina nasuta korom oiviči das -
kama. Jednom godišnje dopunite sloj.
Kolutovi od drveta
Kolutovi od stabala koriste se s korom ili
bez nje. Koriste se na stazama od trave ili
prekrivača zemljišta, a poređani jedan
po red drugog služe kao materijal za ne -
formalno popločavanje. Koristite kolutove
debljine od 10 do 15 cm za pešačke delo-
ve. Za površine koje su izložene većem
op terećenju potrebni su deblji kolutovi od
20 cm.
tRavnate kOCke
Da biste ojačali travu po kojoj se hoda ili
prelazi vozilima, položite na zemlju kocke
od reciklirane plastične trave, preko njih
pospite zemlju i posejte travu. Takve po -
vršine izgledaće i održavaće se isto kao i
obična trava, ali neće erodirati od čestog
prelaženja pešaka ili vozila. Travnate koc -
ke pozitivno deluju na životnu sredinu jer
su to mali ekosistemi. Čak i kad im je
potreban temelj, kad površine trpe veće
opterećenje, za njih je potrebno manje
građevinskog materijala nego za klasične
staze ili kolovoze. Mnogi proizvođači nu -
de plastičnu travu od 100% recikliranog
materijala.
Betonske kocke za travnate površine
od ličan su kompromis između trave i tvr-
dih površina. One mogu da se postavlja-
ju direktno na donji sloj zemljišta, tako
da nema potrebe za postavljanjem teme-
lja ili nosećeg sloja u većini bašta. Trava
brzo prorasta iz prostora između kocaka.
Površina se održava kao i običan trav -
njak.
ziDOvi, OgRaDe i zaklOni
Granični zidovi i zakloni imaju istu funk-
ciju kao i ograde, ali su zidovi obično deblji
i masivniji, što znači da su im potrebni jači
temelji. Ako se dobro sazidaju, zidovi su
jači i trajniji. Oni apsorbuju više toplote
ne go ograde; otpuštaju je postepeno to -
kom noći, čime stvaraju topliju mikroklimu
za okolne biljke. Puni, izdvojeni zidovi nisu
dobar zaklon od vetra; oni stvaraju više
vrt loženja nego propusne prepreke koje
smanjuju jačinu vetra.
Baštenski zidovi
Za zidove u baštama troše se tone mine-
ralnih sirovina, koje su ograničen prirodni
resurs, zato koristite reciklirane materijale
kad god je moguće. U idealnom slučaju,
podižite kamene zidove samo kad je njiho-
va jačina i trajnost neophodna. Debeli zi -
dovi mogu da se podignu i od ponovo ko -
riš ćene grube drvene građe, a za njihove
temelje se ne troši mnogo mineralnih siro-
vina.
Zidovi su često staništa za divlje životi-
nje u bašti. Gusto zimzeleno rastinje i zid
obrastao bršljanom pružaju zaštitu ptica-
ma koje se gnezde ili odmaraju i mnogim
vrstama insekata. Suvi kameni zidovi ide -
al no su stanište za male sisare i gmizavce.
zamene za ciglu i kamen
U područjima gde ima malo drveta i ka -
mena, ili su skupi, zidovi se tradicionalno
prave od čerpića - mešavme blata i slame.
Dobro sazidan zid od čerpića može da traje
godinama. On je obično manje otporan na
vremenske prilike nego kameni zid, a da bi
bio trajniji neophodni su mu temelji koji ne
propuštaju vlagu i nadstrešnica - minija-
turni krov koji natkriva zid sa obe strane, a
tradicionalno se pravi od trske ili škriljčanih
ploča. Strane zida štite se slojem krečnog
maltera. Blato se koristi i za nepečene ci -
gle, ali ako nemate odgovarajuću glinu,
mo rate mu dodati kreč ili cement da bi
cigle bile trajnije.
Zidovi od nabijene zemlje prave se od
slojeva zemlje bogate glinom koji se ređa-
ju jedan na drugi u kalupima. Druga vari-
janta su zidovi koji se prave tako što se
mreža od pruća prekriva blatom i slamom
ili mešavinom blata, slame i kravlje balege.
OKVIR ZA BAŠTU
137
Šta tReBa Da imate U viDU kaD
PROjektUjete
- Odlučite šta vam je prioritet. Da li pre-
gradu pravite zbog bezbednosti, privat-
nosti, zaklona, definisanja granica, ukras -
ne ili arhitektonske vrednosti, ili podupi-
ranja biljaka?
- Imajte u vidu osobine terena. U vetro-
vitim predelima ograde treba da budu
pro pusne. Ukoliko su one od drvenih let-
vica s razmakom lakše odolevaju vetru
ne go pune ograde. Senice od čvrstog
ma terijala s finom rešetkom istovremeno
propuštaju vetar i zaklanjaju od neželje-
nih pogleda.
- Razmislite i o održavanju koje vas čeka.
Da li ćete zid ili ogradu morati redovno da
farbate ili popravljate?
- Stvorite staništa za divlje životinje. Suvi
kameni zid (bez maltera) odlično je sklo-
nište za niz životinjskih vrsta, uključujući
guštere, žabe i bube.
- Razmislite o postavljanju kućica za ptice
na drvene ograde, ako u bašti nemate
dovoljno drveća i drugih prirodnih stani-
šta za njih.
Baštenski zid
Izgradnja niskih zidova ne zahteva naro-
čito poznavanje zidarskog zanata, a po -
ve ćava mogućnosti za sađenje u bašti.
Mali potporni zid stvara iz dig nutu leju s
dobrom drenažom, za biljke kojima prija
sunce. Ostavite praznine u sloju maltera
ili dok je vlažan olovkom izbušite u njemu
rupe dubine oko 15 cm. Tako ćete pod-
staći solitarne pčele i korisne insekte da
se gnezde.
samo povećavaju probleme de ponija i spa-
ljivanja smeća.
Metal, koji je neobnovljiva sirovina za či -
ju proizvodnju se troše ogromne količine
energije, treba koristiti samo u specijalnim
slučajevima, na primer, oko balkona ili kro -
va nad baštom, gde je čvrstina i lakoća
kon strukcije neophodna. Ukrasi od gvožđa
ponekad su neophodni da bi se sačuvao
arhitektonski stil zgrade, a često mogu da
se nađu na otpadima.
PROizvODi OD PRUĆa
Obnovljivo i održivo, prirodno i svestra-
no, pruće je nezamenljiv građevinski ma -
terijal za organskog baštovana.
Pruće je granje koje izrasta iz panjeva
ko ji se svakih nekoliko godina seku do ni -
voa zemljišta. Oni nastavljaju da žive i po -
sle svakog orezivanja isteruju mladice. Na
sličan način izrasta i okresano drvo, osim
što se grane seku na većoj visini.
Većina listopadnog drveća pogodna je za
proizvodnju pruća koje može da se seče u
ciklusima, u rasponu odjednom godišnje
za vrbu, do svakih 20 godina za veće pa -
njeve jasena ili bagrema.
U mnogim delovima sveta, ali i u našoj
zemlji, postoji komercijalna proizvodnja
pred meta od pruća. Naravno, baštovani na
srednjim ili velikim posedima proizvode
pruće u kućnoj radinosti.
Drevni zanat
Rast pruća obično prevazilazi životni vek
drveta. Jasen po pravilu živi oko 200 godi-
na, ali ako mu se pruće s panja redovno
seče, može se očekivati da nastavi da živi
i više od 1.000 godina.
U Evropi se pruće najčešće gaji na leski,
jasenu, pitomom kestenu, hrastu, jovi, ja -
vo rolisnom platanu, vrbi, grabu, javoru i li -
pi. Ako se pravilno gaji, površina pod pru-
ćem može da bude jedno od najbogatijih
staništa umerenih predela, s najraznovrs -
nijom florom i faunom.
korišćenje grana iz bašte
Grane koje se orezuju u bašti mogu da
se koriste isto kao i pruće. Orezivanjem dr -
veća i žbunja u bašti dobijaju se grane
manjeg prečnika, različite trajnosti, savit -
ljivosti, jačine i boje. Isplati se da eksperi-
mentišete s vrstama iz vaše bašte.
Ukrasni dren (sorte
Cornus alba
), vrba
(vrs te roda
Salix
) i jasen (vrste roda
Fra -
xinus
) imaju najbogatije boje kore za uk -
ras ne ploče u pletenim zaklonima. Za pas -
OKVIR ZA BAŠTU
139
Pruće.
Levo: sečenje pruća leske kosirom, s panja koji se redovno potkresuje. Sredina: ise-
čeno pruće naslagano za sušenje. Desno: jedna od najjednostavnijih vrsta zaklona pravi se
od isečenog pruća povezanog kanapom. Ovaj na slici poslužiće kao nosač za šareni pasulj.
telnije tonove, treba da se oljušti kora s
grana. Koristan materijal su i odsečene do -
nje grane krupnijih vrsta drveta, kao što
su kedar i čempres. Oni, kao i neki drugi
četinari, često imaju prirodno savijene do -
nje grane, od kojih, kad se odseku, mogu
da se naprave senice. Četinari uglavnom
ni su pogodni za pruće. Mnoge vrste uvenu
kad im se grane poseku do stabla. Me -
đutim, tisa i kleka (
Juniperus communis
)
isteruju mladice posle rezanja grana, ako
se ono ne obavlja previše često. Ako mora-
te da posečete stabla ove dve vrste, od
njih ćete dobiti dragoceni građevinski ma -
terijal.
Mnoge vrste drveta koje je inače krto,
mogu da se koriste ako se grane, naročito
mlade, poseku u proleće, kad ih biljni sok
čini savitljivijim i pogodnijim za pletenje.
Uobičajeno vreme za sečenje pruća je zi -
ma, kad je drveće pasivno.
Odsečeno granje živih ograda od biljaka
kao što je kalina (
Ligustrum
) dovoljno je
savitljivo za manje senice i oivičavanje le -
ja. Starije, deblje grane koje se seku kad
se žive ograde obnavljaju, korisne su za
ramove za veće ploče.
Sve vrste grana koje se orezuju, naroči-
to one s grančicama koje su suviše male
za drugu namenu, mogu da se koriste za
presovane ploče.
Potpore za biljke
Potpore za penjanje biljaka mogu da se
prave od pruća ili orezanih grana žbunja i
živih ograda koje su dovoljno dugačke.
One traju godinu ili dve, ako su u kontak-
tu sa zemljištem, a duže ako nisu. Potpora
od krivog granja najbolja je za biljke kao
što je grašak šećerac koji se penje pomo-
ću rašljika ili vitica. Prave grane dobre su
za isprepletene penjačice.
Kad koristite vrbove grane, ogulite im
ko ru s donjeg dela (ili sa cele grane) da
bis te sprečili ukorenjivanje.To je lako ako
se uradi odmah posle sečenja.
Od savitljivih grana možete da pravite
kupaste potpore u obliku indijanskog šato-
ra. Da biste im obezbedili veću stabilnost,
da mogu da nose teže penjačice kao što su
ruže, oko osnove spiralno opletite tanje
gra ne vrbe. Za to možete da koristite i du -
že, jače grane penjačica kao što su orlovi
nokti i glicinija.
Da biste napravili lučne senice od savije-
nih grana, koristite veću klupu ili čvrsto
zem ljište kao osnovu za postavljanje ra -
ma: dve uspravne i nekoliko poprečnih
gra na. Žicom uvežite vrhove uspravnih
gra na da napravite luk. Da biste ga ojača-
li, između uspravnih grana učvrstite pop -
reč ne, ekserima ili kanapom. Zatim una -
krs no postavljajte manje grane da prekri-
jete ram.
korišćenje lejlandovog pačempresa
Dobro je poznato da Lejlandov pačem-
pres (x
Cupressocyparis leylandii
) veoma
brzo raste, ili se malo zna da se od njega
ORGANSKA BAŠTA
140
zaklOn OD leSkOvOg i vRBOvOg
PRUĆa
Zabodite noseće uspravne grane u zem-
lju. Za zaklon do visine od 1,2 m, one tre -
ba da budu prečnika oko 4-5 cm. Po -
bodite ih na 30 cm dubine u zemlju, s
raz makom od 60 cm.
Između nosećih, postavite još usprav -
nih grana. One su obično manjeg prečni-
ka (oko 2,5 cm) i zabijene u zemlju tek
toliko da budu stabilne da bi oko njih
moglo da se plete pruće.
Za pletenje, isecite zelene grane prečni-
ka oko 1,5 cm. Pletite ih oko uspravnih
grana, vodeći računa da se svaka nova
gra na čvrsto oslanja na prethodnu i da su
redovi gusto zbijeni. Krajevi poprečnih
gra na treba da prelaze preko krajnjih us -
pravnih za oko 5 cm zbog stabilnosti. Mo -
žete da pletete s jednom granom po redu
kao na slici, ili, ako imate fino leskovo ili
vrbovo pruće, s po tri ili više grana po
redu.
Za više zaklone potrebne su noseće gra -
ne od 7,5 do 10 cm u prečniku, s razma-
kom od 1,2 do 2 m i uspravnim granama
između, kao što je opisano.
- Prvo prostrite membranu i učvrstite je
ili ukopavanjem ivica ili koristeći velike ži -
čane spajalice.
- Metalnim štapom napravite rupe za sa -
đenje po sredini membrane, na razmaku
od 15 do 20 cm, dubine 30 cm, pod pra-
vim uglom. Za nosače odaberite deblje,
pra ve grane i zabijte ih u rupe.
- Od tanjih grana napravite dijagonale.
Iza svakog nosača izbušite rupe pod ug -
lom od 45°. Zabijte grane u rupe i opletite
ih dijagonalno preko četiri noseće grane.
Ponovite postupak s druge strane, bušeći
rupe u suprotnom pravcu, s druge strane
svakog nosača.
- Od dugačkih, tankih grana napravite
gus to isprepletenu traku preko vrha. Ko -
načno, vežite slobodne krajeve tako da
for miraju ukrasne lukove preko vrha.
ORGANSKA BAŠTA
142
v
R
S
t
e
k
O
je
S
U
P
O
g
O
D
n
e
z
a
P
le
t
e
n
je
P
R
U
Ć
a
v
rs
ta
Le
sk
a
(C
or
yl
us
a
ve
lla
na
)
Ja
se
n
(F
ra
xi
nu
s
ex
ce
ls
io
r)
Vi
no
va
lo
za
(v
rs
te
ro
da
Vi
tis
)
H
ra
st
(Q
ue
rc
us
ro
bu
r)
Ja
vo
ro
lis
ni
p
la
ta
n
(A
ce
r
ps
eu
do
pl
at
an
us
)
Vr
ba
(v
rs
te
ro
da
Sa
lix
)
Br
es
t (
vr
st
e
ro
da
U
lm
us
)
S
av
it
lj
iv
o
st
D
ob
ra
D
ob
ra
, d
ok
s
u
gr
an
e
m
la
de
Ve
om
a
do
br
a
Sa
m
o
m
la
de
g
ra
ne
U
m
er
en
a
O
dl
ič
na
D
ob
ra
P
ri
m
en
a
/
n
ap
o
m
en
a
Sv
e
vr
st
e
pr
av
ih
il
i s
av
ije
ni
h
gr
an
a
za
s
en
ic
e;
p
lo
če
o
d
pl
et
en
og
p
ru
ća
Sv
e
vr
st
e,
tr
ad
ic
io
na
ln
o
za
o
gr
ad
e,
m
ož
e
da
s
e
ce
pa
u
ta
nk
e
št
ap
ov
e
ili
gr
ed
ic
e
za
v
ez
iv
an
je
O
dl
ič
na
z
a
pl
et
en
je
O
bl
e
gr
an
e
za
o
kv
ire
i
st
ub
ov
e
- m
la
di
ce
s
u
sa
vi
tlj
iv
e
M
ož
e
da
o
sl
ab
i k
ad
s
e
os
uš
i;
ko
ris
ti
se
z
a
m
an
je
p
lo
če
Po
go
dn
a
za
g
us
to
p
le
te
nj
e
i ž
iv
e
za
kl
on
e,
u
k
oj
im
a
m
ož
e
da
o
ps
ta
ne
z
na
tn
o
du
že
La
k
za
ra
d
ka
d
su
g
ra
ne
m
la
de
i
ze
le
ne
; m
la
di
š
ta
po
vi
k
or
is
te
s
e
za
v
ez
iv
an
je
t
ra
jn
o
st
D
ob
ra
3
-8
g
od
in
a
U
m
er
en
a
2-
3
go
di
ne
2-
3
go
di
ne
D
ob
ra
3
-8
g
od
in
a
Sl
ab
a
1-
3
go
di
ne
U
m
er
en
a
3-
5
go
di
na
Sl
ab
a
do
u
m
er
en
a
1-
4
go
di
ne
UPOtReBa kOčeva i ORezaniH
gRana U BaŠti
- Potpore (oslonci, pritke) za grašak i
visoke višegodišnje biljke.
- Stubovi, zakloni i kupaste potpore za
penjuće vrste pasulja.
- Ukrasne tronožne potpore za ukrasne
penjačice.
- Pletene korpe i zakloni - uzmite časove
pletenja da naučite kako da pravite jed-
nostavne predmete.
- Ivice za leje - ekserima pričvrstite deb -
lje štapove za kočiće, ili prepletite savitlji-
vije grane između bliže postavljenih koči-
ća da biste stvorili „mini ogradu”.
- Metle od pruća - čvrsto uvežite kana-
pom tanje pruće od breze ili žutilovke,
po tom provucite zašiljen štap kroz vrh
za vežljaja.
OKVIR ZA BAŠTU
143
v
rs
ta
To
po
la
(v
rs
te
ro
da
Po
pu
lu
s)
Br
ez
a
(v
rs
te
ro
da
Be
tu
la
)
Ka
lin
a
(v
rs
te
ro
da
Li
gu
st
ru
m
)
Sm
re
ka
i
kl
ek
a
(v
rs
te
ro
da
Ju
ni
pe
ru
s)
Ba
m
bu
s
(v
id
et
i s
tr.
1
37
)
D
re
n
(v
rs
te
ro
da
C
or
nu
s)
Ja
bu
ka
(v
rs
te
ro
da
M
al
us
)
Br
es
kv
a,
tr
eš
nj
a,
š
ljiv
a
(v
rs
te
ro
da
Pr
un
us
)
R
uj
(v
rs
te
ro
da
R
hu
s)
Li
pa
(v
rs
te
ro
da
Ti
lia
)
Ze
le
ni
ka
(v
rs
te
ro
da
Ile
x)
Eu
ka
lip
tu
s
Lo
vo
r
(L
au
ru
s
no
bi
lis
)
D
un
ja
ric
a
Žu
til
ov
ka
(v
rs
te
ro
da
C
yt
is
us
)
O
rlo
vi
n
ok
ti
(v
rs
te
ro
da
Lo
ni
ce
ra
)
G
lic
in
ija
Pa
vi
t
S
av
it
lj
iv
o
st
D
ob
ra
D
ob
ra
, d
ok
s
u
gr
an
e
m
la
de
,
po
st
aj
u
kr
te
k
ad
s
e
os
uš
e
D
ob
ra
D
ob
ra
Sa
vi
tlj
iv
k
ad
je
z
el
en
D
ob
ra
, v
rlo
s
av
itl
jiv
e
gr
an
e
D
ob
ra
Sl
ab
a
do
d
ov
ol
jn
a
Ve
om
a
do
br
a
D
ov
ol
jn
a
D
ov
ol
jn
a
D
ob
ra
D
ob
ra
D
ob
ra
, n
ar
oč
ito
ta
nk
i i
zd
an
ci
D
ob
ra
D
ob
ra
D
ob
ra
D
ob
ra
P
ri
m
en
a
/
n
ap
o
m
en
a
Tr
ad
ic
io
na
ln
o
se
k
or
is
ti
za
iz
ra
du
m
et
li
M
et
le
o
d
pr
uć
a;
p
lo
če
z
a
m
an
je
o
gr
ad
e
Se
ni
ce
o
d
sa
vi
je
ni
h
gr
an
a
Sv
e
vr
st
e
se
ni
ca
i
la
ki
h
ko
ns
tru
kc
ija
N
e
m
ož
e
da
d
rž
i e
ks
er
e
- p
ov
ez
uj
e
se
b
uš
en
je
m
ru
pa
il
i k
an
ap
om
Za
dr
ža
va
b
oj
u
ka
d
se
o
su
ši
Po
go
dn
a
za
m
an
je
s
en
ic
e
Po
go
dn
e
ka
o
po
tp
or
a
za
b
iljk
e
Ve
om
a
sa
vi
tlj
iv
š
to
je
p
og
od
no
z
a
sl
ož
en
ije
p
le
te
nj
e
- r
ad
ite
s
ru
ka
vi
ca
m
a
je
r v
iš
e
vr
st
a
im
aj
u
so
k
ko
ji
na
dr
až
uj
e
ko
žu
Pl
oč
e
od
p
le
te
no
g
pr
uć
a
za
v
eć
e
ko
ns
tru
kc
ije
Po
go
dn
a
za
p
le
te
nj
e
Po
go
da
n
za
s
ve
v
rs
te
s
av
ije
ni
h
ko
ns
tru
kc
ija
il
i p
lo
ča
o
d
pl
et
en
og
p
ru
ća
D
ob
ar
z
a
pl
et
en
je
D
ob
ra
z
a
pl
et
en
je
D
ob
ra
z
a
pl
et
en
je
i
m
et
le
o
d
pr
uć
a
Ko
ris
ni
z
a
pl
et
en
je
o
ko
ra
m
ov
a
od
d
ru
go
g
dr
ve
ta
Ko
ris
na
z
a
pl
et
en
je
Ta
nk
e
gr
an
e
su
k
or
is
ne
z
a
uk
ra
sn
o
pl
et
en
je
o
ko
ra
m
ov
a
od
d
ru
go
g
dr
ve
ta
; k
ru
p-
ni
je
, s
ta
rij
e
gr
an
e
po
go
dn
ije
s
u
za
ra
m
ov
e
za
s
en
ic
e
t
ra
jn
o
st
U
m
er
en
a
1-
3
go
di
ne
Sl
ab
a
U
m
er
en
a
do
d
ob
ra
3
-5
go
di
na
D
ob
ra
4-
8
go
di
na
, z
av
is
no
o
d
pr
eč
ni
ka
U
m
er
en
a
3-
5
go
di
na
Sl
ab
a
1-
3
go
di
ne
Sl
ab
a
1-
3
go
di
ne
U
m
er
en
a
do
d
ob
ra
3
-5
go
di
na
Sl
ab
a
Sl
ab
a
U
m
er
en
a
U
m
er
en
a
U
m
er
en
a
D
ov
ol
jn
a
2-
3
go
di
ne
2-
3
go
di
ne
2-
3
go
di
ne
hla dovinu u kojoj je nekoliko stepeni niža
temperatura nego u senci koju stvaraju
zgrade. Tokom hladnih zima, granje drve-
ća stvara vazdušne džepove koji zadržava-
ju toplotu i stvaraju blažu mikroklimu.
izbor pravog drveta
Glavni kriterijumi prilikom sadnje drveta
treba da budu njegova održivost u uslovi-
ma konkretnog zemljišta i klime kao i nje-
gova konačna veličina. Postoji velik izbor
malog drveća koje je pogodno za male
baš te, kao što su vrste roda
Sobus
i
Cornus,
mnoge vrste javora, divlje jabuke
i
Amelanchier lamarckii.
U maloj bašti na -
ročito je važno da drveće bude izuzetno
zanimljivo tokom cele godine. Tome će do -
prineti lep izgled kore, boja lišća, jesenje
DRVENASTE BILJKE I PENJAČICE
145
kORa PRivlačnOg
izgleDa
Acer capillipes, A. griseum,
A. pensylvanicum Arbutus
unedo
Betula (većina vrsta)
Comus alba sorte, C. stob-
nifera
„Flaviramea”
Eucalyptus gunnii
Euonymus alatus
Hydrangea aspera sorte
Lagerstroemia indica
Pinus bungeana
Prunus serrula
Rosa glauca
Rubus cockburnianus, R.
thibetanus
„Srebrna paprat”
Salix alba „Britzensis”
Stewartia (većina vrsta)
za jeSenje BOje
Acer (mnoge vrste: npr.
javor,
Acer campestre)
Amelanchier lamarckii
Aronia melanocarpa
Berberis thunbergii
Cercidiphyllum japonicum
Cercis canadensis
Cornus alba, C. controver-
sa,
C. „Edijevo belo čudo”,
C. kousa var. chinensis
Cotinus coggygria
Crataegus monogyna
Ginkgo biloba
Hamamelis mollis
Hydrangea quercifolia
Laburnum anagyroides
Uquidambar stryraciflua
Malus „zlatna zolja”, M.
tschonoskii
Nyssa sylvatica
Oxydendrum arboreum
Parrotia persica
Prunus sargentii
Quercus coccinea, Q. pa -
lus tris, Q. rubra
Rhus typhina
Sorbus alnifolia, S. „Džozef
Rok”
Viburnum opulus, V. plica-
tum „Mariesii”
UkRaSni PlODOvi
Amelanchier lamarckii
Arbutus x andrachnoides*,
A. unedo*
Aucuba japonica**
Berberis (naročito listopad -
ne vrste)
Callicarpa dichotama
Chaenomeles
Cornus (mnoge vrste)
Cotoneaster* (neke vrste)
Daphne mezereum
Ilex aquifolium sorte*
Mahonia aquifolium*
Malus „Adams”, M. „zlatna
zolja”,
M. „stražar”
Photinia davidiana*
Primus laurocemsus*
Pyracantha
Rosa glauca, R. moyesii, R.
rugosa
Sambucus nigra
Skimmia japonica* **
Symphoricarpos (bele bobi-
ce)
Sorbus aucuparia
Vaccinium
Viburnum betulifolium, V.
opulus (crvene bobice)
Vitis
*zimzelene **ženske biljke
za HlaDOvinU
Aesculus parviflora
Alnus glutinosa, A. incana
Amelanchier lamarckii
Aralia elata
Berberis
Camellia japonica*
Cornus (mnoge vrste)
Corylus maxima „Purpurea”
Euonymus europaeus, E.
fortunei*
Hedera*
Hydrangea quercifolia
Ilex*
Juniperus x pfitzeriana*
Mahonia aquifolium*
Pieris japonica
Prunus laurocerasus*, P.
lusitanica*
Rhododendron*
Robinia pseudoacacia
„Frisia”
Sarcococca*
Skimmia*
Stephanandra incisa
Viburnum davidii*
*zimzelene
lišće i plodovi - kako ukrasni, tako i jestivi.
Na izbor drveta utiče i mesto na koje ste
planirali da ga posadite.
Drvo mora da odgovara vašoj bašti.
Mož da iz detinjstva imate divna sećanja na
žalosne vrbe pored jezera u parku, ali toj
vrsti drveća neophodna je vlaga, koja pos -
toji pored jezera, i dovoljno prostora koga
ima u parku, ali ni jednog ni drugog nema
u prosečnom dvorištu iza kuće s jezerce-
tom.
Smeštanje drveta
Postoje mnoge strašne priče u kojima se
drveće okrivljuje za oštećivanje kuća - ko -
renje koje razbija temelje ili blokira kanali-
zaciju i slično. Međutim, samo korenje ret -
ko kad oštećuje građevine. Većina proble-
ma nastaje u glinastim zemljištima, koja se
ili sležu posle veoma sušnog vremena ili
po dižu (šire), obično posle vađenja drveta.
Zdravo drvo uzima velike količine vode iz
zemlje i za vreme izuzetno jakih suša zem-
ljište se isušuje i tone. Kad se drvo izvadi,
ono više ne vuče vodu iz zemlje, što kod
glinastog zemljišta uzrokuje podizanje.
Korenje drveća ponekad prodire u kana-
lizacione cevi, u kojima se tokom vremena
proširi i izaziva njihovo pucanje. Brezu,
trešnju, jabuku, krušku i šljivu treba saditi
na udaljenosti većoj od 4 m od kuće, naro-
čito u teškim zemljištima. Jasen, bagrem,
kesten, lipu, platan, javorolisni platan i vr -
bu treba saditi na najmanje 7 m od kuće,
a hrast i topolu najbezbednije je držati
dalje od 12 m od kuće ili većih pomoćnih
zgrada.
Kad sadite drveće oslonite se na logiku
zdravog razuma. Pogledajte položaj sunca
tokom dana i zamislite gde će padati sen -
ka drveta. Pazite da vaš omiljeni kutak za
doručak ne padne u duboku hladovinu. Ne
zaboravite, korenje se širi po površini koja
je veća nego ona koju natkriljuje krošnja,
što znači da smanjuje nivo vlage i hranlji-
vih sastojaka u zemljištu koje okružuje
drvo.
Proređivanje i pletenje grana i
pruća
Redovnim orezivanjem i usmeravanjem
rasta grana može se postići prilično velik
rast drveta u ograničenom prostoru. Bre -
za, lipa, platan i grab mogu da se koriste
za žive ograde koje izgledaju kao živice na
visokim panjevima, sa slobodnim prosto-
rom između njih. Takođe, grane mogu da
im se prepletu tako da rastu duž vodorav-
nog rama, a da se bočni izdanci orezuju.
Oba stila postižu rast u visinu bez zauzi-
manja mnogo prostora, ali biće uspešni
sa mo ako se drveće redovno orezuje jed-
nom godišnje da bi dobilo potkresan, ure-
dan izgled.
U starijim baštama, ljudi se često bore s
velikim drvećem koje baca široku senku i
dominira pejzažom. Mnoge vrste visokog
drveća, kao što su lipa i breza, mogu da se
okresuju, što znači da im se orežu sve gra -
ne i stablo do visine čoveka. To treba da se
radi svakih 7 do 10 godina. Po tradiciji, dr -
veće se okresuje da bi se dobilo drvo za
kućnu upotrebu, a mladi izdanci se štite od
životinja koje bi da ih jedu. Sličan postu-
pak je uzgajanje pruća, zbog kog se drvo
odseče do panja. Leskovo pruće je popu-
larno jer je savitljivo i višestruko korisno u
bašti.
Eukaliptus se često gaji kao panj ili pot-
kresan žbun u žbunastim ili mešovitim ru -
bovima (živicama) bašta u umerenim pre-
delima. Njegovo plavičasto-belo lišće ve o -
ma je lepo kao pozadina za druge biljke i
naročito je popularno među aranžerima
cve ća.
izbor pravog žbunja
Zanimljiv oblik i boja lišća, lepo granje,
cvetovi i plodovi, kao i ptice koje se gnez -
de, neki su od kvaliteta koje žbunje unosi
u baštu. Ono može da bude pozadina, pre-
krivač zemljišta ili glavna biljka u bašti,
zavisno od toga kako i gde se koristi. Žbu-
nje može da bude zimzeleno, s lišćem ne -
uobičajenih boja, raznobojno ili da ima ži -
ORGANSKA BAŠTA
146
zem ljištu. Žbunje možete da sadite gušće
nego što je potrebno, a da ga proređujete
kada je potpuno razvijeno. Ako se pažljivo
vadi za vreme sezone mirovanja, može da
se presađuje u druge delove bašte. Ta ko -
đe, prostor oko žbunova može da se ispu-
ni zeljastim višegodišnjim biljkama koje
pre krivaju zemljište, kao što su medunika i
mrtva kopriva
(Lamium),
koje će postepe-
no nestati usled širenja žbunova. Još jedna
mogućnost je da sadite kroz propusnu
membranu za sprečavanje rasta korova,
koju ćete prekriti šljunkom ili seckanom
ko rom od drveta da se ne vidi. (Videti
Prekrivanje zemljišta zbog suzbijanja koro-
va
, str. 74-75. Za sadnju, održavanje i ore-
zivanje žbunja videti str. 154-159.)
Žbunje za prekrivanje zemljišta
Biljke za prekrivanje zemljišta postale su
veoma popularne od sredine 20. veka, jer
znatno smanjuju količinu rada u bašti. Ako
se uspešno rasporede, trebalo bi da zahte-
vaju vrlo malo ili nimalo održavanja posle
učvršćivanja, što ih čini zasadom koji omo-
gućuje najveću uštedu u baštenskom ra -
du. Ako počnete od dela bašte bez korova,
čak i mladim biljkama neće biti potrebno
mnogo pažnje u periodu učvršćivanja. Naj -
bolje biljke za prekrivanje zemljišta su zim-
zelene, s gustim grančicama i niskom, ši -
rokom krošnjom, kao što su
Stephanandra
incisa
„Crispa” i dunjarica. One sprečavaju
svetlo da prođe do zemljišta, što onemo-
gućuje rast korova.
Nekoliko četinara, kao što su sorte
Ju ni -
perus communis,
sorte
J. horizontalis
i
Tsuga canadensis
„Kolova ispružena”, jes -
te delotvorno, ali im se ponekad zamera to
što se ne menjaju tokom godišnjih doba.
Kan tarion, s druge strane, cveta nekoliko
meseci, mada neki primerci kratko traju,
naročito u hladnijim predelima. Pojedine
vrste ruža koje prekrivaju zemljište, kao
što je „Maks Graf” izrastaju u živopisni pre-
krivač koji odbija životinje i neželjene gos -
te, ali kad zimi ostanu bez lišća, nisu delot-
vorne u sprečavanju rasta korova, a njiho-
vo trnje može da zagorča plevljenje!
Žive OgRaDe i vetROBRani
Kad je u bašti potreban nizak zaklon ili
vetrobran, za tu svrhu idealna je živa ogra-
da. Ona će biti lepa pozadina, a istovreme -
no izvor hrane i sklonište za divlje životi-
ORGANSKA BAŠTA
148
ŽBUnje za PRekRivanje
zemljiŠta
Calluna vulgaris *
Cotoneaster horizontalis *,
C. mycrophyllus *
Erica *
Euonymus fortunei i sorte * **
Gaultheria * **
Hedera * **
Hypericum calycinum * **
Leucothoe walteri i sorte * **
Mahonia aquifolium * **,
M. repens * **
Microbiota decussata * **
Pachysandra terminalis * **
Rubus calycinoides *
Sarcoccoa hookeriana var. humilis * **
Skimmia japonica * **
Stephanandra incisa „Crispa”
Vinca * **
* zimzelene
** dobro podnose senku
Saveti za SaDnjU PRekRivača
zemljiŠta
- Mlade biljke najbrže postižu željeni efe-
kat.
- Razmaknite biljke nešto manje nego što
je njihova maksimalna širina.
- Dobro pripremite zemljište da biste
pod stakli brz rast.
- Prekrijte zemljište da biste sprečili rast
korova dok se biljke ne učvrste.
- Izbegavajte napadne (konkurentne, ag -
resivne) biljke tamo gde mogu da stvara-
ju probleme.
- Ako mešate biljke, neka se slažu po buj-
nosti.
- Suzbijajte korov ručno ili motikom dok
biljke ne prekriju zemljište.
nje. Na mestima koja su veoma izložena
vetru, ako ima dovoljno prostora isplati se
sadnja zaštitnog pojasa, koji se sastoji od
nekoliko redova izmešanog drveća i žbunja
koje će zadržati i razbiti vetar zaštićujući
baštu. Najbolja je mešavina listopadnog i
zimzelenog drveća i žbunja, od kojih ćete
one najniže saditi okrenute na stranu s
koje duva vetar. Tako će se sila vetra uma-
njiti dok on prolazi kroz biljke i biva poti-
snut nagore.
koje biljke da koristite
Za žive ograde možete da koristite i dr -
veće i žbunje. Izbor ne zavisi samo od iz -
gleda i načina na koji želite da održavate
živu ogradu - na primer, kao uredno pot-
kresanu ili preplavljenu cvećem - nego i od
toga da li biljke odgovaraju zemljištu i kli -
mi, i da li je živa ograda na izuzetno vetro-
vitom mestu. Kao najbolji izbor za mesta
izložena hladnim vetrovima smatraju se
buk va, kalina i
Cornus mas.
Biljke koje bi -
ra te za primorske krajeve moraju da pod-
nose vetrove koji nose morsku so. Ako je
svrha žive ograde da sprečava ulazak ra -
doznalih životinja kao što je jelen, očigled -
no morate da izaberete biljke koje takve
životinje ne jedu, ali nisu otrovne, kao što
je (na primer) tisa.
Formalne žive ograde
Zimzelene biljke su klasičan izbor za pot-
kresane žive ograde, jer imaju postojanu
boju i strukturu tokom cele godine. Tisa
(Taxus baccata)
i šimšir (vrste roda
Buxus)
tradicionalno se koriste za žive ograde s
pravilnim linijama; šimšir je idealan za niže
ograde jer raste sporije od tise. Zanimljiva
zamena za šimšir je
Ilex crenata,
zimzele-
na zelenika s malim, okruglim lišćem, ta -
ko đe pogodna za precizno potkresivanje.
Često se sadi i kalina (vrste roda
Ligus -
trum).
Ona je jaka, ali samo delimično
zim zelena, a zimi je pomalo jednolična.
Bukva
(Fagus silvatica)
i grab
(Carpinus
be tulus)
su listopadni, ali zadržavaju suvo
lišće, koje šušti na vetru i presijava se ba -
karno-narandžastim sjajem na zimskom
sun cu. Brz efekat postiže Lejlandov pa -
čem pres (x
Cupressocyparis leylandii),
ali,
pošto je visoko šumsko drvo, brzo će izras -
ti do ogromne visine ako ga ne potkresu-
jete redovno od ranog uzrasta. Pustite ga
da izraste do 30 cm iznad željene visine, a
onda počnite da ga potkresujete od vrha.
Da bi živa ograda imala izgled kakav želi-
te, potrebno je da je potkresujete najma-
nje dvaput godišnje.
DRVENASTE BILJKE I PENJAČICE
149
Saveti za SaDnjU Žive OgRaDe
- Najjeftinije su biljke sa ogoljenim kore-
nom. Kupite mešavinu domaćih vrsta, ili
gajite sopstvene biljke iz drvenastih rez-
nica (videti str. 105).
- Sadite zimzelene biljke ujesen, a listo-
padne od jeseni do početka proleća.
- Ne kopajte pojedinačne rupe, pripremi-
te rov širine 60-90 cm.
- U vetrovitim oblastima obezbedite za -
klon u početnoj fazi rasta.
- Prekrijte zemljište radi suzbijanja koro-
va i zadržavanja vode. Tokom prve godi-
ne zalivajte po suvom vremenu.
POtkReSivanje Žive OgRaDe
Sa izuzetkom vrsta koje brzo rastu, kao
što su kalina i Lonicera nitida koje treba
potkresivati dvaput ili čak triput godišnje
da bi se postigao uredan izgled, većina
živih ograda, kao što je ova od bukve, na
slici desno, može da se potkresuje jed-
nom godišnje. Ako potkresujete dvaput
go dišnje, neka prvi put bude posle pos -
led njeg mraza, jer osetljivi izdanci šimši-
ra, na primer, mogu da se oštete. Inače,
najbolje je da potkresujete krajem leta,
kad se završi glavna sezona rasta. Na taj
način, uživaćete u urednoj, doteranoj ži -
voj ogradi do narednog proleća. Pot kre -
sujte na kratko, tako da dođete gotovo
do dužine prethodnog potkresivanja, ili
će živa ograda brzo postati preširoka ili
previsoka. Samo žive ograde koje cveta-
ju, kao što je forsitija, mogu da se pot-
kresuju na duže, prateći prirodne kontu-
re koje formira žbun.
zimi, ili potpuno zeljaste penjačice kao što
je zlatni hmelj (
Humulus lupulus
„Aure -
us”).Takođe, možete da koristite i jedno-
godišnje penjačice, kao što su fantastični
plavi ladolež ili mirisni grašak šećerac.
Osetljivije višegodišnje biljke kao što je
Eccremocarpus
mogu da se gaje i kao jed-
nogodišnje. Vodite računa da jednogodiš-
njim biljkama koje sadite blizu osnove dr -
venastih biljaka ostavite dovoljno prostora
jer će im se korenje međusobno žestoko
boriti za vodu.
Zasadite penjačice što dalje od korena
drveta ili žbuna - i ne zaboravite da će rasti
u pravcu sunčeve svetlosti.
Bujne penjačice kao što je glicinija mogu
da se gaje uz potpore (oslonce), ako ih
orezujete na kratko. Ako izbegavate da to
činite, bolje je da ih gajite uz jače, stabil-
nije pergole ili kućni zid - negde gde ćete
moći da uživate u njihovom mirisu. Među
penjačice s najjačim mirisom, za lukove i
senice, ubrajaju se glicinija, orlovi nokti,
mnoge vrste ruža i
Jasminum officinale
.
tehnike penjanja
Penjačice imaju različite tehnike uspinja-
nja uz podlogu. Najlakše za održavanje su
vrste kao što su bršljan i
Parthenocissus
,
koje imaju korenčiće ili jastučiće kojima
prianjaju za podlogu, što ih čini idealnim
za površine bez mogućnosti postavljanja
potpora. Vodite računa da takve biljke ne
oštete stare cigle, malter ili gips. Ako živi-
te u staroj kući, bezbednije je da u malter
ušrafite okaste kukice, kroz njih provučete
vođice od galvanizovane žice za penjačice
kojima treba potpora. Neke vrste, kao što
je glicinija, rastu uz konopce, stubove ili
grane. Druge, kao što je grašak šećerac,
drže se uz podlogu pomoću malih pipaka,
a pavit se lisnim peteljkama omotava oko
grančica, kanapa ili žice. Biljke s trnjem,
kao što su ruže, uspinju se kačeći se za
podlogu. To je efektno kad se bore za
pros tor u bujnoj vegetaciji, kakav je slučaj
u divljini, ali ih u bašti treba vezivati, ako
želite da ih usmeravate uz zidove ili stubo-
ve.
Žbunje koje se penje uz zidove obično se
sadi zajedno s penjačicama, ali je često
osetljivo na mraz i potrebna mu je zaštita
koju pruža zid. Neke druge vrste imaju
raz granatu krošnju i potrebna im je potpo-
ra (na primer,
Pyracantha coccinea
). One
se obično orezuju i pričvršćuju za zid, tako
da mogu da rastu na zaštićenom, osunča-
nom mestu.
Usmeravanje penjačica
Isplatiće vam se da u proleće i početkom
leta, kad penjačice brzo rastu, posvetite
ma lo vremena njihovom usmeravanju. Kod
mnogih vrsta, naročito ruža, cvetni pupolj-
ci nastaju iz vršnih pupoljaka, dok iz boč-
nih pupoljaka nastaje samo lišće. Kad gra -
ne penjačica usmerite da rastu vodoravno,
bočni pupoljci će početi da rastu uspravno
i iz njih će, isto kao iz vršnih pupoljaka, iz -
rasti cvetovi. Tako ćete, vezivanjem grana
uz postojeću potporu i usmeravajući ih da
rastu popreko umesto uvis, obezbediti
stva ranje mnogo većeg broja cvetova koji
će biti u nivou očiju.
Nikad ne koristite plastiku ili metal za ve -
zivanje, jer će se useći u grane koje rastu,
presecajući tok biljnih sokova i stvarajući
slabu tačku. Vezice od prirodnih vlakana
posle izvesnog vremena će istrunuti i pući,
oslobađajući penjačicu koja se širi. Do ta -
da se ona obično već učvrstila na višoj tač -
ki, što znači da će ostati u željenom polo-
žaju. Ipak, poželjno je da redovno prove-
ravate penjačice, olabavljujete suviše čvrs -
to vezana mesta i vezujete nove izdanke.
Što su mlađi, lakše ćete ih saviti u želje-
nom pravcu.
Ako ste odlučili da pustite penjačicu da
se probije do teško dostupnog mesta, oba -
vezno odaberite vrstu kojoj nije potrebno
redovno orezivanje.
DRVENASTE BILJKE I PENJAČICE
151
Privezivanje
Vezice od prirodnih vlakana vremenom
istrunu i ne stežu granje. Ipak, redovno
proveravajte biljke čiji izdanci brzo rastu i
otpuštajte veze ako je potrebno.
RUŽe
Mnogi baštovani vole ruže, koje se često
smatraju najplemenitijim baštenskim cve-
ćem. One mogu da budu teške za gajenje
i na njih se troši najveća količina pesticida
u neorganskim baštama. Međutim, uz paž -
ljiv izbor i dobre uslove gajenja, ruže mo -
gu uspešno da se proizvode organski. Ma -
lo vrsta je potpuno otporno na bolesti, ali
su neke vrste i sorte manje podložne (po -
gledajte kolonu na sledećoj strani). Stva -
ranje dobrih uslova pomoći će da ruže os -
tanu zdrave.
izbor ruža za gajenje
Neke vrste ruža su manje pogodne za
or gansku proizvodnju od drugih. Žbunas -
tim vrstama, kao što su hibridne čajevke i
floribunda (sa grozdovima cvetova), ne
pri ja konkurencija u nivou korena i zato se
često u ružičnjaku gaji samo jedna vrsta.
Potrebno im je mnogo prostora, ne prija
im sađenje ispod drveća i, zbog činjenice
da se gaje u gomili, podložnije su napadi-
ma bolesti i štetočina.
Divlje i žbunaste ruže pogodnije su za
or ganske bašte. Manje su osetljive na kon-
kurenciju drugih biljaka i često manje pod -
ložne bolestima i napadima štetočina. Ve -
ći na je privlačna za divlje životinje i zahte-
va mnogo manje rada, jer im je potrebno
manje orezivanja i uklanjanja uvelih cveto-
va. Potražite ruže koje rađaju šipak. One
pri vlače insekte za oprašivanje, odličan su
izvor hrane pticama i sisarima i daju bašti
zanimljiv sezonski izgled. Neformalne
kroš nje divljih i žbunastih ruža bolje izgle-
daju u mešovitim lejama. Divlje ruže, kao
što su
R. glauca
ili
R. moyesii
, mogu da se
gaje u mešovitoj leji sa žbunjem ili višego-
dišnjim biljkama. Većina ruža vrste rugosa
pogodna je za bodljikave žive ograde i ra -
đa sjajan šipak.
kako i gde da sadite ruže
Ruže najbolje uspevaju na otvorenom,
osun čanom prostoru. Dobra cirkulacija va -
z duha i ocedito zemljište koje zadržava
ORGANSKA BAŠTA
152
vrste kojima nije potrebno orezivanje
Clematis montana
jedna je od bujnijih vrsta paviti
koja cveta u proleće. Tamnozeleno lišće lepo se sla -
že s plavičastoružičastim cvetovima koji izrastaju
krajem proleća. Iako joj ne prija orezivanje, bujnu
krošnju neophodno je povremeno potkresati na krat-
ko. To treba da se učini posle cvetanja.
Hydrangea petiolaris
će se lako uspenjati uz zid
okrenut severu, što je idealno ako treba da kamufli-
rate garažu ili šupu. Iako joj treba nekoliko godina da
se učvrsti, njene ljuspaste grane crvenosmeđe boje
brzo će vas očarati kad u proleće iz njih izrastu zele-
ni listovi, a ubrzo potom i beli, čipkasti cvetovi než -
nog mirisa.
Parthenocissus quinquefolia
je listopadna penja-
čica kojoj ne treba potpora, s veoma lepim lišćem,
koje u jesen dobija fantastične boje. Pošto je bujna,
idealna je za prekrivanje zida ili rast kroz visoko drvo
kao što je bor, jer njeno jesenje lišće stvara divan
kon trast.
vrste kojima je potrebno orezivanje
Clematis viticella
je pavit koja cveta leti, i ima mno -
go sorti hibrida kojima prija godišnje orezivanje na
30 cm. Time se podstiče bujniji rast novih izdanaka,
koji potom mogu da se usmeravaju kako bi dali cve-
tove u visini očiju.
Ruže penjačice
treba orezivati jednom godišnje, uk -
lanjajući starije grane sa cvetovima i proređujući ih
ta ko da bi se podstakao rast novih pri osnovi. Grane
sa cvetovima treba odsecati sve do glavne stabljike,
ostavljajući otprilike dva pupoljka, koje, kad izrastu,
treba vezati u što vodoravnijem položaju.
Wisteria sinensis
orezuje se u dve faze. Leti, kad
se završi glavna sezona rasta, treba odseći otprilike
polovinu novih izdanaka. Zimi se ponovo režu tako
da ostanu samo dva. To izgleda kao velik posao, ali
se isplati kad narednog proleća izrastu buketi než -
nih, bledoljubičastih cvetova jakog mirisa.
klaSičan izBOR
se pupoljak ne vidi na mestu gde je otpao
list, on će se formirati ako se grana odse-
če na tom mestu. Ruže se podmlađuju i
čine bujnijim potpunim odsecanjem naj -
starijih stabljika na svake 3-4 godine.
Svake godine treba da uklonite jednu ili
dve najstarije stabljike pri osnovi. To je
jedini vid orezivanja koji je potreban div-
ljim ružama. Sve vrste žbunastih ruža ne
treba orezivati prvih nekoliko godina. Ruže
koje cvetaju više puta, treba potkresivati
na jednu polovinu do dve trećine visine.
Što se manje orezuje, žbun će imati pri-
rodniji oblik; a što se više i na kraće ore-
zuje, izrastaće lepši cvetovi. Ruže koje
cve taju jednom godišnje treba orezivati
što manje, ako ih uopšte treba orezivati,
skraćujući ih za jednu trećinu visine. Žbu-
naste ruže, uključujući floribunde, hibridne
čajevke, grupu
polyantha
i patuljaste ruže,
treba održavati kompaktnim, skraćujući ih
na jednu polovinu ili čak jednu četvrtinu
prirodne visine.
nega DRvenaStiH Biljaka
Svim biljkama prija da budu zasađene
na dobro pripremljenom mestu. Što je
zem ljište bolje, to će se brže biljke učvrsti-
ti. Uklonite sav korov, naročito višegodišnji
(videti
Korov i njegovo suzbijanje
, str. 71).
Početak na čistom terenu znači da nema
nepotrebne borbe za vodu i hranljive sas -
tojke.
Ako sadite novu leju, pripremite celo
područje - okopajte ga i dodajte obogaći-
vače, zavisno od stanja zemljišta i vrste bi -
ljaka koje nameravate da zasadite. Bi lj -
kama kojima odgovara kiselo zemljište,
kao što su azaleje, prija kompost od lišća
ili baštenski kompost. Žbunju koje brzo
ras te i biljkama koje više puta cvetaju, kao
što je žbunasti slez, potrebno je mnogo
energije da ispune svoj zadatak. Njima
odgovara obogaćivač visoke klase plod -
nos ti kao što je dobro zgorelo đubrivo. Do -
maćim vrstama, kao što su breza i glog ni -
su potrebni dodatni hranljivi sastojci.
Kad sadite mešavinu vrsta s različitim
po trebama, prekrijte deo bašte na kom
pla nirate sadnju mate rijalom niske plod -
nos ti kao što je kompost od lišća, potom
dodajte kompost ili dobro zgorelo đubrivo
u pojedinačne rupe za biljke.
Kad sadite pojedinačno drvo ili žbun, na -
ročito na posnom zemljištu, pripremite ru -
pu prečnika 1-1,5 m i dubine 30 cm, od -
nos no dubine korena. Ako sadite na trav -
njaku, odvojte busenje i stavite ga na dno
rupe. Kod plodnog zemljišta, pažljivo ras -
tresite dno i strane rupe da bi korenje lak -
še prodiralo.
izbor i nabavka sadnica
Pošto još uvek ne postoje zvanični stan-
dardi organske proizvodnje ukrasnih bilja-
ka u svetu, kao ni kod nas, snabdevanje
or ganski gajenim drvećem i žbunjem je vr -
lo ograničeno. Možete da se snalazite s
kon vencio nalno gajenim biljkama ili da ih
sami gajite organski.
Drvenaste biljke gaje se ili u saksijama ili
na otvorenom prostoru. Ove poslednje su
obično krupnije i jače od onih u saksijama,
što znači da dobijate više za isti novac.
Osim ako biljke nisu izvađene sa zemljom
oko korena, koja se obično omotava gru-
bom tkaninom - korenje odmah mora da
se prekrije zemljom, bilo privremenim
stav ljanjem u plitki rov ili sađenjem, da se
ne bi osušilo.
Sadnja razvijenog drveta predstavlja is -
kušenje, jer se očekuje da će brzo sazreti.
ORGANSKA BAŠTA
154
Plodovi za ptice
Ruže koje cvetaju samo jednom tokom
leta, kao što su
Rosa glauca, R. moyesii,
i R. rubiginosa, rađaju u jesen živopisne
plodove šipka koji privlače ptice.
Sadnice s golim korenom
Nikad ne ostavljajte sadnice s golim kore-
nom da se osuše. Odmotajte zavežljaje,
odvojte mlađe drveće i zasadite ih što
pre.
U stvari, mlado drvo se brže učvršćuje,
zah teva manje nege posle sađenja i brzo
sustiže pa čak i prestiže krupnije primerke.
Ipak, ako postoji potreba da se brzo zaklo-
ni neželjeni vidik, onda je to opravdanje da
se više plati za razvijenije drvo.
kada da sadite
Iako biljke iz saksija mogu da se sade u
bilo kom dobu godine, idealna sezona sad -
nje za sve drvenaste biljke, s golim ili zaš -
tićenim korenom, jeste između jeseni i
pro leća. Drveće zasađeno početkom jese-
ni imaće koristi od toplote koja se zadrža-
la u zemljištu, puštajući korenje pre zime.
Biljke zasađene u proleće verovatno neće
moći da se ukorene pre početka suve se -
zone, što ih čini podložnim isušivanju. U
predelima s blažom klimom, možete da sa -
dite tokom cele zime ako zemljište nije za -
mrznuto ili prevlažno.
Sađenje drvenastih biljaka
Dobro nakvasite zemlju oko korena pre
nego što zasadite biljku. Dok je stavljate u
rupu, odmaknite se da proverite da li stoji
uspravno i da li ste okrenuli stranu koja
bolje izgleda u željenom pravcu. Raširite
korenje, ako je golo, ili blago prodrmajte
korenje koje viri iz zemlje ako je biljka iz
saksije. Ako joj je potrebna pritka (videti
sliku), stavite je odmah da biste izbegli
oštećivanje korena. Napunite rupu zem-
ljom koju ste iskopali, utabajte je i dobro
zalijte.
Novozasađenom drveću i žbunju po tra-
diciji se orezivala polovina novoizraslog de -
la, jer se verovalo da se tako uspostavlja
ravnoteža između nadzemnog dela biljke i
korena. Međutim, noviji podaci pokazuju
da ova praksa nije korisna po biljku - a
može čak i da joj nanese štetu. Orezivanje
na kratko podstiče rast novih izdanaka, a
bujni mladi izdanci opterećuju smanjeni
korenski sistem prevelikim potrebama za
vodom. Ograničite orezivanje tek zasađe-
nih biljaka na ukla njanje polomljenih, uve-
lih ili obolelih grana, ili na ulepšavanje obli-
ka krošnje.
Da biste ubrzali učvršćivanje, održavajte
nivo vlage koji je potreban mladim biljka-
ma i čistite ih od korova ili trave. Prekrijte
zemlju u prečniku od otprilike 1 m oko sva -
ke biljke rastresitim prekrivačem ili prostir-
kom (videti na slici dole, kao i str. 74-76).
Ako ne želite da ulažete mnogo napora u
održavanje, posadite biljku kroz pejza žnu
tkaninu preko koje ćete prostrti prekrivač
ili šljunak.
Pritke i zakloni
Drveću nižem od 1,5 m nisu potrebne
prit ke (oslonci), osim ako se ne zasadi na
veoma vetrovitim mestima. Višem drveću i
žbunju obično su potrebne pritke (vidu
sliku) ili čak učvršćivanje prilikom sad -
DRVENASTE BILJKE I PENJAČICE
155
Sađenje na travi.
Ako sadite drvo ili žbun na travnjaku, raskrčite busenje na najmanje 1 m
od rupe da biste smanjili konkurenciju. Suzbijajte korov u tom delu bašte rastresitim prekri-
vačem zemljišta ili sađenjem kroz pejzažnu tkaninu ili prekrivač (videti str. 74-76).
Orezivanje drveća, žbunja i ruža
U sklopu opštih higijenskih mera redov -
no proveravajte da li biljke imaju mrtve ili
obolele drvenaste delove. Njihovo odseca-
nje pomoći će u sprečavanju izbijanja bo -
lesti.
Formativno orezivanje obično se prime-
njuje na mlade biljke, kojima se na taj na -
čin po potrebi ispravlja oblik. Takođe, mo -
že da se primeni kad odrasle biljke izrastu
izvan predviđenog prostora ili kad se uklo-
ne biljke koje su stajale pored njih, a one
ostanu asimetrične.
Potkresivanjem radi podmladivanja pod-
stiče se žbun ili drvo da daje jake mlade
izdanke.
Dobro razmislite pre orezivanja, kako
biste bili sigurni da ćete time poboljšati
oblik žbuna. U načelu, to znači da treba da
sečete samo iznad pupoljaka okrenutih ka
spolja. Ako sečete iznad pupoljaka okrenu-
tih ka unutra, novi izdanak će rasti kroz
sre dinu žbuna, što će mu pokvariti izgled i
učiniti ga suviše gustim, smanjiti protok
vazduha i povećati rizik od bolesti.
Takođe, izdanci koji rastu ka unutra ne
dobijaju dovoljno svetla, što ih čini slabim
i neusmerenim.
kada da orezujete
Ako niste sigurni kada je najbolje vreme
za orezivanje žbunja, orijentišite se prema
vremenu cvetanja. Žbunje koje cveta u
pro leće, kao što je forsitija, pupi duž stab-
ljika tokom prethodne jeseni. Ti pupoljci u
proleće se razvijaju u cveće. Kad se cveta-
nje završi, žbun počinje da raste; to je tre-
nutak kad treba da orežete žbun. Žbunje
koje cveta krajem proleća i leti, kao što je
meksička narandža
(Philadelphus)
, počinje
da raste početkom pro leća, kada mu izbi-
jaju novi izdanci, što znači da se cvetni pu -
poljci javljaju početkom leta. Njega treba
orezivati u periodu od opadanja lišća uje-
sen, sve do kraja zime. Ako ste zabrinuti
zbog otpornosti biljke, bolje je da orezuje-
te krajem zime, jer će tada mreža granja
zadržavati vazduh, stvarajući tako zaštitni
sloj koristan za hladno vreme.
kako da orezujete
Uopšteno govoreći, bezbedno je da na
kratko orezujete drveće i žbunje koje raste
više od 30 cm u toku sezone. Što ih kraće
orezujete, to će jače ponovo izrasti. Biljke
koje rastu sporo, manje od 30 cm godiš-
nje, ne podnose baš najbolje orezivanje na
kratko, zato ga izbegavajte osim ako nije
apsolutno neophodno. Svako sečenje na
takvim biljkama treba da bude oprezno,
formativno potkresivanje.
DRVENASTE BILJKE I PENJAČICE
157
gde seći.
Režite pod uglom (gornja slika),
ne posredno iznad pupoljaka okrenutih ka
spo lja. Žbunje s pupoljcima okrenutim ka
unut ra (donja slika) treba seći ravno, što bli -
že pupoljku.
Regenerativno orezivanje starog
žbunja
U formiranim baštama ponekad je neop-
hodno da se orežu stari, potpuno razvijeni
žbunovi koji su prerasli prostor predviđen
za njih. Ako želite da vam biljke lepo na -
pre duju, odužite im se za napor koji će
ulo žiti da povrate svoju bujnost. Posle ore-
zivanja nahranite ih i održavajte zemljište
vlažnim, naročito posle sušnih perioda, a
za visno od vrste biljaka i nanošenjem deb-
ljeg sloja organske materije srednje do vi -
soke klase plodnosti, kao što je baštenski
kompost ili dobro zgorelo đubrivo.
Neke vrste žbunja dobro reaguju na ore-
zivanje na kratko, dok druge moraju da se
orezuju pažljivije. Biljke koje se redovno
orezuju bolje podnose skraći vanje na krat-
ko od onih koje nikad nisu potkresivane.
Ako niste sigurni koje žbunove da orezuje-
te, ceo proces regeneracije može da se
rasporedi na 2-3 godine, tako što ćete sva -
ke godine ukloniti jednu polovinu ili jednu
trećinu najstarijih grana. Takav tretman
neće podneti svi stari žbunovi, zato se pri-
premite da ćete ostati bez nekih.
Štetočine i bolesti
U organskom baštovanstvu, suzbijanje
štetočina i bolesti svodi se više na spreča-
vanje nego na lečenje. Izborom odgovara-
jućih biljaka i sadnjom na optimalnim mes -
tima obezbedićete jak, uravnotežen rast, a
time smanjiti verovatnoću od podleganja
bolestima. Dobro pripremite zemljište i
me re za negu posle sađenja, držeći se
uobičajenih higijenskih pravila, kao što je
uklanjanje i uništavanje uvelih i obolelih
de lova biljaka i omoguća vanje dobre cirku-
lacije vazduha (videti
Zdravlje biljaka
, str.
80-82).
ORGANSKA BAŠTA
158
Žbunje kom prija godišnje orezivanje na
kratko
-
Buddleia davidii, B. alternifolia
- Kariopteris
-
Cornus alba i C. stolonifera sorte
-
Cotinus coggyria sorte
- Deucije
- Eukaliptusi
- Forsitije
- Fuksije (otporne)
- Hortenzije (neke)
- Kantarioni
- Meksičke narandže
- Ruže (neke)
- Kupine i maline
- Vrbe (neke)
Žbunje kom treba samo blago
potkresivanje
- Aucuba japonica i sorte
- Žutika
-
Buxus sempervivens
- Dunjarice
- Likovci
- Magnolije
-
Potentilla fruticosa sorte
- Koštuničavo voće
- Rododendroni
-
Taxus baccata
- Udike
Ovo žbunje može da se orezuje na kratko radi
podmlađivanja, ali mu treba nekoliko godina da
potpuno povrati oblik.
ORezivanje ŽBUnja
neke vrste štetočina i bolesti
drvenastih biljaka i penjačica
- Biljne vaši
- Bakterijska garež
- Gusenice (raznih vrsta)
- Uvenuće paviti
- Bakterijska plamenjača
- Medna gljiva
- Japanske bube
- Ukovrdžanost lista breskve
- Plamenjača korena
- Pepelnica
- Crna pegavost ruže
- Štitaste vaši
- Bela trulež
- Žižak vinove loze
Za više informacija, videti
Problemi s biljkama,
od A do Ž, str. 397.
Izraz „zeljaste” odnosi se, u botaničkom
smislu, na biljke koje ne formiraju trajnu
drvenastu stabljiku. Međutim, on se pone-
kad koristi za višegodišnje zeljaste biljke
kao što su hoste, delfinijumi i slične vrste,
koje zimi venu, a ponovo niču svakog pro-
leća. Za njih se često koristi i izraz „trajni-
ce”. U ovom poglavlju opisan je čitav spek-
tar zeljastih biljaka - jednogodišnjih, dvo-
godišnjih, lukovičastih i poluotpornih više-
godišnjih biljaka koje se gaje kao jednogo-
dišnje, kao i zeljaste višegodišnje biljke,
uključujući trave.
Otporne jednogodišnje biljke i biljke za
leje ispunja vaju baštu bojama koje dugo
traju, dok se višegodišnje biljke smenjuju
kao glumci na sceni, dajući svaka od njih
doprinos spektakularnoj predstavi.
Postoji širok izbor biljaka iz ove grupe,
od sićušnih do džinovskih, koje cvetaju od
zime sve do jeseni. One mogu da se gaje
zbog lišća, cvetova ili i jednog i drugog.
Spektar boja je neprevaziđen, u svim za -
mis livim nijansa ma. Odgovarajuće biljke
mo gu da se pronađu za sve vrste bašta,
od suvih do vlažnih, od sunčanih do seno-
vitih.
zeljaste višegodišnje biljke
Iako nekoliko vrsta ranih višegodišnjih
biljaka, kao što je
Doronicum orientale
,
cve ta početkom proleća, glavnina počinje
svoj nastup u bašti početkom leta, a zavr-
šava ga ujesen, s tim da neke vrste kao
što je
Aster pringeli
„Monte Kasino” svoju
le potu pokazuju sve do početka zime.
Mno ge rubne višegodišnje biljke, kao što
je suncokret, potiču iz prerije i dobro pod-
nose vrela leta. Neke druge vrste porek -
lom su iz šuma i prija im prohladna senka.
Mnoge od ovih vrsta završavaju cvetanje
pre leta, jer do tada drveće u zemljištu
ostavlja malo vode za višegodišnje biljke s
prilično plitkim korenjem. Zdravac (otporni
geranijum), ukrasna mrtva kopriva
(La mi -
um)
i tiarela pouzdane su biljke kojima
prija senovitost. Neke vrste višegodišnjih
biljaka potiču iz predela pored reka i jeze-
ra, i njima treba vlažno zemljište. Mnoge
vrs te imaju krupne listove s kojih isparava
velika količina vlage. Vrste rodova
Gun ne -
ra
i
Rodgersia
, kao i ukrasna rabarbara
(Rhe um)
ostavljaju veoma jak utisak i baš -
tensku scenu upotpunjavaju dramatično-
šću.
jednogodišnje i dvogodišnje biljke
Otporne i poluotporne biljke koje klijaju,
cvetaju, daju seme i venu u roku od jedne
godine, kao što je neven, nose naziv jed-
nogodišnje. One kojima su potrebne dve
go dine da završe ceo proces, kao što je
Baštensko cveće
Dok drveće i žbunje stvaraju trajnu pozadinu,
zeljaste biljke pružaju sezonsku raznovrsnost.
vreme za šou
Ništa ne stvara tako jak utisak u bašti kao
biljke koje cvetaju. Sjaj orijentalnog ma -
ka može da privuče pažnju na izvesno
vreme, ali višegodišnje biljke cvetaće iz
go dine u godinu.
Prirodan stil
Naturalistički zasad od izmešanih prekri-
vača zemljišta i biljaka koje daju sezon-
ske boje. Radi jačeg utiska, one su u gru-
picama ili ostrvcima razbacane po zasa-
du.
naprstak, nazivaju se dvogodišnje. Obe
grupe zahtevaju više nege od lukovičaste
biljke, trajnica i drvenastih biljaka, jer mo -
raju da se seju svake godine - mada, ako
im uslovi odgovaraju mogu same da se
raz množavaju semenom iz godine u godi-
nu.
Osetljive višegodišnje biljke
Višegodišnje biljke koje ne preživljavaju
jake zime obično se svrstavaju, zajedno s
jednogodišnjim biljkama, u grupu biljaka
za leje, pošto i one moraju da se sade sva -
ke godine. Biljke kao što je zonalni gerani-
jum mogu da prezime u stakleniku, tako
što se orežu i presade iz saksije početkom
proleća.
lukovičaste biljke
Većina lukovičastih biljaka cveta krajem
zime i u proleće, ali postoje i vrste koje
cve taju u leto i jesen. Šumske lukovice
kojima prija senka, kao što su ciklama i
visibaba
(Galanthus)
, bude se znatno rani-
je, u periodu kad zbog golih zimskih grana
voda i svetlo u šumi lakše prodiru do zem-
ljišta. One tada listaju, cvetaju i daju seme
pre početka proleća. Druge vrste, kao što
je lala, potiču iz predela gde leti vladaju
gotovo pustinjski uslovi. I one oživljavaju u
periodu između jeseni i kraja proleća. Iz -
be gavajte krupne, hibridne lale i narcise,
jer njima treba mnogo više energije da bi
održavali svoje ogromne cvetove. Umesto
toga, izaberite divlje vrste ili one koje su
im najbliže.
trave
Striktno govoreći, trave su ili zeljaste vi -
šegodišnje ili jednogodišnje biljke, ali za -
služuju da imaju sopstvenu kategoriju. Po
načinu nege i sađenja vrlo su slične više-
godišnjim biljkama. Neke vrste, kao što je
zloglasna tokavica (zvana još i trstika)
(Pha laris arundinacea var. picta)
nametlji-
ve su i treba ih saditi sa oprezom, ali mno -
ge druge, kao što je većina vrsta i sorti
Stipa, Miscanthus i Calamagrostis
dobro se
ponašaju i dobrodošle su u bašti.
Stipa
arun dinacea
i
S. tenuissima
mogu same da
se rasejavaju, ali neželjene mladice lako se
uklanjaju motikom.
Trave imaju važnu ulogu u baštama.
Cvet ni vrhovi viših vrsta, kao što su
Molinia
caerulea podv. arundinacea
„transparen-
tna” i
Stipa gigantea
, daju izgledu bašte vi -
sinu, a ne zaklanjaju vidik, stvarajući uti-
sak providne zavese. Vitki, elegantni listo-
vi i paperjasti cvetovi daju zasadu utisak
me koće. Takođe, trave u baštu unose pok -
ret, ako se zasade u većim gomilama, ot -
varajući talase koji šušte na povetarcu.
Mno ge vrste dobijaju tople tonove žute i
smeđe boje kad se osuše, čineći skulptu-
ralni element u zimskom pejzažu, naročito
u jutrima s mrazom, kad se sorte vrste
Miscanthus,
kao što je
M. sinensis
„Ma le -
BAŠTENSKO CVEĆE
161
kakO Biljke RaStU
Jednogodišnje
Završavajući životni ciklus od sejanja do
rađanja semena za godinu dana, jedno-
godišnje biljke ispunjavaju baštu inten -
ziv nim bojama tokom više meseci.
Dvogodišnje
Ovim biljkama potrebno je godinu dana
da narastu i očvrsnu, da bi naredne godi-
ne procvetale, dale seme i uvenule. Neke
vrste trajnica često se gaje kao dvogodiš-
nje biljke da bi se izbegle bolesti (na pri-
mer, trandafil, koji je podložan rđi).
Višegodišnje
Vraćajući se verno svake godine, višego-
dišnje biljke bašti daju trajne boje, lepo
liš će i semene glavice, ako se odaberu
pra ve vrste.
Lukovičaste
Lukovičaste biljke koje cvetaju krajem zi -
me i početkom proleća (kao što je lala)
ide alne su za mešovite zasade s višego-
dišnjim biljkama, prolećnim biljkama za
leju i zasade ispod listopadnog drveća i
žbu nja. Ako ih zasadite između drugih vr -
s ta niskih biljaka, izbeći ćete da se vidi
nji hovo uvelo lišće onda kad počnu da
ve nu.
od tradicionalnih rubova (živica) u kojima
se biljke grupišu samo po estetskim meri-
lima, cilj naturalističkog pristupa je da se
stvore zajednice biljaka kojima neće biti
potrebno održavanje, nego samo nadgle-
danje. Takve zajednice razvijaju se i na -
pre duju. Biljne vrste mogu da se sele, a
njihov broj se povećava ili smanjuje u za -
vis nosti od promena okolnosti, baš kao da
su u prirodnom okruženju.
Iz višegodišnjeg prekrivača zemljišta
ras tu višegodišnje i lukovičaste biljke i tra -
ve, zasađene u nizovima, gomilama ili po -
jedinačno. Biljke se kategorizuju po vrsti
sta ništa, bez obzira na njihovo geografsko
poreklo. Zavisno od toga da li potiču iz šu -
me, livade, kamenjara, sa oboda vodene
po vršine ili iz vode, biće zasađene u odgo-
varajući deo bašte.
Štaviše, proučavanjem rasta biljke u pri-
rodi, moguće je stvoriti iste uslove za rast
u bašti. Izvesne vrste, kao što je divizma,
razmnožavaju se izbacivanjem semena da -
lje od biljke. Druge, kao što su zvezdan i
kostriš, imaju široko korenje i najbolje ih je
saditi u nizovima ili gomilama. Oponaša -
njem prirodnih uslova za umnožavanje u
bašti, postići će se znatno prirodniji utisak
nego kad se višegodišnje biljke sade u
gomilama na tradicionalan način. Konač -
no, da bi se suzbio korov, zemljište treba
prekriti (kao što je slučaj u prirodi) trajnim
prekrivačem kao što je šljunak ili lomljeni
kamen, ili biljkama za prekrivanje zemljiš -
ta. Za naturalistički utisak, poželjno je da
zasadite gušće nizove jedne ili više izme-
šanih vrsta, ponavljajući ključne biljke.
Smanjivanje količine rada
Naturalistički stil zasada ne zavisi od re -
dovnog održavanja. Početnom pripremom
zemljište će biti oslobođeno od višegodiš-
njih korova. Ako se biljke pravilno odabe-
ru, tako da odgovaraju mestu, nema po -
trebe da se zemljište obogaćuje ili đubri.
Prekrivanjem zemljišta količina korova
sma njuje se na najmanju moguću meru u
pe riodu kad se biljke učvrste. Pošto biljke
ne dobijaju đubrivo, hranljive sastojke iz
prekrivača zemljišta ili dodatnu vodu, kom-
paktnije su i jače, te im nisu potrebne prit -
ke. Ne računajući selektivno uklanjanje
uve lih cvetova, biljke treba orezivati samo
jednom godišnje, krajem zime. Mnoge vrs -
te imaju privlačne semene glavice koje
pre ko zime postaju dom za korisne insek-
te. Mraz ističe njihove strukturne crte, a
snežne kape koje se na njima formiraju
stvaraju prijatan utisak u zimskoj bašti.
Potrebno je da nadgledate napredak
buj nijih biljaka i onih koje se same raseja-
vaju u većim količinama. Po potrebi ih pro-
ređujte, da ne bi potpuno zauzele baštu.
BAŠTENSKO CVEĆE
163
Potražite biljke koje odgovaraju staništi-
ma i zasadite ih onako kako je priroda
od redila.
PRivlačne jeSenje i zimSke
SilUete
-
Allium cristophii, A. sphaerocephalon
- Zvezdan
-
Calamagrostis x acutiflora „Karl
Foerster” *, C. brachytricha *
-
Eremurus robustus
-
Foeniculum vulgare „Purpureum”
(komorač)
- Oman
-
Iris sibirica sorte
-
Miscanthus sinensis sorte*
-
Molinia caerulea sorte*
-
Oenothera sorte
-
Phlomis russeliana
-
Rudbeckia fulgida var. sullwantii
„Goldsturm”
-
Sedum „Herbstrreude”, S. spectabile
sorte,
S. telephium „Matrona”
- Kostriš
-
Stipa arundinacea *,
S. calamagrostis *, S. gigantea *,
S. tenuissima *
- Hajdučka trava
* trava
PlaniRanje leja i RUBOva
(ŽiviCa)
Za koji god stil zasada da se odlučite,
važ no je da ga prilagodite prostoru. Du -
gačke ili duboke leje i rubove koji se gle-
daju izdaleka treba zasađivati upadljivim,
velikim gomilama, tako da se vrsta jasno
raspoznaje, čak i s velike daljine. Ako se to
ne učini, raspored će izgledati haotično,
kao male mrlje boja koje se pretapaju jed -
na u drugu. Mali zasadi na ograničenom
prostoru posmatraju se izbliza, pa ih treba
saditi u skladu s tim. Da biste postigli opti-
malnu raznovrsnost, zasadite po nekoliko
biljaka od što više vrsta.
Najpraktičnija su mesta na kojima nema
senke od drveća ili visokih zgrada, jer na
njima biljke dobijaju maksimalnu količinu
sunčeve svetlosti tokom dana, kako leti,
tako i zimi. Žive ograde su tamnozelena
po zadina za cveće, a zidovi i ograde pot-
pora za penjačice. Takođe, oni stvaraju
top liju mikroklimu što osetljivijim biljkama
koje bi se obično svrstale u grupu poluot-
pornih (na primer,
Melianthus major
ili eg -
zotičnije vrste mlečike) omogućuje da pre-
zime bez dodatne zaštite. Takođe, zaklo-
njeni delovi bašte smanjuju potrebu za
pos tavljanjem pritki za visoke vrste višego -
dišnjih biljaka kao što je delfinijum.
Biljke koje se ističu
Da biste izbegli da leja izgleda prenatr-
pano, ponovite jednu ili dve vrste prepoz-
natljivih „istaknutih” biljaka na redovnim
razmacima. Za to su naročito pogodne bilj-
ke s krupnim ili uspravnim listovima ili
upadljivim, dugotrajnim cvetovima. Žed -
njak, trave i dnevni ljiljan
(Hemerocallis)
dobri su primeri za to. Takve biljke daju
raznolikost izgledu bašte, a njihovim pona-
vljanjem svi delovi se spajaju u celinu.
Pažljivo odabrane biljke koje se ističu - na
primer, trave ili hoste - mogu da stoje i
same, stvarajući središnju tačku u zasadi-
ma u malim lejama ili u dobro odabranoj
saksiji.
Cveće za branje
Čak i u najmanjoj bašti, može se uzga-
jati cveće koje će se brati. Neke vrste, kao
što je ljiljan, ispunjavaju celu kuću miri-
som. Potočarka, neven, dnevni ljiljan
(He -
me rocallis)
i ljubičica su jestivi i odlični su
za ukrašavanje salata (za još vrsta jestivog
cveća videti str. 336). Mnoge vrste cveća
za branje koje su u prodaji proizvode se uz
upotrebu pesticida. Postoji širok izbor vrs -
ta koje možete da gajite organski, da biste
dobili sopstveno cveće za vaze, koje može-
te da koristite sveže ili sušeno.
Sađenje jednogodišnjih i ukrasnih
biljaka
Neki baštovani vole da imaju posebne
le je za ukrasne biljke, ali sa ekološke tačke
gledišta njih je najbolje izmešati s drugim
vrstama, čak i u povrtnjaku. Osim što ba -
štu ispunjavaju bojama, njihovo cveće pri -
ORGANSKA BAŠTA
164
CveĆe za vaze
Višegodišnje
-
Acanthus mollis i A. spinosus, Anaphalis
triplinervis,* rimska kamilica, kresnica,
zvez dan,
Bergenia cordifolia, Centaurea
dealbata,* kandilica, dikino oko, Diant -
hus (karavilje), jasenak, Doronicum ori -
en tale, glavoč,* kotrljan,* Gypsophila
paniculata,* naprstak, oman, Helianthus
(suncokret baštenski), hojhera, hosta,
La thyrus latifolius, Liatris spicata, Limo ni -
um platyphyllum, lanilist, srebrno cveće
(Lunaria annua),* rumenika, metvulja,
bo žur, mak:
Papaver nudicaule čaure,*
floks, zevalica, pupavica, žalfija, udoviči-
ca,
Trollius europaeus, kala
Lukovice i krtole
Agapant, luk,* alstroemerija, krokosmija,
georgina,
Dierama pulcherrimum, Gal to -
nia candicans, ljiljan, narcis, Schizostylis
coccinea
Trave
Pampas trava,* metlušica,* kovilje*
* pogodno za sušenje
će popuniti te periode. Mnoge bašte izgle-
daju fantastično od početka do sredine
leta, posle čega postepeno blede kako
dolazi jesen. Postoje mnoge prelepe više-
godišnje biljke, naročito iz porodice belih
rada - glavočika (Compositae ili Astera -
ceae) koje imaju izvanredne boje krajem
leta i u jesen. Oman, suncokret, pupavica
i ehinacea su samo neke od njih.
Da biste izbegli da od kraja jeseni do
početka proleća gledate samo u uredno
posečene stabljike, zasadite višegodišnje i
lukovičaste biljke koje cvetaju početkom
proleća (videti
Izbegavajte praznine
, pret-
hodna strana), kao i neke zimzelene više-
godišnje biljke (vidi spisak na str. 169) ili
one koje posle cvetanja imaju privlačne
zrele cvasti. Ptice vole seme, a insekti se
preko zime naseljavaju u šupljim stabljika-
ma i semenim čaurama. I najmanji mraz
pretvoriće baštu u čarobni zimski pejzaž
(videti
Privlačne jesenje i zimske siluete
,
str. 163).
Pošto ste nacrtali plan, pređite na posao.
Tokom jeseni, zime i početkom proleća,
ba vite se postojećim biljkama. Kad zem -
ljiš te nije previše vlažno i nema mraza, iz -
vadite biljke koje treba da budu premešte-
ne ili podeljene. Privremeno ih smestite u
plitki rov, prekrijte vlažnim prekrivačem ili
stavite u trap, ako ćete ih uskoro presadi-
ti. Budite strogi i odbacite sve biljke koje
nisu lepo napredovale ili vam se jednos -
tav no ne sviđaju. Iskoristite priliku da isko-
tRaDiCiOnalni meŠOviti RUB (ŽiviCa)
Na ovom planu (str. 166) prikazan je tradicionalni rub bašte, okrenut ka jugoistoku, s drve-
nom ogradom iza sebe. Penjačice prekrivaju ogradu, a nekoliko drvenastih biljaka označava
trajnu granicu. Višegodišnje biljke zasađene su u nizovima. Lukovičaste biljke treba saditi u
pozadini, pošto cvetaju dok su višegodišnje biljke još niske, tako da će uvelo lišće lukovica
biti sakriveno kad u proleće trajnice počnu da rastu.
KLJUČ ZA ZASAĐENE BILJKE
Penjačice / zidno žbunje
1.
Ceanothus x delileanus „gloar de Versaj”
2.
Chaenomeles speciosa „Nivalis”
3.
Clematis armandii „cvet jabuke”
4.
Clematis „ažurni biser”
5.
Rosa „Maigold”
6.
Schizophragma integrifolium
Žbunje
7.
Artemisia „zamak Povis”
8.
Caryopteris x clandonensis „nebeskopla-
va” x 2
9.
Perovskia atriplicifolia „plavi toranj”
10.
Rosmarinus offidnalis
11.
Salvia officinalis „Purpurascens”
višegodišnje biljke
12.
Alchemilla mollis x 4
13.
Agapanthus campanulatus x 3
14.
Aster pringlei „Monte Kasino”
15.
Campanula lactiflora „Pričardov varije-
tet” x 3
16.
Coreopsis verticillata x 5
17.
Doronicum orientale x 3
18.
Echinacea purpurea „beli labud” x 4
19.
Geranium x magnificum x 2
20.
Helenium „komad putera” x 3
21.
Helianthus „kraljica limuna”
22.
Hemerocallis citrina x 5
23.
Nepeta racemosa „Vokerova niska” x 2
24.
Papaver orientale „crno i belo”
25.
Pulmonaria saccharata „gospođa Mun” x
3
26.
Rudbeckia fulgida „Goldsturm” x 7
27.
Salvia x sylvestris „majska noć” x 4
28.
Sedum „jesenja radost” x 3
lukovičaste biljke
29.
Allium cristophii x 20
30.
Cyclamen hederifolium x 6
31.
Muscari azureum x 50
32.
Narcissus „tet-a-tet” x 50
33.
Scilla siberica x 100
elementi projekta
A Gomila komposta
B Živa ograda od bukve
C Terasa
D Ivica travnjaka od cigle
E Travnjak
BAŠTENSKO CVEĆE
167
pate i sav višegodišnji korov. Pre presađi-
vanja, podelite krošnje biljaka koje ste od -
lučili da zadržite (videti str. 175); tako ćete
ih podmladiti, a dobićete još primeraka
iste vrste.
BAŠTENSKO CVEĆE
169
PlaniRajte SUvO, OSUnčanO meStO
Plan zasada na slici na str. 168, nadahnut naturalističkim pokretom, pogodan je za suv, osun-
čan prednji deo dvorišta. Za njegovo održavanje nije potrebno mnogo truda, a ispunjava
baštu zanimljivim izgledom tokom cele godine. Niske, drvenaste biljke, kao što su lavanda,
blagovan i titrica
(Santolina) daju zasadu trajnu strukturu. Ključne biljke, kao što su komo-
rač, trave i kotrljan, doprinose zanimljivosti izgleda koji se menja s godišnjim dobima. Celu
površinu treba prekriti propusnom pejzažnom tkaninom pre, a šljunkom posle sađenja.
KLJUČ ZA KORIŠĆENE BILJKE
1.
Aurinia saxatilis x 3
2.
Crocosmia x crocosmiijlora „Solfatare” x
39
3.
Eryngium alpinum x 11
4.
Eryngium variifolium x 14
5.
Euphorbia characias podv. wulfenii x 4
6.
Foeniculum vulgare „Purpureum” x 2
7.
Hyssopus officinalis x 7
8.
Lavandula angustifolia „Hidcote” x 12
9.
Lavandula x intermedia holandska grupa
x 14
10.
Molinia caerulea podv. arundinacea
„Vindspil” x 4
11.
Santolina chamaecyparissus x 33
12.
Sisyrinchium striatum x 17
13.
Thymus serpyllum x 18
zimska ljupkost
Neke vrste višegodišnjih biljaka, kao žed -
njak, veoma lepo se suše, stvarajući priv-
lačne siluete koje ostaju do duboko u zi -
mu.
-
Acanthus mollis, A. spinosus
-
Achillea „zlatna za krunisanje”,
A. „mesečina”, A. „Taygetea”
- Agava
-
Ajuga reptans
-
Anihemis punctata podv. cupaniana
-
Anthemis tinctoria
-
Armeria maritima
-
Artemisias (mnoge vrste)
-
Asarum europaeum
- Bergenija
-
Campanula latiloba, C. persicifolia
-
Carex pendula
-
Cerastium tomentosum
-
Dianthus (karavilje - karanfili)
-
Dierama pulcherrimum
-
Doronkum orientale
-
Epimediums (mnoge vrste)
-
Eryngiums (neke vrste)
-
Euphorbia amygdaloidts var.
robbiae, E. characias, E. x martinii
-
Geranium x cantabrigiense,
G. macrorrhizum
-
Helktotrichon sempervirens
- Kukurek
- Hojhera
- x
Heucherella
-
Iris foetidissima
-
Kniphofia (tritoma - krupnije sorte)
-
Lamium galeobdoloii, L. maculatum
-
Limonium platyphyllum
-
Liriope muscari
-
Luzula sylvatica
-
Sisyrinchium striatum
-
Stachys byzantina
-
Stipa arundincea, S. gigantea
-
Tellima grandiflora
-
Verbascum olympicum, V. phoeniceum
-
Veronica gentianoides „Variegata”
-
Viola riviniana grupa Purpurea
(sin.
V. labradorica)
zimzelene viŠegODiŠnje Biljke i tRave
RaSPOReD BOja
Opažanje i korišćenje boja veoma su lič -
ni. Ono što neko vidi kao tamnoplavu, dru-
gom izgleda kao tamnozelena. Neko voli
ružičastu, dok je neko drugi ne voli, a voli
narandžastu. Vi provodite najviše vremena
u svojoj bašti, pa zato izaberite kombinaci-
ju boja koja vama odgovara. Iako je stva-
ranje zasada po određenom rasporedu bo -
ja veliki izazov, jednako zadovoljavajuće
is kustvo je da jednostavno sledite raspo-
red boja koji diktira promena godišnjih
doba.
teorije boja i njihova primena
Kad se bela svetlost propusti kroz priz -
mu, ona se razlama (razlaže ili prelama!)
na dugin spektar boja - crvenu, narandža-
stu, žutu, zelenu, plavu, indigo i ljubičastu.
Sa izuzetkom indiga, isti spektar boja mo -
že da se dobije kombinacijama osnovnih
boja, žute, crvene i plave. Žuta i crvena
daju narandžastu, crvena i plava proizvode
ljubičaste i smeđe nijanse, a plava i žuta
stvaraju zelenu boju. Ove boje, kad se
poređaju, formiraju „krug boja”. Sve teori-
je boja zasnivaju se na ovom konceptu.
Suprotstavljene boje (kontrastne
boje)
Koristeći boje koje se nalaze na suprot-
nim stranama kruga, mogu da se dobiju
sledeće kombinacije: crvena i zelena, pla -
va i narandžasta ili žuta i ljubičasta. U baš -
tama se ove kombinacije najčešće svode
na žutu i ljubičastu i plavu i narandžastu.
Njihov efekat je upadljiv i živopisan kad se
koriste jake, a suprotan ako se koriste pas -
telne nijanse.
Od presudnog značaja je prava srazme-
ra ovih mešavina. Iako je divna boja za
cve će, plava odbija vrlo malo svetlosti i za -
to treba da se koristi u kombinaciji s više
svetlonarandžastih tonova, da bi se posti-
gao dobar kontrast. Takođe, tamnoljubiča-
sta je jaka boja, ali će najviše doći do izra-
žaja samo ako se okruži s dvostruko više
osvežavajuće žute.
Susedne boje
Suptilniji aranžman postiže se korišće-
njem suseda na krugu boja. Žuta, naran-
džasta i crvena poznate su kao tople, a ru -
žičasta, ljubičasta, plava i ružičasto-ljubi -
čas ta kao hladne boje. Mnogi baštovani
klone se toplih boja, birajući meke pastel-
ne tonove iz hladnog spektra. Tople boje
osvetljavaju prostor po tmurnom vreme-
nu, unoseći u sunce baštu kad vreme nije
lepo. Kad koristite crvenu i žutu, važno je
da im dodate nijanse koje su između njih -
od svetlo do tamnožute, preko narandžas -
te do tamnocrvene - i da taj spektar repro-
dukujete kroz cveće i lišće u bašti gde god
je moguće. Ako to ne učinite, stvorićete
jak kontrast, jer će u ukupnom utisku ne -
dostajati boje koje povezuju dve osnovne.
Ishod je sličan kao kad biste sobu uredili
samo sa crnom i belom bojom. Sivi tonovi
bi uneli harmoniju u prostor, otklanjajući
ja ku suprotnost.
ORGANSKA BAŠTA
170
kakO Se BOje menjajU S
gODiŠnjim DOBima
Proleće počinje gomilama svetlozelene.
Do početka leta sve i dalje izgleda sveže,
s belom, svetloružičastom, plavom i crve-
nom bojom koje dominiraju scenom.
Kako leto odmiče, a vrelina treperi na
horizontu, vreme je za tople nijanse žute,
baršunastocrvene i mrkonarandžaste
tonove. Do dolaska jeseni izbledele boje
zvezdana i hrizantema najavljuju da se
godina bliži kraju.
Tokom cele godine, ni u jednom periodu
ne treba potcenjivati značaj zelene boje.
Zimzelene biljke daju bašti neophodnu
strukturu zimi, a za vreme sezone rasta,
promenljivo zelenilo je savršena pozadina
za višebojno cveće. Korišćenjem mnogih
nijansi lišća može da se stvori prava tapi-
serija boja, kako upadljivih, tako i suptil-
nih.
porne) vrste mogu da se seju direktno u
zemlju.
Bilo da su kućno gajene ili kupljene, sa -
dite bujne, zdrave primerke koji će imati
početnu prednost. Organski proizvedene
bilj ke i lukovice mogu da se nađu, ali i da -
lje nisu u širokoj ponudi.
Danas vrlo malo rasadnika prodaje više-
godišnje biljke s golim korenom, mada je
takav način prihva tljiviji i sa ekonomske i
sa ekološke tačke gledišta. Kad kupujete
bilj ke gajene u saksijama, one koje su u
manjim, obično su isplativiji izbor. Više go -
dišnje biljke u saksiji mogu i da se podele
pre presađivanja, čime dobijate više bilja-
ka za cenu jedne.
Neke osetljive višegodišnje biljke, kao
što su F1 hibridi geranijuma i nedirka, mo -
gu da se gaje iz semena, ali većina ih se
razmnožava vegetativnim putem (videti
str. 103-105). Ako je leja ili rub na svetlom
mestu koje ne zahvata mraz, kupite počet-
kom proleća sadnice i gajite ih u zatvore-
nom prostoru dok ne porastu dovoljno da
možete da ih presadite napolje. Kad kupu-
jete jednogodišnje biljke kao što je lobeli-
ja, izaberite mlade primerke koji nisu pre-
rasli saksiju ili pliticu. Kad se rast korenja
ograniči u saksiji, biljke često počinju da
cvetaju pre nego što potpuno izrastu.
Počinjanje od semena
Počinjanje od semena je isplativ način
da dobijete veliku količinu biljaka, naročito
jednogodišnjih za leje, a istovremeno vam
osi gurava da su proizvedene organski. Ve -
ćina otpornih i mnoge poluotporne jedno-
godišnje biljke, naročito one s krupnim se -
menom, kao što su kadifica
(Tagetes)
i po -
točarka, jeftine su i lako se gaje iz seme-
na. Ako sami gajite biljke, imaćete priliku
da isprobate neke neobičnije vrste jedno-
godišnjih biljaka, kao što su
Trachymene
coerulea
i petunija sa zelenim cvetovima
(Nicotiana lansdorffii)
.
Višegodišnjim biljkama koje se gaje iz
se mena treba godinu ili dve da dostignu
ve ličinu koja im je potrebna da procvetaju.
Gajenje iz semena uglavnom je ograniče-
no na čiste vrste; ako se seju sorte, naj -
češ će se ne dobijaju primerci koji su iden-
tični biljkama-rodite ljima. Neke vrste više-
godišnjih biljaka, kao što je kandilica, lako
se same rasejavaju. Boja cvetova ponekad
nema veze s biljkom-roditeljem, ali to nije
nužno loše.
Na većini pakovanja semena postoji
uput stvo koje preporučuje odgovarajući
pe riod za sejanje jednogo dišnjih biljaka,
ali će vam se isplatiti da eksperimentišete
s kasnijim sejanjem, jer tako možete da
popunite praznine koje ostaju posle cveta-
nja ranih višegodišnjih i lukovičastih bilja-
ka. Zanimljiv izgled krajem proleća ili po -
čet kom leta može da se postigne jesenjim
sejanjem otpornih jednogodišnjih biljaka
kao što je mačkov brk
(Nigella)
, koje mogu
da se seju direktno, ili da se uzgajaju u
višećelijskim pliticama i presade kasnije,
kad se zemljište raskrči.
Mnoge otporne jednogodišnje biljke, kao
što su neven,
Phacelia tanacetifolia
(face-
lija) i
Limnanthes douglasii,
same se rase-
javaju. Takve biljke su uglavnom jače i ra -
ni je cvetaju nego kad ih vi posejete. Ne -
željene ponike možete jednostavno da uk -
lo nite motikom ili presadite na mesto koje
vam više odgovara.
Priviknite mlade biljke na oštrije uslove
znatno pre presađivanja. Ako je potrebno,
zaštitite ih od puževa i kasnih mrazeva.
Sađenje višegodišnjih biljaka i
trava
Sadnice s golim korenom mogu da se
nabave samo u određeno doba godine, ali
mladice gajene u saksijama mogu da se
zasade u bilo kom periodu. Pre sađenja,
dobro nakvasite biljku u kofi vode, tako da
zemlja u saksiji postane potpuno mokra.
Iskopajte rupu koja će biti dovoljno velika
da u nju stane zemlja oko korena, rastre-
site zemlju na dnu kako biste olakšali kore-
nju da prodre u dublje slojeve. Učvrstite
biljke posle sađenja i zalijte ih čak i ako je
zemlja vlažna. Time ćete ukloniti džepove
vaz duha i obezbediti korenju bolji kontakt
sa zemljištem.
ORGANSKA BAŠTA
172
Sađenje lukovičastih biljaka
Lukovicama prija ocedito zemljište boga-
to humusom. Ako se brinete da li je zem-
ljište previše vlažno ili prejako, dodajte mu
oštrog peska ili stavite šljunak ili krupan
pesak na dno rupe za sađenje. U načelu,
sadite lukovice na dubini koja je dvostruko
veća od njihovog prečnika.
Izbegavajte sađenje lukovica na pred-
njem kraju leje ili ruba. Njihovo uvelo lišće
nije lep prizor, a veoma je važno da osta-
vite lišće da uvene prirodnim putem, što
se događa otprilike 6 sedmica posle cveta-
nja, umesto da ga odsecate ili vezujete u
čvor.
Lukovice se obično sade kad su u fazi
mi rovanja. Samo vrlo male lukovice, kao
što su visibaba i crvljivača, treba presađi-
vati dok su još u listu, neposredno posle
cve tanja, jer veoma lako venu. Ako mora-
te da ih sadite kao suve lukovice, natopite
ih u mlakoj vodi 24 časa pre sađenja. Za
za nimljiv izgled u proleće, lukovice morate
za saditi ujesen; one koje cvetaju u leto i
jesen sadite u proleće.
zalivanje biljaka
Kad god je moguće, birajte biljke koje
odgovaraju vrsti zemljišta kako biste sma-
njili potrebu za zalivanjem. Dobro pripre-
mite zemljište pre sađenja, rastresajući
sve zbijene delove kako biste podstakli
uko renjivanje. Ako je izvodljivo, povećajte
kapacitet zemljišta za zadržavanje vode
dodavanjem kabastih organskih obogaći-
vača (videti str. 41-42) pre sađenja i držite
zemljište prekrivenim posle sađenja (vide-
ti str. 174). Ako je potrebno zalivanje, na -
topite zemljište temeljno, nemojte samo
da ga nakvasite. Da biste smanjili ispara-
vanje, zalivajte rano ujutro. Takođe, može-
te da zalivate i uveče, iako tako povećava-
te rizik od napada puževa.
BAŠTENSKO CVEĆE
173
OtPORne jeDnOgODiŠnje Biljke
kOje Se lakO RaSejavajU
Mnoge otporne jednogodišnje biljke se
lako rasejavaju i produžavaju svoju vrstu
iz godine u godinu. U njih se ubrajaju
mak, neven, potočarka, lanilist i mačkov
brk, čije paperjasto lišće ukrašava krajem
leta leju koju čine Salvia patens „kejm-
bričsko plava” i goruća ljubav. Ove mladi-
ce, koje su nastale samorasejavanjem bi -
ljaka koje cvetaju leti, preživeće zimu i
naredne godine procvetati ranije. Možda
će biti potrebno da ih proredite.
Razlozi za prekrivanje zemljišta
Posle sađenja, prekrijte zemljište. Dublji
sloj pomaže u zadržavanju vlage i u suz-
bijanju korova. Odaberite prekrivač zem-
ljišta koji se po stilu slaže sa zasadom.
viŠegODiŠnje Biljke kOje SU
OtPORne na zečeve
-
Aconitum (jedić)
- Astilba
-
Campanula lactiflorae, C. latifolia
-
Cortaderia (pampas trava)*
-
Crinum
- Krokosmija
- Naprstak
(Digitalis)
- Epimedium
- Mlečika (*)
- Otporni geranijumi (*)
-
Helianthus (suncokret)
- Hosta
-
Hypericum (*)
- Perunika
- Tritoma
(Kniphofia)
-
Leucojum
- Melissa
-
Nepeta (mačja metvica)
- Božur
- Mak (*)
-
Veratrum
-
Vinca (zimzelen) *
* zimzelene
(*) neke vrste su zimzelene
Uklanjanje cvetova s nekih vrsta višego-
dišnjih biljaka kao što je floks, podstiče
cve tanje bočnih izdanaka, a delfinijum, lu -
pina i hajdučka trava mogu da cvetaju po
drugi put ako se orežu. Međutim, oduprite
se iskušenju da uklanjate cvetove čim poč -
nu da blede. Budite strpljivi i sačekajte da
vidite da li će iz cvetova nastati zrele cvas ti
koje mogu da posluže kao ukrasni element
tokom zimskih meseci, kao hrana za ptice
i male sisare ili sklonište za insekte. Uvele
stabljike i lišće takođe štite biljke od oštrih
zima. Neke vrste, kao što je žednjak, zadr-
žavaju privlačan izgled tokom cele zime.
Druge počinju da trule pri osnovi i venu
pod uticajem vlažnog i vetrovitog vreme-
na. Povremeno uklanjajte delove biljaka
ko ji kvare izgled bašte.
Bokorenje višegodišnjih biljaka
Dok jednogodišnje i dvogodišnje biljke
mo raju da se gaje iz semena, višegodišnje
mogu da se razmnožavaju i vegetativnim
putem - deobom (bokorenjem) i reznica-
ma. Deobom se ojačavaju biljke i proizvo-
de primerci koji su identični biljci-roditelju.
Delite zeljaste višegodišnje biljke kad poč -
nu da venu u sredini leje ili izgledaju nago-
milano i manje bujno.
Delite biljke tokom jeseni, zime ili počet-
kom proleća, kad zemljište nije previše
vlaž no i nema opasnosti od mraza. Trava -
ma odgovara bokorenje u proleće. Sa izu-
zetkom biljaka s drvenastom osnovom,
kao što je
Achillea
„mesečina”, druge više-
godišnje vrste se lako dele. Iskopajte bu -
sen s više biljaka i zabodite u sredinu dvo -
je vile okrenute poleđinom. Pomeranjem
držalja napred-nazad korenje se postepe-
no razdvaja. Ponavljajte postupak dok ne
do bijete onoliko biljaka koliko vam tre ba.
Veoma tvrdo korenje isecite.
Lukovice manje cvetaju kad su nagomi-
lane. Iskopavajte ih kad počnu da venu ili
kad postanu neaktivne. Busen obično mo -
že da se razdvoji rukom, posle čega može-
te da presadite zdrave lukovice.
Drugi načini za dobijanje više
biljaka
Meke reznice s vrha stabljika (videti str.
104) mogu da se uzimaju od početka pro-
leća do početka leta s mnogih vrsta više-
godišnjih biljaka, uključujući penstemon i
čestoslavicu.
Kod nekih višegodišnjih vrsta, uključuju-
ći delfinijum i georginu, možete da uzme-
te reznice sa osnove stablji ke; u proleće,
pažljivo izvucite nove izdanke iz osnove
bilj ke kad dobiju četiri ili pet listova, pod-
secite im osnovu i pobodite u male saksije
sa oceditom zemljom.
BAŠTENSKO CVEĆE
175
Prolećno čišćenje
Uveli ili osušeni delovi biljaka preko zime
obezbeđuju divljim životinjama hranu,
sklo nište i materijal za gnezda. U proleće
počistite stare stabljike i lišće, podelite i
pre sadite biljke po potrebi, a zatim uklo-
nite sav korov pre nego što prekrijete ze -
mljište.
Uprkos novim trendovima popločavanja
površina u bašti, za mnoge baštovane
trav njak ostaje osnovni deo kućnog pejza-
ža, kako zbog estetskih, tako i zbog prak-
tičnih razloga.
Travnjaci različitim ljudima predstavljaju
različite stvari. Oni su važan deo strukture
bašte, u kojoj mogu da budu pozadina za
živopisne zasade, prolaz između leja i ru -
bova ili jednostavno deo za igru i opušta-
nje. Travnjak stvara osećaj slobodnog
pros tora s puno prirodne svetlosti i pogle-
dom na prostor u pozadini. Ako se održa-
va na organski način, taj zeleni tepih do -
prineće i biološkoj raznovrsnosti bašte.
Za organskog baštovana, travnjak je
ekosistem u istoj meri koliko i jezerce ili
živa ograda. Međutim, priroda ne podnosi
monokulture, pa će zato korov vrlo brzo
po kušati da prodre u novi travnjak. Možete
da se odlučite za formalan travnjak u ko -
me gotovo da nema korova, ili za opušte-
niju zelenu površinu, sastavljenu od više
raz nih vrsta biljaka. Obe vrste travnjaka
mogu da se gaje organski, iako je za prvu
potrebno više pažnje i nege.
Organski travnjaci su veoma privlačna
staništa za insekte, ptice i druge divlje
životinje. Prihvatajući da u travnjaku može
da postoji čitav niz raznih biljnih vrsta
pored trave, organski baštovani stvaraju
bogata staništa za širok spektar insekata i
drugih životinja. Usklađivanjem režima ko -
šenja i kultura stvaraju se livade ili polja-
ne, u kojima se cveće rasejava samo, in -
sekti se slobodno hrane i razmnožavaju, a
ptice biraju hranu i materijal za gnezda.
kOŠenje tRave
Učestalost i visina košenja u organskom
travnjaku treba da budu prilagođeni svrsi
koju ste mu namenili. Njihovom prome-
nom, travnjaku možete da date formalniji
travnjaci i njihova nega
Od engleskog travnjaka do mešovite livade, sve vrste
travnatih površina mogu da se održavaju organski
temeljno čišćenje
Jesenje lišće treba sakupiti grabuljama i
ukloniti s travnjaka da bi on ostao zdrav,
ali ga nikad ne treba spaljivati; umesto
toga napravite gomile ili ga potrpajte u
vreće i pravite kompost od lišća (videti
str. 49). Sami možete da napravite met lu
od pruća, vezujući snop pruća za dr venu
dršku. Ako lišća nema mnogo, mo žete i
njega da pokosite i ostavite isec kanog,
kao laki prekrivač zemljišta. Ubrzo će
nes tati, jer će ga gliste i drugi organizmi
razložiti i apsorbavati u zemlju.
Osnovni nivo
Organski travnjak koji sadrži više vrsta
trave i cveća postaje privlačno stanište za
insekte i hranilište za ptice.
načela ORganSke nege
tRavnjaka
- Izaberite seme trave za travnjak koji
odgovara vašim potrebama i lokaciji.
- Održavajte dobru strukturu zemljišta da
biste podstakli rast trave.
- Što trava više raste, to je češće kosite,
ali nikad prekratko.
- Tokom leta ostavljajte pokošenu vlati na
travnjaku, radi ishrane trave.
- Razgrabuljajte mahovinu pre nego što
se nagomila i počne da guši travu.
jeseni. Učestalost košenja zavisi od brzine
rasta trave. Tokom proleća, dovoljno je da
to činite jednom sedmično, ali ako želite
uredniji travnjak i igralište, od kraja prole-
ća treba da povećate učestalost na dva
puta sedmično. Rast trave smanjuje se
ujesen, što znači da je travnjaku dovoljno
manje košenja. Zimi trava i dalje raste
spo ro, ali je vreme uglavnom suviše vlažno
za košenje, tako da je najbolje da ga izbe-
gavate, osim u dužim toplim, suvim perio-
dima. Dužina na koju treba da kosite travu
zavisi najviše od kvaliteta trave i od toga
koliko koristite travnjak. Viša trava bolje
podnosi sušu od kraće, i bolje se nosi s
korovom. Većina travnjaka može da se ko -
si na 6 cm visine. Travnjaci koji se koriste
za porodična okupljanja i igru, mogu da se
kose i na kraće, oko 5 cm, u proleće i je -
sen, a leti još malo kraće. Na ravnim, kva-
litetnim travnjacima, trava leti može da se
kosi i na sasvim kratko (4 cm), da bi se
postigao potpuno uredan izgled. Pazite da
ne ogolite travnjak na mestima gde je ne -
ravan i uvek, ako je vreme suvo, ostavljaj-
te veću visinu trave da bi lakše podnela
sušu.
Šta da radite s pokošenom travom
Pokošena trava je dobar izvor azota koji
se oslobađa dok se ona razlaže. Kad god
možete, ostavljajte je na travnjaku da bis -
te ishranili travu; u suprotnom, reciklirajte
je. Tokom glavne sezone košenja, od kraja
proleća do leta, kosite redovno da bi se
kraća pokošena trava, koju ostavljate na
travnjaku, prirodno razlagala. Razmislite o
kupovini kosilice koja istovremeno sitno
sec ka travu i vraća je na površinu travnja-
ka.
Početkom proleća i ujesen, kad je trava
visoka, najbolje je da pokošenu travu sku-
pljate u vreću na kosilici. Ako je ostavite
na travnjaku, može da uguši rast, izazove
obezbojenost i podstakne bolesti. Pokoše -
na trava je materijal koristan za reciklira-
nje i upotrebu u drugim delovima bašte,
zato je nikad ne spaljujte i ne bacajte.
- Koristite je kao aktivator komposta.
- Dodajte je na gomilu komposta (videti
str. 45).
- Izmešajte je sa opalim lišćem u gomili
komposta od lišća.
- Koristite je kao prekrivač zemljišta oko
drveća, žbunja, žbunastog voća i povrća.
Šeme košenja
Zanimljivost travnjaka povećava se tako
što se na velikim površinama neki delovi
kose na različitim visinama i tako se dobi-
ju složene travnate šare. Ako ostavite ne -
pokošene delove, stvorićete staništa za
divlje životinje. Košenje trave leti posao je
koji mora da se obavlja redovno, a ako
vam predstavlja obavezu koja zahteva
mnogo vremena, možete da kosite samo
ORGANSKA BAŠTA
178
jasan kontrast.
Ove travnate sta -
ze nisu bespre -
kor no održavane,
ali izgledaju ve -
oma negovano u
sveukupnosti
trav njaka, formi-
rajući uredne
trake zelenog
tepiha između
„leja” od grube
trave i poljskog
cveća.
staze ili formalne delove da bi lepo izgle-
dali, a da ostavite neke delove travnjaka
nepokošene kao staništa.Trimeri su odlični
za stvaranje staza kroz visoku travu i liva-
de. Da biste održali staze prohodnim i
urednim, dovoljno je da ih kosite jednom u
neko liko sedmica. Takođe, možete i da
me njate pravce staza - svake godine poko-
site novu, po sopstvenoj želji.
Oivičavanje travnjaka
Uredno pokošene ivice dodatno ističu
travnjak, a redovno košenje održava ih u
dobroj formi. Počnite tako što ćete ašovom
obeležiti jasnu ivicu. Koristeći baštenske
ma kaze s dugačkom drškom za potkresi-
vanje ivica, izbeći ćete saginjanje. Oivi ča -
vanje travnjaka biće vam još lakše ako ko -
ristite mašinu kao što je trimer s najlon-
skom niti na rotacionoj glavi s točkovima,
kojim možete da sečete travu i vodoravno
i uspravno. On je brz i efikasan, ali veći
mo deli su često preteški za dužu upotrebu.
Većina radi na struju, a postoje i modeli sa
akumulatorom na punjenje koji su praktič-
niji jer nemaju kabl, ali su teži. Pažljivo se
pridržavajte saveta za bezbednost i nosite
zaštitne naočare, jer može da se dogodi da
vas neki komad otpada pogodi u lice. De -
lovi ivica travnjaka koji se oštete mogu la -
ko da se poprave.
Popravljanje oštećenih ivica
Ašovom isecite oštećeni deo travnjaka u
obliku pravougaonika, tako da sa unutra-
šnje strane bude prava linija. Podignite
isečeni deo i okrenite ga za 180°, tako da
na mesto oštećene ivice dođe prava linija.
Popunite oštećeni deo mešavinom zemlje i
semena (str. 184-186) i prekrijte provid-
nom plastikom dok seme ne proklija.
OPlemenjivanje tRavnjaka
Travnjak se sastoji od miliona pojedinač -
nih biljaka za čiji su rast, kao i u drugim
de lovima organske bašte, od presudnog
značaja dobra struktura i adekvatna plod-
nost zemljišta. Dobar rast trave sprečava
učvršći vanje korova, odbija štetočine i bo -
lesti i povećava otpornost na sušu. Trav -
nja ci su jedan od nekoliko delova bašte
koji su stalno prekriveni biljkama, što znači
da u njih ne mogu da se ukopavaju kabas ti
organski obogaćivači zemljišta. Ipak, oni
mogu da se na travnjake nanose kao gor-
nji sloj zemljišta, da bi se održavala i
popravljala njihova struktura i zdravlje.
Čes to je potrebna i dodatna ishrana.
ishrana travnjaka
Ishrana nije potrebna svake godine. Ako
trava dobro raste i zelena je, nemojte do -
datno da hranite zemljište jer ćete u tom
slučaju samo podstaći jači rast, što znači
više košenja! Ako je rast slab, onda dodaj-
te organsko đubrivo opšte namene (videti
str. 59) ili početkom proleća po celoj povr-
šini rasprostrite organsku hranu za trav -
njak. Možete da koristite i baštenski kom-
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
179
Šišanje po
mustri.
Baštenskim
makazama obli-
kujte i održavajte
ove „komade
nameštaja’’ od
zemlje prekrive-
ne travom.
gornji sloj zemljišta
Razne vrste obogaćivača posipaju se po
travnjaku kao gornji sloj zemljišta. Oni se
nanose u sloju koji je dovoljno tanak da
trava može da proraste kroz njega. Da bi
proces bio delotvorniji, naročito na zbije-
nim delovima travnjaka, pre nanošenja
gor njeg sloja izbušite zemlju aeratorom sa
šupljim cevima, a potom ga ubacujte u ka -
nale. Dobra struktura zemljišta podstiče
ak tivnost glista, koje poboljšavaju njegovu
oceditost. Takođe, gliste unose otpatke s
po vršine u zemlju.
nanošenje gornjeg sloja zemljišta
Za nanošenje gornjeg sloja zemljišta po -
godni su i jesen i proleće. Počnite tako što
ćete pokositi travu na oko 2,5 cm visine.
Ne kosite je na niže, jer gornji sloj može
da je uguši. Ako na travnjaku ima delova s
mrtvim slojem, mahovinom ili visokim ko -
ro vom, izgrabuljajte ga pre košenja. Ako
nameravate da tretirate zemljište aerato-
rom sa šupljim šiljcima, učinite to pre na -
nošenja gornjeg sloja.
Pospite ravnomerno mešavinu gornjeg
slo ja preko cele površine travnjaka u sloju
do 1 cm debljine. Rupe od aeracije mogu
da budu napunjene malo debljim slojem, a
redovnim nanošenjem gornjeg sloja tokom
godine, one će se popuniti i postepeno iz -
jednačiti s nivoom površine travnjaka.
Čvrstom metlom rastresite gornji sloj
kroz travu do površine zemljišta. U tome
vam može pomoći obilna kiša, zato plani-
rajte postupak u vreme kad je vremenska
prognoza najavljuje.
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
181
Proleće
- Dobro izgrabuljajte da biste uklonili ma -
hovinu i mrtvi sloj.
- Aerirajte slabo ocedit travnjak; u rupe
uba cite pesak da stvorite kanale za drena-
žu.
- Na početku sezone podesite oštrice kosi-
lice na visoko, da biste ostavili višu travu.
Učestalost košenja prilagodite brzini rasta
trave.
- Kosite nove i popravljajte oštećene ivice
travnjaka.
- Popunjavajte ogolele delove.
- Hranite travnjak organskim đubrivom ili
kom postom.
leto
- Nastavite redovno da kosite spuštajući vi -
sinu sečiva ako trava brzo raste. Pazite da
ne ogoljujete delove travnjaka, jer će na
njima izrasti korov i mahovina.
- Ostavite travu nešto višom u toplijim, su -
vim periodima, kao i ako se predviđa suša.
- Podsecite ivice travnjaka posle košenja.
- Nastavite da izbacujete mahovinu grabu-
ljama.
- Ručno čupajte korov, popunjavajući rupe
zemljom za saksije.
- Ako trava slabo raste, dodajte joj organ-
sko đubrivo da podstaknete bujnost i boju,
kao i otpornost na prodiranje korova.
jesen
- Skupljajte opalo lišće.
- Aerirajte zbijene delove.
- Grabuljama uklanjajte mrtvi sloj i mahovi-
nu.
- Proredite košenje i podignite visinu sečiva
kosilice.
- Nanesite mešavinu gornjeg sloja da biste
popravili strukturu zemljišta.
- Popunite rupe u travnjaku posipanjem
zem lje za saksije ili gornjeg sloja zemljišta.
- Zasadite patuljaste lukovice i šafran ispod
busena da bi procvetali u proleće.
zima
- Nastavite da skupljate opalo lišće da ne bi
ugušilo travu.
- Ako je zemljište kiselo, pospite mleveni
kreč njak da smanjite kiselost.
- Izbegavajte da hodate po zamrznutom
trav njaku.
- Ako trava izgleda neuredno, pokosite je u
periodima toplog vremena.
- Očistite i servisirajte kosilicu pre nego što
je preko zime sklonite na suvo mesto.
BRz vODič za SezOnSkU negU tRavnjaka
PROBlemi S tRavnjakOm
Travnjak sa samo jednom biljnom vrs -
tom (monokultura) veoma je neprirodna
po java. Kad se prepusti samom sebi, takav
travnjak vrlo brzo postaje znatno raznovr-
snija zajednica biljaka, uključujući grublje
vrste trave i poljsko cveće, kao i znatno širi
spektar divljih životinja. Neki baštovani ut -
roše mnogo vremena da bi u svom trav -
njaku sprečili rast bilo čega drugog osim
tra ve. Drugi prihvataju uravnoteženiji pris -
tup i rado tolerišu „korov” kao što su dete-
lina i bela rada.
Neki korovi su u potpunosti korisni. Ko -
renje deteline (videti donji tekst) fiksira
azot iz vazduha u zemljištu, obezbeđujući
biljkama izvor ovog životno neophodnog
hranljivog sastojka i smanjujući potrebu za
đubrivom. Trava koja raste zajedno s dete-
linom uzima deo azota koji ona ispušta u
zemljište. Sitnolista detelina dobro podno-
si sušu i održava zelenu boju travnjaka kad
se ona pojavi. A kako da napravite venac
od belih rada ako ih nema na travnjaku?
Suzbijanje korova
Ako ste sledili uputstva za negu travnja-
ka izneta u ovom poglavlju, trebalo bi da
budete nagrađeni travom koja dobro raste
i otporna je na prodiranje korova. Ako ko -
rov ipak postane problem, postoji više na -
čina na koje možete da mu se suprotstavi-
te.
- Ručno uklanjajte korov koji raste poje-
dinačno, kao što su bela rada, bokvica i
maslačak, koristeći stari kuhinjski nož ili
specijalne alatke kao što su vile za šparglu.
- Rupe koje ostaju posle čupanja korova
popunite zemljom za saksije i posejte u
njih seme trave.
- Izbegavajte da kosite travu suviše nis -
ko, jer takva trava je slabiji protivnik koro-
vu, koji onda lakše prodire na travnjak.
- Grabuljanjem uklanjajte ostatke da bis -
te podstakli rast trave.
- Poboljšajte drenažu zemljišta aerato-
rom sa šupljim šiljcima da biste sprečili
prevlaženost koja je štetna za travu, a
pod sticajna za korov i mahovinu kojima
pri ja vlaga.
najčešće vrste korova na
travnjacima
Na različitim vrstama zemljišta, u različi-
tim uslovima, rastu i različite vrste korova.
Na primer, dobričica se brzo širi na vlaž-
nim, senovitim mestima. Ptičja trava dobar
je pokazatelj da je zemljište bazno. Mas -
lačak raste u većem broju na zbijenom
zem ljištu i na travnjacima koji se nisko ko -
se. Detelina bolje napreduje na siromaš -
nom zemljištu i njeno prisustvo najčešće
mo že da se smanji dodatnom ishranom
zem ljišta (videti
Značaj deteline
, levo). Ki -
seljak postaje problem na zemljištu koje je
kiselo. U tom slučaju pomaže nanošenje
kre ča da bi se pH vrednost vratila na ne -
utralnu. Bokvica i čičak rastu na mestima
gde je trava proređena.
U štetočine na travnjaku ubrajaju se
mra vi, šumski crvi i krtice (za savet videti
Problemi s biljkama
, od A do Ž, str. 397-
439).
ORGANSKA BAŠTA
182
značaj Deteline
Organski baštovani nikako ne bi trebalo
da tretiraju detelinu kao problem, već na -
protiv da aktivno podstiču njen rast. To -
kom sušnih perioda, najzeleniji deo trav -
njaka je onaj na kom ima deteline koja
zadržava boju i kad okolna trava potpuno
požuti.
Umesto da čekate da divlja detelina
prod re u travnjak, možete po njemu da
posejete belu holandsku detelinu. Najpre
ga izgrabuljajte da uklonite otpatke i ras -
tresete površinu zemljišta. Zatim posejte
seme retko, u količini od 7,5 do 15 g na
kvadratni metar. Tako ćete dobiti lep, rav -
nomeran prekrivač od sitnolisne deteline
koja će rasti zajedno s travom.
Cvetovi deteline su bogat izvor nektara
za pčele, a spo sobnost deteline da uzima
azot iz vazduha i u korenju ga pretvara u
dragoceno azotno đubrivo, omogućuje
joj da raste i na siromašnom zemljištu,
bez potrebe za dodatnom ishranom.
PRavljenje nOvOg
tRavnjaka
Temelj za zdrav travnjak čini dobra prip -
rema. Proverite strukturu i plodnost zem-
ljišta (videti
Zemljište i briga o njemu
, str.
32-38) i izvršite sva neophodna poboljša-
nja jedan ili dva meseca pre postavljanja
travnog pokrivača. Mnogo je lakše da zem-
ljište popravite u toj fazi, nego kad se trav -
njak već učvrsti.
Teren treba da bude čvrst, ravan, bez iz -
bočina, rupa i višegodišnjeg korova. Ako je
prekopan, utabajte ga hodanjem na peta-
ma. Pograbuljajte parcelu da biste uklonili
kamenje i grumenje, poravnavajući površi-
nu odoka. Istovremeno možete grabulja-
ma da prostrete gornji sloj od organskog
đub riva opšte namene.
Buseni ili seme?
Seme je jeftinije od busena, zahteva
ma nje rada i pruža veću mogućnost izbora
mešavine trava, ali:
- korov može da uguši ponike trave;
- potrebno je da prođe i do godinu dana
da bi travnjak mogao u potpunosti da se
koristi;
- seme više zavisi od vremenskih prilika;
Busenje postiže neposredan efekat i
trav njak može da se koristi posle nekoliko
sedmica; nema potrebe da se štiti od ptica
ili mačaka, kao kod zasejanih površina.
Me đutim:
- busenje mora da se položi najkasnije
48 sati od dopremanja u baštu;
- izbor trave je ograničen;
- kvalitetno busenje ne nalazi se lako i
skupo je.
novi travnjak od busena
Polaganje busena je najbrži način da na -
pravite travnjak. Možda nećete moći da
pro nađete organski proizvedene, ali uvek
se isplati da proverite kod dobavljača, jer
se ponuda organskih proizvoda stalno po -
većava. Isplatiće vam se da investirate u
ORGANSKA BAŠTA
184
Mnogi problemi u travnjaku mogu da se
re še primenom metoda tretiranja kultura
bez hemikalija.
1. Gliste podstiču rast trave, ali njihove
ko šuljice mogu da uzrokuju probleme ako
se nagaze i sabiju u zemlju. Uklanjajte ih
četkom kad se osuše.
2. Stajaća voda posle obilne kiše može da
bu de znak sabijanja zemljišta ili lošeg od -
vođenja vode. Pokušajte da rešite prob -
lem aeracijom sa cevima.
3. Sprečite nagomilavanje debelih slojeva
mahovine grabuljanjem ili struganjem. Ot -
krijte uzrok da biste sprečili ponovno po -
jav ljivanje.
4. Korov koji raste u rozetama, kao što je
bokvica, vešto izbegava da bude oštećen
ko silicom tako što se priljubljuje uz zemlji-
šte. Najbolje rešenje je da biljke pojedi -
nač no čupate rukom. Stari kuhinjski nož
bi će vam idealna alatka.
PROBlemi U tRavnjakU
Projektovanje u praksi
Delovi travnjaka koji se koriste za prela-
ženje ubrzo počinju da pokazuju znake
uga ženosti, zbog čega je potrebno da na
njih postavite kamene ploče po kojima će
se hodati. Ivice travnjaka mogu da se
zaš tite od oštećenja postavljanjem ivič -
nja ka. To su obično savitljive šipke od
plas tike ili metala, koje se utisnu u zem-
lju duž ivice, vodeći računa da ne ostanu
iznad površine, kako ne bi oštetile kosili-
cu. Na mestima gde biljke iz rubova pre-
laze na travnjak, poželjno je da postavite
ivicu od cigle ili da položite kamene ploče
po travnjaku. Tako ćete moći da hodate
po travnjaku kad je mokar, kao i da kosi-
te travu i preko ivice travnjaka.
kva litetno busenje gajeno od semena,
osim ukoliko ne nameravate da gajite pri-
rodnu livadu na kojoj vam neće smetati
grublja trava i poljsko cveće. Danas se bu -
seni isporučuju češće u rolnicama nego u
kockama. Položite ih što pre, svakako istog
dana kad vam stignu; ako ih ostavite za
kas nije, vrlo brzo će propasti.
kako da polažete busene
Buseni mogu da se polažu gotovo cele
godine, ali najbolje je da to učinite tokom
vlažnih perioda u proleće ili u jesen, kad
top lije temperature podstiču rast, a kiše
smanjuju potrebu za zalivanjem. Počnite
ta ko što ćete odmotati rolnice na drvenu
ploču ravnih ivica. Stavite busen na zemlju
i utabajte ga poleđinom grabulja da dobro
nalegne. Kad postavite jedan red, stavite
ploču na njega da biste ravnomerno raspo-
redili svoju težinu. Radeći s ploče, odmota -
vajte red po red rolnica. Pripijajte tesno
bu sene jedan uz drugi, jer se skupljaju i
mo gu da ostave prazninu između. Nasta vi -
te, raspoređujući ivice busena tako da ne
dobijete liniju koja se prostire duž celog
trav njaka.
Kad morate busene da polažete po krivi-
nama, ne rastežite ih i ne savijajte, jer će -
te tako dobiti neravnu površinu. Isecite
ob lik krivine dugačkim, oštrim nožem. Da
biste sekli pravilno, koristite baštensko
cre vo za krive, a dasku za prave linije. Vo -
di te računa da nivo busena treba da bude
malo iznad staza ili popločanih delova s
kojima se graniče, kako biste mogli kosili-
com da prelazite preko ivice travnjaka. Na
kraju, podignite mali rub od zemlje duž
ivica da biste sprečili isušivanje busena
dok se ne ukorene i ne učvrste. Posle toga
možete da izravnate rub.
nega posle polaganja
Busenima je potrebno nekoliko sedmica
da se ukorene u zemlju. Do tada će im biti
potrebno redovno zalivanje prskalicom,
ka ko bi se sprečilo isušivanje ili skupljanje,
osim ukoliko vam ne pomognu svakodnev -
ne kiše. Ako se dogodi da se buseni ipak
skupe, popunite prostor između njih zem-
ljom za sejanje i posejte seme trave.
Kad se buseni učvrste, trava će početi da
raste i moraćete da je kosite. Sačekajte da
se buseni ukorene pre nego što počnete
da hodate po njima s kosilicom. Možete da
proverite da li se to dogodilo tako što ćete
blago cimati busene da vidite da li se drže
za zemljište. Podesite sečivo kosilice na vi -
soko za prvih nekoliko košenja, skidajući
sa mo vrh trave, da bi izgledala uredno.
Kad se učvrsti, spustite sečivo niže.
novi travnjak od semena
Sejanje trave je najjeftiniji način pravlje-
nja travnjaka. Možete da izaberete meša-
vinu semena koja odgovara uslovima u va -
šem travnjaku i svrsi koju ste mu nameni-
li. Istovremeno s travom, možete da seje-
te i poljsko cveće i detelinu da biste stvo-
rili bogatiju sredinu koja će biti privlačnija
za divlje životinje. Sejte u vlažnijim mese-
cima u proleće ili jesen, a u vlažnijim pre-
delima možete da sejete i leti. U sklopu
pri prema terena, neophodno je da on bu -
de čvrst i ravan.
Završite pripreme znatno pre sejanja,
ka ko biste stvorili „ugar”. Ostavite parcelu
golu nekoliko sedmica da bi seme korova
koje je blizu površine proklijalo. Ako je to -
kom tog perioda vreme suvo, zalivajte
zem lju da biste podstakli klijanje korova.
Pre kopajte korov neposredno pre sejanja
trave, ostavljajući fino obrađenu površinu.
Tako ćete ukloniti mnoge ponike korova
koj i bi inače smetali travi.
kako da sejete
Da biste sejali ravnomerno, podelite par-
celu na kvadratne metre kanapom ili du -
gač kim štapovima. Odmerite potrebnu ko -
ličinu za jedan kvadrat, pa je podelite na -
pola. Pospite jednu polovinu ravnomerno
po zemlji u jednom pravcu, a zatim drugu,
u suprotnom pravcu. Ako pomešate seme
s peskom, biće vam lakše da ga sejete rav -
nomerno, jer ćete videti gde je seme palo.
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
185
Ostavite pokošenu travu na travnjaku 2
ili 3 dana da se iz nje oslobodi sve seme
ko je je sazrelo, zatim je pograbuljajte i
kom postirajte. Uklanjanjem pokošene tra -
ve smanjujete plodnost zemljišta, što po -
goduje napredovanju poljskog cveća.
Udeo cveća u ovim grubim, zakorovljenim
travnjacima može da se poveća tako što
ćete raskrčiti manje površine na koje ćete
posejati ili zasaditi određene vrste polj-
skog cveća. Na tržištu je širok spektar cve -
ća, od udovice
(Knaufia arvensis)
do ja -
gor čevine, preko hajdučke trave do deteli-
ne, za razne vrste zemljišta, uslove i cve-
tanje u raznim godišnjim dobima.
Sejanje livade s poljskim cvećem
U prodaji su brojne mešavine semena
ko je sadrže izbor poljskog cveća i trava,
po godne za razne uslove i vrste zemljišta.
U idealnom slučaju, odaberite vrste koje
pos toje u vašem kraju. Ne sakupljajte se -
me iz divljine. Možete da upotrebite seme
s livade vaših prijatelja, jer takvo, sveže
se me, često mnogo bolje klija nego seme
iz kupovnih paketa.
Poljsko cveće najbolje uspeva na siro-
mašnijem zemljištu, ne na kultivisanom i
obogaćenom baštenskom. Što je zemljište
siromašnije, to bolje, jer se tako smanjuje
prodiranje bujnijih korova kao što su čkalj
i konjsko zelje, kao i bujnost trave, koja
takođe može da bude nametljiva. Ako se -
jete novi travnjak s poljskim cvećem, poč-
nite tako što ćete prekopati parcelu, prevr-
ćući bogati gornji sloj i ukopavajući ga is -
pod siromašnijeg podsloja. Ako je gornji
sloj deblji, uklonite ga i zamenite siromaš -
nijim zemljištem. Utabajte zemljište i po -
rav najte ga grabuljama kao kad priprema-
te novi travnjak, ali bez dodavanja kom -
pos ta ili đubriva. Ostavite parcelu da stoji
ne koliko sedmica posle pripreme, zatim
mo tikom uklonite sav korov koji je prokli-
jao da biste stvorili ugar (videti str. 185) na
kom ćete sejati. Seme poljskog cveća i
trave može da se baca u širokom luku po
celoj površini, a potom grabuljama prekri-
je tankim površinskim slojem zemlje. Ta -
kođe, možete da zasadite ostrvca poljskog
cveća između delova s posejanom travom.
Nove livade najbolje je praviti u proleće,
se jući seme u određenoj količini i zalivaju-
ći parcelu dok seme ne proklija i ponici ne
niknu.
alternative tradicionalnoj livadi
Ako imate veoma plodno zemljište, liva-
da s poljskim cvećem verovatno neće us -
pevati na njemu. Da biste postigli željeni
utisak, možete da posejete mešavinu jed-
nogodišnjeg livadskog cveća kao što su
raz ličak, bulke i bratić, u kombinaciji sa ov -
som i ječmom (videti str. 195).Tako ćete
dobiti veličanstven izgled tokom proleća i
leta, ali će zemlja ostati gola tokom zime.
Ako omogućite biljkama da se slobodno
ra sejavaju i blago prekopavate zemljište
sva ke godine početkom proleća, jedno se -
janje bi trebalo da bude dovoljno za više
godina.
Još jedan način da postojeći travnjak
obo gatite cvećem jeste da zasadite male
lu kovičaste biljke.
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
187
vaŽnOSt kOŠenja
Uvek nastojte da livadu kosite po sunča-
nom danu, posle perioda suvog vremena.
Košenje i odnošenje pokošene trave ima
za cilj da što više semena dospe u zem-
lju. Suvo vreme olakšava košenje i osigu-
rava da će cvasti većine vrsta biti zrele i
otvorene.
Manje površine možete da posečete
baš tenskim makazama. Na većim koristi-
te kosu. Za korišćenje tradicionalne kose,
s dugačkim, zakrivljenim sečivom, pot -
reb na je izvesna veština koju možete br -
zo da steknete. Danas baštovani više ko -
riste trimer s najlonskom niti. Modeli na
ben zin mogu da se kupe ili iznajme i ve -
oma su korisni za podsecanje ivica i ne -
rav nih delova, iako im je velika mana što
su bučni.
gajenje poljskog cveća kao zaseb-
nih biljaka
Seme cveća može da bude skupo, naro-
čito ako planirate veliku površinu za livadu.
Iako su osnovne mešavine semena dovolj-
ne da postignete dobar utisak, isplati se da
odaberete i neko ređe poljsko cveće, koje
možete da gajite zasebno u višećelijskim
pli ticama. Ono treba da raste dok ne dos -
tig ne odgovarajuću veličinu pre nego što
ga presadite. Sađenje u skupinama ili širo-
kim nizovima dodatno će istaći karakter
livade, iako je privlačnost za divlje životinje
veća što je više različitih vrsta na njoj.
Dob ro je da uvek u rezervi imate nekoliko
biljaka, za popunjavanje praznina na mes -
tima gde je seme slabo proklijalo. Nikad
ne iskopavajte biljke iz divljine.
lUkOvičaSte Biljke U tRavi
Jesen je idealno doba da u vašem trav -
njaku zasadite lukovice koje će procveta-
ti u proleće. One će obogatiti travnjak
cvetovima koji privlače mnoge vrste inse-
kata. Šafran, visibaba, košutica i patuljas -
ti narcis lepo uspevaju između trave koju
upotpunjavaju živopisnim bojama. Neke
lu kovice sade se pomoću posebne alatke
kojom se kroz travu buši rupa u zemlji,
potom se u nju spušta lukovica koja se
za tim zatrpava zemljom. Manje lukovice
mo gu da se rasprostru po površini s koje
ste „oljuštili” sloj trave u debljini od oko
2,5 cm. Blago rastresite zemlju, raspore-
dite lukovice, vratite sloj trave i zalijte ga.
Kad u proleće biljke procvetaju, ostavite
ih 6 sedmica pre nego što im posečete
lis tove. Oni će vam biti potrebni kao izvor
hra ne za lukovice da biste osigurali da će
procvetati i naredne godine.
Nastojte da pokosite travnjak krajem je -
seni ili čak zimi, ako vam uslovi dozvolja -
va ju, da bi lukovice prorasle kroz uredan,
pokošen zeleni tepih.
Pokošena livada
Ostavite pokošenu travu na površini da
se osuši, zatim je dobro rastresite dok je
skupljate da biste izbacili iz nje sve seme.
odabrana po tom kriterijumu.Takođe, u
pos tojeću baštu možete da unesete niz
elemenata koji su privlačni za životinje, a
da pri tom bašta ne mora da izgleda ne -
uredno ili podivljalo. Takva bašta može da
izgleda isto, ili čak i bolje nego bilo koja
druga.
Osnovni uslovi da bi bilo koja životinja
doš la u vašu baštu su uvek isti: hrana,
mes to za život i bezbedno razmnožavanje,
voda za piće i kupanje. U ovom poglavlju
opisano je kako možete da stvorite te ži -
vot ne uslove u vašoj bašti da bi ona mogla
da bude stanište za širok spektar živih bi -
ća.
Ne očekujte previše u kratkom roku; na
vama je da stvorite najpogodnije uslove za
ptice, životinje i insekte - ne možete na
silu da ih dovučete u baštu. Uprkos najve-
ćem naporu, ponekad se događa da se u
bašti pojave sasvim druge vrste od onih
ko je ste prvobitno nameravali da privuče-
te.
StvaRanje USlOva kOji
POgODUjU Divljim
ŽivOtinjama
Svakom živom biću potrebno je mesto
na kom će moći bezbedno da se odmara,
spava i razmnožava se, zato je logično da
u bašti napravite neko sklonište za divlje
životinje. To mogu da budu specijalna pre-
biva lišta, kao što su kućice za ptice (videti
str. 192-193), ali većina životinja je sasvim
zadovoljna da stanuje u gomilama kom -
pos ta i sečenog drveta, ispod prekrivača
zem ljišta, kao i u živoj ogradi ili ispod nje.
Pre nego što počnete da kopate jezerce
ili pravite kućicu za slepe miševe, pog le -
daj te okolo i procenite koji delovi bašte su
već privlačni za životinje. Zatim označite
ona mesta koja bi uz malo promena u
načinu održavanja mogla da postanu priv-
lačnija.
Žive ograde i rubovi bašte
Živa ograda za životinje je odlično sklo-
nište od grabljivica i vremenskih neprilika,
kao i mesto za parenje, ishranu i izgradnju
gnezda. Po vetrovitom zimskom vremenu
ona je toplija i ostaje suva pri osnovi. Tu
se zadržava velika količina opalog lišća ko -
je je bogat izvor hranljivih sastojaka za
ORGANSKA BAŠTA
190
Biljke kOje SU PRivlačne za
Divlje ŽivOtinje
Žive ograde, kao sklonište i izvor hrane
za životinje
- Bukva
(Fagus sylvatica)
- Bekovina
(Viburnum trilobum)
- Divlja jabuka
(vrste roda Malus)
- Zova
(Sambucus nigra)
- Glog
(Crataegus crus-galii)
- Leska
(Corylus avellana)
- Visokožbunasta borovnica
(Vaccinium
corymbosum)
- Zelenika
(Ilex opaca)
- Grab
(Carpinus betulus)
Žbunje, kao sklonište i izvor hrane za
ptice
-
Cotoneaster
-
Ilex verticillata
-
Ligustrum
-
Prunus „Oto Lajkens”
-
Pyracantha
-
Rubus phoenicolasius
Penjačice, kao sklonište i izvor hrane za
ptice
- Kupina (vrste roda
Rubus i
njihovi hibridi)
- Šipak
(Rosa canina) i druge
srodne vrste
- Vinova loza
(Vitis)
- Orlovi nokti
(Lonicera periclymenum)
- Bršljan
(Hedera helix)
- Petolista loza
(Parthenocissus
quinquefolia)
Sklonište za divlje životinje
Iako je nemoguće da se razume sva is -
prepletanost živog sveta, jasno je da ćete
održavanjem bašte bez štetnih hemikalija
i stvaranjem odgovarajućih staništa pos -
ti ći da mnoštvo stvorenja nastavi da deli
baštu s vama.
vrs te koje se hrane insektima - ne samo
ptice već i voluharice i rovčice.
Da ne biste uznemiravali ptice koje se
gne zde, odložite šišanje žive ograde do
sre dine ili kraja leta. Vrste s plodovima
mo gu da se ostave neošišane dok ptice ne
pojedu bobice. Osnova žive ograde ne tre -
ba da se dira; nema potrebe da se grabu-
lja opalo lišće.
Ako vam je bašta mala, pokušajte da
stvo rite zaklon gajeći duž rubova bršljan,
orlove nokte i pavit uz ogradu od mrežaste
žice ili prekrijte zidove i ograde penjačica-
ma. Gajite biljke tako da potpuno prekriju
potpornu osnovu i ne potkresujte ih suviše
kratko. Najprivlačnija skloništa za divlje ži -
vo tinje su guste zimzelene penjačice. Mno -
ge male ptice, kao što je carić, sakrivaju se
u gustom bršljanu tokom hladnih zimskih
no ći. Krupnije vrste vole visoko drveće
prek riveno bršljanom, a ako su neke grane
trule, one su za detlića istovremeno izvor
hrane i mesto za gnezdo. Ne uklanjajte
osu šene grane ako nisu sklone otpadanju
da bi bile izvor hrane za insekte i sklonište
za ptice.
Prolazi za divlje životinje
Stvaranjem prolaza za divlje životinje
kroz vašu baštu omogućićete manjim stvo-
renjima da sakrivena od grabljivica dolaze
i odlaze iz nje. Gusto žbunje i osnove živih
ograda odlična su zaštita za njih, kao i pre-
krivači zemljišta povezani s delovima bašte
pod visokom travom i višegodišnjim leja-
ma. Ako podižete ogradu, nastojte da je
iz dignete malo iznad zemljišta kako bi ma -
nje životinje mogle da se provuku ispod
nje.
travnjaci
Da biste imali što raznovrsnija staništa u
bašti, kosite travnjak tako da se smenjuju
delovi s visokom i nisko pokošenom tra-
vom. Pticama, kao što su crvendać i čvo-
rak, potreban je otvoren prostor s niskom
travom na kom se hrane, dok je vodozem-
cima potrebna viša trava. Potrudite se da
gde god možete ostavite nepokošenu tra -
vu, a da travnjak ne izgleda neuredno - na
primer, duž osnova neformalne žive ogra-
de, ili ispod drveća. Uredna, nisko pokoše-
na travnata staza koja vodi kroz nešto višu
travu, pored dela s nepokošenim rasti-
njem, daje strukturu delovima bašte koji bi
inače delovali neuredno i zapušteno. Ne
kosite istog dana sve delove pod visokom
travom. Ako morate da pokosite veliku po -
vršinu pod grubom travom, počnite s jed-
nog kraja i nastavite ka sredini kako biste
omogućili životinjama da se sklone od
kosilice. Nikad ne kosite ukrug - miševi i
ža be upašće u klopku kao zečevi na njivi.
Šupe i gomile komposta
Baštenske šupe su dragoceno sklonište
za mnoge živo tinjske vrste. U njih se zav-
lače leptiri da bi prezimili, zato po sunča-
nim jesenjim popodnevima ostavljajte ot -
BAŠTOVANSTVO ZA ŽIVOTINJSKI SVET
191
UReDnO ili PRiRODnO
Jedan od težih zadataka u bašti jeste
uspostavljanje ravnoteže između ured -
nos ti i prirodnog izgleda. Zlatnu sredinu
čini pristup koji je kombinacija dobrona-
mernog zapuštanja i bezbrižnog entuzi -
jaz ma prilikom sađenja - na primer, divlja
ruža puzavica koja pruža stabljike po vi -
so koj travi, grupa suncokreta koja je os -
tav ljena da se sama rasejava ili niz jagor-
čevina koje slobodno izviruju iz travnja-
ka.
Međutim, nostalgični seoski stil negova-
nja bašte nije jedina mogućnost za priv-
lačenje divljih životinja: nema potrebe da
vam bašta izgleda zapušteno ili staro -
mod no. Savremeniji stil „livadskog” zasa-
da s nizovima zeljastih trajnica koje se
pro bijaju kroz travu (videti str. 162-163)
ne sa mo da izgleda veličanstveno, nego
je i veoma koristan za divlje životinje.
Cve to vi i cvasti su izvor hrane za leptire,
češljugare i druge vrste ptica koje se hra -
ne semenom, a ostavljanjem zrelih cvasti
da prezime obezbedićete pticama dugo-
trajan „špajz” i uštedeti sebi vreme za
dru ge poslove.
đeno sredstvima za zaštitu ili mešavine be -
tona i piljevine. Ove druge su sigurnije ako
u bašti imate veverice ili detliće koji se hra -
ne mladuncima ptica. Sve kućice za ptice
treba da budu postavljene tako da lako
može da im se pristupi radi povremenog
čišćenja. Smestite ih na topao, zaklonjen
zid, deblo ili šupu, izvan domašaja grablji-
vica, kiše i direktne sunčeve svetlosti. Mač -
ke, ali i sive veverice, mogu na neverovat -
ne načine da se popnu do kućice, zato
pazite kako ih postavljate. Ako u okolini
ima mnogo mačaka, isplati se da u bašti
postavite nekoliko različitih tipova kućica
za gnežđenje. Grabljivice često nauče da
određeni tip kućice sadrži hranu - mladun-
če i jaja. U idealnom slučaju, kućice za
ptice treba čistiti svake jeseni. Uklonite sav
materijal za gnezdo i operite kućicu toplom
vodom i sapunom da je pripremite za na -
redne goste. Ptičje vaši ne prelaze na čo -
veka, ali je ipak bolje da nosite rukavice.
Os tavite kućicu da se temeljno osuši pre
nego što je ponovo zatvorite.
„Hoteli” za insekte
Insektima takođe treba mesto na kom
će da provedu zimu. Bubamare, uholaže i
drugi insekti provode zimski san u buseni-
ma grube trave, uvelom lišću i šupljim
stab ljikama biljaka, zato odložite sečenje i
raskrčivanje rubova bašte do proleća.
Možete da kupite drvene kutije za hiber-
naciju mrežokrilaca ili da sami napravite
jed nostavan „hotel” za insekte od plastične
boce i talasastog kartona (slika na sledećoj
strani). Plastične kutije takođe mogu da se
BAŠTOVANSTVO ZA ŽIVOTINJSKI SVET
193
kakva kućica za koje ptice?
Veličina ulaznog otvora određuje koja
vrsta može, a koja ne, da uđe u kućicu.
- Kućica sa ulazom koji je veći od 2,5 cm
u prečniku pogodna je za senice.
- Ulazi koji su veći od 3 cm pogodni su za
detliće, senice, brgljeze i cariće.
- Ulazi prečnika 4 cm privući će plave pti -
ce, laste, slavuje i detliće.
gotova kućica
Kućice za ježeve se mogu kupiti u raznim
oblicima i veličinama. Postavite jednu is -
pod žive ograde ili među nisko granje. U
kasno leto stavite u nju komade nesolje-
nog mesa kako biste time privukli ježiće.
Sobe s pet zvezdica.
Ove složene fabrički proizvedene kutije projektovane su za mrežo-
krilce, solitarne pčele i slepe miševe (sleva nadesno). Iako neke ptice koriste kutije za pčele
kao „hranilice”, ne paničite - neće moći da dohvate jaja u ćelijama koja su dublje u kutiji.
Kućice za slepe miševe podignite na 3 m ili više od tla, na drveće, bandere ili zidove zgrada.
Ako živite u kraju sa starinskim natrijumskim uličnim lampama, moći ćete da gledate slepe
miševe kako se hrane insektima koje privlači njihovo svetlo.
iskoriste za kućice za bubamare i druge
insekte-grabljivice. Iglom za pletenje na -
pra vite niz malih rupa na poklopcu kutije
od margarina koju ste napunili slamom, pa
je postavite postrance ispod nekog žbuna
ili veće višegodišnje biljke, da bi ostala na
suvom preko zime.
Dodatna skloništa su od pomoći i pčela-
ma, naročito solitarnim
(Osmia)
, koje po -
četkom sezone oprašuju biljke. One će se
rado naseliti u rupama izbušenim u drve-
nim balvanima ili u slamčicama za piće
nas laganim u vodootpornu kutiju, a može-
te i da kupite specijalnu kutiju za pčele.
So litarne pčele dolaze u baštu rano tokom
godine, zato pripremite kutije pre nego što
jabuka procveta. Važno je da ih postavite
na otvoreno, osunčano mesto.
legla za slepe miševe
Slepi miševi su česti u naseljenim mesti-
ma, čak i velikim gradovima. Neke vrste
mo gu za sat vremena da pojedu i do 2.000
malih insekata, kao što su mušice, zato je
dobro da ih imate u bašti!
Kućica za slepe miševe treba da bude
napravljena od drveta koje nije tretirano
sred stvima za zaštitu i da unutra ima gru -
bo drvo, s kog mogu da vise naglavce. Tre -
ba je postaviti što više - najmanje na 3 m
iznad tla, dalje od jake svetlosti i vetra. Ta -
kođe, potrebno je da ispred nje bude do -
voljno slobodnog prostora. Ako u blizini za -
sadite jednogodišnje biljke čiji se cvetovi
otvaraju noću, privući ćete noćne leptire i
druge insekte, a to će za uzvrat privući sle -
pe miševe. Probajte s noćnom frajlom
(Matthiola bicornis)
ili ukrasnim duvanom
(Nicotiana)
.
HRana za Sve
Ptice u bašti često zavise od hrane koja
im se ostavlja, jer je za veću populaciju
potrebna dodatna ishrana pored one koju
pruža prirodno stanište. Kad počnete da
hranite ptice, ne smete da prekinete, jer
će u kratkim zimskim danima one nastavi-
ti da dolaze kod vas umesto da same traže
hranu.
Hranite ih semenkama suncokreta, kug -
li cama od ostataka hrane i mešavinom se -
mena (ne i kikirikijem, koji može da sadrži
štetne aflatoksine). Održavajte što čistijim
hranilice za ptice - trovanje hranom ne do -
gađa se samo ljudima! Ako možete, pre-
meštajte hranilicu svakih nekoliko meseci
da biste izbegli gomilanje štetnih bakterija.
Bolje je, ako možete, da gajite biljke ko -
je će pticama obezbeđivati dovoljno hrane,
umesto da kod njih razvijate zavisnost od
ljudi. Žbunovi s bobičastim plodovima priv-
lače više vrsta, kao i biljke sa cvastima i
trave; ostavite neke zeljaste biljke da daju
seme. Sun cokret, pupavica i ehinacea od -
lič ni su kao baštenske biljke i kao izvor
ORGANSKA BAŠTA
194
napravite sami hotel za mrežokrilce
- Odsecite dno s prazne dvolitarske boce (ne
morate da je operete).
- Isecite komad talasastog kartona dužine
oko 80-100 cm, savijte ga i ubacite u bocu.
- Provucite komad tanke žice kroz osnovu
bo ce da bi držao karton da ne ispadne.
- Vežite kanap oko grlića boce, ne skidajući
čep i okačite je krajem leta ili početkom jese-
ni da visi u blizini bašte.
raju različitim načinima ishrane, zato gaji-
te više vrsta da biste zadovoljili sve ukuse.
Na primer, bumbari imaju znatno kraći je -
zik od leptira crvenog admirala, ali duži od
pčela iz košnice. Za bumbare gajite cveće
s dubokim grlićem, kao što su žalfija, ma -
joran, naprstak i potočarka. Nemeziju, ma -
tičnjak, mahoniju i udiku gajite za pčele iz
košnice, a žednjak i letnji jorgovan za lep-
tire. Jednostavni cvetovi s plitkim otvorom,
kao što je komorač, najbolji su za osolike
muve, parazitske ose i druge male insekte.
Većini insekata odgovaraju različite biljke
u raznim fazama životnog ciklusa, pa čak i
u raznim dobima dana. Razne vrste cveća
luče najviše nektara u različito vreme to -
kom obdanice. Biće vam zanimljivo da pra-
tite let leptira od jednog do drugog izvora
hrane, dok se količina nektara smanjuje i
povećava.
Biljke kao jaslice
Leptirima treba i mesto gde će da pola-
žu jaja. Gusenice se ne hrane nektarom i
polenom, već lišćem, i mogu da budu vrlo
probirljive u pogledu biljaka koje jedu; ne -
ke vrste imaju vrlo ograničen izbor izvora
hrane. Najbolje je da utvrdite koji leptiri
dolaze u vašu baštu pre nego što zasadite
određenu vrstu hrane za gusenice. Mnoge
vrste leptira i noćnih leptirića hrane se tra-
vom, zato je važno da ostavite deo bašte
na kom trava može slobodno da raste u
visinu. Neke gusenice hiberniraju, a neke
se na stabljikama trave tokom zime pret-
varaju u lutke, zato sačekajte do kraja pro-
leća pre nego što pokosite visoku travu.
Larve i gusenice su hrana za ptice, in -
sekte-grabljivice, parazitske ose, voluhari-
ce i vodozemce. Mnoge životinjice za koje
se smatra da su baštenske štetočine, u
stva ri su vredan izvor hrane za druge živo-
tinje. Na primer, par livadskih ševa može
da nahrani mladunče s 10.000 skakavaca i
još mnoštvom drugih vrsta buba. Biljne
va ši i lutke jabukinog smotavca omiljena
su zimska hrana za nekoliko vrsta ptica.
Pružite prirodi priliku pre nego što preduz -
mete mere protiv štetočina; možda ćete
otkriti da je ona već obavila taj posao
umesto vas. Na primer, grozdovi biljnih va -
ši koje ste ostavili na jakim, dobro učvrš -
ćenim biljkama koje ih podnose, biće jasli-
ce za parazitske ose i druge grabljivice,
kao i izvor hrane i mesto za razmnožava-
nje.
Žabe će živeti u bašti tokom cele godine
ako mogu da pronađu dovoljno hrane, a
ORGANSKA BAŠTA
196
lokalne vrste
Većina životinjskih vrsta - mada ne i sve
- prilagodila je ishranu lokalnim biljnim
vrs tama. Ako želite da ih gajite, pre nego
što počnete sadnju otkrijte koje biljke pri-
rodno rastu u vašem kraju - te vrste će
imati najbolje šanse da privuku najviše
životinja, kao i da izvrsno napreduju, a ne
samo opstaju, na vašem zemljištu.
Srećom, neki rasadnici su se prilagodili
željama za lokalnim vrstama i postali odli-
čan izvor semena i rasada. U mnogim dr -
žavama postoje društva koja neguju lo -
kalne biljne vrste. Raspitajte se u lokalnoj
bota ničkoj bašti ili potražite na internetu
društvo koje vam je najbliže.
Biljna hrana za gusenice
Mnoge gusenice leptira i noćnih leptirića
ograničene su u ishrani na samo jednu
bilj nu vrstu. Evo nekoliko primera.
- Lucerka
(Medicago sativa): marinsko-
plavi, plavi s narandžastim obrubom i na -
ročito, jarko sumporno-narandžasti leptir
(poznat i kao „lucerkin leptir”)
- Zvezdan
(Aster): zvezdanov šarenac i
drugi šarenci; poljski tačkasti i drugi tač -
kasti leptiri
- Mirođija
(Anethum graveolens): crni
lastin rep
- Vučja stopa
(Aristolochia): lastin rep
- Hristov venac
(Passiflora incarnata):
Ag ra ulis vanillae
- Svilenica
(Asclepias): monarh
- Papaja
(Asimina triloba): zebrasti lastin
rep
- Šareni grah
(Phaseolus coccineus):
Stry mon melinus
- Ljubičica
(Viola): većina narandžastih i
crnih vrsta roda
Agraulis
nji hov apetit za male beskičmenjake - na -
ročito puževe - čini ih prijateljima svakog
baštovana. Crvi brašnari i crvi za pecanje
odlična su dodatna hrana za vodozemce -
možete da ih kupite u prodavnicama kuć-
nih ljubimaca ili prodavnicama opreme za
pecanje. Žabe mogu da se nauče da uzi-
maju hranu iz ruke i vrlo brzo se navikava-
ju da dolaze na isto mesto u uobičajeno
vreme hranjenja.
Cveće za medonosne pčele
- Arabis
- Bob
(Vicia faba)
- Boražina, borac
(Borago officinalis)
- Kupina, malina i hibridno bobičasto
voće
- Šargarepa
- Gorušina
(Iberis)
- Šipak
(Rosa canina, desno)
- Vres
(Erica)
- Katanac
(Reseda odorata)
- Paštrnak
(Pastinaca sativa)
- Ruska žalfija
(Perovskia atriplicifolia)
- Ruzmarin
(Rosmarinus officinalis)
- Noćurak
(Epilobium angustifolium)
- Divizma
- Ljutovnica
(Verbena officinalis)
- Petolista loza
(Parthenocissus
quinquefolia)
- Žunjarica
(Erysimum)
- Sač
(Isatis tinctoria)
Cveće za bubamare
-
Agastache anisata
- Metvulja
(Monarda)
- Smiljkita
(Lotus corniculatus)
- Detelina, crvena i bela
(Trifolium)
- Artičoka
(Cynara scolymus)
- Kostriš
(Solidago)
- Očajnica
(Marrubium vulgare)
- Orlovi nokti (
Lonicera, naročito
L. peridymenum)
- Kozja brada
(Centaurea scabiosa
i
C. nigra)
-
Lobelia cardinalis
- Medunika
(Pulmonaria saccharata)
- Višegodišnji različak
(Centaurea
montana)
- Facelija
(Phacelia tanacetifolia)
- Ostrugica
(Centranthus ruber)
- Volovsko oko
(Leucanthemum
x superbum)
- Zmijoglavka
(Echium vulgare)
- Hajdučka trava
(Achillea vulgaris)
Cveće za osolike muve i druge
korisne insekte
- Kupina (vrste roda
Rubus)
- Heljda
(Fagopyrum esculentum)
- Kalifornijski mak
(Eschscholzia
californica)
- Ladolež, jednogodišnji
(Convolvulus
tricolor)
- Bratić
(Chrysanthemum segetum)
- Različak
(Centaurea cyanus)
- Korijander
(Coriandrum sativum)
- Livadska krbuljica
(Anthriscus sylvestris)
- Šipak
(Rosa canina)
- Komorač
(Foeniculum vulgare)
- Strupnik
(Scrophularia)
- Beli glog
(Crataegus monogyna)
- Bršljan
(Hedera helix)
- Facelija
(Phacelia tanacetifolia)
- Primorska češlika
(Lobularia maritima)
- Hajdučka trava
(Achillea millefolium)
Cveće za odrasle leptire
- Zvezdan, levo (naročito
Aster
x
frikartii „Monk”)
-
Aubrieta
-
Buddleia (naročito B. x weyeriana
i
B. x weyeriana „sunčano zlatna”)
- Ognjica
(Iberis umbellata)
- Udovica
(Knautia arvensis)
- Konopljuša
(Eupatorium cannabinum)
- Srebrno cveće
(Lunaria annua)
- Miloduh
(Hyssopus officinalis)
- Bršljan
(Hedera helix)
- Lavanda („Mansted” je najbolja)
- Majoran
(Origanum, divlje vrste su
najbolje)
- Nana (vrste roda
Mentha, naročito
M. rotundifolia)
- Ranjenik
(Sedum spectabile)
- Udovičica
(Scabiosa columbaria)
- Jari jorgovan
(Hesperis matronalis)
- Turski karanfil
(Dianthus barbatus)
BAŠTOVANSTVO ZA ŽIVOTINJSKI SVET
197
zasađivanje jezerceta
Dobar izbor biljaka obezbediće hranu i
sklonište za širok spektar životinjskih vrs -
ta. Zasadite mešavinu plutajućih, potoplje-
nih i plitkovodnih biljaka. Sunčeva svetlost
podstiče rast algi, zato držite jednu polovi-
nu do dve trećine površine prekrivene bilj-
kama da bi voda bila bistra. Koristite što
više lokalnih vrsta. Izbegavajte strane vrs -
te koje su nametljive - a takve se često
pro daju u baštenskim centrima - naročito
ako postoji i najmanji rizik da greškom
dos peju u divljinu. Među vrste koje poseb -
no treba da se izbegavaju ubrajaju se
vodena kuga
(Hydrilla verticillata),
vodeni
zumbul
(Eichhornia crassipes),
vodeni ku -
pus
(Pistia stratiotes)
i krocanj
(Myrio phy -
llum spicatum).
Ako sadite i biljke u saksi-
jama, koristite posebnu mešavinu zemlje
za vodene biljke, s niskim sadržajem hran-
ljivih sasto jaka, ili donji sloj baštenskog
zemljišta.
Održavanje jezerceta
Kad je jezerce izgrađeno, ne zahteva
mno go održavanja što se živog sveta u
njemu tiče. Nekim vrstama insekata odgo-
vara zaraslo, muljevito jezerce, a ni žaba-
ma sigurno ne smeta korov. Vama će se
možda više svideti „urednije” jezerce, ali
nastojte da ga uređujete samo kad je ne -
ophodno.
Tokom leta, uklonite višak korova s povr-
šine; namotajte ga oko štapa ili izgrabu-
ljajte. Slobodne plutajuće biljke kao što je
sočivica mogu da se uklone pomoću sita.
Sve biljne otpatke ostavite preko noći na
ivici jezerceta da biste omogućili životinja-
BAŠTOVANSTVO ZA ŽIVOTINJSKI SVET
199
kopanje i oblaganje jezerceta
Početak proleća je najbolje vreme da iz -
gradite novo jezerce. Tako ćete biljkama
i životinjama dati dovoljno vremena da se
nasele pre naredne zime.
- Iskopajte rupu nešto veću nego što
želite da bude površina jezerceta, da bis -
te imali prostora za zaštitnu podlogu. Bar
jed na obala trebalo bi da bude pod bla-
gim nagibom (15-30°), a jedan deo je -
zer ceta, čija površina zavisi od oštrine zi -
me, trebalo bi da bude dubok 60 cm da
se voda na hladnoći ne bi zamrzavala. Ta -
kođe, korisno je da pored ivice postavite
policu s biljkama u saksijama.
- Uklonite sve oštro kamenje, korenje i
ostalo što može da probuši podlogu. Uč -
vrstite strane i ivice i obavezno proverite
da li su poravnate. Za dodatnu zaštitu,
pos pite sloj zidarskog peska debljine 10
cm po unutrašnjosti rupe. Postavite zaš -
tit ni sloj podloge, za koji može da poslu-
ži stari tepih, karton, ili gotov materijal za
tu namenu.
- Uz nečiju pomoć (butilen je težak ma -
terijal), položite podlogu preko rupe, tako
da 30 cm prelazi preko ivice. Pričvrstite je
kamenjem i pustite neka visi sa ivica do
po lovine stranica rupe. U sredinu rupe si -
pajte zemlju, ako nameravate da sadite
bilj ke direktno.
- Napunite jezerce. Težina vode obliko -
va će podlogu tako da prianja uz stranice
rupe. Ivice podloge prekrijte travom ili
ka menjem da ih zaštite od sunca.
Biljke za jezerca
Submerzne (potopljene)
- Vodena kuga
(Egeria densa)
- Krocanj
(Myriophyllum)
- Žabovlasica
(Callitriche)
- Divlji celer
(Vallisnera americana)
Flotantne (plutajuće)
- Lokvanje
(Nymphea) za manja jezerca
treba pažljivo izabrati, jer su lokalne vrste
suviše bujne. Probajte sitnije sorte, kao
što su „Chromatella” i „hermelin”, ili
N.
pyg maea i N. tetragona.
Plitkovodne
- Vodena kana
(Canna)
- Strelica
(Sagittaria sagittifolia)
- Razgon
(Veronica beccabunga)
- Štitkasti vodoljub
(Butomus umbellatus)
- Ljiljan
(Iris)
- Iđirot
(Acorus calamus)
- Taro
(Colocasia)
- Vodena bokvica
(Alisma)
ma da se vrate u vodu, a zatim ih dodajte
gomili komposta.
Bujne, nametljive biljke možete da ise-
čete ili da ih postepeno uklanjate; sma-
njujte količinu lišća potopljenih biljaka, kao
što je vodena kuga, za jednu trećinu. Naj -
bolje vreme za to je krajem leta, pre nego
što životinje počnu da hiberniraju. Izbe -
gavajte da uređujete travnjak početkom
godine ili po izuzetno hladnom vremenu.
Dru ge vodene biljke možete po potrebi da
razmnožavate deobom na svake 2 ili 3 go -
dine.
Ujesen mrežom prekrijte jezerce na ne -
koliko sedmica, ako u njega pada velika
ko ličina lišća, ili uklanjajte lišće ručno. Ta -
kođe, uklanjajte uvelo lišće vodenih bilja-
ka, da se ne bi povećala količina hranljivih
sastojaka u vodi, što bi podstaklo rast algi.
Međutim, uvek ostavite malo biljnih ot -
pada ka na dnu jezerceta.
Ostatak bašte
Vodozemci više vremena provode na
kop nu nego u vodi, zato ako želite da ove
životinje posećuju vašu baštu, obavezno
im obezbedite bezbedan zaklon. Delovi
baš te koji se ne obrađuju, kao što su oni
pod visokom travom, debelim slojem prek -
rivača zemljišta, gomilama kamenja ili dr -
va, za žabe i daždevnjake su skloništa i
mes ta gde mogu da hiberniraju. Bar deo
ivice jezerceta treba da bude pod biljkama
koje pružaju sklonište životinjama. Na dru-
gom delu trava može da bude pokošena,
kako biste imali pogled na jezerce. Da bis -
te izbegli da povredite žabe, kosite travu
redovno, počevši od sredine proleća, pre
nego što mlade jedinke počnu da napušta-
ju jezerce. Posle kiše uvek proverite da li
na travnjaku ima mladunaca žaba.
Cvetanje algi
Jedan od najčešćih problema u jezerce-
tu je „cvetanje" algi, kada voda dobija bo -
ju supe od graška ili se zaguši gomilama
končastih algi. To je obično simptom u
top loj vodi bogatoj hranljivim sastojcima.
Fenomen se javlja u proleće, a nestaje kad
potopljene biljke započnu prolećni rast i
snabdevanje vode kiseonikom. Končaste
al ge su upornije; a možete ih ukloniti gra-
buljama ili namotavanjem oko štapa. Mo -
žete da koristite i ječmenu slamu ili secka-
nu lavandu (str. 199), a sledeće će vam
po moći da izbegnete probleme:
- neka vam potopljene (submerzne) bilj-
ke zauzimaju oko 25-33% zapremine vo -
de;
- neka lišće plutajućih (flotantnih) bilja-
ka pokriva najmanje jednu polovinu, a naj-
više dve trećine površine vode, radi zakla-
njanja od sunca;
- ako je potrebno da povisite nivo vode,
koristite kišnicu umesto vode iz vodovoda
koja je bogata mineralima;
- kad sadite vodene biljke u saksijama,
koristite za to namenjenu mešavinu zemlje
umesto obične ili je sami napravite, s malo
hranljivih sastojaka;
- čistite jezerce svake godine.
ORGANSKA BAŠTA
200
Saveznici jezerceta
1. Punoglavci
Žabe koje migriraju nastanjuju jezerce
koje im odgovara za godinu ili dve. Ako ih
nema, to znači ili da jezerce nije pogodno
za njih, ili da nije na pravcu njihovog mi -
gratornog kretanja. U tom slučaju, uzmi-
te žablju ikru (jajašca) iz drugog jezerce-
ta, po mogućstvu nekog koje nije udalje-
no više od 1 km. Ne uzimajte ikru iz div-
ljine.
2. Plutajući listovi
Prekrivač od plutajućih listova sprečava
da alge zaguše jezerce. Održavajte 50-
60% površine jezerceta pod prekrivačem.
3. Biljke s potopljenim i polupotopljenim
stab ljikama i listovima
Ove biljke (kao vodena zevalica,
Oron ti -
um aquaticum) izvor su hrane i sklonište
za stvorenja koja žive u vodi, kao i mesto
za polaganje jaja punoglavaca.
4. Tanjirasti barski puževi
Ovi puževi čiste vodu hraneći se algama i
biljnim otpacima.
Gajenje biljaka u saksijama omogućiće
vam da stvorite baštu u bašti pa čak i na
mestima gde uopšte nema zemljišta. Ako
želite samo da maksimalno iskoristite
pros tor, onda su vam dovoljne najobičnije
plastične kadice. Međutim, s raznovrsnijim
izborom saksija, urni, korita i improvizova-
nih posuda, možete da stvorite niz različi-
tih stilova i utisaka u bašti - možda bujni
trop ski, egzotični istočnjački ili starinski se -
oski izgled. Korišćenjem saksija možete da
pustite mašti na volju, da pratite va ša naj-
novija interesovanja, znajući da uz samo
ma lo truda sve to možete da promenite
već naredne godine.
kako da odlučite šta da gajite
U saksijama možete da gajite gotovo sve
vrste biljaka - ukrasne ili jestive, jednogo-
dišnje ili višegodišnje, patuljaste ili penja-
čice. Žbun ili penjačica u velikoj saksiji (vi -
deti str. 207) mogu da budu privlačna sre-
dišnja tačka bašte, a živopisan izbor saksi-
ja i drugih posuda oživeće dvorište ili ne -
priv lačan kutak u kom ništa drugo ne mo -
že da raste. Takođe, možete da gajite zele-
nu salatu u saksiji na unutrašnjem dvorištu
(videti str. 209) ili da ispunite prostor sla-
povima letnjih mirisa i boja s visećih korpi
ili saksija na zidovima (videti str. 213). Mo -
žete čak da stvorite i minijaturnu baštu za
životinje u saksiji koja stoji na prozoru.
Zemlja za saksije može da se napravi tako
da u njoj uspevaju vrste koje inače ne bi
ras le u baštenskom zemljištu. Glavno pra-
vilo gajenja u saksijama jeste da izaberete
biljke koje najviše odgovaraju uslovima
mes ta na kom ćete ih postaviti.
Saksije i organski pristup
Jedno od osnovnih načela organskog
baš tovanstva jeste stvaranje zdravog,
plod nog zemljišta koje biljkama pruža sve
što im je potrebno - zato gajenje u ograni-
čenom saksijskom prostoru ne može u
pra vom smislu da se smatra organskim.
Međutim, saksije imaju značajnu ulogu u
baštama - naročito u gradovima - a na njih
svakako mogu delimično da se primenjuju
organska načela, uz odgovarajući izbor
zem lje i bez upotrebe mineralnih đubriva i
pesticida.
Baštovanstvo u saksijama
Biljke u saksijama u baštu unose dodatne
boje, mirise i zanimljivost
kreativno korišćenje prostora
Zimzelene biljke upadljivog oblika veoma
su pogodne za mali prostor, a izborom
sak sija od jednog materijala postiže se
uti sak urednosti. Popločan, zaklonjen ku -
tak ili unutrašnje dvorište pogodni su za
gajenje osetljivijih biljaka kao što su ole -
ander ili agrumi; prijaće im dodatna top -
lota koju zadržavaju i reflektuju kamene
ploče.
gradska oaza
Baštovane koji su posvećeni gajenju u
sak sijama ponekad sopstveni entuzija-
zam ponese toliko da njihova zbirka bilja-
ka počne da prekriva zidove, stubove,
pro zorske simsove, pa čak i baštenske
klu pe. Uvođenjem raznovrsnosti u grad-
sku sredinu, posebno cvetajućih biljaka,
ublažava se grubost pejzaža, a i najma-
nje popločano dvorište, balkon ili krov
pret varaju se u dobrodošlo sklonište za
div lje životinje.
Šta tReBa Da imate U viDU
PRilikOm gajenja U
SakSijama
Biljke mogu da rastu praktično u bilo
čemu, od saksija od pečene gline do starih
kanti. Saksija može da bude nova, ponovo
korišćena ili reciklirana, sve dok ima rupu
za oceđivanje i dovoljnu čvrstinu da može
da se napuni zemljom. Tamo gde ima mra-
zeva, treba da se koriste one od materija-
la koji ne puca na temperaturama ispod
nule.
Izaberite saksiju tako da odgovara mes -
tu i izgledu koji ste zamislili. Bure preseče-
no napola ili kamena urna izgledaju sasvim
drugačije nego kofe sa cvećem ili jarko
obo jena drvena kutija. Ne morate da pot -
rošite mnogo novca da biste postigli dobar
stil. Jednostavne posude, kao što su bač -
ve, mogu da se koriste u formalnoj bašti
ako se zasade istom vrstom i pažljivo ras -
porede.
Oceđivanje
Sve saksije moraju na dnu da imaju rupu
za oceđivanje. Da biste poboljšali drenažu,
stavite na dno saksije grublji materijal pre
nego što sipate mešavinu zemlje. Za do -
dat nu težinu, koristite krupan (3 cm) šlju-
nak. Iscepkana ambalaža od stiropora je
izuzetno laka alternativa, a takođe pogod -
na za reciklažu. Za većinu saksija dovoljan
je sloj od 4 cm debljine. Ako su saksije od
kamena ili pečene gline, a u bašti ima mra -
za, zaštitićete ih slojem za drenažu koji će -
te postaviti do jedne petine dubine saksi-
je. Oceđivanje ćete poboljšati i postavlja-
njem saksija na cigle ili specijalno naprav-
ljene „stope”.
veličina saksija
Veličina koju treba da odaberete zavisi
od vrste biljaka koje nameravate da gajite.
Što se tiče lakoće održavanja - ishrane i
za livanja - što je veća saksija, to bolje.
Ipak, nemojte da stavljate male biljke koje
sporo rastu u prevelike saksije. Lakše je
održavati veliku saksiju s nekoliko biljaka
nego više manjih saksija s po jednom bilj-
kom. Svaka saksija trebalo bi da bude du -
boka najmanje 15-20 cm; većini biljaka
pri ja dublja saksija. Ne zaboravite da u
saksijama koje se sužavaju ka vrhu sađe-
nje može da bude otežano. Ako treba pov -
remeno da premeštate saksiju, na primer,
zbog zime, ne zabo ravite da ćete morati
da je podižete. Za one velike improvizujte
kolica: na jaku dasku montirajte točkiće.
BAŠTOVANSTVO U SAKSIJAMA
203
materijali za saksije
Drvo i pruće
Grubo sečeno drvo daje prirodan izgled
bašti i odbija puževe. Hrastovini i kedro -
vi ni nije potreban tretman za štitnim sred-
stvima. Od lepo ofarbanih dasaka mogu
da se prave kutije za prozorske simsove.
Korpe od pruća iznutra možete da obloži-
te plastikom.
Kamen i pečena glina
Rasprodaje i otpadi dobro su mesto za
na bavku starih kamenih korita, bazenčića
i saksija od pečene gline. Nove saksije
mo žete da učinite „starijim” tako što ćete
ih premazati jogurtom i držati na vlaž-
nom, senovitom mestu. Prefarbajte fab -
rič ki proizvedene saksije bojom za kera-
mičke pločice ili školske table. Glaziranim
saksijama potrebno je manje zalivanja
(vi deti str. 65), a izgledaju odlično kao
po zadina za uskršnje dekoracije ako su
za sađene bambusom ili japanskim javo-
rom.
Plastika
Saksije od kvalitetne plastike dugo traju i
lake su za pomeranje. Mogu ponovo da
se koriste i prefarbavaju.
Metal
Za moderan izgled bašte iskoristite galva-
nizovane kofe - ili reciklirajte velike kon -
zer ve - izgledaće zanimljivo.
pre rastu saksije, ili su prenatrpane u nji -
ma, ili su neredovno zalivane, biće podlož-
nije napadima štetočina kao što su grinja,
crveni pauk ili biljne vaši. Saksije i druge
posude često su na toplim, suvim mestima
gde su biljke izložene šteto činama koje ih
ne bi napadale na otvorenom prostoru.
Korišćenjem čiste zemlje izbeći ćete
mno ge vrste štetočina i bolesti, ali organiz -
mi koji se hrane korenjem i pored toga
mo gu da dospeju u saksije, gde mogu da
imaju razorno dejstvo. Larve žiška vinove
loze lako mogu da unište biljke u saksija-
ma ili korpama; protiv njih koristite biološ -
ke agense suzbijanja (videti str. 95). Ga jite
cveće privlačno za grabljivice koje će sma-
njiti broj štetočina (videti str. 93) i rešavaj-
te probleme kad se jave; redovno pregle-
dajte biljke i ručno uklanjajte štetočine i
obolele izdanke ili listove čim ih primetite.
Uklanjajte cele biljke ako su boles ne ili
jako zaražene.
zimska zaštita
Osetljive biljke zimi unesite ili ih prekrij-
te. Umotajte saksije da se ni one, ni biljke
ne bi smrzle.
ORganSka tečna đUBRiva
Tečna đubriva biljkama pružaju hranljive
sastojke u lakše dostupnom obliku. Iako je
to protivno organskom načelu ishrane
zem ljišta, a ne biljaka, postoje situacije
kad je tečno đubrivo neophodno u organ-
skoj bašti. Odgovarajuća đubriva dobijaju
se od stajnjaka, biljnih i životinjskih otpa-
daka i kamenih minerala. U suštini, to su
iste materije koje se koriste za ishranu
zem ljišta, ali u drugačijem obliku. Na njih
treba primeniti iste mere opreza u pogledu
porekla.
Odgovarajuća tečna đubriva mogu da se
kupe u većini boljih baštenskih centara ili
od specijalizovanih snabdevača, a možete
i sami da ih napravite. To je lako isto koli-
ko i gajenje njihovih glavnih sastojaka, ga -
veza i koprive.
kada da koristite tečno đubrivo
Biljke u saksijama, kojima je na raspola-
ganju ograni čena količina zemlje, glavni su
kandidati za tečnu ishranu. Mladim biljka-
ma koje se gaje u višećelijskim pliticama
takođe je potrebna dodatna ishrana ako se
presađivanje odloži. Tečna đubriva u bašti
treba da budu samo privremeno rešenje:
kada je zemljište siromašno ili kada uslovi
ili oštećenja korena sprečavaju biljke da
uzi maju dovoljno hranljivih sastojaka. Ta -
da je najbolje da koristite tečno đubrivo
raspršivanjem po listovima. Nikad ne koris -
tite tečno organsko đubrivo kao zamenu
za negu zemljišta.
ishrana biljaka u saksijama
Količina tečnog đubriva i učestalost ko -
riš ćenja zavise od vrste biljke, veličine u
od nosu na zapreminu saksije, bujnosti ras -
ta, veličine koju želite da postignete i kvali -
teta zemlje u saksiji. Ključni faktori za pra-
vilno korišćenje su posmatranje i iskustvo.
BAŠTOVANSTVO U SAKSIJAMA
205
gajenje gaveza u bašti
Gavez je otporna višegodišnja biljka koja
brzo narasta do 1 m visine. Sortu „Boking
14” izabrao je Lorens Hils, osnivač Is tra -
živačke asocijacije Henri Dabldej i jedan
od pionira organskog baštovanstva. „Bo -
king 14” daje visoke prinose i ima izrazi-
to visok sadržaj kalijuma. Ne rasejava se
i nema puzeće korenje - što su odlike
dru gih vrsta gaveza koje im omogućuju
da se brzo šire i postanu nametljive.
Zasadite „Boking 14” u proleće i leto,
kao reznice s korena ili reznice gajene u
sak sijama. Kad se prime, listove možete
da sečete tri ili četiri puta godišnje. Pos -
lednje sečenje treba da bude najkasnije
početkom jeseni. Svake ili svake druge
go dine biljke hranite obogaćivačem zem-
ljišta visoke klase plodnosti ili đubrivom s
visokim sadržajem azota. Dodavanje po -
ko šene trave u proleće i seckanog granja
od orezivanja u jesen, može da bude de -
lotvoran režim ishrane.
Na primer, rasad paradajza koji je nedavno
presađen u zasebnu saksiju ne treba da se
hrani, dok je biljci na kojoj su rodili plodo-
vi potrebno da bude hranjena tri puta sed-
mično. Žbunu koji sporo raste nije potreb -
no hranjenje, a jednogodišnje biljke koje
dele jednu posudu imaće koristi od redov -
ne sedmične doze.
Ne zaboravite i mogućnost preterivanja.
Na primer, kod paradajza ili saksije s jed -
no godišnjim cvećem, podsticanje većeg
ras ta lišća ima nepovoljno dejstvo; njime
ćete samo odložiti cvetanje i sazrevanje
plodova. Sporiji rast nije uzrokovan samo
nedostatkom hrane. Njega mogu da uspo-
re i hladno vreme, oštećenja korena ili pre-
terano zalivanje, naročito kod mladih bilja-
ka. U tim slučajevima, tečna đubriva mogu
samo da pogoršaju problem.
kupovna tečna đubriva
Kad kupujete tečno đubrivo, proverite
sas tav da biste bili sigurni da mu nisu do -
dati neorganski sastojci. Odaberite ono ko -
je je obeleženo simbolom za organ ske pro -
izvode ili ima atest. Kupovna tečna đubri-
va često sadrže mešavinu sastojaka, radi
uravnoteženijeg dejstva - bilo da su više-
namenska ili za ishranu paradajza i drugih
plodonosnih biljaka, kada obično imaju vi -
sok postotak kalijuma. U sastojke koji se
ko riste u proizvodnji komercijalnih organ-
skih tečnih đubriva ubrajaju se:
-
Tečni stajnjak.
Obično kravlji, živinski
ili ovčiji (ne iz farmi sa intenzivnim nači-
nom proizvodnje);
-
Riblja emulzija.
Nusproizvod industrije
prerade ribe, ne nužno one koja je lovlje-
na za tu namenu;
-
Kameni fosfat.
Samleven u prah, tako
da može da se rastvara;
-
Biljni ekstrakt.
Na primer, od lišća ga -
veza i morske trave.
ekstrakt od morske trave
Ekstrakt od morske trave podstiče rast
biljaka na sličan način kao tečna đubriva;
on sadrži malo osnovnih hranljivih sastoja-
ka za biljke, ali zato sadrži širok spektar
mikroelemenata, kao i sastojaka kao što
su biljni hormo ni i specifični ugljeni hidrati
koji podstiču rast biljaka.
Ekstrakt morske trave može da se koristi
na više načina, u raznim fazama biljnog
ras ta, s različitim dejstvima. Smatra se da
najbolje deluje ako se primeni na zemljište
ili korenje na početku životnog ciklusa bilj-
ke, a na lišće u kasnijem periodu. Da biste
primenili ekstrakt, potopite u njemu seme
na nekoliko sati pre sejanja da biste pod-
stakli nicanje ponika ili ga pospite po zem-
ljištu oko mladica da biste pojačali rast ko -
renja (dva puta u razmaku od 4 sedmice);
ili ga nanesite na zemljište ili listove poni-
ka, čime ćete povećati količinu hlorofila u
njima. Ekstrakt morske trave može da se
nanosi i na zemljište kao sredstvo za spre-
čavanje nekih bolesti korenja, ili da se nji -
me prska lišće da bi se odbili insekti koji se
hrane biljnim sokom i povećala otpornost
na mraz.
tečna đubriva kućne izrade
Tečna đubriva od lišća gaveza ili koprive
mogu lako da se naprave, ali imaju jak mi -
ris.
Gavez se brzo razlaže i oslobađa za bilj-
ke hranljive sastojke, kojima je njegovo
liš će veoma bogato. Može da se koristi i
kao prekrivač zemljišta ili aktivator kompo-
sta. Uglavnom je blago bazno đubrivo,
zato nemojte da ga koristite za biljke koji-
ma prija kiselo zemljište. Tečnost od lišća
ga veza ima visok sadržaj kalijuma i prilično
visok sadržaj azota i fosfata; pogodna je
za plodonosne biljke, mada nivo azota nije
dovoljan i za potpuno razvijene biljke u vi -
se ćim korpama.
Ekstrakt koprive je višenamensko đubri-
vo koje ima nešto manju količinu fosfata,
ali zato sadrži magnezijum, sumpor i gvož -
đe. Najveće količine makroelemenata sa -
drži mlada kopriva koja se pokosi u prole-
će.
ORGANSKA BAŠTA
206
suvim uslovima na osunčanom poploča-
nom delu bašte. U žbunove kojima prija
sen ka ubrajaju se hortenzija,
Mahonia
„do bročinstvo”, skimija i udika. Patuljasto
drveće i žbunje idealno je za saksije, ali i
druge vrste dobro uspevaju, čak i ako bi u
prirodi izrasle do većih dimenzija. Pošto
sak sija ograničava korenje, i nadzemni deo
biljke ima ograničen rast. Postoji veliki iz -
bor malih četinara u zelenoj, sivoj i zlatnoj
boji, koji su atraktivni tokom cele godine.
Mnogi od njih prodaju se kao biljke za ka -
menite bašte, ali i krupnije vrste dobro iz -
gledaju: probajte
Chameocyparis pisifera
„bulevar” ili
Abies balsamea
„nana”.
Najbolje višegodišnje biljke za saksije su
one koje su zanimljive tokom dužeg perio-
da - biljke sa upadljivim lišćem kao što su,
na primer, paprati i hoste ili s dugim perio-
dom cvetanja kao što su otporni geraniju-
mi. U senovitom kutku bašte, elegantna
min đušica i astilba izgledaće upečatljivo.
veličina saksije
Velikim biljkama kao što su penjačice i
malo drveće potrebno je mnogo prostora
za korenje koje se razvija; one neće nap -
redovati ako budete štedeli na veličini sak -
sija. Što je veća, u nju možete da zasadite
više biljaka. Na primer, u posudu dimenzi-
ja 1 m x 30 cm x 30 cm mogu da stanu tri
manja žbuna (na primer, kurkovine ili suru-
čice) i još par bršljana. Ispod njih zasadite
lukovice da biste imali zanimljiv izgled zimi
i u proleće; leti uz ivice posude možete da
za sadite biljke za leje. Sasvim drugačija si -
tuacija je s biljkama za kamenite bašte,
žed njakom i čuvarkućom, koje uspevaju u
ma njim, plićim posudama.
zemlja za saksije
Odaberite zemlju koja odgovara potre -
ba ma biljaka. Mnogi žbunovi dobro napre-
duju u mešavini na bazi crnice, bogatoj
hranljivim sastojcima. Dodajte joj 20%
šljun ka za biljke kojima je potrebna dobra
oce ditost zemlje. Za biljke kojima prija ki -
selo zemljište dodajte sumpor koji smanju-
je pH vrednost ispod 6. Mešavine zemlje
za saksije na bazi crnice, kao i višenamen-
ske mešavine bez crnice odgovaraju većini
jednogodišnjih biljaka, travama i lukovi -
čas tim biljkama. Koristite prekrivače zem-
ljišta kao što su gruba kora od drveta ili
ka mena rizla kao ukrasni gornji sloj, koji
će istovremeno služiti da zadrži vlagu.
ishrana i zalivanje
U proleće presadite žbunove i druge vi -
še godišnje biljke koje želite da gajite do
većih dimenzija. Koristite saksije koje su za
5-7,5 cm šire od prethodnih i popunite pra-
zan prostor svežom zemljom. Ukoliko ne
pre sađu jete, svake godine u proleće u sak -
siji pospite po površini zemlje u sloju od
2,5 cm debljine, organske materije bogate
hranljivim sastojcima, kao što je baštenski
kompost. Ako su biljkama tokom sezone
ras ta potrebni dodatni hranljivi sastojci,
pos pite organsko đubrivo opšte namene ili
tečnim đubrivom redovno hranite zemlju u
saksiji. Nikad ne dozvolite da se biljke osu -
še.
Penjačice u saksijama
Penjačice u saksijama mogu da se vežu
za postojeći zid, ogradu ili senicu, a može
da im se postavi i posebna potpora u sak -
siji. Za to možete da koristite, na primer,
grančice iz bašte koje ćete menjati svake
godine ili, kao trajnije rešenje, žicu, štapo-
ve ili rešetkasti ram. Sorte paviti sa zbije-
nom krošnjom, koje svake zime mogu da
se potkresuju do zemlje, sasvim će lepo
napredovati u saksiji prečnika 35 cm; is -
pro bajte
Clematis florida
„Flore Pleno” ili
„Sieboldii”, ili
C.
„grofica de Bušo”. Sadite
ih u dobro oceditu mešavinu zemlje na ba -
zi crnice, tako da kruna (mesto gde se
spa jaju koren i stablo) bude 7,5 cm ispod
površine. Postavite dugačke grančice kao
pritke. Na mladim izdancima ostavljajte po
dva lista (ostale otkidajte) sve dok cvetni
pupoljci ne prekriju celu biljku. Još jedan
dobar izbor za saksije su mirišljave penja-
čice kao što su jasmin i orlovi nokti ili jed-
ORGANSKA BAŠTA
208
nogo dišnje penjačice kao što su grašak še -
ćerac i potočarka.
trave u saksijama
Gajite plavosive vrste
Festuca glauca
i
Koeleria glauca
, ili bronzanu
Carex comans
u sopstvenim saksijama, ili kao pozadinu
biljkama sa cvetovima.
Bouteloua gracilis,
s karakterističnim ljubičastosmeđim cveto-
vima zanim ljiviji je izbor za saksije. Trava -
ma je potrebno manje hranljivih sastojaka
nego mnogim drugim biljkama.
Otporne jednogodišnje i dvogo-
dišnje biljke
Mnoge otporne jednogodišnje biljke cve-
taju kratko. One se ubrajaju u biljke koje
naj više privlače pčele i korisne insekte u
baštu. Probajte žutenicu, ladolež
(Convol -
vu lus tricolor),
patuljastu pupavicu, neven
ili čak neke od modernih sorti patuljastog
suncokreta. Dvogodišnje biljke kao što su
žunjarica, bela rada i spomenak daju pre-
lepe cvetove narednog proleća.
Saksija puna lukovica
Odaberite lukovice koje cvetaju u različi-
tim periodima i sade se na različitim dubi-
nama. Zasadite najmanje dve od svake
sor te. U sredinu saksije posadite mali, ži -
vo pisni žbun koji cveta leti da biste joj pro-
dužili zanimljiv izgled.
POvRĆe i začinSkO Bilje U
SakSijama
Gotovo sve vrste povrća mogu da se ga -
je u saksijama. Tikvice, paradajz, krompir
i patlidžan lepo uspevaju u velikim zaseb-
nim posudama na odgovarajućem mestu.
Zelena salata, mladi luk, blitva, boranija,
cvekla, šargarepa, rotkva i kineski kupus
mogu da se gaje u mešovitim saksijama ili
samostalno u većim količinama. Izbega -
vaj te povrće s dubljim korenom kao što je
paštrnak; s dugom sezonom sporog rasta,
kao što su karfiol i prokelj; ili ono koje zah-
teva mnogo hranljivih sastojaka i vode,
kao što je bundeva.
korisno i lepo
Ne zaboravite da i povrće može da bude
dekorativno, a saksije s jestivim biljkama
jednako privlačne kao i one sa ukrasnim
cvećem. Takođe, možda ćete poželeti da
do date i začinsko bilje i jestivo cveće. Ga -
jenje u sak sijama naročito je korisno kada
uslovi zemljišta u bašti ne odgovaraju bilj-
kama. Ako je u bašti teška glina, na pri-
mer, dobro oceđena mešavina zemlje za
sak sije omogućiće vam da gajite začinsko
bilje kao što su ruzmarin, žalfija i timijan.
U hladnijoj klimi, saksije s bosiljkom može-
te da zasadite u stakleniku, a kad se vre -
me prolepša, premestite ih napolje na top -
la i osunčana mesta.
Gajite jednogodišnje cvetnice kao što su
neven (koji je jestiv) ili ladolež da biste pri-
vukli prirodne neprijatelje štetočina.
BAŠTOVANSTVO U SAKSIJAMA
209
Fantastičan izgled
Istražujte mogućnosti i prilagodljivost
sak sije. Gajite drvo ili žbun u velikoj sak -
siji, kao središnju tačku u delu bašte bez
zemlje; za jak utisak na prvi pogled zasa-
dite kombinaciju jednogodišnjih i lukovi-
častih biljaka ili napravite mešavinu zem-
lje na bazi komposta da biste u saksijama
mogli da sadite što više vrsta, na primer
čuvarkuću.
Potrebe nekih vrsta povrća sa
količinom zemljišta
- Patlidžan: 10 litara po biljci
- Boranija: 2,5 litara po biljci
- Cvekla, keleraba: Najmanja dubina
zem lje u saksiji 20 cm; (razmak
između biljaka 7,5-10 cm)
- Tikvice 30-40 litara po biljci
- Slatke paprike 5 litara po biljci
- Paradajz 15 litara po biljci
repe dobro uspevaju u saksijama, gde ih
je prekrivanjem lako zaštititi od mušica.
Ga jite rane, kratke ili zaobljene varijetete,
kao što su „mali prst”, „palčica” i „planeta”
u saksijama dubokim najmanje 15 cm. Va -
dite najpre veće šargarepe, ostavljajući
sit nije da još rastu.
vOĆe U SakSijama
Iako većina voća može da se gaji u
saksijama, ono zahteva redovnu pažnju da
bi napredovalo i loše reaguje na zapostav-
ljanje tokom letnjeg odmora. Berba voća-
ka iz saksija lakša je nego onih zasađenih
na zemljištu, ali je njihov produktivni život -
ni vek znatno kraći.
koje voće da gajite
Smokve, koje uspešno rađaju samo kad
im je korenje ograničeno, dobro uspevaju
u saksijama. Jabuke, šljive, kruške i treš -
nje mogu dobro da rađaju i lepo izgledaju
u saksijama. Osetljivijim vrstama, kao što
su kajsije, nektarine i limun, odgovara
pok retljivost u saksijama, jer mogu da
budu premeštene u staklenik koji ih štiti od
zime, a vraćene napolje u odgovarajućim
uslovima leti. Proverite za svaku vrstu voća
kad joj je vreme oprašivanja; ako se ne
oprašuje sama, možda ćete morati da za -
sadite više od jedne biljke da biste osigu-
rali rađanje. Nema potrebe da gajite voćke
na patuljastim korenskim podlogama; og -
ra ničen prostor saksije ograničiće i veličinu
drveta. U stvari, jača podloga je bolji izbor
jer će iz nje izrasti otpornije drvo. U pro-
daji mogu da se nabave i patuljaste bres -
kve i nektarine, koje su idealne za poplo-
čane delove bašte.
Od mekih vrsta voća, jagode su najpo-
godnije za saksije. I borovnice lepo uspe-
vaju jer možete da im dodate kiselo zem-
ljište bez obzira na lokaciju bašte. Ogrozd
i ribizla, koji se gaje da rastu samo na jed-
noj stabljici (kao standard), izgledaju priv-
lačno u saksijama i lako se beru. Na takav
način može da se gaji i vinova loza (videti
str. 262), ali daje malo grozdova. Ako želi-
te da gajite maline, odaberite sorte koje
ra đaju ujesen, pošto one rastu na novim
stabljikama, ali treba da ih menjate svake
godine. Kupine su suviše bujne za saksije,
kao i hibridno bobičasto voće.
Saksije i kompost
Sadite voće isto kao i bilo koje druge
bilj ke, u saksije koje su 5-8 cm šire od ko -
renja. Po potrebi povećajte veličinu saksije
prilikom sledećeg presađivanja. Za većinu
voća, nije potrebna saksija veća od 45 cm
u prečniku i dublja od 38 do 45 cm. Ja go -
de lepo uspevaju u znatno manjim saksija-
ma. Njih možete da gajite po nekoliko u
većim saksijama, da ih sadite u specijalne
„kule” sa džepovima za sađenje sa strane
ili čak u kutijama na prozorskim simsovi-
ma.
Za voće u saksijama koristite mešavinu
zemlje na bazi crnice, bogatu hranljivim
sas tojcima. Kad plodovi počnu da rastu,
hra nite biljke tečnim đubrivom s visokim
sadržajem kalijuma. Krajem leta u saksije
dodajte đubrivo bogato azotom. Svakog
proleća prekrijte zemlju novim gornjim slo-
jem od baštenskog komposta, uklanjajući
prethodno sloj od 2,5 do 5 cm debljine.
Svake druge zime presađujte biljke: izvadi-
BAŠTOVANSTVO U SAKSIJAMA
211
Desertna jabuka
Za uspešno gajenje u saksiji, odaberite
kompaktnu sortu jabuke. Za većinu sorti
jabuka i krušaka, moraćete da zasadite
dva ili više varijeteta da biste osigurali us -
pešno oprašivanje.
Saveti za gajenje
- Nikad ne dozvolite da se zemlja osuši.
- Postavite saksije s voćkama na osunča-
na, zaklonjena mesta.
- Okrećite saksije svake sedmice ili za dve
ako su postavljene pored zida.
- Potkresujte voćke jer u saksijama one
mo gu da daju samo relativno malu količi-
nu plodova.
te ih iz saksije i pažljivo odvojte što više
stare zemlje od korena. Odsecite zadeblja-
le, odrvenele delove korena, pazeći da ne
oštetite zdravo tkivo, i prebacite biljke u
saksije s novim kompostom.
Ovaj okvirni raspored, u kombinaciji s
re dovnim zalivanjem (što povremeno znači
dva puta dnevno) i rešavanjem problema
bez odlaganja, trebalo bi da obezbedi dob -
ro napredovanje voća. Ipak, pošto su or -
gan ski metodi usmereni na gajenje na ot -
vorenom prostoru, iskustva organskog ga -
jenja voća prilično su ograničena; često
će te postići bolje rezultate eksperimentisa-
njem.
ORGANSKA BAŠTA
212
vOĆe za SakSije
Voće
Uslovi gajenja u saksijama
Jabuka
Odaberite kompaktne sorte na podlogama M26 ili MM106; orezujte
ih u obliku piramide ili žbuna.
Kruška
Kompaktne sorte na podlogama dunje A ili C; orezujte u obliku pira
mide ili žbuna.
Trešnja
Samooprašujuće sorte trešnje na podlozi Colt; oblikujte kao piramidu.
Šljiva
Samooprašujuće desertne sorte na podlogama Pixy ili St. Julien A;
oblikujte kao piramidu.
Breskva i
Prirodne patuljaste sorte za popločane delove bašte ili tradicionalne
nektarina
sorte na podlozi St. Julien A; oblikujte kao piramidu ili žbun.
Smokva
Potrebna je saksija širine 38 cm; orezujte žbunastu krošnju s više
stabljika, uklanjajući stare grane da podstaknete rast novih.
Borovnica
Potreban je dobro dreniran kompost s pH vrednošću od 4 do 4,5.
Ribizla i
Lepo izgleda kad se gaji da raste samo na jednoj stabljici (kao
ogrozd
standard).
Vinova loza
Gajite kao standard; menjajte svake tri godine.
Jagode
Koristite saksije širine 15 cm za svaku biljku, ili sadite nekoliko
biljaka u većoj saksiji; sadite krajem leta; držite saksije napolju preko
zime; rađaju samo jednu godinu. Posle toga možete da ih presadite
na otvoreno.
Citrusno voće u saksijama
Zbog sjajnog lišća i plodova jarkih boja,
cit rusno voće privlačno je za unutrašnja
dvo rišta. Gajenjem u saksijama moći ćete
da mu pružite odgovarajuće uslove i leti i
zimi.
- Koristite mešavinu zemlje na bazi crnice,
bo gatu hranljivim sastojcima, kojoj ste do -
dali 20% hortikulturalnog peska radi boljeg
oceđivanja.
- Leti iznesite saksije na toplo, zaklonjeno
mesto. Zalivajte ih obilno, ali obavezno
pro verite da li se dobro oceđuju. Od prole-
ća do sredine leta redovno hranite biljke
tečnim organskim đubrivom s visokim sa -
držajem azota, a posle toga, do jeseni, đu -
brivom opšte namene (videti str. 206??).
- Zimi unesite saksije u staklenik ili osun-
čanu prostoriju - minimalna temperatura
va rira zavisno od vrste voća, ali je uglav-
nom oko 7°C noću, a nešto viša danju. Ne
zalivajte često, dozvoljavajući zemlji da se
delimično osuši između dva zalivanja.
- U proleće, oko učvršćenih biljaka prekrij-
te zemlju gornjim slojem.
bilj kama koje imaju dugu sezonu cvetanja.
Izaberite biljke prema godišnjem dobu i
mes tu na kom ćete postaviti viseće korpe.
Po luotporne vrste, kako lisnate tako i one
sa cvetovima, obično se koriste u korpama
leti. Puzave biljke treba saditi oko oboda
korpe i kroz rupe na žičanom okviru. Ne
štedite na broju biljaka ako želite zaista
do bar izgled. Ukrasne biljke sadite s raz-
makom od 5 do 10 cm u svim pravcima.
nega korpi
Zalivajte korpe svakodnevno, čak i po
vlaž nom vremenu. Po toplom, suvom i vet -
rovitom vremenu potrebno je da ih zaliva-
te dva puta dnevno. Ako se korpa osuši,
bi će vam veoma teško da je ponovo navla-
žite. Iskoristite priliku kad zalivate da preg -
ledate ima li štetočina i znakova bolesti i
od secajte sve lišće koje je zaraženo. Ako
cela biljka nije zdrava, uklonite je i zame-
nite novom. Redovnim uklanjanjem uvelih
cvetova produžićete zanimljiv izgled korpe.
Za paradajz i biljke s cvetovima jednom
sedmicno neophodna je ishrana organskim
tečnim đubrivom s visokim sadržajem kali-
juma (videti str. 205). Za začinsko bilje ko -
ristite svake dve sedmice tečno đubrivo
opšte namene. Korisno je dodati i ekstrakt
morske trave.
ORGANSKA BAŠTA
214
Saveti za gajenje u korpama
- Biljke koje ste predvideli za korpe gaji-
te u trenažerima korena (videti s. 111).
- U hladnijim predelima korpe sa zasađe-
nim biljkama okačite u staklenik ili na za -
klonjeno mesto na nekoliko sedmica da
biste im dali početnu prednost.
- Unutrašnji rub žičane korpe obložite ko -
nopcem ili mahovinom da biste sprečili
da zaseca stabljike.
- Izbegavajte vetrovita mesta, kao što je
ugao zgrade; na njima će se korpa brže
osušiti.
- Da biste sprečili da se korpa njiše na
vet ru, vežite joj zadnju stranu za nosač.
improvizovana obloga.
Odsečene grane
če tinara jeftina su obloga za korpe, kao i sta -
ri vuneni džemperi.
Uđite u staklenik ili plastenik (polietilen-
ski tunel) i osetite drugačiju atmosferu -
uži vajte u drugačijem mirisu i divite se buj-
nom rastinju. U zatvorenom prostoru mo -
žete da uživate u organskoj bašti bez obzi-
ra na vremenske prilike. Naići ćete na no -
ve, zanimljive biljke o kojima treba brinuti,
osetljive biljke zaštićene od mraza i sadni-
ce koje se gaje zbog cveća ili plodova, ka -
ko niču sedmicama ranije nego inače.
Staklenici i plastenici zadržavaju sunče-
vu energiju, podižući temperaturu i stvara-
jući atmosferu u kojoj biljke napreduju. U
ovom poglavlju opisan je izbor i način ko -
riš ćenja struktura bez grejanja, koje, uz
do datak klupe s grejanjem i zimske izola-
cije po potrebi, mogu da se koriste tokom
cele godine uz minimalnu potrošnju ener -
gije.
Zaštita od vremenskih neprilika može da
se postigne i na manjem prostoru, pomo-
ću sanduka, zvona i prekrivača. Zaštitni
san duk korisna je dopuna stakleniku kao
prostor za očvršćivanje osetljivih biljaka i
sad nica. Može da se koristi i samostalno,
za gajenje osetljivih biljaka kao što je dinja
leti ili zelena salata zimi. Takođe, preko zi -
me pruža zaštitu od kiše, bez grejanja, za
biljke iz kamenite bašte, reznice i seme
po sejano ujesen.
Zvona su pokretne strukture namenjene
takođe za očvršćivanje i gajenje osetljivih
biljaka kojima prija dodatna toplota na po -
četku i kraju sezone, kao i za zagrevanje
zemljišta radi davanja početne prednosti
di rektno posejanom semenu ili postizanja
ranog roda jagoda. Iako se prvenstveno
ko riste u gajenju voća i povrća zvona su
ko risna i kao oblik zaštite za ukrasne bilj-
ke.
Prekrivači su najjednostavniji oblik zašti-
te biljaka - to su izuzetno laki materijali ko -
ji se postavljaju direktno preko biljaka da
bi ih zaštitili od lošeg vremena i štetočina.
Baštovanstvo u staklenicima
Staklenici, plastenici, zaštitni sanduci i zvona -
svi oblici zaklona proširuju baštenske horizonte
Puna kuća
I skroman staklenik može da bude na -
dah nuće da gajite sopstvene biljke - or -
ganski, naravno.
Prenosiva zvona.
Prelepa
zvo na od ručno duvanog
stak la danas imaju vred-
nost kao antikviteti, ali u
organskom baštovanstvu
imaju praktičnu upotrebu
umesto da skupljaju praši-
nu na policama. Naši preci
smatrali su da alat i opre-
ma treba da traju ceo ljud-
ski vek i u skladu s tim
odnosili su se prema njima.
ob jektima, koji se preporučuju na vetrovi-
tim mestima.
Drvo za staklenike može da bude raznih
vrsta. Kedar je veoma trajan i nije mu pot -
reban tretman otrovnim sredstvima za
zaš titu. On je dobar izbor ako ste sigurni
da potiče iz obnovljivih šuma. Drvo je bolji
izolator od aluminijuma, ali deblji ramovi
za okna više blokiraju svetlost.
Okna za staklenike
Staklo je najčešći materijal za okna, po
pot rebi je ojačano iz bezbednosnih razlo-
ga. Zamena je polikarbonatna plastika -
izu zetno lak, čvrst, dvoslojni materijal koji
pruža dobru izolaciju. Mana mu je što nije
potpuno providan, jer propušta samo 85%
svetlosti, za razliku od stakla, koje propuš -
ta 97%. Neophodni su otvori za dobro pro-
vetravanje i regulisanje temperature (vide-
ti sledeću stranu). Ako često provodite
vre me van kuće, automatski sistem za os -
lobađanje otvora za provetravanje bio bi
dobra investicija. Čak i u proleće, iznenad -
no sunce može, ako su otvori zatvoreni,
br zo da podigne temperaturu, što može da
naškodi biljkama.
izbor plastenika
Plastenik čini kostur od galvanizovanih
me talnih lukova. Pogodniji je kraći i širok
od dužeg i uskog tunela koji prekriva istu
po vršinu, jer je u njemu provetravanje bo -
lje. U plastenicima je atmosfera znatno
vlaž nija nego u staklenicima, zato je kvali -
tetno provetravanje presudno. Postavite
velika vrata (ili dvostruka vrata) na oba
kra ja, radi maksimalnog protoka vazduha.
Takođe, možete da postavite stranice koje
mogu da se smotaju do visine od oko jed-
nog metra, ako je ispod njih mreža.
koja vrsta prekrivača?
Plastenik se preko lukova kostura prekri-
va jednim slojem plastike koja može da
bu de različite debljine, roka trajanja, pro-
vidnosti i cene. Neke vrste su s jedne stra-
ne presvučene slojem koji sprečava kapa-
nje kondenzovane vode i pojačava izolaci-
ju. Životni vek plastike je između 3 i 7 go -
dina, zavisno od kvaliteta. On može da se
poveća za otprilike godinu dana ako se pre
postavljanja lukovi oblepe termoizolacio-
nom trakom.
Drugi oblici prostora pokrivenog
plastikom
Solarni tunel ima prekrivač od PVC-a,
oja čanog tkaninom, sastavljenog od delo-
va. Lakši je za prekrivanje, a zelena boja
iz gleda prijatnije. Ako više volite tradicio-
nalni izgled, a niste spremni da platite vi -
soku cenu za trajnost staklenih okana, u
katalozima baštenske opreme možete da
BAŠTOVANSTVO U STAKLENICIMA
217
naslonjeni staklenik.
Biljkama u naslonjenom
stakleniku prijaće toplota
ko ju zid tokom dana upija,
a potom ispušta noću, kad
tem peratura opadne.
pronađete veliki izbor malih staklenika s
jednoslojnim, dvoslojnim ili troslojnim poli-
karbonatnim oknima. Neki proizvođači nu -
de kombinaciju baštenske šupe i stakleni-
ka, koja funkcioniše kao veliki zaštitni san-
duk.
OPRemanje Staklenika i
PlaStenika
Spektar namena i sezona korišćenja
stak lenika i plastenika može znatno da se
proširi dodatnom opremom. Dobar raspo-
red stalaža, vodootporni izvor električne
ener gije (kog treba da postavi kvalifikova-
ni električar), klupa ili propagator s greja-
njem i odvodi koji usmeravaju vodu s kro -
va u bure, mogu da daju dragoceni dopri-
nos.
U ovom poglavlju polazi se od pretpos -
tavke da u stakleniku ili plasteniku nema
drugog izvora toplote osim klupa ili propa-
gatora s grejanjem, uz dodatnu zimsku
izo laciju. To je najefikasniji način uštede
ener gije u većini staklenika. Dodatno gre-
janje može da se uvede po potrebi.
Stalaže
Da bi se prostor u stakleniku ili plasteni-
ku iskoristio na najbolji način, neophodan
je neki oblik stalaža. Stalaže od gredica
obez beđuju dobar protok vazduha, što je
dobro zbog sprečavanja gljivičnih bolesti,
ali ne obezbeđuju zadržavanje toplote zi -
mi. Kompromisno rešenje je da ih koristite
leti, a zimi postavite stranice od stiropora i
prekrijete ih plastikom. Za tu svrhu idealne
su ploče s rupama za izolaciju zidova, koje
mogu da se kupe u prodavnicama kućne
op reme.
Biljke mogu da se zaštite od mraza
postavljanjem saksija na stiropor i prekri-
vanjem jednoslojnim ili dvoslojnim najlo-
nom.
Uske police iznad stalaže pružiće vam
dodatni prostor za saksije i plitice. Na ro -
ORGANSKA BAŠTA
218
Provetravanje staklenika.
Provetravanje
je presudno za regulisanje temperature i
suz bijanje bolesti. Za razliku od provetrava-
nja, koje može da se kontroliše, promaja
škodi biljkama i treba je eliminisati, naročito
pri dnu i vrhu staklenika. U idealnom sluča-
ju, otvori na krovu treba da budu površine
jed ne petine osnove, ali vrlo malo staklenika
ispunjava taj standard. Dodatni otvori mogu
da se kupe, i isplativa su investicija. Žaluzine
(levo) smeštene naspram vrata, blizu zem -
ljiš ta, delotvornije su nego klasični krovni ot -
vori, jer kroz njih ulazi više svežeg vazduha
koji menja onaj zagrejani koji izlazi kroz ot -
vore na krovu.
Po letnjim vrućinama okna možete da pre-
mažete rastvorom kreča radi zatamnjivanja.
Klizna vrata su pogodnija od klasičnih jer
vetar ne može da ih pokreće i mogu da se
ko riste kao otvor za provetravanje.
Pitanje strana
Plastenik može da ima uspravne ili zakriv-
ljene strane. Ako treba da bude uži od 7
m, izaberite model sa uspravnim strana-
ma, da biste što bolje iskoristili prostor.
da se razvuče žica za zavesu koja drži
listove plastike s jastu čićima. U staklenici-
ma s drvenim kosturom izolacione zavese
mogu lako da se pričvrste ekserčićima.
Kad se izolacija ukloni, označite sve delove
kako biste ih u jesen lakše ponovo names -
tili. U plasteniku postavite žice koje će dr -
ža ti listove plastike s jastučićima.
zatamnjivanje
Leti u stakleniku može da bude suviše
toplo. Biljke će venuti; sunce može da spr -
ži listove paradajza i da uzro kuje takozva-
nu zelenu kragnu na plodovima. Zatam nje -
nje smanjuje količinu sunčeve svetlosti u
sta kleniku i sprečava pregrevanje - ali uko-
liko ne može lako da se ukloni, po oblač-
nom vremenu potpuno će biljkama uskra-
titi sunce. Ako je staklenik dobro provetra-
van, biće dovoljno minimalno zatamnjenje,
a možda uopšte neće ni biti potrebno.
Najjednostavniji način zatamnjivanja je
pre farbavanje spoljne strane stakla rastvo-
rom kreča. Delotvornije je da se zatamni
krov nego stranice. Kad zatamnjujete stra-
nice, prvo zatamnite onu koja je okrenuta
suncu sredinom dana, pa proverite koliko
je to delotvorno pre nego što nastavite da -
lje. Najbolji način zatamnjivanja su roletne
koje mogu da se spuštaju i podižu zavisno
od vremena. One se postavljaju sa unut -
raš nje strane, pa ponekad mogu da zas -
me taju visokim biljkama koje dosežu do
kro va. Da bi se zaštitile pojedinačne, oset -
ljive biljke i ponici, mogu da se postave ze -
lena plastika, najlon za prekrivanje ili zaš -
tit na mreža na nosačima sa unutrašnje
stra ne staklenika. Zatamnjivanje nije pot -
reb no u plastenicima.
leje u stakleniku
Staklenik na zemlji umesto na betonu,
pre poručuje se za biljke koje će ceo život
provesti u zatvorenom prostoru. Biljke je
mnogo lakše gajiti kad rastu u zemljištu,
nego u saksijama ili vrećama, naročito one
koje imaju velike potrebe za hranom i vo -
dom, kao što je paradajz. Zemljište u stak -
leniku treba održavati na isti način kao i na
otvorenom prostoru - koristeći organska
đub riva, kompost i zelenišna đubriva po
pot rebi, da bi mu se podigla plodnost.
Zemljane leje, za razliku od betonskog
po da, održavaju vazduh u stakleniku vlaž-
nim. Isparcelišite površinu osnove u leje,
po mogućstvu u dimenzijama koje će
omo gućiti da ne morate da gazite po zem-
lji.
Sis tem plodoreda (videti str. 305-309)
mo ra da se primenjuje da bi se u zemljištu
sprečilo razmnožavanje štetočina i preno-
silaca bolesti. To može da bude teško, jer
je prostor u stakleniku ograničen, a biljke
mnogih vrsta su srodne. Ponekad je neop-
hodno da jednostavno preskočite određe-
nu vrstu na godinu ili dve, ili da je gajite u
saksiji koju ste postavili na plastični prekri-
vač zemljišta. Ako se problemi nastave,
mo raćete da povećate dubinu zemljišta na
najmanje 30 cm.
ORGANSKA BAŠTA
220
zemljane leje u zatvorenom
prostoru
Biljke koje se gaje u lejama u stakleniku
ili plasteniku mnogo su lakše za održava-
nje i zahtevaju mnogo manje pažnje ne -
go one koje se gaje u ograničenom pro-
storu saksija i vreća.
Odgovarajućim obogaćivanjem zemljiš -
ta, po organskim načelima, izbegava se
pot reba za ishranom tečnim đubrivom.
Iz dignute ivice omogućavaju da se zem-
ljište prekrije kabastim obogaćivačima.
Takođe, zemljište kao osnova stakleni-
ka, umesto betona održava atmosferu
hla d nijom po toplom vremenu.
Šta Da gajite U StaklenikU
i PlaStenikU
Staklenik ili plastenik mogu da budu po -
kretači kuhinjske bašte, dajući mnoštvo
mla dih sadnica za parcele na otvorenom
(videti str. 107-110). Neke vrste se, među-
tim, tradicionalno gaje isključivo u zatvore-
nom prostoru - naročito osetljivije plodo-
nosno povrće kao što su paradajz, krasta-
vac, paprika i patlidžan (videti str. 223-
224). Otporne vrste mogu da se gaje i van
sezone - bilo ranije ili kasnije nego što bi
se gajile napolju. Takozvana „gladna sezo-
na” između kraja zime i leta, kad na otvo-
renom prostoru ima malo biljaka, može da
se popuni spanaćem, prolećnim kupusom,
brokulama, graškom, karfiolom, krompi-
rom i drugim tradicional nim vrstama, koje
su posejane sredinom zime. Izaberite sor -
te koje su pogodne za gajenje u zatvore-
nom prostoru (videti desno). Biljke mogu
da se seju direktno u zemlju ili da se prvo
gaje na klupama ili u propaga torima s gre-
janjem, pa da se potom presade u zemlju
ili saksije. Po potrebi zaštitite ih od mraza.
Na kraju sezone, od kraja leta nadalje
mo žete da sejete zeleniš koji će biti drago-
cen za jesenje i zimske salate i brza jela.
Činite to i do 4 sedmice posle preporuče-
nog vremena za sejanje na otvorenom.
Bilj ke pogodne za to su krbuljica, rukola,
kiseljak, sarepska slačica, ovčja voljica,
en divija, ćurčevica i cvekla. Ne treba vam
puno prostora da van sezone proizvedete
sveže povrće u količini koja je dovoljna za
nekoliko obroka. Svi projekti koji su opisa-
ni na stranama 225-226 predviđeni su za
mali prostor.
Cveće
U stakleniku ili plasteniku gotovo cele
go dine može da se proizvodi raznobojno
cveće za kuću i baštu. Biljke za leje, korpe
i saksije, dvogodišnje i poluotporne više-
godišnje biljke za rubove, kao i cveće za
vaze, laki su i zahvalni za gajenje u zatvo-
renom prostoru. Uz biljke koje će cvetati
na nekom drugom mestu, gajite i cveće
ko je će uneti boju i u staklenik ili plastenik.
Grašak šećerac posejan sredinom jeseni
obil no će cvetati u proleće. Poluotporne
penjačice kao što su ladolež i pupavica
(Rudbeckia hirta)
odlično uspevaju u zašti-
ćenim uslovima. Otporne jednogodišnje
bilj ke kao što je neven mogu da se seju
ujesen u saksijama ili lejama; one će po -
četkom proleća procvetati i proizvesti hra -
nu za korisne insekte koji se hrane štetoči-
nama. Kadificu vredi gajiti između paradaj-
za i drugih biljaka, jer je delotvorna u od -
bijanju belih leptirastih vaši.
BAŠTOVANSTVO U STAKLENICIMA
221
Sorte povrća za gajenje u
zatvorenom prostoru
U katalozima potražite sorte koje se pre-
poručuju za gajenje u zatvorenom pros -
toru. Ako želite da eksperimentišete, po -
tražite sorte:
- koje su kompaktne; biljke će narasti do
većih dimenzija u zatvorenom prostoru;
- koje se penju - da biste i uspravno isko-
ristili prostor;
- koje brže sazrevaju, jer su korisne za
ra no i kasno sejanje;
- koje ponovo niču kad se poseku;
- koje su otporne na bolesti.
Neke proverene sorte
- Cvekla „Forono”
- Kupus „Hispi”
- Karfiol „celogodišnji”
- Krastavac „arija”, „diva” i „otmeni žad”
- Zelena salata „puterica”, „galaktička” i
„Lolo Roso”
- Rotkva „bela ledenica”
voće u stakleniku
U hladnijim predelima u staklenicima se
tra dicionalno gaje slatka dinja i grožđe,
ali oni mogu da se koriste i kao zimsko
sklonište za osetljivo voće u saksijama,
kao što su breskve i nektarine, i da ne
pominjemo začinsko bilje kao što je lovor.
Staklenici ili plastenici mogu da se koriste
i za ubrzano sazrevanje ranih jagoda (vi -
deti str. 221).
PlODOnOSne Biljke U
zatvORenOm PROStORU
Paradajz je popularna biljka za prohlad -
ne staklenike ili plastenike. I patlidžan i
paprika daju odlične rezultate, iako im je
potrebna nešto viša temperatura i nemaju
toliko visoke prinose. Sve tri vrste pripada-
ju istoj botaničkoj porodici (videti str. 310-
319), što otežava plodored biljaka. Me -
njajte ih s biljkama iz drugih porodica - na
primer, krastavcem i dinjom - ili koristite
saksije i vreće za sađenje.
započinjanje
Rasad može da se kupi od kraja proleća
- ali da biste imali najbolji izbor sorti i or -
ganskih biljaka, gajite sopstveni na klupi ili
u propagatoru s grejanjem. S paradajzom
možete da počnete već sredinom zime,
ako ga zaštitite od mraza. Ako ne možete,
posejte ga u proleće, 8-10 sedmica posle
poslednjeg mraza.
U prodaji postoje sorte paradajza koje
su posebno namenjene za gajenje u zatvo -
renom prostoru, ali i većina sorti za gaje-
nje na otvorenom dobro napreduje u stak -
leniku bez grejanja. „Neodređene” sorte
naj bolje koriste ograničen prostor, rastući
u visinu jednom uspravnom stabljikom,
ko ja se naziva kordon. Žbunaste i puzave
vrste dobro uspevaju u saksijama i korpa-
ma. Patlidžan i paprika su kompaktnije,
žbu naste biljke koje rastu najviše do 30
cm.
Ostavite seme da klija na toplom mestu
i presadite rasad u saksije prečnika 7,5-10
cm. Ostavite ga da raste na toplom mestu
(12-16°C, zavisno od vrste). Kad se poja-
ve prvi cvetovi, možete da presadite biljke
u leje, veće saksije ili vreće sa zemljom.
leje, saksije ili vreće?
Da biste gajili biljke u lejama u stakleni-
ku ili plasteniku, zemljištu dodajte oboga-
ćivač srednje klase plodnosti, kao što je
baštenski kompost ili kompost s glistama i
proverite da li je temperatura na 10 cm is -
pod površine iznad 14°C. Ako nije, preba-
cite biljke u veću saksiju i čekajte. Ako su
previše izdužene, zasadite ih u zemlju na
2,5 cm dublje nego što su bile u saksiji.
Raz mak između biljaka zavisi od sorte. Pri -
državajte se uputstva na pakovanju seme-
na. Nikad ne nagomilavajte biljke, jer time
podstičete razvijanje bolesti.
Koristite saksije prečnika 8-10 cm, napu-
njene bogatom organskom mešavinom
zem lje. Rasporedite ih na razmaku koji od -
govara vrsti i sorti.
Drugo rešenje su vreće za gajenje. Dve
biljke po vreći lakše su za održavanje i da -
ju veće prinose nego tri, što je broj koji se
obično preporučuje.
zalivanje i ishrana
Zalivanje i ishranu treba prilagoditi rastu
biljaka. Na početku sezone, nikako ne pre-
terujte ni s jednim ni s drugim, jer posle-
dice mogu biti katastrofalne. Međutim, kad
se biljke dobro prime i počnu da rastu, ne
ostavljajte ih da se osuše. Napredovanje
se usporava, a kod paradajza i paprike mo -
že da dođe do pojave vršne truleži pupo-
ljaka (videti str. 85). Po toplom vremenu,
biljkama u saksijama i vrećama potrebno
je zalivanje dva puta dnevno. Kad se poja-
ve prvi plodovi, počnite sa ishranom teč-
BAŠTOVANSTVO U STAKLENICIMA
223
Fino voće
Staklenik ili plastenik bez grejanja savr -
še na su sredina za gajenje plodonosnih
biljaka kojima prija toplota, kao što su
pa radajz, patlidžan, krastavac i paprika.
Pridržavanje stabljika
Stabilnost paradajza, osim pridržavanja
po moću kanapa, štapa ili rama, može da
se poveća i podsticanjem puštanja kore-
nja iz stabljike, ako se u saksijama bez
dna zemlja napuni sve do osnove biljke.
Na taj način postiže se i delotvornije us -
meravanje vode do korenja.
nim organskim đubrivom (videti str. 205-
207). Biljkama u lejama ne treba toliko za -
livanja ako je zemljište dobrog zdravlja.
Potpore i držači
Da biste poduprli izdvojene uspravne
stab ljike (kordone) paradajza, vežite iznad
svake biljke za ram staklenika kanap, čiji
drugi kraj labavo omotajte oko osnove bilj-
ke. Kako biljka raste, omotavajte vrh oko
ka napa.Takođe, možete da vežete stablji-
ku za pritku. I višim biljkama patlidžana i
paprike potrebno je pridržavanje.
Bočni izdanci koji rastu iz glavne stablji-
ke paradajza moraju da se otkinu dok su
mali, da bi glavna stabljika narasla u visi-
nu. Ne uklanjajte bočne izdanke sa žbu -
nas tih sorti paradajza, paprike i patlidža-
na.
zaustavljanje rasta
Nedeterminantne sorte paradajza rašće
sve dok su uslovi za to povoljni, ali se u
hladnijim predelima i stakleni cima bez gre-
janja, rast obično zaustavlja posle formira-
nja 4-5 grozdastih cvasti. Jednostavno od -
secite vrh biljke koji raste. Tako ćete pod-
staći razvoj i sazrevanje postojećih plodo-
va, a sprečiti rast novih izdanaka koji bi
proc vetali prekasno da bi dali plodove.
Rast patlidžana i paprike ne treba zaustav-
ljati, ali ograničavanjem broja plodova
pos tiže se veći rast preostalih.
Berba
Berite paradajz kad sazri. Paprike mogu
da se beru dok su zelene, pre nego što
saz ru, ili da se ostave da sazru, ali u tom
slučaju će rod biti manji. Patlidžan berite
dok mu je kora sjajna i zategnuta.
ORGANSKA BAŠTA
224
krastavac iz staklenika
Modernim sortama krastavca iz stakleni-
ka prijaju topliji, vlažniji uslovi nego para-
dajzu, zato ih gajite dalje od vrata ili boč-
nih otvora za provetravanje. One su pod -
ložne truleži korena i stabljike, zato ih ro -
ti rajte s drugim vrstama ili gajite u vreća-
ma ili saksijama prečnika 30 cm. U stak -
lenicima u kojima je noću temperatura za
vreme sezone rasta stalno ispod 20°C,
ko ristite sorte za gajenje na otvorenom.
- Sejte seme sorti za staklenike postran-
ce, po jedno na saksiju prečnika 7,5 cm.
- Temperatura za klijanje treba da bude
naj manje 20°C pri dnu saksija.
- Držite rasad na temperaturi od oko
20°C; presadite ga u saksije prečnika 12
cm po potrebi.
- Održavajte zemlju u saksijama vlažnom,
ali ne previše.
- Presađujte biljke kad minimalna noćna
temperatura dostigne 20°C.
- Sve ženske biljke krastavca F1 rađaju
plo dove na glavnoj stabljici, pa mogu da
se gaje poduprte štapom ili vezane za ka -
nap, s razmakom od 45 cm između bilja-
ka, kao kordoni paradajza. Vrlo su rodne
kad se gaje na taj način i zauzimaju ma -
nje prostora. Uklonite sve cvetne pupolj-
ke i bočne izdanke s prvih 30 cm glavne
stabljike; posle toga, uklanjajte bočne iz -
danke, ali ostavljajte cvetne pupoljke -
tre balo bi da imate po jedan plod kras -
tavca na svakom lisnom spoju sa stablji-
kom.
Ako imate prostora, usmerite bočne iz -
danke da rastu vodoravno, po mreži ili ži -
ci, uklanjajući sekundarne izdanke i vrh
iz nad drugog lista.
- Zalivajte redovno. Kad plodovi počnu da
bubre, sipajte tečno đubrivo u saksije i
vre će jednom sedmično.
- Po toplom vremenu jednom ili dvaput
dnevno vodom prskajte pod staklenika
da biste održavali vlažnost unutar njega.
- Berite plodove redovno da biste produ-
žili plodonošenje.
ni že sorte, osim ako imate dovoljno visok
svod staklenika. Sejte seme pojedinačno u
dubokim saksijama ili trenažerima korena
krajem proleća. Presadite mladice u leje,
raz maknute na 30 cm, raspoređene u čet-
vorougao.
Ako biljke napadne grinja crveni pauk,
ko ristite biološke agense suzbijanja (videti
str. 95).
mladi krompir za kraj decembra
Sačuvajte nekoliko krtola roda mladog
krom pira, od sorti kao što su „rani crveni
nor land” ili „skroz crveni”. Ostavite ih na
suncu da pozelene, zatim uskladištite do
kraja leta. Posadite ih potom u žardinjere
od 15 litara s rupama za oceđivanje. Na
dno stavite sloj od 15 cm višenamenske
me šavine zemlje za saksije i na njega
smes tite tri krtole, s pupoljcima nagore.
Prek rijte ih slojem zemlje od 7,5 cm i dob -
ro zalijte. Kako izdanci izrastaju, nastavite
da punite žardinjeru zemljom, uvek ostav-
ljajući vrhove iznad površine. Da biste uš -
tedeli, možete da upotrebite već korišćenu
zemlju iz vreća ili saksija.
Zalivajte krompire redovno, pazeći da se
zemlja ne osuši - odmeravanje težine žar-
dinjere dobar je način da procenite količi-
nu vode u njoj. Lišće možete da podupre-
te sa četiri pritke (s kapicama na vrhu, da
biste zaštitili oči) koje ste poboli uz unu-
trašnji rub žardinjere i preko njih omotali
dva kruga kanapa, ili možete da pustite iz -
danke da ispužu iz žardinjere. Zaštitite ih
od mraza. Prestanite sa zalivanjem kad ci -
ma uvene. Na kraju decembra ispraznite
žardinjeru i izvadite mlade krompire.
Hrizantema
Hrizanteme koje se gaje u saksijama le -
po se uklapaju s letnjim biljkama u stakle-
niku i daju živopisne, dugo trajne cvetove
za vazu od sredine do kraja jeseni, kad je
baštensko cveće retko. Ako se posade u
zat vorenom prostoru u proleće, mogu da
se prebace napolje leti, taman u vreme
kad je zatvoren prostor potreban za para-
dajz i druge plodonosne biljke; kad one
saz ru, hrizanteme će biti u punom cvetu.
Za početak ćete morati da kupite rasad ili
ukorenjene reznice. Najveći izbor postoji u
specijalnim rasadnicima. Posle toga, mo -
že te sami da razmnožavate biljke svake
go dine, iz „krunica” biljaka koje su prezi-
mile, ako su zdrave. Uzmite reznice u pro-
leće (videt str. 103) i ostavite ih da se uko-
rene na klupi ili u propagatoru s greja-
njem, na temperaturi od 13 do 18°C. Kad
se dobro ukorene, presadite ih pojedinač -
no u saksije prečnika 9 cm, i gajite na poli-
ci u stakleniku.
Kad biljke porastu do visine od 15 do 20
cm, otkinite im vrhove, ostavljajući četiri ili
pet listova ispod njih. Tako ćete postići
žbu nast rast. Kad prerastu saksije, preba-
cite ih u veće, prečnika 23 cm, napunjene
zemljom koja je bogata hranljivim sastojci-
ma, na bazi baštenskog komposta (videti
str. 43-49 i 50-55). Postepeno ih očvršćuj-
te, privikavajući ih na spoljašnje uslove pre
ne go što ih prebacite napolje.
Kako biljke budu rasle, tako im vezujte
stab ljike za pritke. Vrhove pritki povežite
žicom da biste sprečili povijanje na vetru.
Zalivajte ih po potrebi, a hranite jednom
sedmično tečnim organskim đubrivom. Pa -
zite se ranih mrazeva, približavanjem jese-
ni; prekrijte cvetne pupoljke po potrebi.
Sre dinom jeseni, prebacite biljke u zatvo-
ren prostor zbog cvetanja.
Secite cveće kad se spoljne latice proši-
re, a središnje su i dalje čvrsto zbijene.
Zgnje čite vrh odsečene stabljike pre stav-
ljanja u vodu. Posle cvetanja odsecite sve
delove biljke više od 15 cm i stavite saksi-
je ispod klupe. Tokom zime zalivajte tek
to liko da biljke ne dehidriraju. U proleće
po merite saksije na mesto s više svetla i
pojačajte zalivanje. Zatim uzmite reznice s
novih izdanaka i uklonite biljke-roditelje.
ORGANSKA BAŠTA
226
Saveti za ODRŽavanje
PlaStenika i Staklenika
Biljke ispod plastenika i staklenika zašti-
ćene su od nekih surovijih uslova života na
otvorenom, ali zato u potpu nosti zavise od
vas, baštovana, što se tiče vode, hrane i
zaštite od štetnih organizama kojima tako-
đe prija zaštita unutrašnjeg prostora, gde
na raspolaganju imaju obilje mladih biljaka
i udobnih mesta za sakrivanje. Biljke su
ug rožene i drugim vidom zaštite ispod
stak la ili plastike - viškom toplote i vlage -
koji se stvaraju ako ne intervenišete. Uz
dob ro održavanje možete da stvorite uslo-
ve u kojima će napredovati biljke, a ne šte-
točine i bolesti.
kontrola klime
- Kontrolišite temperaturu putem izolaci-
je i ventilacije - koristite zastore samo kao
krajnje sredstvo.
- Neka vam prekrivač bude isečen tačno
po veličini reda. Za vreme jakih mrazeva,
osetljive biljke prekrijte jednim slojem ili
po moću više slojeva.
- Kupite termostat za kontrolu minimal-
ne/maksimalne temperature.
- Po blagim zimskim danima otvorite
sas vim vrata i ventilacione otvore, ali ne
za boravite da ih sredinom poslepodneva
zatvorite.
- Kada posle toplih dana uslede hladne
no ći, dobro zatvarajte plastenik pre sutona
da bi se na prekrivaču stvorio sloj konden-
zovane pare.
zdrava životna sredina
- Održavajte staklenik ili plastenik ured-
nim - sklanjajte saksije i ostalu opremu na
neko drugo mesto.
- Održavajte staklo ili plastiku čistim -
perite ih i po nekoliko puta godišnje.
- Očistite i oribajte strukturne elemente
bar jednom godišnje. Koristite toplu vodu
sa sapunicom, a isperite jakim mlazom vo -
de iz creva.
- Nemojte da pušite u stakleniku ili plas -
teniku.
- Orezujte uvele i obolele delove biljaka
- očistite makaze pre nego što pređete na
drugu biljku.
- Uklanjajte odmah uvele biljke i one ko -
je su zahvaćene bolestima i štetočinama.
Štetočine i bolesti
- Gajite biljke iz semena i sadnica iz sop-
stvene bašte kad god je moguće.
- Proverite biljke koje ste kupili i zemljiš -
te na kom su gajene. Izdvojte ih u karan-
tin na sedam dana pre nego što ih unese-
te u staklenik ili plastenik.
- Primenjujte plodored biljaka da biste
iz begli koncentrisanje štetočina i bolesti u
zemljištu.
- Pregledajte biljke svakodnevno da bis -
te uočili eventualne tragove štetočina ili
bo lesti. Problemi se brže gomilaju u zatvo-
renoj sredini.
- Leti raspršujte vodu po biljkama koje
su podložne napadu grinje crvenog pauka.
- Koristite lepljivu traku za suzbijanje
šte točina.
- Koristite biološke agense za suzbijanje
štetočina (videti str. 95) ako problemi s nji -
ma učestaju. Uklonite lepljive trake pre ne -
BAŠTOVANSTVO U STAKLENICIMA
227
Prirodno suzbijanje štetočina
Zatvoren, zaštićen prostor staklenika ili
plas tenika pruža idealne uslove za mik -
ros kopske neprijatelje štetočina, takozva-
ne biološke kontrolore. Možete da ih na -
bavite da biste se borili protiv bele lepti-
raste vaši, grinje crvenog pauka, biljnih i
štitastih vaši, tripsa, žižaka vinove loze i
puževa. Za više detalja, pogledajte
Zdrav lje biljaka, str. 82.
Sloj vlage
Pošto se spoljni vazduh predveče hladi,
ako pre toga zatvorite vrata plastenika,
na unutrašnjoj strani plastike stvoriće se
sloj kondenzovane pare koji će ublažiti
nagli pad temperature unutar plastenika.
morate da vodite računa o težini ramova ili
bezbednosti. Kad sami pravite sanduk,
mo žete tačno da ga uklopite u prostor koji
vam je na raspolaganju. Drvene ramove
pos tavljajte na cigle da biste sprečili tru-
ljenje drveta.
Savremeni zaštitni sanduci su izuzetno
la ke, aluminijumske strukture sa staklom
na svim stranama - i veoma liče na velike
zvonaste prekrivače. Oni su poželjniji za
upotrebu, pošto se lakše pomeraju, ali ne
pružaju isti stepen izolacije i nisu tako ot -
porni kao njihovi staromodni suparnici.
Postavite zaštitni sanduk na mesto gde
će imati dobro osvetljenje zimi i u proleće.
Leti možete da dodate zaklon koji pravi
sen ku, a zimi izolaciju, po potrebi. Ako u
san duku gajite neku biljku, pripremite
zem ljište u njemu tako da odgovara biljci.
Ako ga koristite za zaštitu saksija ili drugih
posuda, šljunak će biti dobra podloga. Sta -
vite ga preko vodootporne membrane koju
ste pričvrstili oko osnove sanduka, što će
pomoći u sprečavanju puževa da uđu u
njega.
zvonasti prekrivači
Zvonasti prekrivači prave se tako da mo -
gu da se po potrebi pomeraju po bašti.
Pos toje u raznim oblicima i veličinama, a i
cene im variraju. Tunelski prekrivači imaju
kostur od žičanih ili plastičnih lukova i na -
menjeni su zaštiti celih redova biljaka; šire
verzije mogu da prekriju celu širinu (1,2
m) leje za povrće. Tamo gde je glavna svr -
ha zaštita od štetočina, preko tunelskih
prek rivača može da se postavi mreža
umes to plastike. Drugi tipovi zvonastih
pre krivača koriste se pojedinačno, ili u
gru pi, ako treba da se prekrije ceo red
biljaka. Tradicionalni dizajn u obliku zvona
(ko ji se danas izrađuje od providne plasti-
ke) namenjen je prekrivanju pojedinačnih
biljaka.
Kada birate zvonasti prekrivač, vodite ra -
čuna o obliku, visini, širini, ventilaciji, ste-
penu zaštite od mraza, pristupačnosti zbog
zalivanja i lakoći premeštanja. Oni koji su
u obliku slova „A” ostavljaju malo prostora
biljkama koje su blizu ivice; praktičniji su
širi zvonasti prekrivači sa uspravnim ili go -
tovo uspravnim stranicama.
izbor zvona
Tradicionalna staklena zvona lepo izgle-
daju, propuštaju više svetla i pružaju bolju
zaštitu od mraza od plastičnih. Kroz njih se
bez pomeranja lako vidi šta se događa s
bilj kama. Međutim, plastična zvona su pri-
lično jeftinija, lakša i ne lome se. Nedos ta -
tak im je i što manje štite od mraza (osim
ako nisu s dvostrukim zidovima) i lakše se
prevrću na vetru. Takođe, plastika ima
znat no kraći rok trajanja. Zbog izloženosti
suncu postaje neprozirna i krta. Kva litet ni -
ja zvona izrađuju se od plastike koja je
otpornija na oštećenja od sunca.
BAŠTOVANSTVO U STAKLENICIMA
229
Popunjavanje sanduka
Velika prednost zaštitnog sanduka je ta
što biljkama omogućuje istovremeno
dob ru zaštitu i ventilaciju. To je naročito
korisno dok se biljke učvršćuju. Sanduci
se koriste i za zaštitu drvenastih odseča-
ka i posuda u kojima preko zime klija se -
me drveća i drugih otpornih biljaka, a ta -
kođe i kao sklonište od zimskih kiša za
bilj ke iz kamenite bašte i patuljaste luko-
vice.
kako da na najbolji način iskoristite
sanduk
Koristite zaštitni sanduk da:
- okalite ponike i rasad;
- zaštitite saksije i druge posude sa spo-
roklijajućim semenom biljaka kao što su
dr veće i poljsko cveće;
- gajite osetljive biljke kao što je lubeni-
ca;
- gajite ranu i kasnu zelenu salatu;
- napravite leje za gajenje rasada kupus -
njača;
- zaštitite drvenaste odsečke preko zime;
- zaštitite biljke iz kamenite bašte u saksi-
jama od zimskih kiša.
Praktični saveti za zvona
Većina zvona mora da se pomeri da bi se
biljke ispod njih zalivale. Postoji nekoliko
mo dela koji imaju mogućnost zalivanja bez
pomeranja, ali je pomeranje ipak neop -
hod no zbog redovne provere stanja bilja-
ka. Takođe, zvona treba da imaju odgova-
rajuće provetravanje - da se biljke ne bi
preg revale, da bi se omogućilo njihovo ka -
ljenje ili pristup oprašivača biljkama kao
što su jagode. Neka zvona imaju rupe sa
strane, prekrivene diskovima sa otvorima.
Da bi funkcionisale, rupe treba da budu
velike srazmerno površini osnove. Isto ta -
ko, važno je da zvono može da se zatvori
ORGANSKA BAŠTA
230
zvonasti prekrivači.
Zvonasti prekrivači postoje u svim oblicima i veličinama; čak i plete-
ne korpe mogu da pruže zaštitu od ptica, zečeva i noćnog mraza (1). Jednostavna „mini-zvo -
na” (2) zaštitiće pojedinačne mlade biljke. Proverite da li je neki puž zaostao ispod zvona.
Vik torijanska staklena zvona (3) su atraktivan dodatak u svakoj bašti. U današnje vreme pre-
krivač od polikarbonata je u velikoj meri zamenio zastakljene ramove koji su se tradicionalno
koristili za zvona u obliku slova „A” (4), izuzetno dobra za niske, žbunaste biljke.
da se sklanjaju radi provere stanja biljaka
ispod njih. Često sklanjanje i vraćanje ne -
ophodno je zbog plevljenja korova i nad -
gledanja eventualnih problema sa štetoči-
nama i bolestima. Neke od ovih mana mo -
gu da se izbegnu korišćenjem fine plastič -
ne mreže umesto standardnih pokrivača.
mrežaste tkanine
Kao još jedan vid zaštite baštenskih bi -
lja ka mogu da se nabave izuzetno lake, fi -
ne plastične mrežaste tkanine. One su
mno go čvršće od pokrivača redova i mogu
da traju oko 10 godina. Mogu da se pos -
tavljaju direktno preko biljaka ili da se pre-
bace preko lukova zvonastog tunela. Ove
tkanine ne štite od mraza kao pokrivači re -
dova, ali štite od vremenskih neprilika i
šte točina. Većinu štetočina zadržava stan-
dardna veličina rupica na mreži, ali da bi
se biljke zaštitile od sićušnih organizama
kao što su lisne buve, treba koristiti vrlo fi -
nu mrežu (s rupicama od 0,8 mm).
Pokrivanje finom mrežom ima prednost
jer se kroz nju vidi, tako da možete da
nad gledate napredovanje biljaka (i korova)
bez stalnog podizanja i vraćanja pokrivača.
Takođe, ispod mreže je manje vlažno, pa
je manja verovatnoća od izbijanja bolesti.
Mre ža može da se ostavi preko biljaka to -
kom celog životnog ciklusa ili dok ne pre-
rastu visinu držača pokrivača i tunela - ali
je i tada uklonite samo ako je apsolutno
ne ophodno. U načelu, pokrivač je najbolje
skloniti čim biljka očvrsne dovoljno da mo -
že da preživi bez njega.
Štetočine koje zadržavaju pokrivači
Pokrivači redova i mreže, ako su dobro
pričvršćeni, štite biljke od letećih štetočina
kao što su šargarepina muva, lisne buve,
ku pusna muva, leptir beli kupusar, biljne
vaši i muva crnog luka. Takođe, odbijaju i
zečeve, ali ne i puževe i druge štetočine
ko je žive u zemlji i napadaju biljke ispod
površine zemlje.
ORGANSKA BAŠTA
232
Pričvršćivanje pokrivača redova.
Pritis -
ni te krajeve pokrivača vrećicama napunje-
nim zemljom ili daskama, ili koristite kupo-
vne plas tične klinove za tu namenu. Takođe,
krajeve možete i da zakucate na drvene
letve. Odmotajte plastiku da biste dobili
dovoljno ma terijala. Kod izdignutih leja s
drvenim ra mom, možete da prikucate pokri-
vač direktno na stranu rama (slika gore).
Ako želite da napravite zaklon od vetra, za -
vucite pokrivač ispod vodoravno postavljenih
konopaca provučenih između pobodenih šta-
pova (slika dole). Da biste sprečili klizanje
po krivača, pričvrstite ga kanapom koji ćete
omotati oko štapova.
Pokrivene biljke
Pokrivač redova pruža dobru zaštitu od
mnogih prsta štetočina, uključujući kupu-
snu i šargarepinu muvu, belu kupusnu
vaš i lisnu buvu. Položite ga preko biljaka
i pričvrstite sa svih strana. Ostavite deo
materijala preko ivica koje ste pričvrstili,
da biste mogli, kako biljke budu rasle, da
povećavate pokrivenu površinu.
gajite Sami
UŽivajte U najSveŽijim i najUkUSnijim
ORganSkim PROizvODima
ge objašnjene su potrebe raznih vrsta
voća, što će vam pomoći da napravite do -
bar izbor. Kad razmotrite sve prednosti i
mane vaše bašte, kao i lokalne klime, biće-
te u prilici da odlučite gde ćete i šta da ga -
jite. Moguće je da u bašti imate zidove ili
og rade. Oni su možda okrenuti ka suncu
tokom većeg dela dana, samo deo dana, ili
su suncu okrenuti spoljašnjom stranom.
Pret postavimo da imate i veoma ograničen
prostor u bašti. Za sve situacije postoje re -
šenja i mogućnosti.
Nekim vrstama voća prija gajenje uza
zid, naročito u manje povoljnim uslovima,
ali većini odgovara gajenje na otvorenom
prostoru. Slobodan protok vazduha sma -
nju je mogućnost inficiranja bolestima.
Većina vrsta voća privlačna je za ptice,
veverice i lisice, pa je potrebno da ga gaji-
te u bašti ograđenoj mrežom, ili da svaku
voćku ogradite pojedinačno. To se odnosi
na sve vrste mekog voća - jagodasto i
bobičasto.
Borba s vremenskim neprilikama
Iako se većina voća koje je opisano u
ovoj knjizi ubraja u otporne vrste, gotovo
nijedna vrsta dok je u cvetu ili u vreme for-
miranja plodova ne može da podnese
mraz. Od presudnog značaja je da ne sadi-
te na mestima gde se mraz zadržava i da
izbegnete ovu nepogodu podizanjem ogra-
da i uspostavljanjem zasada koji zadržava-
ju mraz i sprečavaju njegovo širenje. Bu -
du ći da je hladan, mraz prodire nadole, do
zemljišta. Drvenasto i žbunasto voće tu
mo že da se sadi jer zbog visine izmiče
opasnosti od oštećenja. Ne treba zaboravi-
ti da je nekim sortama, na primer, jagodi,
potreban period mraza tokom zime da bi
podstakao cvetanje narednog proleća.
Vetar, sasvim očigledno, oštećuje grane.
Manje nam je primetno dejstvo koje ima
na insekte-oprašivače jer oni ne mogu da
obave svoj posao po jakom vetru, što za
posledicu ima manji rod. Neke bašte su
pri rodno zaklonjene od vetra, a ako vaša
nije, razmislite o podizanju zaklona.
Bez sumnje, najveći doprinos uspešnoj
berbi daje sunce. Sunčeva svetlost je izvor
energije koja je potrebna da bi biljke rasle,
drveće sazrevalo, a plodovi bili intenzivni-
jih boja i ukusniji. Ako u vašoj bašti nema
dovoljno sunca, bićete znatno uskraćeni u
vezi s brojem vrsta koje uspešno možete
da gajite.
Na izbor voća utiče i geografski položaj
baš te. Što ste dalje od ekvatora, to je u
vašem kraju leto kraće, i jednostavno mo -
že da bude nedovoljno dugo da bi neke
vrste voća sazrele. Ako živite u hladnom
predelu s kratkom vegetacionom sezo-
nom, mala je verovatnoća da ćete, na pri-
mer imati zrelo desertno grožđe bez stak -
lenika. U druge vrste voća koje se često
gaje u zatvorenom prostoru (videti str.
215-232) ubrajaju se smokva, breskva i
kaj sija. U toplim krajevima ovo voće daje
obilan rod bez držanja u zatvorenom pros -
toru; s druge strane, u tim predelima sorte
jabuka iz hladnijih krajeva bore se s vrući-
nom.
Još jedan važan faktor za izbor vrsta vo -
ća koje ćete gajiti je nadmorska visina. U
višim predelima sezona rasta je kraća i
jednostavno nema dovoljno toplote tokom
dana da bi neke vrste sazrele. Na visinama
iznad 120 m, mogućnosti su ograničene:
dženarika, rane sorte jabuka i jabuke za
kuvanje, ribizla, jagoda i bobičasto voće
čine glavninu izbora.
koliko prostora?
Ako vam je bašta mala, treba da prila-
godite voćke pro storu koji vam je na ras -
polaganju. Mnoge vrste mekog voća vrlo
GAJENJE VOĆA
235
arktička malina
Ovo neobično voće veoma retko se viđa
u prodavnicama, ali se lako gaji i može da
ima ukrasnu funkciju, kao i alpska jago-
da. Ukus plodova koji sazrevaju na ovoj
vi šegodišnjoj zeljastoj biljci koja prekriva
zemljište pomalo se razlikuje od obične
maline. Biljke dostižu tek 15-20 cm visine
i venu zimi. Da biste osigurali uspešno
op rašivanje, posadite više od jedne sorte.
su privlačne za ptice i biće im potrebna
zaštitna mreža. To je lakše izvesti ako bilj-
ke rasporedite tako da su zajedno. Možda
ćete odlučiti da je bolje da gajite makar i
samo dve maline sa svake strane pojedi-
načnog koca, nego nijednu. Čak i u najma -
njoj bašti, međutim, možete da gajite obi-
lje jagoda duž ruba leje ili staze, ili u saksi-
jama. I mnoge vrste plodova koje rastu na
drveću mogu da budu uspešne u saksija-
ma (videti
Baštovanstvo u saksijama
, str.
211-212).
Samo jedno drvo može da, kad sazri,
pruži obilan rod voća, ali je nekim sortama
potrebno drugo drvo u blizini zbog opraši-
vanja i formiranja plodova. Na primer,
usam ljeno drvo kruške sorte „komis” ili
„slap” u vašoj bašti, verovatno neće dati
plodove - osim ako vaš sused nema sortu
s kojom može da se oprašuje.
Međutim, ne zaboravite da, zahvaljujući
razvoju korenskih podloga za mnoge patu-
ljaste sorte drveća, kao i mogućnosti da se
ono gaji uz naslone (videti str. 241-243),
nije neophodno da samo dva ili tri stabla
dominiraju baštom. Ako posebno volite ja -
buke, želite da zasadite nekoliko sorti ali
imate ograničen prostor, možete da koristi-
te zid ili ogradu za gajenje kordona kojima
treba samo 75 cm razmaka između staba-
la.
Da li će voće rasti na vašem
zemljištu?
Srećom, većina vrsta zemljišta savršeno
je pogodna za gajenje voća. Međutim, plit -
ka zemljišta i ona s visokom pH vrednošću
stvaraju probleme koje nije lako rešiti, zato
što je gornji sloj suviše plitak za dobro
uko renjivanje ili je previše bazan. Neke
vrs te mogu da se gaje i u takvim uslovima,
ali će, na primer, maline imati muku s nji -
ma.
Borovnici i brusnici treba veoma kiselo
zem ljište (pH 5,5 ili manje), a većini dru-
gih vrsta voća prija blago kiselo zemljište.
Međutim, većina podnosi i bazno zemljište.
Izuzetak je malina, kod koje se javlja ne -
dos tatak gvožđa ako zemljište ima pH
vred nost iznad 6,5. Mlado lišće na novim
izdancima počinje da žuti, a potencijalni
životni vek biljke smanjuje se s 12-14 na
svega 8 godina. Ipak, u tom periodu ćete
moći da berete plodove, te tako nije sve
izgubljeno. Veoma je teško da povećate ki -
selost baznog zemljišta, ali velika kiselost
zemljišta može da se smanji doda vanjem
mlevenog ili dolomitskog krečnjaka. Ki se -
lost zemljišta nije jedini važan faktor. Važ -
na je i njegova struktura. U zemljištu koje
je rastresito, korenje može da se širi slo-
bodno i duboko i da dobro iskoristi posto-
jeće hranljive sastojke.
Verovatno nije nikakvo iznenađenje da
voću više odgovara duboka, bogata ilova-
ča, koja je dobro ocedita, ali i dobro zadr-
žava vlagu. Možda u bašti nemate takve
us love, ali možete da učinite mnogo toga
da popravite strukturu zemljišta, učinite
zbi jeno zemljište rastresitijim i povećate
ka pacitet zadržavanja vode lakih zemljišta
(videti
Zemljište i briga o njemu
, str. 32-
61). Ako imate izrazito siromašno zemljiš -
te, počnite da ga obogaćujete godinu dana
pre sadnje voća.
Drenaža, odvodnjavanje
Voće se velikim delom sastoji od vode,
za to je odgo varajuće navodnjavanje od
pre sudnog značaja. S druge strane, u ve -
oma vlažnim predelima glavna briga baš -
to vana je drenaža ili odvodnjavanje (vi deti
str. 63). Ako je ono loše, korenje truli, a
pa togene gljivice napadaju biljku. Najteže
posledice vide se kod malina, gde trulež
korena brzo napreduje kroz prevlaženo
zem ljište, uništavajući jednu stabljiku za
drugom.
Oblici za uštedu prostora
Kordoni i biljke za osmanluke mogu da se
gaje uza zidove i ograde, kao i samostal-
no, poduprti čvrstim sistemom direka i
žica. Takođe, formiraju atraktivne zaklo-
ne.
ORGANSKA BAŠTA
236
te da koristite sopstvene strugotine ili da
ih kupite kao gotov, pakovan proizvod.
Prekrivače zemljišta treba da nanosite u
debelom sloju, na vlažno zemljište, krajem
proleća, kad se već zagrejalo. Slamu i seno
nanosite u sloju debljine 10 cm, a seckano
granje u sloju debljine 5 cm, ostavljajući
slobodan prostor od oko 15 cm u prečniku
oko stabla i osnove biljaka, da biste odvra-
tili voluharice i miševe da grizu koru. Pre -
k rivači ne samo da suzbijaju korov i zadr-
žavaju vlagu, nego sadrže i značajnu koli-
činu hranljivih sastojaka. Na primer, slama
i seno tokom sezone oslobađaju u zemljiš -
te značajnu količinu kalijuma. Strugotine
sadrže manje hranljivih sastojaka, ali po -
većavaju nivo organskih materija u zem -
ljiš tu i popravljaju mu strukturu. Izbledeli
prekrivači treba da se sklone zimi, da bi se
omogućilo tamnijem zemljištu da počet-
kom proleća upija toplotu tokom dana, a
noću je otpušta do granja, štiteći osetljive
pupoljke koji se pomaljaju. Takođe, skla-
njanjem prekrivača očistićete zemlju od
spo ra koje prenose bolesti, ali i štetočina
koje su u njemu prezimile.
zdravlje biljaka
Najbolji pristup održavanju zdravog voća
jeste da budete na oprezu i redovno pro-
veravate kako biljke napreduju. Na taj na -
čin, pravovremeno ćete uočiti znake even-
tualnih problema, koje ćete moći da reša-
vate pre nego što postanu ozbiljni. Delove
biljaka koji su u početnoj fazi infekcije bo -
lestima otkidajte ili orezujte, a kolonije
šte točina možete da uklonite gnječenjem
palcem. Pogledajte okvir desno u vezi s
opštim smernicama za održavanje zdravlja
voća. Štetočine i bolesti koje napadaju vo -
će, uz detaljne savete kako da se borite
pro tiv njih, opisane su u poglavlju
Prob le -
mi s biljkama, od A do Ž
(videti str. 397-
439).
korov - tolerisati ga ili ne
Suzbijanje korova jednako je važno za
voće koliko i za povrće, osim u slučajevima
kad voćna stabla rastu na jakom korenju.
Ako prihvatimo da su mnoge vrste korova,
u stvari, poljsko cveće, odmah možemo da
mu damo sasvim drugačiji status. Mnoge
vrste korova privlače korisne insekte i zau-
zimaju važno mesto u voćnjacima. Među -
ORGANSKA BAŠTA
238
Prva linija odbrane
- Sadite sorte koje su otporne na štetoči-
ne i bolesti.
- Izaberite pravu lokaciju.
- Nikad ne sadite voće na mestima gde
već rastu slične vrste.
- Orezujte voće da biste stvorili otvorene
krošnje drveća, zbog dobrog protoka vaz-
duha između grana.
- Ne preterujte u ishrani zemljišta azo-
tom.
- Uklanjajte oštećene i obolele plodove,
iz danke i listove.
- Sklanjajte prekrivač zemljišta preko zi -
me.
- Koristite ekstrakt morske trave u obliku
raspršivača za prskanje lišća.
- Zaštitite biljke od ptica mrežama ili ka -
vezima.
- Priuštite sklonište i odgovarajuće vrste
biljaka i cveća životinjama koje se hrane
štetočinama. Nastojte da privučete slede-
će vrste korisnih insekata:
- vrste iz porodice
Anthocoridae (videti
str. 96),
- uholaže (videti str. 90 i 194),
- mrežokrilce (videti str. 90 i 194),
- bubamare i njihove larve (videti str. 91
i 194),
- larve osolikih muva (vid str. 90 i 194).
Uvezena larva insekta koji jede
ribizle
Ova štetočina velikom brzinom može da
uništi lišće ogrozda i ribizle. Dok su
mlade, larve su veoma male i odgovara
im da se hrane u sredini biljke. Treba
pažljivo i redovno da pregledate unutra-
šnjost žbunova da biste otkrili i uklonili
štetočine pre nego što nanesu ozbiljnu
štetu.
tim, ako je korov blizu žbunastom i nisko-
rastućem voću, kao što su jagoda i alpska
malina, manje je koristan, jer se takmiči s
biljkama za svetlost, vodu i hranljive sas -
tojke. Ako postane izuzetno bujan, sma-
njuje protok vazduha i povećava verovat-
noću javljanja gljivičnih oboljenja.
Okopavanje motikom i ručno plevljenje i
dalje su najdelotvorniji načini uklanjanja
korova na otvore nom prostoru. On često
raste u naletu, pre stavljanja prekrivača
zem ljišta u proleće. Kad se prekrivač ras -
prostre, obično najdelotvornije obuzda
rast korova. Međutim, neke višegodišnje
vrs te probijaju se kroz prekrivač; njih ćete
morati da uklanjate ručno.
Pošto višegodišnje korove nije lako uklo-
niti oko voća, isplati se da pre sadnje što
temeljnije raskrčite zemljište (videti str.
76-77).
Većini njih sasvim je dovoljno da baštu
ne prskate pesticidima, ali u nekim sluča-
jevima biće mnogo bolje ako im obezbedi-
te stanište i biljke kojima se hrane (videti
Baštovanstvo za životinjski svet
, str. 189-
201).
izBOR SORti
Biranje sorti predstavlja mnogo više od
same činjenice da li vam se sviđa naziv ili
ne. Postoje sorte voća za razna godišnja
doba, klimatske uslove, ukuse. Takođe,
poz nate su i sorte koje su otporne na neke
vrste štetočina i bolesti. Kad birate, i sle-
deće savete treba da imate u vidu.
- Sezona berbe i korišćenja.
Ako imate
dovoljno prostora, možete da produžite
sezonu berbe sadnjom sorti čije se vreme
sazrevanja sukcesivno nadovezuje ili voća
koje je pogodno za skladištenje. Postoje
sorte jabuka i krušaka koje ne sazrevaju u
potpunosti sve dok plodovi ne provedu iz -
vesno vreme uskladišteni.
- Otpornost na bolesti i štetočine.
Ako
imate konkretan uočen problem, kao što je
garež jabuke, treba da nabavite sortu koja
je otporna ili manje osetljiva.
- Pogodnost za lokalne klimatske uslove.
Sorte koje dobro uspevaju u toplim prede-
lima daju slab rod kad se zasade u bašti s
kraćom, hladnijom sezonom rasta i obrat -
no. Neke starije sorte jače su vezane za
lokalitet; isplati se da ih potražite jer su u
načelu otpornije i pouzdanije.
- Ukus.
Nemaju sve sorte voća lep ukus,
a lični ukusi su različiti. Ako možete, pro-
bajte voće pre nego što kupite sadnice.
- Uslovi za oprašivanje.
Za detaljnije in -
for macije pogledajte donji tekst kao i teks -
tove o pojedinačnim vrstama voća.
Oprašivanje
Voće ne može da formira plodove dok se
cvetovi ne opraše. Mnoge vrste, uključuju-
ći većinu mekog voća, oplođuju se same:
ni je im potreban polen s drugih biljaka da
bi oplodile cvetove. Samooplođuje se veći-
na sorti šljive i neke sorte trešnje; mnoge
sorte jabuke delimično se samooplođuju,
ali im je korisnije ako se ukrštaju s drugim
sortama. Neke sorte ne mogu da formira-
ju plodove samostalno i potrebno je da se
zasade na dometu pčelinjeg leta od drugih
sorti, koje su kom patibilne i cvetaju u isto
vreme. Ako nemate dovoljno prostora,
susedno dvorište je obično dovoljno blizu.
Neke sorte jabuka su triploidne. To je
izraz koji se odnosi na njihovu genetsku
strukturu i znači da su cvetovi muški i ste-
rilni, odnosno da proizvode vrlo malo ili ni -
malo polena. Da bi takve sorte imale dobar
rod, obično su im potrebne dve različite
sorte za oprašivanje.
Trešnje su naročito komplikovane, jer,
osim nekoliko samooplodnih sorti kao što
je „stela”, svima su potrebni oprašivači, a
po pravilu su izuzetno probirljive u pogle-
du izbora polena. Postoji nekoliko osnova
potpune inkom patibilnosti i iz takvih spoje-
va ne mogu da nastanu plodovi.
Pošto se voće koje raste na drveću razli-
kuje po vre menu cvetanja i količini polena
koje proizvodi, pažljiv izbor sorti je od pre-
sudnog značaja. U katalozima preko kojih
se prodaju voćke naći ćete predloge o od -
GAJENJE VOĆA
239
sop stvenom korenju. Voćnjaci s takvim
sta blima pružaju mogućnost za maštovito
sađenje cveća ispod voćaka, jer takmiče-
nje za vodu i hranljive sastojke kontroliše
prirodnu bujnost voća.
ORezivanje i USmeRavanje
RaSta
Sve voće treba da se orezuje da bi dalo
što bolji rod. Njime se postiže više ciljeva:
- uklanjaju se uveli, oboleli i oštećeni de -
lovi;
- stvara se ravnoteža između prodiranja
i zaklanjanja svetlosti. Kroz previše lišća,
sunce ne može da prodre u krošnju i plo-
dovi ne mogu da sazru; ako je premalo liš -
ća, neće biti dovoljno fotosinteze;
- otvara se struktura granja radi boljeg
protoka vazduha i smanjivanja opasnosti
od gljivičnih infekcija;
- uklanjaju se kolonije štetočina;
- oblikuje se krošnja drveća;
- kontroliše se bujnost rasta.
Pre nego što počnete da orezujete, važ -
no je da razumete kako drveće i žbunje
raste. Postoje dve osnovne faze rasta. U
proleće počinje talas novih izdanaka jer
svako drvo nastoji da sebi obezbedi što
bolju poziciju u odnosu na svetlost. Sre di -
nom leta taj rast se usporava, a energija
se usmerava na sazrevanje plodova koji su
već na drvetu, kao i na stvaranje novih
plo dova za sledeću sezonu. Krajem leta
mo guća je kratkotrajna, druga faza rasta
listova. Ovaj raspored možete da iskoristi-
te tako što ćete orezivati zimi, ako želite da
biljka više raste, a leti ako želite da kon-
trolišete bujnost. Formalno gajena stabla
voćaka - lepeze, osmanluci, piramide, kor-
doni i palmete - orezuju se leti da bi se što
bolje kontrolisao oblik krošnje. S druge
strane, mlada stabla se zbog oblikovanja
ug lavnom orezuju zimi, izuzimajući bres -
kve, koje su veoma podložne infekciji glji-
vom citosporom.
Veoma je važno da na stablima voćaka
razlikujete pupoljke cvetova i plodova od
pupoljaka listova i izdanaka. Ovi drugi po
pravilu su prilično pljosnati i zašiljeni, i leže
blizu stabljike. Pupoljci plodova obično su
obliji i deblji i više okrenuti na suprotno od
grane. Kod nekih vrsta voća, plodovi se
for miraju na stablima starim jednu godinu,
kod drugih na starijim. Za više detalja pog -
ledajte stranice sa opisima pojedinačnih
vrsta.
Oblikovanje voćaka
Umetnost oblikovanja stabala s voćem u
arhitekturalne oblike potiče iz Francuske i
Belgije. U Britaniji, viktorijanci su sa odu-
ševljenjem prigrlili ideju formalnih oblika,
stvarajući čamce, pehare, krilate piramide
i kandelabre, razrađujući još više tehniku
ob likovanja. Najčešći i najkorisniji oblici za
savremene bašte su kosi ili uspravni kor-
doni (pojedinačna stabla), lepeze i osman-
luci. Ovi oblici pogodni su i za mnoge vrste
mekog voća. Osim što su veoma privlač-
nog izgleda, oni omogućuju gajenje voća
uza zidove ili žičane naslone, čime štede
prostor u bašti. Odlični su za male bašte, a
zidovima i ogradama daju potpuno nove,
produktivne i ukrasne funkcije.
GAJENJE VOĆA
241
Porodična stabla
Dve ili više sorti može da se nakalemi na
istu korensku podlogu da bi se dobilo
jed no drvo na kom rađa različito voće. To
ne samo da je nova tema za razgovor,
nego i praktičan način da gajite sorte ko -
je su neophodne zbog međusobnog op -
rašivanja na malom prostoru.
nedavno nakalemljeno voće
U specijalizovanim rasadnicima voća sva -
ke godine se kalemi na stotine mladih vo -
ćaka, povezivanjem izdanaka probranih
sorti na korenske podloge drugog drveća
koje će odrediti visinu i bujnost. Biljno
tki vo prirodno se spaja na mestu kalem -
lje nja.
ORGANSKA BAŠTA
242
Oblici krošanja drveća
Otvorena sredina (gore levo)
Zaobljen ili peharast oblik sa otvorenom sre-
dinom: nema središnjeg stabla iznad tačke
na kojoj krošnja počinje da se grana. Og -
raničena visina olakšava branje. Pogodno je
za jabuke, azijske kruške i breskve, kao i viš -
nje u toplim krajevima ili mestima.
Središnja vodilja (gore desno)
Drvo sa središnjim stablom i granama raspo-
ređenim u redove, odozgo do dole, ima po -
malo piramidalan oblik. Pogodno je za jabu-
ke, kruške, šljive i trešnje.
Voće u saksiji (dole levo)
Mali žbunovi i standardi (malo drveće sa
stab lom ograničene visine i krošnjom pri vr -
hu) mogu da se gaje u saksijama, što je ko -
ris no kod mekog voća koje preko zime mora
da bude u zatvorenom prostoru. Ovaj način
može da se primeni na većinu vrsta voća,
uključujući ribizlu i ogrozd.
Standard
Tradicionalan način oblikovanja jabuka i kru-
šaka u voćnjacima. Krošnja može da bude iz -
nad visine čoveka pa su u tom slučaju za bra-
nje i orezivanje neophodne merdevine. Nije
pogodno za male bašte.
OBnavljanje PReRaSliH
StaBala
Staro stablo voća sa isprepletanim gra -
na ma uobičajen je prizor u baštama. Bilo
da je zasađeno rukom vrednog baštovana
ili je ostatak starijeg voćnjaka, često osta-
je zapušteno i neorezivano godinama. Tak -
vo drveće na moćnoj osnovi nekad naraste
u visinu i širinu, a nekad je slabo, zakržlja-
lo i bolešljivo. U tom slučaju retko kad ra -
đa i obično je puno bolesti.
Odluke koje treba da donesete
Pošto je obnavljanje stabala voća zahte-
van posao, isplatiće vam se da unapred
pro cenite da li je vredno truda. Odgovorite
na sledeća pitanja.
- Koliko je stablo bolesno?
Više delova
zah vaćenih gareži, pepelnicom ili krastavo-
šću nisu dobar znak.
- Ima li znakova vitalnosti i bujnosti?
Ako
je godišnji rast zanemarljiv, orezivanjem
mo že da se podstakne rast novih izdanaka
(ali to nije uvek slučaj).
- Da li voćka rađa i da li su plodovi dob -
rog ukusa?
Ne pripada svako staro stablo
voća retkoj ili traženoj sorti. Ukus je pita-
nje lične prirode i svaki baštovan mora
sam da se opredeli.
- Da li stablo doprinosi opštem utisku o
bašti?
Bašta postaje sve manja, a ponekad
se događa da u njoj bude ostavljeno veli-
ko stablo koje nije u srazmeri s parcelom i
stvara preveliku senku. Tada je možda bo -
lje da se počne ispočetka s novim drvetom
na patuljastoj korenskoj podlozi ili s neko-
liko stabala gajenih u kordonu.
jabuke i kruške
Uz nekoliko izuzetaka, velika stara stabla
prvobitno su imala krošnju u obliku peha-
ra sa otvorenom sredinom. Cilj obnavljanja
je da im se vrati taj oblik, sa osnovnom
strukturom od šest do osam trajnih grana
ravnomerno raspoređenih oko stabla. Taj
posao treba da se obavi zimi.
- Počnite tako što ćete ukloniti sve grane
ispod nivoa na kom počinju glavne grane.
Isecite ili iščupajte sve sekundarne izdan-
ke koji su izrasli oko osnove.
- Odsecite testerom sve jake uspravne
gra ne, sve one koje rastu kroz sredinu,
kao i sve oštećene ili obolele grane.
- Sredina krošnje treba da bude otvore-
na za protok vazduha i svetlosti. Uklonite
sve grane iz sredine da biste oslobodili
glav ne grane u dužini od 60 cm od stabla.
- Potom uklonite sve druge velike grane
ko je nisu potrebne za osnovnu strukturu, a
izrastaju iz stabla ili su blizu sredine kroš -
nje.
- Duž svake grane koju ste ostavili, tes -
tericom ili makazama za orezivanje skra-
ćujte bočne izdanke i proređujte sistem
kra kova (isprepleteni grozdovi kratkih iz -
danaka) kako biste ostavili tri do četiri raz-
maknuta, deblja zametka plodova na sva-
kom račvanju krakova i uklonili sve grane
koje se taru, ukrštaju ili rastu jedna suviše
blizu druge.
- Grane se vremenom veoma izdužuju.
Ako se dugačka grana povije, rast na vrhu
će se usporiti ili zaustaviti. Vraćanje buj -
nos ti starim stablima spada u brigu o
zdrav lju. Ako se dogodi da se grane povi-
ju, orežite ih tako da ostavite samo one ja -
ke glavne koje su usmerene nagore. Dok
ore zujete, uklonite i sve obolelo tkivo.
Narednog leta, oko rezova bi trebalo da
nikne značajan broj novih izdanaka. Oni
moraju da se održavaju ili će se drvo za
nekoliko godina vratiti u prvobitno stanje.
- Sredinom leta uklonite sve nove izdan-
ke u središtu krošnje ili ispod nivoa odakle
kreću glavne grane.
- Zimi proredite nove bočne izdanke koji
su nikli oko mesta većih rezova ostavljaju-
ći pojedinačne mlade bočne grane na koji-
ma će za 2 godine nići novi plodonosni
kra kovi.
Nakon toga orezujte stablo voćke kao
žbun sa otvorenom sredinom (videti str.
266-267).
ORGANSKA BAŠTA
244
Šljive
Obnavljanje preraslih šljiva ne zahteva
obimno orezivanje. Krošnje ne moraju da
budu toliko otvorene i razređene kao kod
jabuka i krušaka. Posao mora da se obavi
u proleće pre nego što se pupoljci otvore,
da bi se što više smanjilo širenje bolesti.
Idealno vreme je neposredno posle formi-
ranja plodova.
- Smanjite visinu i širinu stabla na veliči-
nu koja može lako da se održava odseca-
njem velikih grana testerom do mesta na
kom izrastaju izdanci ili grane usmereni ka
spolja.
- Uklonite sve oštećene, obolele i ukršte-
ne grane, kao i one koje se taru.
- Proredite ostatak krošnje po potrebi,
da bi svetlost mogla da prodire kroz nju i
da se izdanci ne dodiruju.
jagODe
Ukus prvih jagoda u godini bez sumnje
je uzbudljiviji nego prizor prvog crvendaća
u bašti. Prvi rod moći ćete da uberete 12
meseci posle sadnje.
Najranije sorte počinju da rađaju krajem
proleća - čak i ranije ako se gaje u zatvo-
renom prostoru. Glavna sezona potom se
produžava tokom leta, a kasne, „stalne”
sorte nastavljaju da rađaju do jeseni. Iz -
borom pravih sorti (videti tabelu na slede-
ćoj strani) možete da imate berbu na otvo-
renom prostoru od početka leta do prvih
jesenjih mrazeva. Međutim, u maloj bašti
ograničite se na jedan ili dva varijeteta, jer
manje od 12 biljaka svakog od njih daje
ra zočaravajuće mali rod. Zdrava, rodna ja -
goda živi otprilike 3 godine. Jagode su ug -
lavnom otporne u zonama od 3 do 10.
Plodovi jagode nisu pogodni za zamrza-
vanje, osim za voćni pire, i ne mogu da se
skladište. Jedite ih odmah po branju ili dr -
žite dan-dva u frižideru.
lokacija i zemljište
Jagodama je potrebna zimska hladnoća
da bi im započelo cvetanje i letnje sunce
da bi plodovi narasli i sazreli. Za to je naj-
bolji otvoren, potpuno osunčan položaj
par cele. Pošto nemaju velike prohteve u
pogledu zemljišta, uspevaju čak i na kise-
lom zemljištu čija je pH vrednost 5,5. Naj -
više im odgovara dobro ocedita, blago ki -
sela peskovita ilovača sa značajnim sadr-
žajem organskih materija. Visoka plodnost
nije poželjna jer će podstaći rast velikih,
mes natih listova na uštrb plodova. Me đu -
tim, dobra oceditost od najvećeg je znača-
ja, kao i odgovarajuće zalivanje u većini fa -
za rasta. Ako vaše zemljište nije peskovita
ilovača, i dalje možete da gajite dobre ja -
go de tako što ćete mu popraviti strukturu
i oceditost (videti str. 38-43). Jagode mo -
gu da se gaje i u saksijama (videti str. 211-
212).
GAJENJE VOĆA
245
korisna oprema
Kad odlučite da obnovite stablo, biće vam
potrebna odgovarajuća oprema, u koju
se ubraja:
- lučna testera - za grane deblje od 4 cm
u prečniku;
- ručna testera - za grane tanje od 4 cm
u prečniku;
- makaze za orezivanje - za skraćivanje
boč nih grana. Pošto ćete se verovatno
pe njati na drvo ili merdevine, biće vam
veoma korisna futrola za makaze.
- merdevine - dvokrilni modeli opasni su
za ovakvu vrstu posla. Biće vam neop -
hod ne merdevine koje mogu da se pro-
dužavaju, s kanapom za pričvršćivanje za
grane radi sprečavanja klizanja. Ako ima -
te više stabala voća, veoma korisna in -
ves ticija će vam biti specijalne voćarske
mer devine koje se sužavaju k vrhu i ima -
ju treću, potpornu nogu.
Uvek je preporučljivo da radite s još ne -
kim, za slučaj nezgode, i da vam pomog -
ne kad treba da vučete upletene grane.
Ako drveće koje obnavljate orezujete
pra vilno, rezovi će savršeno zarasti i bez
premazivanja isto kao i na onom voću ko -
je redovno orezujete.
renske izdanke koji se formiraju; međutim,
na svakoj zdravoj biljci možete da zadržite
do tri, ako želite da proizvedete nove bilj-
ke.
Berite plodove kad potpuno pocrvene i
jedite ih odmah - na šta vas verovatno ne
treba podsećati! Kad oberete plodove, uk -
lonite sve lišće, ostavljajući oko 2,5 cm
stabljike da biste zaštitili nove listove. Za -
jedno sa slamom, stavite lišće na gomilu
komposta. Tako ćete ukloniti sve štetočine
ili bolesti i smanjiti opasnost od ponovne
za raze.
Nanošenjem tankog sloja baštenskog
kom posta neposredno po uklanjanju lišća,
u količini od 10 litara na 1 m
2
, podstaći će -
te razvoj zdravih, novih izdanaka.
Planiranje unapred
Trebalo bi da planirate da leju s jagoda-
ma premeštate na novo mesto svake 3 go -
dine. U idealnom slučaju, treba da prođe 6
godina pre nego što ih vratite na isto mes -
to ili na njemu zasadite maline, jer one
ima ju mnogo zajedničkih bolesti čiji uzroč-
nici žive u zemljištu. U manjim baštama,
mo raćete da se zadovoljite sa 3 godine. Za
to vreme u leji možete da gajite jednogo-
dišnje cveće, zelenu salatu i druge kratko-
trajnije biljne vrste. To znači da ćete mora-
ti da pronađete najmanje dva mesta za
jagode tokom dužeg perioda.
maline
Maline imaju sezonu koja se savršeno
nas tavlja na jagode. Obično se gaje u re -
dovima, ali čak i u malim baštama može
da se nađe prostora za dve ili tri biljke gru-
pisane oko pritke visoke 1,5 m. Kao i sorte
koje produžavaju letnju sezonu, možete da
kupite i vrste koje sazrevaju ujesen. Nji ho -
ve stabljike daju plodove iste godine kad
se posade, a beru se od kraja leta do prvih
jesenjih mrazeva. Letnje maline rastu na
stabljikama posađenim prethodne godine,
što znači da im je prva berba u drugoj
sezoni posle sadnje. Vrste koje sazrevaju u
jesen daju mali rod prve godine.
GAJENJE VOĆA
247
zaštita biljaka
Sadite samo biljke koje su atestirane i ne -
maju bolesti ili živiće od biljaka za koje
po uzdano znate da su zdrave. Kad god
možete, birajte sorte koje su otporne na
štetočine i bolesti.
Sadite na odgovarajućem mestu, gde
ja gode ili maline nisu gajene najmanje 6
godina. To je potrebno da bi se izbegle
bo lesti, kao što su crvena trulež korena i
zeleno uvenuće, čiji uzročnici žive u zem-
ljištu.
Ne sadite suviše gusto; vlažna atmosfe-
ra podstiče sivu plesan (botritis), koja
kva ri plodove. Da bi plodovi bili čisti i su -
vi, položite sloj slame debljine 5 cm oko
biljaka, ušuškavajući ga ispod lišća. Uk la -
njajte obolele plodove i lišće čim ih ugle-
date. Simptomi pepelnice na listovima
češ će se javljaju po suvom vremenu. Da
ne biste tada kvasili lišće, zalivajte cre-
vom sa sistemom „kap po kap” ili crevom
za natapanje.
Prekrijte biljke mrežom pre nego što
plo dovi sazru. Tako ćete ih zaštititi od pti -
ca, ali ne i od veverica i lisica koje mogu
da uzimaju plodove i kroz mrežu. I puže-
vi vole zrele jagode. Privucite u baštu nji-
hove prirodne neprijatelje, postavite
zam ke za puževe ili koristite biološke
agen se suzbijanja (videti str. 95) ako je
neophodno.
Redovno proveravajte da li na biljkama
ima biljnih vaši i grinja crvenog pauka.
Ove poslednje češće se javljaju na top -
lim, suvim mestima i u zatvorenom pros -
toru. Biološki agensi mogu da se koriste
protiv grinje crvenog pauka i žiška vinove
loze, koji uzrokuje iznenadno uvenuće bi -
lja ka jer im jede koren.
Virusi i crvena trulež korena izazivaju
za kržljali rast. Ako dođe do zaraze, uklo-
nite sve biljke; ne sadite ponovo jagode
ili maline na istom mestu.
Za više informacija, videti
Problemi s
bil jkama, od A do Ž (str. 397), i Zdravlje
biljaka (str. 82).
Plodovi maline mogu da se zamrzavaju,
ali u frižideru se obično sačuvaju samo dan
ili dva.
lokacija i zemljište
Maline rastu u prohladnim krajevima s
krat kim letima, ali i u toplijim predelima.
Od govara im plodno, dobro ocedito zemlji-
šte s pH vrednošću ispod 6,5. Ne prija im
bazno zemljište, zato ne pokušavajte da
ga popravite krečom. Patiće od hroničnog
nedostatka gvožđa (str. 87), koji ne može
lako da se ispravi. Potrebno im je sunce
najmanje tokom polovine dana, a podnose
vetrovita mesta pod uslovom da su vezane
za pritke.
Dobra oceditost je presudna, jer su mali-
ne osetljive na trulež korena koja buja u
prevlaženom zemljištu. Isto tako je važno
zalivanje leti, jer je koren malina blizu po -
vršine i brzo ostaje bez vode.
kupovina biljaka
Maline se obično prodaju kao biljke s
golim korenom za sađenje zimi. Veoma je
važno da kupite biljke koje su atestirane
da su bez virusa, od proverenog snabde-
vača, jer su maline veoma osetljive na vi -
ruse. Kvalitetne biljke rađaju i do 14 godi-
na ako se dobro održavaju, a oko 8 godi-
na ako imate bazno zemljište.
Priprema zemljišta i sadnja
Maline, kupine i jagode dobijaju neke
ne prijatne bolesti čiji uzročnici žive u zem-
ljištu. Zbog toga ove vrste voća ne treba
da se smenjuju na istom mestu. Ako mali-
ne sadite na prethodno obrađenom zem -
ljiš tu, nećete morati da uradite mnogo više
osim da dodate baštenski kompost ili dob -
ro zgoreli stajnjak u preporučenoj količini
(videti str. 41). Uklonite sav višegodišnji
ko rov pre sađenja, zatim podignite naslon
od direka i žice. Sistem dvostrukog naslo-
na omogućuje više stabljika, ali zauzima
više prostora. Posadite biljke s razmakom
od 35 do 45 cm (ili oko 50 cm, za bujnije
sorte, kao što je „jesenje blaženstvo”) u
redovima ispod žica, do nivoa do kog je
stabljika prethodno bila u zemlji.
U proleće, najpre će se na stabljici poja-
viti pupoljci, pre nego što ona počne da
raste iz zemlje. Čim se to dogodi, odsecite
stabljiku do zemlje.
nega biljaka
Rešavajte što pre probleme s korovom,
zalivanjem, štetočinama i bolestima (vide-
ti okvir na sledećoj strani). Ishrana tokom
sezone nije neophodna. Godišnji sloj kom-
posta koji se nanosi posle berbe i đubrivo
u proleće, trebalo bi da budu dovoljni. Ako
se uoči slab rast, to će pre biti posledica
zaraze virusima nego nedostatka hranljivih
sastojaka. U tom slučaju treba da se uklo-
ne i spale.
Do početka leta, nove stabljike trebalo bi
da dobro napreduju i da se pojavi prava
mala šuma adventivnih izdanaka. Ukla njaj -
te motikom ili odsecajte sve izdanke koji
se formiraju izvan reda dok je zemljište
do voljno toplo za deblji sloj prekrivača. Ko -
ristite slamu ili seno. Sloj od šest do sedam
redova starih novina ispod prekrivača zem-
ljišta ugušiće neželjene izdanke i korov, ali
će istovremeno zaustaviti prodiranje kiše u
zemlju.
ORGANSKA BAŠTA
248
izbor sorti
Crvene, koje sazrevaju leti
„Algonkvin”, „bojn”, „kenbi”, „festival”,
„ga tino”, „hilton”, „latam”, „sloboda”,
„nju burg”, „vilamet”
Crvene, koje sazrevaju u jesen
„Prijateljstvo”, „jesenje blaženstvo”,
„nasleđe”, „crveno krilo”, „vrhunac”
Crne maline
,,Alen”, „crni jastreb”, „bristol”, „kamber-
lend”, „haut”, „loden”, „manger”
Ljubičaste maline
„Brendivajn”, „klajd”, „kraljevska”,
„uspeh”
Žute maline
„Jesenje zlato”, „zlatni vrhunac”
kUPine i njiHOvi HiBRiDi
Kupine rastu u divljini, ali ako želite da
imate redovno snabdevanje ovim rodnim,
sočnim, kasnim letnjim voćem, gajite ih
sa mi.
U 20. veku stvoreno je mnoštvo zanim-
ljivih hibrida, uglavnom između kupine i
ma line. Ovo voće uglavnom ranije sazreva
i slađe je od kupine, ali ima sličan oblik
stabla.
Prvi rod bere se drugog leta posle sad -
nje, a pun rod godinu dana kasnije.
lokacija i zemljište
Većina kupina i njihovih hibrida raste
buj no, čak neobuzdano, i zahteva puno
pros tora. Idealno je da ih gajite uza zid,
ogradu ili žice razapete između direka, kao
za maline (videti str. 249). Važno je da
dugačkim stabljikama ostavite dovoljno
prostora da bi mogle da budu vezane. Leje
koje pripremate ispred zidova ili ograda
trebalo bi da budu široke najmanje 1 m.
Kupine se lako gaje i nemaju velikih
proh teva u pogledu zemljišta. Hibridima
ug lavnom treba više toplote i uslovi slični-
ji onim za gajenje malina - dobro ocedito,
blago kiselo zemljište.
Kupine mogu da se gaje u delimičnoj
senci ili na mestu koje je okrenuto od sun -
ca, ali hibridi najbolje rastu na potpuno
osunčanim mestima.
kupovina biljaka
Kupine se prodaju kao stabljike s golim
korenom, isto kao maline. Ako imate malu
baštu, potražite neke od manje bujnih sor -
ti, kao što je „Merion”. Većina sorti ima tr -
nje, ali ih ima i bestrnih.Te sorte su, u ne -
kim slučajevima, i manje bujne, ali iz gle da
i manje ukusne od sorti s trnjem. Sezona
za ovo jagodičasto voće traje od sredine
leta do kraja jeseni.
Priprema i sadnja
Pripremite zemljište isto kao i za maline
(videti str. 248). Za svaku biljku biće pot -
reb no i to 7 m prostora da bi stabljike, za -
visno od sorte, mogle da se vežu. Pos ta -
vite direke isto kao i za maline, a žice
rastegnite s razmakom od oko 25 cm, u
rasponu od 60 cm do 1,5 m iznad tla. Ako
sadite uza zid ili ogradu, biće vam potre-
ban sličan raspored žica.
Posadite jednu biljku u sredinu naslona,
a ako sadite više biljaka rasporedite ih po
bujnosti (videti
Izbor sorti
na dnu strane).
Svaku biljku ukopajte do nivoa do kog je
prethodno bila u zemlji i utabajte zemlju
oko nje.
U proleće će se na stabljici formirati pu -
poljci, a kasnije će iz zemlje izbiti novi iz -
danci. Čim se to dogodi, odsecite staru
stab ljiku do zemlje.
Orezivanje i usmeravanje rasta
U prvoj godini rašće samo nekoliko stab-
ljika. Vežite ih sve na jednu stranu dok se
razvijaju. Do sredine leta moraćete time
da se bavite svake sedmice jer kupine brzo
rastu.
Postoje tri načina vezivanja: kao užad,
kad se stabljike dele na jednak broj i laba-
vo vezuju kao „konopci” duž svake žice;
pre plitanjem, kad se svaka stabljika poje-
dinačno prebacuje s jedne, pa s druge
strane žice, i lepezasto vezivanje koje se
koristi za kruće sorte kao što je „oregon-
ska bestrna”, kad se stabljike vezuju preko
naslona po rasporedu koji liči na lepezu.
ORGANSKA BAŠTA
250
izbor sorti
Kupine
- „Helena” (B)
- „Loh Nes” (B)
- „Merion”
- „Valdo” (B) (O)
Hibridi kupina
- „Boysenberry” (B)
- „Tayberry”
O - otporne na bolesti
B - bestrne
Ako vrhovi stabljika dodiruju zemljište,
mo gu da se ukorene i proizvedu nove bilj-
ke.
Druge godine, stare stabljike cvetaju i
ra đaju, a novi izdanci niču. Njih vezujte na
drugu stranu, primenjujući jedan od opisa-
nih načina. To je takozvani naizmenični
sis tem (videti sliku gore). Ostavite do 30
no vih izdanaka po biljci, mada ih kod nekih
sorti nikne mnogo manje.
Posle berbe, posecite sve stabljike koje
su rađale do zemlje i prekrijte ih bašten-
skim kompostom da biste im ubrzali razla-
ganje.
nega biljaka
Nakon nekoliko godina biljke će izbaciti
dolazeće izdanke na veću daljinu od os -
nov ne grupe. Njih treba rukom čupati kako
se pojavljuju.
Kupinama ne treba mnogo ishrane. Ako
im se bujnost smanji, dodajte zemljištu
baš tenski kompost, dobro zgoreli stajnjak
ili kašu od lucerke. Hibridima kupina odgo-
vara nanošenje baštenskog komposta sva -
ke 2 do 3 godine.
Redovno zalivajte biljke. Početkom leta,
prekrijte zemljište slamom ili senom, kao
za maline (videti str. 248). Korenje raste u
veliku širinu, zato treba da prekrijete zem-
ljište oko biljke u prečniku od najmanje 1
m.
GAJENJE VOĆA
251
naizmenično vezivanje.
Najjednostavniji način gajenja kupine jeste da se rodne stabljike
vezuju na jednu, a novi izdanci na drugu stranu. Menjajte strane s nekoliko biljaka, tako da
rodne stabljike budu jedne pored drugih, kao i novi izdanci.
zaštita biljaka
Sadite zdrave biljke, bez virusa, na
odgovarajućem mestu. Zaštitite ih od
ptica mre žom, po potrebi. Nove izdanke
vezujte dalje od starih stabljika (videti
sliku gore), da se bolesti kao što su rđa ili
ljubičasta pegavost ne bi prenosile sa
starog lišća na mlado. Prekrivajte pose-
čene stabljike kompostom da ubrzate nji-
hovo raz laganje.
U jesen uklonite prekrivač zemljišta da
biste omogućili pristup pticama koje će
ga očistiti od stenica i malinine bube.
Štetočine i bolesti će biti manji problem
kad se biljke gaje na zemljištu koje je
dob ro održavano, u bašti koja privlači
grab ljivice.
Za više detalja, videti
Problemi s biljka-
ma, od A do Ž, str. 397.
nanesite i sloj komposta od lišća debljine
2-3 cm i, takođe ga blago zagrnite.
- Rasporedite biljke da budu na razmaku
od 1,5 do 1,8 m (ili primenite metod „žive
ograde” s manjim razmakom, opisan na
sle dećoj strani) i sadite ih dublje oko 5 cm
od nivoa na kom su prethodno bile u zem-
lji da biste podstakli dodatno ožiljavanje iz
ukopane stabljike. Orežite grane, ostavlja-
jući po jedan ili dva pupoljka na svakoj.
ishrana
Đubrite žbunove baštenskim kompos -
tom, dobro zgorelim stajnjakom ili organ-
skim đubrivom najmanje svake 3 godine, u
preporučenoj količini, ili svake godine, ako
je zemljište siromašno. Dobro održavani
za sad trebalo bi da živi duže od 20 godina.
Krajem proleća prekrijte slamom ili senom
zemlju oko žbunova.
Orezivanje
Crna ribizla rađa uglavnom na stabljika-
ma od prethodne godine. Zato je cilj sva-
kog održavanja da se što više podstiče rast
novih izdanaka koji će rađati naredne go -
dine. Nije neophodno da se stvara otvore-
na sredina u žbunovima. U prvoj godini, iz
novih biljaka izbijaju grane iznad i ispod
zem lje i na njima nema roda. Nije potreb -
no da se orezuju. U drugoj godini, postoje -
će grane rađaju i daju izdanke. Novi izdan-
ci izbijaju i ispod zemlje. Njih treba oreza-
ti ujesen, tradicionalno uklanjajući do tre-
ćinu starih grana, što bliže zemlji (videti
prethodni tekst). Taj proces ne treba da se
započinje pre jeseni treće godine. Počnite
od grana koje su najbliže zemlji. U nekim
slučajevima, pored osnova starih grana
mo gu da se nađu kvalitetni mladi izdanci.
Ako zauzimaju dobar položaj, orežite sve
do njih.
zamene za tradicionalno orezivanje
Tradicionalno orezivanje zamenjuju
„des truktivni” metod (videti sliku desno)
ore zivanja po grupama od tri, u ciklusu ko -
ji traje tri godine, i metod „žive ograde”.
GAJENJE VOĆA
253
„Destruktivni” metod orezivanja crne
ri biz le.
Ovaj metod funkcioniše samo ako
imate tri biljke ili broj biljaka množiv s tri. Po -
delite žbunove u tri grupe s jednakim brojem
biljaka. U jesen, posle berbe prvog roda,
ore žite sve grane na biljkama u jednoj grupi.
Ostavite druge dve grupe neorezane. U na -
red nim godinama rotirajte orezivanje po gru-
pama, tako da svake godine imate jednu
grup u biljaka iz koje rastu novi izdanci i dve
grupe koje rađaju. Sistem je veoma efikasan
u smanjivanju obolevanja biljaka.
Njegovom primenom može da se postigne
veći rod na početku životnog ciklusa bilja-
ka, sađenjem na 90 cm razmaka. Kad žbu-
novi popune međusobni prostor, možete ili
da tokom zime uklonite svaki drugi i nakon
toga primenjujete tradicionalni metod ore-
zivanja, ili da održavate raspored tako što
ćete svake jeseni uklanjati sve plodonosne
grane.
CRvene i Bele RiBizle
Prizor koji čini crvena ribizla u punom
rodu stvarno je fantastičan. Njene bobice
nisu slatke kao jagode, ali su jedna od
osnovnih letnjih poslastica, od kojih mogu
da se naprave odličan žele i vino, a zbog
visokog sadržaja pektina veoma su korisne
za mešanje s drugim vrstama voća koje se
slabije učvršćuje u džemovima. Takođe,
dob re su za zamrzavanje. Ne postoje sorte
ribizle koje bi omogućile neprekidnu sezo-
nu berbe tokom letnjih meseci. Iako crve-
na ribizla ima upečatljivije plodove, pozna-
vaoci više vole belu, jer ima slađi ukus. Svi
saveti koji su ovde dati za crvenu, odnose
se i na belu ribizlu. Obe vrste najbolje re -
zul tate daju u zonama od 3 do 6.
Za razliku od crne ribizle, koja rađa goto-
vo isključivo na stabljikama od prethodne
godine, crvena ribizla rađa na kratkim
izdancima koji izbijaju iz trajnog spleta
gra na. Zbog toga ne samo da mogu da se
ga je kao žbunje, nego i kao kordoni, pa
čak i kao standardi (videti str. 263).
Crvena ribizla počinje da rađa čim ima
dovoljno grana koje su stare 2 godine. Rod
se povećava svake godine, a vrhunac dos -
tiže posle otprilike 5 godina. Dobro održa-
van žbun može da poživi i do 30 godina, a
period od 15 do 20 godina je uobičajen.
lokacija i zemljište
Iako u bliskom srodstvu sa crnom ribiz-
lom, crvena ribizla ima drugačiju krošnju i
ORGANSKA BAŠTA
254
kalendar ribizle
Osim berbe slatkih, sočnih plodova, za
ribizle je ključni period u godini zima, kad
treba da se orežu. Tradicionalnim meto-
dom orezivanja, debele, stare grane režu
se do osnove, da bi iz njih nikli mladi
izdanci koji će bolje rađati tokom nared-
nih godina.
zaštita biljaka
Sadite na odgovarajućem mestu zdrave
žbunove bez virusa. U proleće pogledajte
da li ima biljnih vaši na mladim izdancima
i listovima. Gnječite ih rukama, ispirajte
mla zom vode ili prskajte insekticidnim sa -
punom. Posejte u blizini cveće koje priv-
lači njihove prirodne neprijatelje (videti
str. 93-97).
Smanjite opasnost od pepelnice ogroz -
da tako što ćete saditi sorte koje su ot -
porne na nju. Odsecite sve izdanke na
ko jima se pojave znaci bolesti.
Rđa kore petoigličavih borova je gljivič -
no oboljenje koje prelazi s belog bora (i
drugih petoigličavih vrsta) na razne vrste
ribizle i ogrozda i obrnuto. Bolest ima ra -
zorno dejstvo na borove, pa je zato u
kra jevima gde oni imaju ekonomski zna-
čaj, zabranjena sadnja ribizle.
izbor sorti
Rane
„Jonker van Tets”, „Lakstonova prva”
Srednje
„Savršenstvo”, „crveno jezero”
Kasne
„Rovada”, „vajlder”
Bele ribizle
„Belo grožđe”, „bela carska”, „beli ver-
saj” (sve sorte rađaju sredinom sezone)
- uklanjaju kolonije štetočina na vrhovi-
ma izdanaka;
- uklanjaju meki, nejaki izdanci koji su
naj podložniji pepelnici ogrozda i drugim
glji vičnim infekcijama;
- poboljšava protok vazduha i smanjuje
opasnost od zaraze pepelnicom i drugim
bo lestima, kojima pogoduje ustajao vaz-
duh između gusto zbijenog granja;
- smanjuje bujnost, ograničavanjem ras -
ta stabljika i lišća, a podstiče razvoj pupo-
ljaka i plodova.
nega biljaka
Krajem proleća prekrijte sve biljke sla-
mom ili senom.Tako ćete im sačuvati vlagu
i sprečiti rast korova. Ne preterujte sa is -
hranom crvene ribizle. Sloj baštenskog
kom posta koji nanosite jednom u tri godi-
ne trebalo bi da bude sasvim dovoljan za
njene potrebe. Uklonite dolazeće izdanke
(one koji izrastaju oko osnove biljke) čupa-
njem ili sečenjem, najbolje dok su mali.
ORGANSKA BAŠTA
256
Žbun
Prilikom sađenja
Odsecite sve grane na polovinu, do pupolj-
ka okrenutog ka spolja. Skratite sve bočne
izdanke na dva ili tri pupoljka.
Prva i druga godina
Ponavljajte postupak narednih godina dok
se ne formira žbun sa osam do deset glav -
nih grana od kojih svaka ima jak vodeći
izdanak i sistem krakova ispod njega. Odr -
ža vajte sredinu žbuna otvorenom tako što
ćete orezivati izdanke koji rastu ka unutra.
Počnite letnje orezivanje (videti tekst gore
na prethodnoj strani).
Naredne godine
Kad se žbun formira, svake zime orezujte
vodeće izdanke na pola dužine i nastavite
da skraćujete sve bočne izdanke tako da
im ostanu do dva ili tri pupoljka. Uklanjajte
sve stare, zbijene i slabe krakove.
kordon
1. Treba da održavate samo jednu usprav -
nu stabljiku. Zimi, posle sađenja, orežite je
na polovinu dužine, a bočne izdanke tako
da im ostanu dva ili tri pupoljka.
2. Ponovite postupak svake zime dok biljka
ne dostigne željenu visinu. Počnite s let-
njim orezivanjem od treće godine (videti
tekst na prethodnoj strani).
3. Posle toga, zimi orezujte vodeći izdanak
tako da mu ostanu dva ili tri pupoljka ili ga
odsecite do prvog novog izdanka na stab-
ljici. Uklanjajte stare, zbijene i slabe krako-
ve.
Da biste stvorili dvostruke ili trostruke
kor done, ostavite dve ili tri stabljike da ras -
tu uspravno, paralelno jedna s drugom.
lepeza
1. Posle sađenja, neka ostane samo jedna
stabljika, a orezujte je tako da ostavite
krat ku „nogu” od oko 25 cm dužine.
2. Nakon prve sezone izrašće više grana.
Uklonite sve koje rastu ka unutra ili na
suprotnu stranu od zida ili naslona. Vežite
četiri grane s najboljim položajem, koriste-
ći štapove da ih održite pravim, u obliku
lepeze. Ostavite sredinu otvorenom. Skra -
tite sve četiri grane na polovinu. Uklonite
sve ostale.
3. Sledeće godine, ostavite po dve jake
gra ne da rastu iz pupoljaka blizu vrha sva -
ke od postojeće četiri grane i vežite ih. Zimi
skratite sve krakove koji izrastaju ispod
njih na dva ili tri pupoljka.
4. Nastavite postupak sve dok grane ne is -
pune sav prostor, ostavljajući najmanje 15
cm razmaka između vrhova grana sa spolj-
ne strane lepeze. Ne dozvolite da izrastaju
jake uspravne grane jer će one dominirati
biljkom i smanjiti bujnost grana koje rastu
pod uglom. Počnite s letnjim orezivanjem
(videti tekst na prethodnoj strani) kad se
formira lepeza.
5. Posle toga, svake zime orezujte nove
kra kove kao što je opisano, povremeno ih
proređujući ili potpuno uklanjajući. Nakon
nekoliko godina, dve najniže grane mogu
da postanu slabe. Njih možete da uklonite,
a spustite sledeći red da ih zameni.
zimSkO ORezivanje i OBlikOvanje CRvene RiBizle
OgROzD
Ako tvrdite da vas ogrozd ne zanima, sva
je prilika da nikad niste probali ovo fino
de sertno voće bogatog ukusa.
Ogrozd može da se gaji kao žbun, kor-
don, lepeza i standard. Dobro održavan
žbun može da poživi od 15 do 20 godina,
a počinje da rađa drugog leta posle sađe-
nja. Ogrozd je pogodan za zamrzavanje,
ali inače ne može dugo da stoji.
lokacija i zemljište
Ogrozd i crvena ribizla u bliskom su
srod stvu, tako da saveti za lokaciju i zem-
ljište koji su dati za crvenu ribizlu (videti
str. 254) važe i za ogrozd. I ogrozd može
da se gaji s malo direktne sunčeve svetlos -
ti, iako desertne sorte bolje uspevaju kad
imaju sunca bar polovinu dana.
kupovina i sadnja
Kupite, sadite i pripremajte zemljište pri-
državajući se saveta koji su dati za crvene
ribizle (videti str. 254). Grane ogrozda mo -
gu prilično da se opuste, pa je važno da ne
dozvolite da se plodovi zaraze gljivicama iz
zemljišta ili da ih ne napadaju puževi. Za -
sadite biljke na mestima s dobrim proto-
kom vazduha, orezujte žbunove tako da im
sredina bude otvorena, a pobodite četiri
pritke oko svakog od njih, okrenute od
žbuna pod malim uglom, na oko 30 cm od
stabljike. Spojite ih kanapom ili tankom ži -
com na visini od oko 40-45 cm, tako da
no ve grane budu primorane da rastu us -
prav no. Narednih godina možete dodatno
da nakrivite pritke, a žice da podignete ili
uklonite. Druga mogućnost je da biljke ga -
jite kao kordone.
nega biljaka
Ishrana i zalivanje.
Pridržavajte se uput-
stava za prekrivanje zemljišta i ishranu
koja su data za crvene ribizle (videti str.
254).
Štetočine i bolesti.
Ogrozd napadaju iste
štetočine i bolesti kao i crvenu ribizlu (vi -
de ti str. 254). Najveći problem predstavlja-
ju pepelnica ogrozda i ribizlin crv. Delot -
voran način da izbegnete pepelnicu jeste
da naba vite sorte koje su otporne na nju.
U proleće potražite i odsecite izdanke i liš -
će zahvaćeno bolešću, a potom i plodove
ko ji se formiraju. Od sredine proleća pro -
ve ravajte da li ima ribizlinog crva, koji mo -
že potpuno da obrsti lišće s biljke. Ot ki -
GAJENJE VOĆA
257
izbor sorti
Američki ogrozd (O)
- „Dauning” (zeleni)
- „Hoton” (crveni)
- „Oregonski šampion” (zeleni)
- „Piksvel” (ružičasti)
- „Siromah” (crveni)
- „Dobrodošlica” (crveni)
Evropski ogrozd
- „Šatakva” (zeleni)
- „Fredonija” (tamnocrveni)
- „Hinomaki žuti” (žuti) (O)
- „Vajtsmit” (bledozeleni do beli)
O - otporan na pepelnicu ogrozda
zimsko orezivanje
Ogrozd se orezuje isto kao crvena ribizla:
bočni izdanci skraćuju se na kratke plo -
do nosne krakove.
Bliski rođaci
Morsko grožđe
(Ribes nigridolaria) je hib -
rid ogrozda i crne ribizle. To je bujan
žbun bez trnja, sa okruglim, oštroslatkim
plodovima. Morsko grožđe je najbolje da
se jede kad potpuno sazri, odmah posle
berbe.
Sadite ga na potpuno osunčanim ili deli-
mično senovitim mestima, s razmakom
od 2,4 m između žbunova. Svake zime
ore zujte sve izdanke koji su stariji od 3
godine i proređujte ih tako da ih ostane
samo 6 po žbunu. Morsko grožđe otpor-
no je na pepelnicu ogrozda i rđu kore pe -
toigličavih borova.
gROŽđe
Grožđe je divna poslastica koja može da
se jede pravo s vinove loze ili da se kon-
zervira kao žele, sok ili vino. Ono uspeva
na potpuno osunčanim mestima, s dobrom
oceditošću zemljišta i zaštitom od kasnog
mraza.
izbor
Postoje četiri osnovne vrste grožđa koje
se gaje u Severnoj Americi: evropsko ili
vin sko
(Vitus vinifera);
američko, kao što
je „konkord”
(V. labruscana);
hibridi ev -
rop skog i američkog i muskatno
(V. rotun-
difolia).
Prvi doseljenici u Severnu Ameriku naišli
su na domaće vrste grožđa koje su rasle
div lje. Mnoge kvalitetne američke vrste za
jelo i sok nastale su od autohtonih vrsta,
uključujući „konkord” i „nijagaru”. Ame rič -
ko grožđe ima jak ukus i kožicu koja se la -
ko odvaja od ostatka ploda.
Evropsko grožđe u svetu čini većinu vrs -
ta stonog grožđa, grožđa za vino i su vog
grožđa. Ono nije otporno koliko američko,
mnogo je podložnije bolestima pa zahteva
više rada da bi se dobila uspešna berba.
Uzgajivači su često ukrštali evropske i
ame ričke vrste, stvarajući grožđe koje za -
dovoljava gotovo svačiji ukus i potrebe.
Mno gi od hibrida su izdržljivi koliko i ame-
ričke vrste-roditelji i imaju dobru otpornost
na bolesti.
Većina nas volela bi da gaji slatko grožđe
bez semenki, kao što je „tompsonovo be -
semeno” ili „plameno besemeno” koje mo -
že da se nađe u prodavnicama. Nažalost,
gajenje besemenog grožđa nije jednostav -
no. Te sorte rastu samo u toplim, suvim
pre delima. Takođe, komercijalni uzgajivači
prskaju lozu veštačkim regulatorima rasta
i podvezuju grozdove da bi im zrna bila ve -
ća. Bez takvog tretmana, ove sorte daju
ra zočaravajuće male grozdove. Ako i dalje
čeznete za besemenim grožđem koje vam
raste u dvorištu, probajte da posadite
ame ričke sorte kao što su „mars” (crno),
„himrod” (belo) ili „kanadis” (crveno). Ako
živite duboko na jugu, možda ćete moći da
gajite samo muskatno grožđe. Od njega se
prave odlični žele i sok, kao i posebno,
slat ko vino.
Američke i hibridne sorte grožđa mogu
da se gaje na sopstvenom korenju. Ev rop -
sko grožđe ima korenje koje je veoma
pod ložno filokseri, insektu koji isisava bilj-
ne sokove, a inače potiče iz istočnog i juž-
nog dela SAD, ali je danas raširen po ce -
lom svetu. Odaberite lozu koja je kalem-
ljena na korensku podlogu američkih vrs -
ta. Neke od tih sorti otporne su na valjkas -
te crve i virusne bolesti koje oni prenose.
kupovina biljaka
Vinova loza može da se kupi kao biljka s
golim korenom ili biljka gajena u saksiji,
obično stara godinu dana. Američko, hib -
rid no i muskatno grožđe može da se gaji ili
kalemi na sopstvenom korenju. U većini
kra jeva, evropsko grožđe mora da se kale-
mi na korensku podlogu koja je otporna na
filokseru. U južnim krajevima, odaberite
ko renske podloge ili sorte koje su otporne
na Pirsovu bolest. Sve vrste grožđa same
se oprašuju, što omogućuje da gajite sa -
mo jednu lozu, a da ipak dobijete dobar
rod.
Sadnja i nega
Pripremite mesto godinu dana pre sad -
nje vinove loze. Uklonite višegodišnji korov
GAJENJE VOĆA
259
izbor sorti
Američko grožđe
„Kanadis” (crveno), „konkord” (crno),
„delaver” (crveno), „mars” (crno), „nija-
gara” (belo), „poverenje besemeno”
(crveno)
Evropsko i hibridno grožđe
„Aurora” (crveno), „himond” (belo),
„interlejken besemeno” (belo), „Madlena
Anževin” (belo), „pino noar” (crno),
„tompsonovo besemeno” (belo)
i dajte uzorak zemljišta na analizu. Pre -
kopajte parcelu duboko, dodajući mnogo
baštenskog komposta, kao i sve druge do -
datke koji su potrebni da bi se nadoknadi-
li nedostaci. Grožđe najbolje uspeva na
zem ljištu pH vrednosti od 5 do 6. Azot,
kalijum i magnezijum su elementi koji naj-
češće nedostaju. Ako nemate rezultate
ana lize, dodajte zemljištu kašu od morske
trave u količini od 125 mg na 1 m
2
.
Sadite u proleće čokote stare godinu da -
na, u stanju mirovanja, pre nego što pu -
poljci počnu da bubre i otvaraju se. Na to -
pite korenje u kofi vode na sat ili dva pre
sađenja. Orežite svaki čokot tako da osta-
vite dva pupoljka. Takođe, potkrešite du -
gačko korenje da bi lakše, bez savijanja,
stalo u rupu. Ostavite iznad zemljišta od
2,5 do 5 cm stabljike i napravite oko nje
malo udubljenje koje će zadržavati vodu.
Ako sadite kalemljene loze, obavezno os -
tavite spoj kalema iznad zemlje.
đubrenje i zalivanje
U većini slučajeva, pažljiva priprema
zem ljišta pre sadnje otklanja potrebu za
obilnijim đubrenjem. Svake godine krajem
zime prekrijte zemljište tankim slojem
kom posta. Kompostirani čaj i rastvor ek -
strak ta morske trave dobri su za prskanje
lišća radi ishrane. Imajte u vidu da previše
đubriva uzrokuje isuviše bujan rast loze i
manju rodnost.
U letnjem periodu dobro navodnjavajte
lo zu, ali prestanite sa zalivanjem kad groz-
dovi počnu da zru krajem leta. Prekrivač
od slame koji ste stavili krajem proleća, a
sklonili ujesen, trebalo bi da obuzda rast
korova i zadrži vlagu, kao i da bude izvor
kalijuma.
Usmeravanje rasta i orezivanje
Postoji više načina orezivanja vinove lo -
ze. Dva najčešća koja se primenjuju u kuć-
nim baštama su orezivanje na prutove i na
krakove. Na oba načina loza može da se
us meri da raste uz ogradu ili zid. Ako pla-
nirate da zasadite nekoliko loza verovatno
ćete morati da sagradite armaturu. Sva -
kom čokotu treba otprilike 2,4 m širine na
armaturi. Da biste je sagradili, pobodite
stubove od kedra ili bagrema u zemlju na
ORGANSKA BAŠTA
260
Dvostruki gijot
Ova tehnika daje dob -
re rezultate kod ev -
rop skog grožđa. Us -
me ra vajte grane čo -
ko ta tako da ostavite
dosta razmaka iz me -
đu uspravnih plodo -
nos nih izdanaka, da bi
što više sunca padalo
na grozdove. Ostavite
grupu od tri jaka iz da -
nka u sredini. Kad ih
potkrešete, dva može-
te da ve žete uz donju
žicu, da biste formirali
strukturu za sledeću
go dinu. Treći ostavite
kao rezervu, za slučaj
da jedan izdanak pod-
baci. Ako dva ili sva tri izdanka propadnu, zadržite prošlogodišnje grane, a orežite uspravne
plodonosne izdanke tako da im ostanu dva ili tri pupoljka.
dubinu od 60 cm, međusobno razmaknute
7,2 m. Prvi i poslednji stub učvrstite za
zem lju žičanim kablovima da se ne bi kri-
vili. Razvucite galvanizovanu žicu debljine
3 ili 2,5 mm između stubova, na 80 cm iz -
nad zemljišta, drugu preko vrha stubova i
jednu ili dve žice između njih.
Proređivanje grozdova
Proređivanje nije neophodno za grožđe
koje se gaji zbog vina. Da bi stono grožđe
imalo bolji prinos treba ga prorediti dok zr -
na nisu veća od zrna graška. Koristite mali
zašiljeni štap i vinogradarske makaze. Iz -
be gavajte da dodirujete grozdove prstima
jer tako uklanjate ,,pepeljak”, kvarite iz -
gled zrna i povećavate opasnost od zaraze
sivom plesni
(botrytis).
Odsecite otprilike
polovinu grozdova da biste ostavili dovolj-
no prostora između preostalih, u široko
ras poređenoj grupi. Sredinom leta možda
će biti potrebno dodatno proređivanje ako
su grozdovi i dalje gusto raspoređeni.
letnja nega
Koristite male papirne kese da biste zaš -
titili grozdove od insekata, bolesti i ptica.
Po četkom leta isecite rupicu u donjem ug -
lu kese da biste omogućili da voda tuda
otiče. Prebacite otvor kese preko grozdova
i savijte ga čvrsto oko stabljike. Obavezno
proverite da li u kesi ima dovoljno mesta
za rast grozdova, a zatim zaheftajte otvor,
pazeći da ne zakačite stabljiku. Druga mo -
gućnost je da krajem leta preko grozdova
prebacite mrežu kao zaštitu od ptica koje
kljucaju zrna u periodu sazrevanja.
Ako ste ranije imali problema sa štetoči-
nom
Maconellicoccus hirsutus,
ovo je do -
bar period da sastružete svu izljuspanu ko -
ru sa čokota, kako biste štetočine izložili
letnjem suncu i toploti koji će ih ubiti.
Krajem leta počupajte ili odsecite lišće
oko grozdova radi boljeg protoka vazduha,
čime ćete smanjiti opasnost od bolesti kao
što je siva trulež. Obavezno ostavite jedan
list preko svakog grozda da biste sprečili
oš tećenja od prejakog sunca. Takođe, mo -
že te na čokot da zakačite trake od nepro-
vidnog najlona, tako da prekrivaju grozdo-
ve i štite zrna od jakog sunca.
Berba
Vinova loza rađa u trećoj ili četvrtoj ve -
ge tacionoj sezoni. Berite grozdove kad zr -
ORGANSKA BAŠTA
262
Vinova loza odlično uspeva u saksijama i
može da se oblikuje na više načina - ali je
sas vim dobar i običan standard. Glavnoj
stab ljici potrebna je čvrsta pritka, visoka
otprilike 1,2 m, zabodena do dna saksije.
Na vrh pritke okačite naopačke žičanu vi -
seću korpu (može i mali drveni točak s pa -
ocima); tako ćete obezbediti dodatnu pot-
poru plodonosnim izdancima i omogućiti
im da padaju u obliku fontane.
Veoma je važno da saksija bude dovoljno
velika i napunjena mešavinom na bazi ilo-
vače, s dodatkom peska (videti str. 204 i
str. 113-117), radi veće stabilnosti. Pot reb -
no je da čokot dodatno hranite (videti
Bašto vanstvo u saksijama, str. 202) i re -
dov no, obilno zalivate tokom leta.
Da biste čokot oblikovali kao standard, pr -
ve godine usmeravajte jednu stabljiku da
raste uspravno, kao kod metoda dvostruki
Gijot. Ako zimi stabljika bude jaka i naraste
iznad visine pritke, orežite je do prvog
zdra vog pupoljka u visini pritke. Ako je sla -
ba, orežite je na polovinu visine, a pret -
hod no opisani postupak sprovedite nared -
ne zime. Uklonite sve pupoljke sa stabljike
osim gornja tri ili četiri, a istovremeno i sve
bočne izdanke. Svake naredne godine us -
me ravajte izdanke da rastu preko naslona
(do 12 komada, kad se loza razgrana), a
na svakom ostavite jedan ili dva grozda.
Potom ih zimi orežite tako da im ostanu
dva ili tri pupoljka.
Standard vinove loze
na dobiju zreo ukus. Uhvatite grozd jed-
nom rukom i odsecite peteljku vinogradar-
skim makazama. Držite ih pažljivo i odlaži-
te u korpu. Ako berete veće količine, naj-
bolje je da to radite ujutro; manje količine
možete da uberete u bilo kom delu dana.
Obrano grožđe što pre sklonite na proh -
lad no, zaklonjeno mesto. Grožđe može da
stoji i u frižideru. Neke evropske sorte kao
što su „imperator” i „Ribier” mogu da stoje
i do 6 meseci. Druge vrste mogu da stoje
naj više 2 meseca.
Muskatno grožđe berite grozd po grozd,
jer sazreva vrlo neujednačeno, a grozdovi
često otpadaju kad sazru. To je najosetlji-
vije grožđe, jer kad se obere ne može da
stoji duže od 3 sedmice, čak i u frižideru.
zimska zaštita
Postoje sorte grožđa koje podnose oštru
zimsku hladnoću. Možete da gajite sorte
iznad njihove uobičajene geografske širine
ako čokote usmeravate da rastu na samo
30 cm iznad tla i prekrivate ih preko zime,
ili ako lozu savijete do zemlje i preko zime
ukopate.
Kad u proleće počnu da rastu pupoljci,
grož đe postaje osetljivije na mraz. Nijedna
vrsta nije otporna na oštećenja od mraza
na temperaturama ispod nule. Ako vre -
men ska prognoza najavljuje kasni mraz,
pokrijte lozu najlonom. Jesenji mraz grož -
đu retko nanosi štetu jer visok sadržaj še -
ćera štiti zrna od smrzavanja, a spoljni
sklop štiti i lišće i grozdove koji su ispod
njega. Ako živite u kraju s kratkom vegeta -
cionom sezonom, sadite sorte koje rano
sazrevaju.
jaBUke
Zbog velikog broja sorti, od kojih se
neke beru sredinom leta, a plodovi drugih
mogu da se čuvaju do narednog proleća,
jabuke imaju jedan od najdužih peri oda
ponude svežeg voća. Interesovanje za njih
je toliko da se broj sorti meri hiljadama, uz
mnoge starinske sorte koje se i dalje čuva-
ju u specijalnim rasadnicima.
Tokom mnogih vekova, broj vrsta jabuka
se povećao putem selekcije i načina gaje-
nja, tako da uspeva u veoma širokom ras -
ponu uslova. Danas postoje sorte za tople
i hladne predele, sa odgovarajućim koren-
skim podlogama. One određuju (videti
tabelu na sledećoj strani) konačnu veličinu
drveta, vreme formiranja plodova i dužinu
produktivnog životnog veka.
lokacija i zemljište
U načelu, jabuke najbolje uspevaju na
plodnom, dobro oceditom zemljištu s pH
vred nošću 6,5. Ako je vaše zemljište ma -
GAJENJE VOĆA
263
zaštita biljaka
Prevencija i dobra higijena najbolji su
načini da izbegnete probleme s grožđem.
Odaberite sorte koje su pogodne za kli-
matske uslove u vašoj bašti. Temeljno
prekrivajte zemljište pod vinovom lozom
da biste sprečili širenje spora na biljke i
suzbijali korov, radi održavanja dobrog
pro toka vazduha oko loze.
Gljivične bolesti - pepelnica i siva plesan
- glavni su problemi vinove loze. Potražite
sorte koje su otporne na njih. Ako je ne -
ophodno, prskajte ili prašite lozu sumpo-
rom da biste sprečili širenje bolesti.
Grožđani moljac polaže jaja na cvasti.
Njegove zelenkaste ili ljubičaste larve
ple tu srebrnkastu mrežu i hrane se pu -
poljcima i cvećem. Mnoge druge guseni-
ce hrane se lišćem. Suzbijajte ih prska-
njem insekticidom na bazi bakterije
Ba ci -
llus thuringiensis. Japanske bube ukla-
njajte rukom i bacajte u vodu sa sapuni-
com; mesta koja su više zaražena prskaj-
te piretrinom.
Berba stonog grožđa
Za svaki grozd napravite dršku odseca-
njem stabljike sa svake strane, tako da
ne morate da dotičete grozd i kvarite mu
izgled.
Da biste osigurali da sadnice budu zdra-
ve i dobrog kvaliteta, kupujte samo one
koje imaju garanciju da su bez virusa.
Uzmite sadnice stare godinu dana, takoz-
vane „device” (nerazgranata, uspravna
stab la) ili „paperjaste device” (s nekoliko
manjih bočnih izdanaka). Biljke tog uzras -
ta prilično su jeftine i mogu od početka da
se orezuju na željeni oblik. Takođe, može-
te da kupite skuplje mlade žbunove ili sad-
nice za osmanluke, stare 2 ili 3 godine.
Oblik stabala
Usamljeno stablo može da se gaji kao
središnja vodilja (najpopularniji oblik, lako
se formira i održava). Standardi, odnosno
voćke s visokim stablom bez bočnih grana
danas mogu da se vide samo na velikim
imanjima i u tradicionalnim voćnjacima, a
zbog visine ih je teško orezivati i brati.
Središnje vodilje oblikuju se tako da pri-
lično liče na novogodišnje jelke (glavno
stablo s mnogo bočnih grana). Tokom pr -
vih nekoliko godina rasta, cilj treba da bu -
de da drvo razvije strukturu od jakih, dob -
ro raspoređenih grana. To podrazumeva
us meravanje rasta grana tako da ugao
između njih i stabla bude između 45° i
60°. Da biste proširili manje uglove, može-
te između grane i stabla da umetnete raz -
ne predmete, kao što su čačkalice (za mla -
de izdanke), štipaljke za veš ili komadi dr -
veta sa zašiljenim krajem. Druga moguć-
nost je da na granu okačite teg koji će je
vući do odgovarajućeg položaja.
Takođe, jabuke mogu da se usmeravaju
da rastu u jednoj ravni. Kordoni i osman-
luci (videti str. 243) najpogodniji su za ob -
likovanje krošnje i potrebu za orezivanjem,
iako su odgovarajuće i lepeza i palmeta.
Stablima oblikovanim u jednoj ravni pot -
reb ni su jaki nasloni koji ih podupiru i drže
grane na mestu. Kupite fabrički izrađene
metalne naslone ili napravite sistem od di -
reka i žice. Žice mogu da se razapnu i pre -
ko zida ili ograde. Postavite gornju žicu na
visinu od oko 2 m. Na zidu može da bude
i više. Ostale žice rasporedite s razmakom
od 30 cm, počevši prvom na 75 cm iznad
tla.
Kordoni se obično sade pod uglom od 45
do 60°, okrenuti uzbrdo na kosom terenu,
jer im se tako ograničava bujnost. Koristite
korenske podloge M26 ili MM106 i posadi-
te ih na razmaku od 75 cm. Za bujnije sor -
te kao što je „zlatni delišes” koristite ko -
rensku osnovu M27.
Ako jabuku oblikujete u osmanluk, mo -
žete da formirate nekoliko redova grana
koje rastu uvis koliko im prostor i ugao
doz voljavaju, ali se najčešće gaje tri reda
na razmaku od 45 cm. Takođe, možete da
obliku jete samo jedan red grana („fintu”)
na 75-90 cm iznad tla. Za osmanluk s tri
reda, podignite naslon od direka i žice koje
ćete postaviti na 60 cm, 1,1 m i 1,5 m od
tla.
Razmak između stabala u osmanluku
zavisi od korenskih podloga (videti str.
263). Pogodne su sve podloge osim M9;
ako planirate osmanluk s jednim redom
gra na („fintom”), koristite samo podlogu
M27.
GAJENJE VOĆA
265
Divlje jabuke
Ove jabuke sitnih plodova mogu da se
gaje kao kordoni, ali obično se gaje kao
drveće neformalne krošnje. Na ceni su
zbog cvetova, lepog lišća i plodova koji
imaju ukrasnu funkciju. Divlja jabuka je
dobar oprašivač; Malus x zumi „zlatni str-
šljen” je popularna sorta u voćnjacima.
Od sorte Malus „Džon Dauni” pravi se
naročito dobar žele.
Dobri susedi
Osim što lepo izgledaju, kordoni su pogo-
dan način gajenja nekoliko sorti jabuka
na malom prostoru, gde nema mesta za
voćke. Da bi se postiglo uspešno opraši-
vanje, a time i dobar rod, neophodno je
da se uskladi vreme cvetanja različitih
sor ti.
ORGANSKA BAŠTA
266
kada
Prilikom
sadnje
(devica ili
paperjastih
devica) i u
prvoj
godini
Posle 1
godine
(prva
godina)
Posle 2
godine
(druga
godina)
U
narednim
godinama
ORezivanje i OBlikOvanje
Žbun
Prilikom sadnje
Odsecite glavno stablo do pupolj-
ka, na visinu od oko 75 cm za sve biljke na patuljas -
tim korenskim podlogama, 1,2 m za MM106 i na 1,5-
1,8 m za MM111. Potražite tačku neposredno iz nad
najmanje četiri zdrava pupoljka okrenuta u različitim
pravcima. Za paperjaste device, orežite tako da
ostavite četiri jača bočna izdanka. Ako su pod ug lom
koji je veći od 30° u odnosu na horizontalu, us merite
ih nadole pomoću pričvršćivača zaštitnih zvona ili
tegova.
Zimi
Četiri pupoljka (ili pera) izrašće u mlade grane.
Odsecite ih na polovinu, do pupoljka okrenutog na -
dole. Uklonite sve bočne izdanke koji iz ovih grana
rastu direktno nagore ili nadole. Možete da ostavite
sve izdanke iz glavnog stabla koji rastu ispod nivoa
glavnih grana, ali ih skratite za polovinu. Oni će po -
moći da se krošnja progusti, a mogu da se uklone
kad daju plodove. Odsecite sve izdanke koji rastu
na gore u samoj sredini krošnje.
Zimi
Odsecite vodilje grana (glavne izdanke koji ras -
tru u širinu) za polovinu rasta od prethodne godine,
do pupoljka koji je okrenut nadole. Orežite sve izdan-
ke blizu vrha grana koji se takmiče s vodiljom.
Uklonite sve jake uspravne izdanke, sve bočne iz -
danke koji rastu neposredno ispod grana i sve koji
rastu kroz sredinu žbuna. Uklonite najniže bočne iz -
danke na granama tako da ih očistite u dužini od 45
do 60 cm od tačke iz koje su nastale. Tako ćete stvo-
riti otvorenu, prozračnu, svetlu sredinu.
Leti
Počupajte ili otkinite sve nove izdanke koji ras tu
ispod zemlje, u sredini krošnje ili iz glavnog stab la.
Zimi
Tretirajte vodilje kao u drugoj godini. Te grane
će, posle oko osam godina, postati prilično dugačke.
Ako je neophod no, skratite ih do nivoa dobro raspo-
ređenih grana koje rastu vodoravno ispod njih. Os -
tavite sve bočne grane da se prirodno razgranaju.
Na njima će rađati plodovi. Kad napune 4-5 godina,
sve ih uklonite. Uklonite sve jače uspravne izdanke,
grane koje rastu ka sredini, oštećene ili obolele delo-
ve. (Ako zrelo stablo ne rađa dobro, možete da na
silu podstaknete jače uspravne izdanke da daju plo-
dove tako što ćete ih podvući ispod drugih grana ili
vezati nadole da formiraju luk.)
kordon
Prilikom sadnje
Za svaku stabljiku vežite
pritku, a potom nju za žice naslona pod
ug lom od 45 do 60° (videti str. 243). Skra -
tite stabljiku za oko polovinu dužine, do
prvog krupnijeg pupoljka koji je okrenut ka
pritki.
Krajem leta
Vežite drvo za pritku.
Zimi
Skratite prošlogodišnje izdanke na
glavnoj stabljici za otprilike trećinu ili polo-
vinu dužine. Potkrešite i sve bočne izdan-
ke koji izrastaju direktno iz stabla tako da
im ostanu po tri pupoljka.
Krajem leta
Privežite izrasli deo vodilje za
pritku.
Sredinom leta
Kad se rast novih izdana-
ka uspori i kad oni počnu da dobijaju sme -
đu boju pri osnovi, potkrešite sve izdanke
koji izrastaju direktno iz glavne stabljike ta -
ko da im ostanu tri lista iznad lišća nepos -
redno pri osnovi. Orežite izdanke duže od
25 cm koji izbijaju iz prošlo godišnjih boč-
nih grana, tako da im ostane po jedan ili
dva lista.
Sredinom jeseni
Podsecite iz -
dan ke koji su duži od 25 cm tako da im
ostanu po jedan ili dva lista. Sve izdanke
koji su se pojavili posle letnjeg orezivanja
treba ukloniti od osnove.
Zimi
Skratite vo -
di lju za otprilike trećinu dužine.
Zimi
Nastavite sa zimskim orezivanjem
vodilje sve dok ne dostigne željenu visinu.
Posle toga možete leti da je orezujete na
3-5 cm iznad lista. Kad krakovi postanu
zapleteni ili predugački, skratite ih ili uklo-
nite.
Leti
Orežite sve bočne grane svakog leta
kao u drugoj godini (videti gore).
nega biljaka
Važno je da oko stabala suzbijate korov,
naročito u prvim godinama dok se formira.
Za slabije korenske podloge, M27 i M9, us -
pešno suzbijanje korova ispod krošnje od
suštinskog je značaja tokom celog život-
nog ciklusa drveta. Debeli sloj slame (8-10
cm) guši korov i čuva vlagu zemljišta.
Pros trite ga krajem proleća, a uklonite zimi
na gomilu komposta (videti str. 240). Tra -
vu možete da pustite da raste oko dobro
formiranog standarda na korenskoj podlo-
zi MM111.
Voćke koje pokazuju znake slabljenja
hra nite dobro zgorelim stajnjakom ili baš -
tenskim kompostom, kojim treba da prek -
rijete zemljište početkom proleća. Za drve-
će na korenskoj podlozi M26, to će vero-
vatno biti potrebno jednom u tri godine, a
češće za ono na podlogama M9 i M27. Dr -
veću na podlogama MM106 i MM111 nije
potrebna dodatna ishrana posle prvih 10
godina, osim ako ne raste na izrazito siro-
mašnom zemljištu.
Orezivanje
Kad se formiraju različiti oblici krošanja,
svima će biti potrebno zimsko orezivanje
čiji je cilj da se održi ravnoteža između sta-
rijih plodonosnih grana i novih, bujnih iz -
da naka. Oblikovanom drveću - kordonima,
osmanlucima i lepezama - potrebno je
dodatno orezivanje leti, radi održavanja
ob lika.
Proređivanje plodova
Leti je uobičajeno da mnogi plodovi pri-
rodno otpadaju s grana, ali to nisu baš oni
koje biste vi odabrali. Da biste postigli naj-
bolji kvalitet i veličinu voća, važno je da na
vreme proredite plodove. Počnite otprilike
6 sedmica pošto su sve latice otpale.
- Uklonite „kralja” u sredini „grozda”
(sku pine plodova). To je plod koji je obično
malo veći i izobličen.
- Proredite ostale plodove tako da osta-
ne po jedan u „grozdu” i da među njima
bude 10-15 cm razmaka. Ostavljajte naj-
ORGANSKA BAŠTA
268
SaDnja jaBUke
- Pripremite rupu široku najmanje 1 m u
prečniku, na lakom zemljištu, a dvaput toli-
ku u slabo oceditom, teškom glinastom ili
muljevitom zemljištu. Biće vam potrebne
pritke dugačke 1 m, čekić ili malj, vezice za
drvo, dobro zgoreli stajnjak, kompost od
lišća ako je zemljište izrazito teško ili lako,
kaša od mlevenih kostiju, kaša od morske
trave i organsko đubrivo radi dopune ne -
dos tataka zemljišta (videti str. 60).
- Obeležite krug željene veličine.
- Ako sadite na travi, odsecite busenove i
složite ih na stranu.
- Iskopajte gornji sloj u dubini jednog ašo -
va i odložite zemlju na zasebnu gomilu.
- Rastresite zemlju na dnu rupe bašten-
skim vilama. Na teškom zemljištu blago
ras tresite i bočne strane rupe.
- Ukucajte pritku malo dalje od sredine ru -
pe, sa strane s koje duva vetar.
- Busenove trave okrenute naopačke baci-
te na dno i iseckajte ih ašovom. Ako nema-
te travu, dodajte kofu komposta od lišća.
- U desetolitarsku kofu do pola sipajte dob -
ro zgoreli stajnjak, u koji ćete umešati po
135 g kaše od morske trave i mlevenih
kostiju kao i drugih đubriva koja su potreb -
na, pa sve to izmešajte s gomilom zemlje
pored rupe.
- Postavite sadnicu u rupu i vežite je laba-
vo za pritku, tako da ne bude u zemlji dub -
lje od nivoa na kom je prethodno bila. Tu
dubinu možete da odredite ako preko rupe
postavite vodoravnu pritku i gledate da se
trag nivoa zemlje na stablu poklopi s njom.
- Vratite polovinu zemlje s gomile u rupu,
odvežite sadnicu i blago je prodrmajte da
se zemlja slegne oko korena. Dodajte još
malo zemlje i blago je utabajte da učvrsti-
te sadnicu.
- Vratite ostatak zemlje u rupu, utabajte je
i vežite sadnicu za pritku.
bolje, a odbacite sve koji su zahvaćeni šte-
točinama, oštećeni ili izobličeni.
- Ako je rod slab, ostavite po dva ploda
u nekim ili svim „grozdovima”.
Berba
Prvi znak zrelosti je kad kora ploda poč -
ne da dobija boju i vetar obori prve plodo-
ve na zemlju. Proverite zrelost tako što će -
te dlanom blago podići i otkinuti pojedi -
nač ne plodove. Ako lako otpadnu, znači da
je stablo spremno za berbu. Plodovi ranih
sorti mogu da se jedu s drveta; kasnijim
sortama je potrebno više vremena da raz-
viju ukus posle branja.
čuvanje voća
Plodovi kasnih sorti ne dozrevaju dok ne
provedu izvesno vreme uskladišteni. Fri ži -
der je idealan za čuvanje jabuka, ali su
dob ri i šupa u kojoj ne mrzne, podrum ili
tavan. Nastojte da ih čuvate na prohlad-
nim, tamnim i vlažnim mestima. Skladištite
samo savršene plodove.
- gajbe
Jabuke se tradicionalno pakuju
u plitke gajbe. Položite jabuke u jedan red,
tako da se ne dodiruju.
- Pojedinačno pakovanje
Umotajte
sva ku jabuku u salvetu ili novine, pazeći
da budu potpuno pokrivene. Potom može-
te da ih poređate u gajbu u nekoliko redo-
va.
- Plastične vreće
Koristite velike polie-
tilenske vreće, prethodno olovkom nači -
niv ši četiri male rupe na donjem kraju. Na -
punite svaku vreću sa oko 2 kg plodova i
blago presavijte vrat vreće; nemojte da ga
vezujete. Ne pakujte različite sorte u istu
vre ću ili gajbu; etilen koji ispuštaju ranije
sor te uticaće na kasnije sorte. Redovno
pro veravajte uskladišteno voće i odbacujte
ili iskoristite sve plodove koji pokazuju
zna ke propadanja.
kRUŠke
Meka i puterasta ili hrskava i aromatična,
kruška je posebna poslastica. Ovo raznoli-
ko voće pogodno je za skladištenje, može
da se suši, zamrzava i konzervira. Kruška
je otporna, lepo izgleda s belim prolećnim
cvetovima, sjajnim lišćem i živim bojama
ujesen. Ima dug životni ciklus i manje je
ug rožena od štetočina i bolesti nego druge
vrste voća.
Kruške su prilično dugovečno voće, ali
kvalitet i veli čina plodova počinju da opa-
daju posle 30 ili 40 godina. Najranije sorte
GAJENJE VOĆA
269
zaštita biljaka
Insekti i bolesti veliki su problem za or -
ganskog uzgajivača jabuka, pa su otpor-
ne sorte velika pomoć.
Najčešće štetočine jabuka su jabučni
crv (larve insekta
Rhagoletis pomonella),
jabukin smotavac i šljivin surlaš. Male mr -
lje bez boje i rupice na plodovima prvi su
znaci prisustva crva; kod težih slučajeva,
ceo plod je izobličen. Larve smotavca iz -
buše tunele u plodovima, često ostavlja-
jući velike, jasno vidljive ulazne ožiljke.
Šlji vin surlaš pravi polukružne ožiljke na
nezrelim plodovima. Svakog dana skup -
ljajte i uništavajte opale plodove. Posa -
dite belu detelinu kao prekrivač zemljišta
da biste privukli grabljivice štetočina. Prs -
kajte nezrele plodove kaolinom tako da
preko njih stvorite zaštitni sloj.
Da biste izbegli probleme s bolestima,
spaljujte ili uklanjajte sve orezane grane,
kao i opalo lišće i plodove. Plamenjača
iza ziva izne nadno uvenuće mladih izda -
na ka, na kojima listovi izgledaju kao da
su spaljeni. Odsecite po suvom vremenu
obolele grane najmanje 30 cm ispod
mes ta zahvaćenih plamenjačom. Krasta -
vost jabuke pokazuje se na lišću u obliku
maslinastozelenih mrlja s grubim, paper-
jastim ivicama. Izdignute, tamnozelene ili
crne površine javljaju se na jabukama ko -
je sazrevaju; zreli plodovi se deformišu.
Da biste sprečili krastavost, prskajte ja -
buke sumporom čim pupoljci pozelene.
Ako je suvo, činite to svake sedmice do
sredine leta. Ako je vlažno - do 30 dana
pre berbe.
boč nih grana da biste oblikovali strukturu
krošnje i uklonili zbijene ili kratke i slabe
grane. Uvek orezujte obolele grane, odse-
cajući ih sve do zdravog tkiva.
I evropske i azijske kruške osetljive su
na plame njaču, bakterijsku bolest koja se
širi kroz vaskularni sistem biljaka. Ako bak-
terija dospe do stabla i korena, celo drvo
može da uvene. Tamo gde je plamenjača
veliki problem, pokušajte da oblikujete
kruš ke tako da imaju više jakih stabala.
Ako se jedno ili dva zaraze, možete da ih
odsečete i sačuvate ostatak drveta.
Da biste stvorili drvo s više stabala, pus -
tite četiri ili pet razmaknutih grana da iz -
ras tu uspravno tokom prvog leta posle
sadnje. (Ne koristite pomagala za širenje
gra na.) Te grane će postati stabla. U dru-
goj godini odaberite na svakom stablu
boč ne grane koje su usmerene ka spolja i
raširite ih. Uklonite sve bočne grane koje
su usmerene ka unutrašnjosti krošnje.
Pos le toga tretirajte drvo isto kao da ima
samo jedno stablo i orezujte ga po uput-
stvima za oblikovanje središnje vodilje (vi -
deti str. 266-267).
nega biljaka
Kruškama je potrebna ista ishrana, zali-
vanje i prekrivanje zemljišta kao jabukama
(videti str. 268). Na voćki često rađa više
plodova nego što ona može da izdrži. Ako
ih ne proredite, biće sitni, a težak rod mo -
že da polomi grane ili spreči cvetanje na -
red ne godine. Jedan ili dva meseca posle
cvetanja, proredite plodove tako da ostavi-
te jedan ili dva po skupini.
Berba i čuvanje
Boja kore ploda nije izrazita kod svih vrs -
ta krušaka, zbog čega nije lako procenjiva-
nje zrelosti plodova. Kad se približi vreme
branja, počnite da ispitujete pojedinačne
plodove. Držite širi kraj ploda u šaci tako
da vam kažiprst bude na peteljci ili blizu
nje. Cimnite pažljivo krušku nagore. Ako je
spremna za branje, lako će otpasti. Osim
kod vrlo ranih sorti, plodovi kruške dozre -
va ju tek posle branja.
Kruške se teže čuvaju od jabuka. Važno
je da znate vreme sazrevanja sorte jer
spoljni znaci nisu pouzdan pokazatelj. Uo -
čava se samo blaga promena boje kore u
žutu. Da bi dozreli, obrane plodove une site
u prostor sa sobnom temperaturom - doz -
revanje može da traje od 2 do 3 sedmice.
Kad potpuno sazru, kruške su meke na
gornjem kraju i gnječe se pod blagim pri-
tiskom.
GAJENJE VOĆA
271
kORenSke PODlOge za kRUŠke
korenska podloga Rast
konačna visina Razmak između drveća
Dunja C Patuljast; pogodna za 2,4 - 3 m
3 - 4,5 m
sve oblike krošanja
Dunja A Polupatuljast; pogodna 3,6 - 4,5 m
3,6 - 4,5 m
za žbunove, oblikovane
krošnje na siromašnom
zemljištu i tradicionalne
voćnjake
Kruška „Bartlet” Bujan; pogodna za 9 - 12 m 10 - 12 m
tradicionalne voćnjake
„OH” x „F” (kruška Omogućuje otpornost 3,6 - 4,5 m 3,6 - 4,5 m
„Old Home” x na plamenjaču
„Farmingdale”)
Sorte finijeg ukusa najbolje je gajiti uz
topli zid.
Šljive
Osim ukoliko ne živite u izrazito hladnim
ili u tropskim predelima, moći ćete da pro-
nađete šljivu koja odgovara vašoj bašti.
Iako postoje mnoge vrste, s tačke gledišta
baštovana najvažnije su evropska šljiva
(Pru nus domestica),
dženarika
(P. inisti-
tia),
japanska šljiva
(P. salicina)
i razne
vrs te američke divlje šljive (vrste roda
Pru -
nus).
Američke šljive su najotpornije na
hladnoću, posle njih su evropske i džena-
rike, a potom japanske šljive.
Hibridi između američkih i japanskih šlji-
va poseduju otpornost na hladnoću prvih i
kvalitet plodova drugih vrsta. Uz toliko ši -
roku genetsku osnovu, gajene šljive nude
obilje različitih odlika: od slatkih, mekanih
desertnih do kiselih, čvrstih plodova za ku -
vanje, u bojama od žute do plave i gotovo
crne.
lokacija i zemljište
Šljivama je potrebno potpuno osunčano
mesto da bi ostale zdrave i rađale plodove
vrhunskog kvaliteta. Cvetovi im se otvara-
ju rano, pa su blage padine idealan prostor
za sadnju. Najbolje je da mesto bude ok -
re nuto ka severu, jer se zagreva krajem
proleća što odlaže cvetanje za nekoliko da -
na. Izbegavajte mesta na kojima se zadr-
žava mraz. Zemljište treba da bude prilično
dobro ocedito, ali šljive bolje podnose sla-
biju oceditost nego breskve i trešnje. Ja -
pan skim i američkim sortama odgovara
zem ljište na bazi ilovače ili peska, dok ev -
ropske dobro uspevaju na glinastom zem-
ljištu.
kupovina sadnica
Ako planirate sadnju japanske šljive,
odaberite sadnicu staru godinu dana preč-
nika 1 cm. Ako želite evropsku, kupite sad-
nicu staru 2 godine. Birajte sorte koje od -
govaraju zimskim temperaturama u vašoj
bašti i koje su otporne na uobičajene bo -
les ti u vašem kraju. Većina evropskih šljiva
rađa i bez ukrštenog oprašivanja, ali goto-
vo sve daju veći rod kad ih opraši neka
druga evropska sorta. Japanskim šljivama
neophodno je ukršteno oprašivanje, bilo s
japanskim ili američkim sortama. I američ -
kim šljivama treba ukršteno oprašivanje da
bi bolje rađale.
Na rodnost stabla utiče i izbor korenskih
podloga. Odaberite vrste „damas”, „miro -
ba lan” ili „marijana” koje su najotpornije
na hladnoću, za zbijena ili loše ocedita
ORGANSKA BAŠTA
272
zaštita biljaka
Kruške imaju jedinstven problem sa šte-
točinama: kruškinu buvu. Takođe, osetlji-
vije su na plamenjaču nego jabuke i dru -
go voće.
Kruškina buva je sićušan, crven ili zelen
insekt koji sisa biljne sokove. Dok se hra -
ni, ispušta lepljivu medljiku koja podstiče
širenje gljivične bolesti crne čađavice. Po -
java crne plesni obično je prvi simptom
bolesti.
Čađavica pomalo liči na crnilo koje nas -
taje zbog plamenjače. Da biste tačno di -
jagnostikovali uzrok crnila na listovima,
pro trljajte zaraženo tkivo navlaženim vr -
hom prsta: čađavica se otire, ali ne i pla-
menjača.
Meki, sočni izdanci pogoduju obema bo -
lestima, zato smanjite stablima krušaka
ko ličinu đubriva. I orezivanje može da
pod stakne sočnost izdanaka. Kad god
mo žete, umesto orezivanja koristite po -
magala za širenje grana da biste držali
kroš nju otvorenom za svetlost i vazduh.
Sa dite sorte koje su otporne da biste
sma njili opasnost od plamenjače. Ako dr -
veće ipak pretrpi štetu, po suvom danu
odsecite najmanje 30 cm ispod ošteće-
nog mesta grane zahvaćene plamenja-
čom. Očistite alatke za orezivanje između
dva sečenja.
Ako za vreme sezone rasta na drveću
pronađete kruškine buve, poprskajte ga
insekticidnim sapu nom. Naredne sezone,
početkom proleća i ponovo kad pupoljci
počnu da zelene, poprskajte drveće hor-
tikulturalnim uljem.
ORGANSKA BAŠTA
274
O
R
e
z
iv
a
n
je
i
O
B
li
k
O
v
a
n
je
Po
sl
e
sa
dn
je
U
p
rv
oj
g
od
in
i
Po
sl
e
je
dn
e
go
di
ne
U
n
ar
ed
ni
m
go
di
na
m
a
Sr
ed
iš
nj
a
vo
di
lja
Ak
o
de
vi
ce
im
aj
u
bo
čn
e
gr
an
e,
o
re
ži
te
sv
e
os
im
č
et
iri
ja
če
, d
ob
ro
ra
sp
or
eđ
en
e,
na
v
is
in
i o
d
90
c
m
. U
kl
on
ite
s
va
o
st
al
a
pe
ra
. A
ko
ih
n
em
a,
o
re
ži
te
d
o
od
go
va
-
ra
ju
će
g
pu
po
ljk
a
na
is
to
j v
is
in
i.
K
ra
je
m
p
ro
le
ća
Sk
ra
tit
e
no
ve
g
ra
ne
z
a
po
lo
vi
nu
, d
o
pu
po
ljk
a
ko
ji
je
o
kr
en
ut
k
a
sp
ol
ja
.
K
ra
je
m
p
ro
le
ća
il
i k
ra
je
m
le
ta
O
re
zu
jte
p
om
al
o,
t
ek
d
a
uk
lo
ni
te
o
št
e-
će
ne
,
ob
ol
el
e,
pr
ed
ug
ač
ke
ili
lo
še
ra
sp
or
eđ
en
e
iz
da
nk
e.
P
lo
do
vi
ć
e
ro
di
ti
na
g
ra
na
m
a
st
a r
im
d
ve
i
tri
g
od
in
e,
k
ao
i n
a
sa
m
oj
o
sn
ov
i j
ed
no
go
di
šn
jih
iz
da
-
na
ka
. A
ko
k
ro
š n
je
d
že
na
rik
a
i š
ljiv
a
na
ko
re
ns
ko
j p
od
lo
zi
„
vi
la
”
po
st
an
u
pr
eg
u-
st
e,
p
ro
re
di
te
ih
.
Šl
jiv
a
ka
o
le
pe
za
(o
d
„d
ev
ic
e”
)
U
p
ro
le
će
s
kr
at
ite
m
la
do
s
ta
bl
o
da
m
u
os
ta
nu
d
va
b
oč
na
iz
da
nk
a
ili
dv
a
pu
po
ljk
a
na
7
5
cm
o
d
ze
m
ljiš
ta
. V
ež
ite
ih
z
a
pr
itk
e
za
ka
če
ne
z
a
ži
ce
n
a
na
sl
on
u,
p
od
u
gl
om
o
d
45
°
sa
s
va
ke
s
tra
ne
. D
va
s
le
de
ća
iz
da
nk
a
ve
ži
-
te
p
od
u
gl
om
o
d
60
°.
K
ra
je
m
le
ta
O
ds
ec
ite
g
ra
ne
z
a
po
lo
vi
nu
n
ov
og
ra
st
a,
d
o
lis
to
va
i
ve
ži
te
ih
z
a
pr
itk
e.
P
os
ta
vi
te
p
o
je
dn
u
pr
itk
u
is
po
d,
a
p
o
dv
e
iz
na
d
sv
ak
e
gr
an
e
i p
oč
ni
te
d
a
fo
rm
ira
te
le
pe
zu
. U
kl
on
ite
iz
da
nk
e
ko
ji
ra
st
u
pr
ek
o
sr
ed
in
e.
Le
ti
O
st
av
ite
d
a
iz
ti
h
gr
an
a
iz
ra
st
u
tri
b
oč
ne
g
ra
ne
i
ve
ži
te
ih
, p
o
je
dn
u
na
s
va
ku
p
rit
ku
. U
kl
on
ite
s
ve
o
st
al
e
gr
an
e.
N
a
kr
aj
u
le
ta
, s
kr
at
ite
n
ov
e
gr
an
e
za
p
ol
ov
in
u
de
la
k
oj
i j
e
iz
ra
st
ao
.
D
oz
vo
lit
e
bo
čn
im
g
ra
na
m
a
da
s
e
fo
rm
ira
ju
; o
re
zu
jte
s
va
ke
g
od
in
e
is
to
ka
o
i k
or
do
ne
(v
id
et
i p
re
th
od
nu
s
tra
nu
).
Po
ds
ec
aj
te
v
od
ilje
k
ad
d
os
tig
nu
že
lje
nu
d
už
in
u.
P
us
tit
e
da
n
ov
e
gr
an
e
po
pu
ne
p
ra
za
n
pr
os
to
r i
v
ež
ite
ih
za
p
rit
ke
, a
li
os
ta
vi
te
s
re
di
nu
o
tv
or
en
om
. A
ko
u
sp
ra
vn
i i
zd
an
ci
iz
ra
st
u
u
sr
ed
in
i k
ro
šn
je
, d
om
in
ira
će
p
ro
st
or
om
i
sl
ab
iti
ra
st
n
a
dr
ug
im
„p
rs
tim
a”
le
pe
ze
.
Šl
jiv
a
ka
o
ko
rd
on
(o
d
„d
ev
ic
e”
)
Po
tk
re
ši
te
g
la
vn
o
st
ab
lo
z
a
ot
pr
ilik
e
je
dn
u
tre
ći
nu
, d
o
pu
po
ljk
a,
i
sm
an
jit
e
sv
e
bo
čn
e
iz
da
nk
e
na
tr
i p
up
ol
jk
a.
Po
če
tk
om
l
et
a
O
tk
in
ite
s
ve
n
ov
o
tk
iv
o
na
b
oč
ni
m
iz
da
nc
im
a
i o
st
av
ite
po
š
es
tl
is
to
va
.
K
ra
je
m
le
ta
Sk
ra
tit
e
bo
čn
e
iz
da
nk
e
ta
ko
da
n
a
nj
im
a
os
ta
nu
p
o
tri
li
st
a.
K
ra
je
m
j
es
en
i
Ve
ži
te
n
ov
u
vo
di
lju
za
š
ta
p
po
d
ug
lo
m
o
d
45
°
ili
je
u
sm
e-
rit
e
da
ra
st
e
us
pr
av
no
.
Sv
ak
og
l
et
a
O
re
zu
jte
k
ao
š
to
j
e
pr
et
ho
dn
o
op
is
an
o.
Ka
d
vo
di
lja
do
st
ig
ne
ž
el
je
nu
v
is
in
u,
p
od
se
ci
te
je
sv
ak
e
go
di
ne
t
ak
o
da
o
st
an
e
je
da
n
lis
t i
li
no
vi
iz
da
na
k.
N
je
ga
v
ež
ite
z
a
št
ap
. A
ko
k
ra
ci
p
os
ta
nu
p
re
du
ga
čk
i,
zb
ije
ni
i
li
is
pr
ep
le
te
ni
,
pr
or
ed
ite
i
h,
sk
ra
tit
e
ili
uk
lo
ni
te
.
tReŠnje i viŠnje
Trešnje se jedu pravo s drveta, a plodo-
vi imaju belo ili crveno meso. I boja kore
im varira od „bele”, koja je u stvari prska-
no grimizna, do sasvim tamne. Trešnje
saz revaju sredinom leta, višnje malo kas -
nije. Višnje se gaje uglavnom zbog kuva-
nja i vrlo su kisele kad se jedu sirove.
Početno orezivanje radi oblikovanja
kroš nje slično je za obe vrste. Kasnije se
veoma razlikuje, pošto višnje rađaju na
gra nama od prethodne godine, a trešnje
na starijim granama koje treba da se pot-
kresuju kao i kod šljive.
Većina sorti višanja su samooprašujuće,
kao i nekoliko sorti trešanja. Međutim,
treš nje po pravilu nisu samooprašujuće i
imaju veoma komplikovanu kompatibilnost
za oprašivanje. (Zamolite snabdevača da
vam preporuči sorte.) Trešnje počinju da
ra đaju u trećoj godini.
trešnje
- Lokacija i zemljište
Trešnje cvetaju pre
šljiva. Cvetovi su neotporni na mraz, zato
je preporučljivo da ih sadite na najtoplijem
mestu u bašti. Trešnje ponekad mogu da
se gaje kao lepeza uza zid koji je osunčan
tokom većeg dela dana. Za to su potrebne
žice, postavljene na razmaku od 30 cm. U
predelima gde nema kasnih prolećnih mra-
zeva, trešnje mogu da se gaje u neformal-
nom obliku, sa otvorenom sredinom kroš -
nje. Potrebe za zemljištem slične su kao
kod šljiva (videti str. 272).
- Korenske podloge
Kvalitetne patuljaste
korenske podloge za trešnje sve više se
pro daju (videti tabelu na sledećoj strani).
To je važno jer je visoka stabla veoma teš -
ko ili nemoguće zaštititi mrežom - a ptice
obožavaju trešnje. Dobro oblikovano stab -
lo lako se štiti mrežom i idealno je za baš -
te.
- Kupovina sadnica
Za uopštene zahteve
videti delove o šljivama i jabukama (str.
265 i 272). Obavezno izaberite sorte koje
oprašuju jedna drugu ili su samooprašuju-
će. Višnje mogu da oprašuju trešnje u gru-
pama koje cvetaju u istom periodu.
- Priprema i sadnja
Isto kao i za jabuke
(videti str. 268).
- Orezivanje i usmeravanje rasta
Sre diš -
nje vodilje oblikuju se isto kao i kod jabu-
ka (str. 268), a lepeze kao kod šljiva (str.
274).
- Opšta nega
Pridržavajte se saveta koji
su dati za jabuke (videti str. 268). Ukla -
njaj te korov s najmanje 1 m prostora oko
svakog drveta.
- Proređivanje
Trešnjama nije potrebno
proređivanje.
- Berba
Trešnje treba da se beru čim
saz ru. Vucite ih za peteljke, ne za plodove.
GAJENJE VOĆA
275
izbor sorti
Rane trešnje
- „Crni Tatarin”
- „Sem”
Srednje trešnje
- „Bing”
- „Car Franja”
- „Lapins”
- „Napoleon” („Kraljevska Ana”)
- „Ranijer”
- „Šmit”
- „Stela” (samooprašujuća)
- „Van”
Kasne trešnje
- „Crna republikanka” („Crni Oregon”)
- „Hedelfingen”
- „Lambert”
- „Vindzor”
Višnje
- „Rana ričmondska”
- „Meteor”
- „Monmorensi”
- „Severnjača”
Sorte višanja iz grupe marela, uključujući
„ranu ričmondsku”, „meteor” i „monmo-
rensi”, imaju bezbojan sok i svetlo meso
plodova. Sorte iz grupe griote, kao što je
„severnjača”, imaju crven sok i tamno
meso plodova.
Narednih godina na tim izdancima formi-
raće se plodovi. U isto vreme, novi izdanci
će izrasti na bočnim granama. Od njih
oda berite po dva koja su bliža osnovi na
svakoj grani, na razmaku od oko 15 cm.
Uklonite sve ostale izdanke. Posle berbe,
od sredine do kraja leta, orežite grane koje
su rodile tako da ostavite bolji od dva iz -
danka, po mogućstvu donji. Ako ima pros -
tora, zadržite oba.Vežite nove izdanke.
Posle više godina, grane kostura će se
iz dužiti, jer se novo tkivo nikad ne formira
na potpuno istoj osnovi. Nekim granama
bi će potrebno više orezivanja do nivoa pu -
poljaka u stanju mirovanja. Na taj način
ore zujte grane sukcesivno tokom više go -
dina.
- Opšta nega
Kao za trešnje.
- Berba
Višnje se ne otkidaju tako lako s
drveta. Koristite obične ili baštenske ma -
kaze za odsecanje peteljki, blizu grane.
Plo dovi su zreli kad izrazito potamne i pos -
tanu meki na dodir. Mogu da se koriste za
pravljenje džema i soka, da se konzervira-
ju u tegli s brendijem ili da se odmah ku -
vaju. Skuvane višnje mogu da se zamrza-
vaju.
BReSkve i nektaRine
Breskve i njihove „bezdlake” rođake nek -
tarine, popularno su voće. Većini baštova-
na poznate su breskve sa žutim mesom
plodova i košticama koje se odvajaju, ali
postoje i druge vrste koje dobro uspevaju
u dvorištima. Breskve s belim mesom izu-
zetno su slatke, a vrste s čvrstim zlatnožu-
tim mesom i košticom koja je s njim spo-
jena aromatične su i dobre za konzervira-
nje.
Najbolji izbor za većinu baštovana je dr -
vo koje je orezano na 3 - 4,2 m visine.
lokacija i zemljište
Odaberite mesto s puno sunca, na plod-
nom zemljištu čija je pH vrednost između
6 i 7. Bazna zemljišta često će izazvati po -
žu telost listova (hlorozu). Izbegavajte
mes ta koja su niža od okoline.
kupovina biljaka
Većina bresaka i nektarina se samoopra-
šuju. Svakoj sorti breskve potreban je od -
re đeni period hladnog vremena pre nego
što počne da raste i cveta u proleće. Kad
se taj uslov ispuni, stablo će otvoriti cveto-
ve prvog toplog dana. Zbog toga je neop-
hodno da sorte pažljivo prilagodite dužini i
oštrini zime u vašem kraju. Odaberite sor -
te kojima je dovoljan kraći period hladno-
će, kao što je „pustinjsko zlato”. Obratite
se lokalnom odeljenju Ministarstva poljo-
privrede da biste dobili podatke koje sorte
su najbolje za vaš kraj.
Svako drvo breskve koje kupujete ka -
lem ljeno je na korensku podlogu. Većina je
kalemljena na mladice breskve. Ako u va -
šem kraju postoji problem s valjka stim cr -
GAJENJE VOĆA
277
izbor sorti
Breskve
„Erliglo”, „harbel”, „peregrin”, „redhej-
ven”, „ročester”, „ćilibarska terasa”
(patuljasta), „dijamantska terasa” (patu-
ljasta), „vaterlo”
Nektarine
„Baštenska lepotica” (patuljasta),
„hardired”, „junski sjaj”, „nekta zi”
zaštita biljaka
Ukovrdžanost lista breskve zahvata nove
listove u proleće, uzrokujući crvene pliko-
ve i izobličenje. Otki dajte i uništavajte za -
ražene listove čim se pojave simptomi.
Prskanje drveća pepelom morske trave
jed nom mesečno, za vreme sezone rasta,
smanjuje oštećenja. Potražite sorte koje
su otporne na bolest.
Gumasti sloj na nezrelim plo dovima i ru -
žičaste gusenice unutar plodova znaci su
prisustva breskvine leptirice. Otkidajte i
uništavajte plodove sa znacima ošteće-
nja. Pogledajte i
Kajsije (sledeća strana).
vima, odaberite drveće koje je kalemljeno
na podloge „nemagard” ili „okinava”. Ako
su zime hladne, podloga „sibirska C” učini-
će drveće otporni jim na hladnoću. Među -
tim, ako vreme zimi varira od toplog do
hladnog, držite se podloga na mladicama.
Priprema i sadnja
Počnite da pripremate zemljište celu go -
dinu pre planirane sadnje mlade sadnice
breskve. Dajte uzorak zemljišta na analizu
i prilagodite pH vrednost po potrebi. Uk lo -
nite sav višegodišnji korov. Posejte prekri-
vač zemljišta, kao što je heljda, preko cele
površine na kojoj ste planirali da sadite.
Ako sadite samo jednu sadnicu, pripremite
zemljište u krugu prečnika 3 m i na njemu
posejte prekrivač. Tokom pripremne godi-
ne kosite prekrivač čim dostigne visinu od
20 do 23 cm.
Sadite mlade sadnice breskve i nektarine
početkom proleća ili jeseni. Pridržavajte se
opštih saveta koji su dati za jabuke (videti
str. 265). Ako niste sigurni kakva je ocedi-
tost zemljišta, napravite izdignutu leju.
Sad nice uobičajene veličine razmaknite na
4,5 - 6 m, sadnice na patuljastim koren-
skim podlogama na 3 m, a genetski patu-
ljaste sadnice na svega 90 cm.
Opšta nega
Breskve se oblikuju da imaju otvorenu
sredinu krošnje. Pridržavajte se uputstava
za formiranje osnovne strukture i održava-
nja, koji su dati za azijske kruške.
nega biljaka
- Opšta nega
Kao za jabuke (videti str.
269).
- Proređivanje
Proređivanje je od ključ-
nog značaja. Treba da ga obavite u dve fa -
ze: kad su plodovi veličine zrna grožđa,
proredite ih tako da ostane jedan po sku-
pini plodova; kad narastu do veličine ora -
ha, ostavite po jedan plod na svakih 15
cm.
- Berba
Zreli plodovi su meki i potpuno
obojeni. Lako se gnječe.
kajSije
Iako su veoma ukusne, kajsije se ne ga -
je toliko često kao breskve. To je verova-
tno zato što im je potrebno odgovarajuće
zalivanje i duga, topla sezona rasta, što
zna či mnogo rada. Ako možete da ispunite
te uslove, isplatiće vam se. Lako možete
da gajite i samo jedno stablo kajsije. Se -
zona traje od sredine do kraja leta.
Za razliku od većine voća o kom je dosad
bilo reči, kajsijama odgovara blago bazno
zemljište. Dobra oceditost je neophodna,
naročito na težim zemljištima. Prevremeno
izumiranje stabla, vrsta bolesti kajsije, češ -
će napada u hladnim, vlažnim zimama i na
prevlaženom zemljištu.
Kajsije cvetaju krajem zime. Zato je
uobi čajeno, osim u toplim predelima, da se
gaje kao lepeze uz osunčani zid koji štiti
cvetove od mraza. Tamo gde su mrazevi u
vreme cvetanja retki, mogu da se gaje kao
izdvojena stabla sa otvorenom krošnjom.
kupovina sadnica
Pridržavajte se opštih saveta za jabuke i
šljive (str. 263 i 272). Sve sorte kajsija se
samooprašuju. U prodaji je više korenskih
podloga (videti tabelu na sledećoj strani).
Priprema i sadnja
Kao za breskve (videti stubac sa leve
stra ne).
Oblikovanje drveća
Za formiranje krošnje sa otvorenom sre-
dinom, pridržavajte se saveta koji su dati
za azijske kruške (videti str. 269-272) da
bis te stvorili osnovnu strukturu i održavali
zasad. Za lepeze, držite se uputstava za
šlji ve (videti str. 273). Plodovi se formiraju
na os novi jednogodišnjih izdanaka, kao i
na starijim granama.
Lepeze
Kad se lepeza formira, pridr -
žavaj te se saveta za šljive u vezi s oreziva-
njem i usmeravanjem novih i bočnih izda-
naka koji rastu iz osnovne strukture. Uk -
ORGANSKA BAŠTA
278
Smok ve se gaje na sopstvenom korenju i
ne kaleme se na korenske podloge.
lokacija i zemljište
Smokve najbolje uspevaju na toplim, su -
vim, osunčanim mestima s dugom sezo-
nom rasta. U hladnijim predelima najbolje
je da se gaje uza zid koji dobija maksimal-
nu količinu sunčeve svetlosti. Zid treba da
bude visok najmanje 3 m, jer je drvo
smok ve bujno, a svaka lepeza koja se obli-
kuje zauzima 3-4 m širine. Za oblikovanje
su potrebne vodoravne žice na razmaku od
30 cm. Smokvama više prija bazno zem -
ljiš te, ali nije neophodno dodavanje kreča,
osim ako je pH vrednost niža od 6.
Jedan od načina ograničavanja rasta ko -
rena, a time i bujnosti drveta, jeste da se
smokva gaji u četvrtastoj rupi širine i duži-
ne 60-90 cm, čije su strane obložene be -
tonskim blokovima ili ciglom. Dubina treba
da bude 60 cm, a dno prekriveno kame-
njem u sloju od 30 cm. S takvim ograniče-
njem, drvo rađa mnogo obilnije. U toplim,
suvim predelima takav postupak nije pot -
reban. Smokve mogu da se gaje kao iz -
ORGANSKA BAŠTA
280
izbor sorti
- „Smeđa turska”
- „Bela marsejska”
Smokve koje sazrevaju
Novi zameci plodova, veličine zrna graš -
ka, formiraju se dok plodovi iz tekuće se -
zone sazrevaju. Oni će prezimiti i početi
da bubre sledećeg proleća.
ORezivanje i OBlikOvanje
Prilikom
orezivanja
U narednim
godinama
Smokva kao žbun
Osnovna struktura formira se kao za
šljivu oblikovanu kao središnju vodi-
lju (videti str. 273).
Proleće
Uklonite sve grane koje
rastu ka sredini krošnje da bi ostala
otvorena. Odsecite one grane koje
su oštećene mrazom i proredite
ostale da biste sprečili zbijenost.
Najrodnije su mlade, kratke i debele
grane, a sve izuzetno tanke treba da
se uklone. Cilj orezivanja je da se
stvori otvorena ili pljosnata struktura
krošnje da bi se omogućio maksima-
lan prodor svetlosti. U toplijim kraje-
vima, gde je vrelina sunca veći pro-
blem od mraza, cilj je da se stvori
uspravnija krošnja koja će zaklanjati
sredinu.
Posle izvesnog vremena, na stablu
će se formirati dugačke, gole grane.
Orežite ih u proleće tako da im osta-
ne jedan pupoljak iz kog će nastati
nova grana.
Smokva kao lepeza
Saveti za lepeze u zatvorenom ili na otvorenom prosto-
ru gotovo su identični, ali smokvama koje se gaje u sta-
klenicima potrebna je otvorenija struktura više raširenih
gra na. Početno orezivanje radi stvaranja osnovne struk-
ture isto je kao za breskve i višnje (videti str. 275), ali
treba da se ostavi oko 30 cm razmaka između grana.
Proleće
Pošto potpuno prođe opasnost od mraza, poč-
nite sistematski da uklanjate oštećene, ukrštene ili loše
ras poređene grane i slabe i tanke izdanke. Uklonite sve
adventivne izdanke u nivou tla. Bez izuzetka orežite
stare grane koje su rađale, tako da im ostane po jedan
pupoljak i podsecite više jednogodišnjih izdanaka blizu
sredine lepeze da biste podstakli rast novih grana.
Vežite pre ostale neorezane bočne izdanke u oblik lepe-
ze, popunjavajući prostor na zidu, ali ostavljajući sredi-
nu otvorenom. Ne dozvolite uspravan rast izdanaka u
sredini.
Do sredine leta
Novi izdanci će izrasti duž grana. Osim
na mestima gde je potrebno da se grane zamene, skra-
tite sve izdanke tako da im ostane po pet listova. Na
skraćenim izdancima formiraće se zameci plodova koji
će narasti i sazreti sledeće godine.
Jesen
Uklonite sve nepotpuno formirane i nezrele plo-
dove i na drvetu ostavite samo zametke plodova veliči-
ne zrna graška.
dvojeni žbunovi, bez ograničavanja rasta
korenja. Konačna visina može da bude 8
m. Smokve su vrlo pogodne za gajenje u
saksijama (videti str. 211-212).
kupovina biljaka
Potražite biljke gajene u saksijama koje
su stare 2 godine, s dve jake grane ako
želite lepezu, a tri ili četiri ako planirate
žbun, na oko 60 cm iznad zemljišta. Birajte
rane ili srednje sorte, osim ako ne živite u
toplini krajevima ili ako ste u mogućnosti
da gajite smokve u stakleniku.
Priprema i sadnja
Ako gajite izdvojene žbunove, pridrža-
vajte se saveta za jabuke. Za gajenje na
otvorenom prostoru, važno je da obezbe-
dite dovoljno hranljivih sastojaka da bi
smokva imala dobar početak. Kad pripre-
mite rupu za sađenje, u gomilu zemlje ko -
ju ste iskopali dodajte:
- jednu kofu od 10 litara baštenskog
kom posta;
- jednu manju lopatu iseckanog, dobro
zgo relog stajnjaka (ili kaše od heljde ako
sadite u proleće);
- 75 g kaše od mlevenih kostiju;
- 75 g kaše od morske trave;
- mleveni krečnjak, ako je pH vrednost
zemljišta ispod 6.
Razdvojte korenje od zemlje iz saksije.
Postavite stablo smokve u rupu i sipajte
zemlju s gomile oko korenja, pazeći da
stablo bude u nivou u kom je prethodno
bi lo u zemlji. Za oblikovanje u žbun ili lepe-
zu, videti tabelu sa leve strane.
ishrana i suzbijanje korova
Stabla koje gajite uza zid sve vreme odr-
žavajte bez korova. Izdvojena stabla pone-
kad rastu bujno, pa možete da ih okružite
GAJENJE VOĆA
281
Smokva u stakleniku.
Grane smokve tre -
ba da rastu na velikoj udaljenosti jedne od
dru gih, jer prevelika zbijenost među njima,
us led ustajalog vazduha, pogoduje razvoju
bolesti; osim toga treba voditi računa da liš -
će ne baca senku na plodove.
zaštita biljaka
Smokve koje se gaje na otvorenom pro-
storu nemaju mnogo problema. Potrebna
im je zaštita od ptica. U jesen zaštitite za -
metke plodova od mraza ako je vremen-
skom prognozom najavljen. Uklonite sve
obolele plodove i listove; orežite sve uve -
le grane do zdravog tkiva.
Smokve koje se gaje u zatvorenom
pros toru ili na veoma toplim mestima -
na primer, uza zid - često napadaju grinja
crveni pauk, štitaste vaši i druge štetoči-
ne iz staklenika. Redovno kontrolišite bilj-
ke i unesite u staklenik odgovarajuće bio-
loške agense suzbijanja štetočina. Ore -
zuj te grane i usmeravajte im rast tako da
formiraju otvorenu krošnju koja će sma-
njiti opasnost od razvoja sive plesni.
Pokupite opalo lišće i otpatke s drveta
kra jem sezone i uklonite sve plodove koji
nisu sazreli (ali ne i zelene zametke plo-
dova koji će sazreti naredne godine).
Za više detalja, videti
Problemi s biljka-
ma, od A do Ž, str. 397.
vite prelomljene delove da vise kao dodat -
na zaštita od zime. Ovaj postupak, koji se
naziva „brutiranje”, smanjuje bujnost ras -
ta, podstiče formiranje ženskih cvetova i
pomaže sazrevanju plodova.
- Redovno orezujte sve izdanke koji iz -
ras taju oko osnove stabla.
- Zimi orezujte sve jake uspravne, ošte-
ćene i „brutirane” grane na tri do četiri pu -
poljka.
- Orezivanjem dugačkih grana i usmera-
vanjem njihovog rasta ka spolja održavaj-
te visinu drveta koja je pogodna za branje.
Nega biljaka
Uklanjajte korov oko zasada i početkom
jeseni prekrivajte zemljište slamom. Pre -
krivač sklonite zimi. Svakog trećeg proleća
dodajte dobro zgoreli stajnjak u količini od
jednih kolica na 10 m
2
, a češće ako je rast
slab. Lešnicima nije potrebno proređiva-
nje.
Berba
Berba traje od kraja leta, kad su ljuske
plodova još zelene, a jezgra sočna, do sre-
dine jeseni kad ljuske potamne, a jezgra
se učvrste i dobiju pun ukus. Plodovi koji
se poslednji oberu mogu da se čuvaju do
sredine zime. Lešnici ne mogu dugo da se
čuvaju jer se suše brže od drugih vrsta jez-
grastog voća. Za kraće periode, držite ih u
frižideru.
GAJENJE VOĆA
283
izbor sorti
Američki lešnik (Corylus americana)
- „Vinkler”: umereno rodna sorta, otpor-
na na istočnu plamenjaču. Oprašuju je
dru ge američke sorte.
Evropski lešnik (C. avellana)
- „Barselona”: dobar ukus i pouzdan rod.
De limično otporna na istočnu plamenja-
ču. Među sobno se oprašuje sa sortama
„bader” i „halov džinovski”.
- „Batler”: krupni plodovi, dobar rod. Me -
đu sobno se oprašuje sa sortama „barse-
lona” i „halov džinovski”.
- „Halov džinovski”: dobar ukus, krupni
plodovi, delimično otporna na istočnu
pla menjaču. Međusobno se oprašuje sa
sor tama „barselona” i „batler”.
Odlomljene grane
Lomljenje ili „brutiranje” grana lešnika
sma njuje bujnost rasta i pomaže sazre-
vanju plodova. Takođe, podstiče formira-
nje ženskih cvetova.
zaštita biljaka
Leti se na lišću javljaju gljivične pege i
pepelnica. Prekrijte zemljište temeljno i
zalivajte leske po veoma suvom vreme-
nu. Otkidajte i odsecajte jako zaražene
lis tove i izdanke; u jesen pokupite sve ot -
patke s biljaka.
Obe vrste plamenjače lešnika (istočna i
zapadna) sasušuju grane. Zapadna uzro-
kuje male, četvrtaste pege na listovima,
koje u početku izgledaju kao da su nato-
pljene vo dom, a kasnije postaju crven -
kas to-smeđe. Na granama se formira i
garež. Zimi orežite zaražene grane. Sta ri -
je biljke ređe obolevaju od mladih.
Veliki problem lesaka u mnogim krajevi-
ma su veverice, koje beru zrele plodove.
Mlade lešnike napa daju i crvi, koji u zre-
lim plodovima stvaraju okrugle rupe.
Obično je postotak napadnutih plodova
ma li, pa ne zahteva posebnu pažnju.
Uđite u bilo koju baštu sa začinskim i
lekovitim biljem i doživećete kompletno
čulno iskustvo - biljke u njoj su izabrane
zbog mirisa, ali i zbog izgleda. Mnoge od
njih imaju neraskidive veze s istorijom čo -
veka.To su biljke koje su vekovima poma-
gale ljudi ma da zaspu, ublažavale bol, od -
bijale insekte, umirivale bebe i začinjavale
pića. Začinsko i lekovito bilje i danas se ga -
ji kako zbog korisnih osobina, tako i zbog
lepote. U ovom poglavlju biće reči o organ-
skoj proizvodnji začinskog i lekovitog bilja,
uz podatke o berbi, čuvanju i korišćenju
raz nih vrsta. U njemu su i detaljni podaci o
tome koje biljke su pogodne za različite
vrste zemljišta i uslove, kao i o tome kako
da sprečite nametljive vrste da zauzmu ce -
lu baštu.
Šta je začinsko i lekovito bilje?
Najšira definicija začinskog i lekovitog
bilja jeste da su to biljke koje se koriste za
konkretne svrhe zbog svojih kulinarskih,
medicinskih, aromatičnih i ukrasnih svoj-
stava. U ranijim periodima, ljudi su ih ko -
ris tili za mnoštvo potreba: neke su upot -
reb ljavane za bojenje i čišćenje tkanina,
druge su imale uloge u ceremonijama i ri -
tualima. Mnoge su se koristile u svakod -
nev nom životu kao začini za hranu i piće,
za poboljšanje zdravlja i lečenje bolesti.
Jednogodišnje, dvogodišnje, lukovičaste
i žbunaste biljke, penjačice i drveće - sve
bilj ke mogu da imaju začinska i lekovita
svoj stva. U mnogim slučajevima, upotreb-
ljavaju se listovi, ali isto tako i drugi delo-
vi biljaka, kao što su koren, plod, seme,
cvet, pa čak i kora drveta.Većina vrsta (ali
ne i sve) začinskog i lekovitog bilja bez -
bed na je za rukovanje i konzumiranje. Ne -
ke vrste su otrovne za ljude i životinje čak
i u malim dozama, zato se prema njima
tre ba odnositi s dužnom pažnjom. Nikad
ne koristite nijednu biljku za koju niste
pot puno sigurni da je bezbedna i uvek se
posavetujte s lekarom ili drugim medicin-
skim radnikom pre nego što je upotrebite
u medicinske svrhe.
Organska proizvodnja začinskog i
lekovitog bilja
Začinsko i lekovito bilje lako se gaji, pre-
lepo izgleda i, u mnogim slučajevima, ne -
ma problema sa štetočinama i bolestima.
To što ga gajite sami, znači da ćete pri ruci
imati sveže biljke kad god vam zatrebaju,
a primena organskih metoda znači da mo -
žete da budete sigurni da biljke nisu treti-
rane pesticidima.
Gajenje začinskog i lekovitog bilja pove-
ćava raznovrsnost bašte, što je jedno od
ključnih načela uspešnog organskog siste-
ma. U velikom izboru biljaka, gotovo sigur-
no može da se pronađe odgovarajuća za
svaku situaciju. Začinsko i lekovito bilje
mo že da se penje, kotrlja, da puzi, formira
guste prekrivače zemljišta ili da se gaji uza
zidove. Neke vrste dobro uspevaju na
gajenje začinskog i lekovitog bilja
Začinsko i lekovito bilje, koje je poznato po mirisu, ukusu
i lekovitim svojstvima, lako se gaji na organski način
izbor biljaka
Sadite biljke po sopstvenom ukusu. Bi raj -
te ih zbog mirisa, lišća, kulinarskih svoj-
stava ili jednostavno zbog lepote, pored
drugih ukrasnih biljaka u bašti. Za mnoge
lekovite biljke treba veoma pažljivo birati
mesto u porodičnoj bašti.
Stvaranje bašte sa začinskim i
lekovitim biljem
Formalna bašta sa začinskim i lekovitim
biljem zasniva se na sistemu staza i leja,
čes to obrubljenih niskim živim ogradama.
Da biste je održavali urednom, biće pot -
reb no da joj posvetite mnogo vremena, da
potkresujete živu ogradu dva do tri puta
godišnje i pažljivo ukljanjate korov. Te -
melj na priprema leja i staza pre početka
sadnje neophodna je ako želite da kasnije
izbegnete probleme s korovom. Ne for mal -
na parcela s biljem veoma je privlačna, a
začinsko i lekovito bilje možete da mešate
i sa cvećem, žbunjem i povrćem. Sadite ga
u leje i rubove, uza zidove i ograde - u
stvari, bilo gde gde imate slobodnog pros -
tora!
Biljke koje podnose senku
Začinsko i lekovito bilje kom prija šarena
hladovina odlično uspeva u blizini žbunova
ili pored manjeg drveća. Zemljištu na kom
ga sadite jednom godišnje treba da doda-
te obogaćivač niske klase plodnosti, da
bis te postigli dejstvo slično lišću koje tru -
ne, a koje postoji u šumama. Biljke prekri-
vači zemljišta koje bujno rastu mogu da se
otmu kontroli ako su u povoljnim uslovima,
zato ih redovno kosite, uklanjajte dolazeće
izdanke da biste im ograničili širenje ili ih
sadite u saksijama.
Biljke koje podnose sušu
Vrste začinskog i lekovitog bilja koje
pod nose sušu izgledaju fantastično kad
rastu zajedno na potpuno osunčanom
mes tu i dobro oceditom zemljištu. Za njih
je idealan deo bašte koji je prirodno suv.
Za prekrivanje zemljišta oko biljaka koristi-
te šljunak da biste lakše suzbijali korov i
održavali zemljište pri osnovi biljaka su -
vim. Ove biljke dobro uspevaju i u saksija-
ma, u kojima možete da im stvorite ideal-
ne uslove zemljišta, kao i da ih pomerate
po bašti da biste najbolje iskoristili osunča -
na mesta.
ORGANSKA BAŠTA
286
Biljke za različita mesta
Za formalne žive ograde
- Šimšir
- Dupčac
- Podubica
- Gorska metvica
- Ruzmarin (izaberite sortu
Rosmarinus
officinalis „uspravni gospođice Džesop”)
- Lavanda (naročito
Lavandula anguisto-
folia „Mansted” i „Hidkot”)
Za neformalne rubove
- Alpska jagoda
- Vlašac
- Peršun
- Timijan
- Čempresolika santolina
Za senovita mesta
- Ivica
- Metiljka
- Patuljasti gavez
- Zelenika
- Ljubičica
- Medunika
- Lazarkinja
- Ljiljan
- Naprstak
Za sušne predele
- Pelin (pelen)
- Lavanda
- Ruzmarin
- Žalfija
- Timijan
- Čempresolika santolina
- Kari
Za vlažna zemljišta
- Konopljuša
- Suručica
- Vodena metvica
- Valerijana (mačja trava)
Za staze
- Vrkuta
- Korzikanska metvica
- Puzavi čubar
- Puzavi timijan
Indeks običnih i botaničkih naziva nalazi se na
str. 290.
Biljke za vlažna zemljišta
Začinsko i lekovito bilje kom prija vlažno
zemljište dobro uspeva na prirodno moč-
varnim mestima, a njih možete da stvorite
i pored baštenskog jezerceta (videti
Jezer -
ca za divlje životinje
, str. 198-201). Tokom
toplog leta biće potrebno da održavate
nivo vode u jezercetu.
Biljke za staze
Za sađenje između ploča na stazama
oda berite niske biljke koje uspevaju u su -
vim uslovima. Napunite prostor između
ploča kompostom i u proleće posejte seme
direktno u zemlju. Zalivajte i izbegavajte
da hodate po biljkama dok se ne prime.
Biljke za povrtnjake
Lisnatim biljkama kao što su krbuljica,
ko rijander, čubar i mirođija, prija plodnije
zemljište koje je uobičajeno u povrtnjaci-
ma. Ove vrste začinskog bilja najbolje je
se jati u proleće, direktno, kad se zemlja
do voljno zagreje.
Biljke u saksijama
Mnoge vrste začinskog i lekovitog bilja
dob ro uspevaju u saksijama (videti
Baš to -
vanstvo u saksijama
, str. 209). Možete da
koristite bilo koju vrstu posuda dubine naj-
manje 30 cm, s rupom za oceđivanje.
Na dno saksije stavite malo kamenja,
za tim je napunite organskom mešavinom
zemljišta opšte namene (videti str. 113-
114). Za ruzmarin, kom više odgovara si -
ro mašno zemljište, umešajte malo sitnog
šljunka da biste obezbedili bolje oceđiva-
nje. Ne stavljajte više od 1 dela šljunka na
5 delova mešavine zemlje, u zavisnosti od
potreba biljke. Najmanje jednom dnevno
po sunčanom vremenu proveravajte nivo
vla ge i zalivajte po potrebi.
nega začinSkiH i lekOvitiH
Biljaka
Većina vrsta začinskih i lekovitih biljaka
prilično lako se gaji organski. Sledite smer-
nice koje su ovde date da biste osigurali
uspešno gajenje biljaka koje ste odabrali.
Priprema zemljišta i sađenje
Pre sađenja proverite koji uslovi zemljiš -
ta odgovaraju biljkama koje ste odabrali
(videti str. 289). Mnoge vrste odlično uspe-
vaju na dobro oceditom zemljištu bez
mno go hranljivih sastojaka. Ako je vaše
zemljište plodno, dodajte mu obogaćivač
niske klase plodnosti da biste poboljšali
oceditost. Pomoći će i izdizanje leja. Kao
kratkoročno rešenje, dodajte nekoliko ša -
ka peska ili šljunka na dno rupe za sađe-
nje. Vrstama kojima odgovara plodnije
zem ljište koristiće dodavanje obogaćivača
srednje klase plodnosti. Uklonite sav ko -
rov, naročito višegodišnji, kao što je pačja
trava.
Održavanje
Sa žbunastih biljaka, kao što su lavanda
i žalfija, uklonite stabljike koje cvetaju.
Uči nite to posle cvetanja. Orežite ih u pro-
leće da biste im ograničili veličinu i spreči-
li da ogole i odrvene pri osnovi.
GAJENJE ZAČINSKOG I LEKOVITOG BILJA
287
jak i osetljiv
Poznat po raznovrsnosti, otporni neven
(Calendula) raste bujno na većini vrsta
zem ljišta, iako mu odgovara fina ilovača.
Obilno se rasejava sam, zato ukoliko želi-
te to da sprečite uklanjajte sve uvele
cvet ne glavice. Za razliku od nevena,
oset ljivom bosiljku potrebna je toplota,
sunce i zaštita od vetra, mraza i žege.
Ga jite rasad u zatvorenom prostoru, a
pre sadite ga tek kad bude dovoljno toplo.
U hladnijim predelima, najbolje je da se
bosiljak gaji u stakleniku ili plasteniku.
GAJENJE ZAČINSKOG I LEKOVITOG BILJA
289
VLAŠAC
Otporna višegodišnja biljka, visoka 30 cm. Koriste
se i listovi i cvetovi. Ružičasti cvetovi privlače pčele.
Idealna lokacija Osunčano, vlažno, plodno zemljiš -
te, ali podnosi i senku i većinu drugih vrsta zemljišta.
Gajenje
Dodajte zemljištu pre sadnje obogaćivač
sred nje klase plodnosti. Posle cvetanja orežite na 5
cm da biste podstakli nove izdanke. Sejte krajem
proleća. Podelite grupe koje su se primile u proleće
ili jesen.
PERŠUN
Dvogodišnja biljka. Prilično otporan, ali mu je zimi
potrebna zaštita u hladnijim predelima. Visok je do
30 cm. Postoje sorte s kovrdžavim i ravnim listovi-
ma.
Idealna lokacija
Delimična senka i vlažno, plodno
zemljište. Dobro uspeva u saksijama.
Gajenje
Sejte u višećelijske plitice na blagoj tempe-
raturi (idealno 18 °C) ili direktno u zemlju, kad se za -
greje. Sejte u proleće i leti ako želite letnju berbu, a
krajem leta ako želite da ga gajite zimi u zatvorenom
prostoru. Napadaju ga šargarepine muve i virusi.
BOSILJAK
Osetljiva višegodišnja biljka koja se gaji kao jedno-
godišnja. Visina joj je 30-45 cm. Sorte variraju u veli-
čini listova, boji i ukusu.
Idealna lokacija
Staklenik, plastenik ili osunčano,
zak lonjeno mesto na otvorenom. Siromašno, dobro
ocedito zemljište. Uspeva i u saksijama.
Gajenje
Sejte u zatvorenom prostoru krajem prole-
ća i početkom leta na 13°C. Dodajte zemljištu pre
sadnje obogaćivač srednje klase plodnosti. Otki daj -
te vrhove žbunastih izdanaka; uklanjajte cvetove da
biste podstakli rast listova
LOVOR
Zimzeleni žbun ili malo drvo. Osetljiv na mraz, naro-
čito dok je mlad, a posebno sorta sa zlatnim listovi-
ma, „aurea”. Visine je 3-6 m. Može da se orezuje.
Do bar je za topijarne forme.
Idealna lokacija
Zaklonjeno, osunčano mesto na si -
romašnom, dobro oceditom zemljištu. Uspešno se
gaji u saksijama.
Gajenje
Svakog proleća kad sadite i prekrivate
zemljište dodajte zemljištu obogaćivač srednje klase
plodnosti. Orezujte leti po potrebi. Zaštitite biljku na
mes tima koja su izložena vetru i mrazu. Napadaju
ga štitaste vaši.
KOMORAČ
Otporna višegodišnja biljka, visoka 2 m. Koriste se
listovi, stabljika i seme. Cvetovi privlače mnoge vrs -
te korisnih insekata. Sorta „purpureum” ima listove
bronzane boje.
Idealna lokacija
Osunčano mesto, na dobro ocedi-
tom, plodnom zemljištu.
Gajenje
Prilikom sadnje dodajte zemljištu obogaći-
vač srednje klase plodnosti. U proleće odsecajte
uvele stabljike sa cvetovima. Sejte u proleće; sam
se rasejava. Biljke koje su se primile delite u prole-
će ili u jesen.
LAVANDA
Otporan zimzelen žbun, visok 60-100 cm. Cvetovi
su vrlo privlačni za pčele i leptire. Ima mnogo sorti,
od osetljive puzave, preko patuljaste, do ružičaste i
bele.
Idealna lokacija
Osunčano, zaklonjeno mesto na
si romašnom, dobro oceditom zemljištu. Ne podnosi
prevlaženost.
Gajenje
Orezujte u proleće. Uklonite cvasti posle
cve tanja. Biljkama je potrebna zamena na svakih 3-
5 godina. Uzimajte reznice u proleće ili leto, ili oži-
ljavajte u proleće.
NANA
Otporna višegodišnja biljka, visoka 3-100 cm. U pro-
daji su mnoge sorte, uključujući
Mentha
x
gracilis
,
Mentha spicata
i
Mentha
x
piperita
. Nametljiva je i
ši ri se pomoću sekundarnih izdanaka i semena. Sa -
dite je u saksijama da ograničite rast.
Idealna lokacija
Delimična senka; vlažno, ali ne
prevlaženo zemljište.
Gajenje
Prilikom sadnje ili deobe dodajte zemljištu
obogaćivač srednje klase plodnosti. Orežite do zem-
lje u jesen. Delite svake 2-3 godine. Razmnožavajte
pomoću korenskih reznica ili deobom biljaka koje su
se primile.
RUZMARIN
Zimzelen žbun. Visok je 1-1,5 m. Postoje mnoge
sorte, različite otpornosti, uključujući patuljaste,
puzave i šarene. Patuljaste sorte mogu da se ore-
zuju kao živa ograda.
(nastavak na sledećoj strani)
POPUlaRne vRSte začinSkOg i lekOvitOg Bilja
(vidi kolorne slike na str. 466-467)
ORGANSKA BAŠTA
290
(nastavak sa prethodne strane)
Idealna lokacija
Zaklonjeno, osunčano mesto.
Dob ro ocedito zemljište niske plodnosti. Ne podnosi
prevlaženo zemljište.
Gajenje
Orezujte u proleće. Osetljivim sortama zimi
je potrebna zaštita. Uzimajte meke reznice u prole-
će, poluzrele leti. Ožiljavajte grane koje su se primi-
le u proleće.
KORIJANDER
Jednogodišnja biljka. Visok je do 70 cm. Gaji se
zbog listova i semena. U prodaji su specijalne sorte
koje se gaje zbog listova.
Idealna lokacija
Osunčano mesto na lakom, ali
plodnom zemljištu. Koriste mu zaštitna zvona ili pla-
stenik.
Gajenje
Sejte direktno u zemlju od proleća do jese-
ni da biste imali neprekidnu proiz vodnju listova. Po
toplom vremenu brzo proizvodi seme. Pre sadnje
dodajte zemlji štu obogaćivač srednje klase plodno-
sti. Redovno berite listove, ako želite da ih koristite,
ili ostavite biljke da cvetaju da bi proizvele seme.
TIMIJAN
Zimzelen žbun. Visok je do 30 cm. Postoje mnoge
sorte, uključujući one sa aromom limuna, listovima
zlatne boje i šarene. Puzavi timijan je dobar za pre-
krivanje zemljišta.
Idealna lokacija
Suvo, osunčano mesto na siro -
maš nom, dobro oceditom zemljištu. Ne prija mu
zim ska vlaga. Dobro uspeva na šljunku, stazama i u
kamenitim baštama.
Gajenje
Orezujte posle cvetanja. Ožiljavajte u pro-
leće ili uzimajte reznice početkom leta. Puzavi timi-
jan može da se deli.
ŽALFIJA
Zimzelen žbun. Visoka je 60-90 cm. Postoje mnoge
sorte, uključujući ljubičaste i šarene. Cvetovi privla-
če pčele.
Idealna lokacija
Osunčana. Siromašno, lako, dobro
ocedito zemljište.
Gajenje
Orezujte u proleće. Ne preživi uvek zimu,
za to uzimajte reznice. Osetljiva je na pepelnicu. U
pro leće i početkom leta uzimajte reznice od novih
izdanaka.
ESTRAGON
Višegodišnja biljka. Visoka je 60 cm. Popularan je
kao dodatak vinskom sirćetu. Ima blaži ukus od
ruskog estragona, koji je nametljiv.
Idealna lokacija Osunčana, na lakom, dobro ocedi-
tom, siromašnom zemljištu. Ne podnosi prevlaže-
nost.
Gajenje Uklanjajte cvasti da biste podstakli rast
listova. Zimi zaštitite koren od vlage. Ne može da se
gaji iz semena. U proleće ga delite ili uzimajte
korenske reznice.
Specijalizovani rasadnici začinskog i lekovi-
tog bilja obično prodaju vrste pod njihovim
botaničkim nazivima. I u većini baštenskih
centara, osim nekolicine biljaka za kuva-
nje, vrste su raspoređene po botaničkim
nazivima. Mnoge biljke koje se koriste kao
začinske ili lekovite, lepe su same po sebi
kao baštenske biljke. Pogledajte spisak u
nastavku i verovatno ćete shvatiti da već
gajite neke takve vrste (ili njihove bliske
srodnike). Uvek pre upotrebe proverite da
li je određena biljka jestiva.
- Alpska jagoda
Fragaria vesca
- Anđelika
Angelica archangelica
- Pelin, pelen
Artemisia
- Bosiljak
Ocimum basilicum
- Lovor
Laurus nobilis
- Metvulja
Monarda
- Boražina
Borago officinalis
- Šimšir
Buxus
- Ivica
Ajuga reptans
- Mačja metvica
Nepeta cataria
- Kamilica
Chamaemelum nobile
- Krbuljica
Anthriscus cerefolium
- Kineski vlašac
Allium tuberosum
- Ljoskavac
Physalis alkekengi
- Vlašac
Allium schoenoprasum
- Podbel
Tussilago farfara
- Gavez
Symphytum officinale
(nastavak na sledećoj strani)
OBični i BOtanički nazivi
Većina lisnatih začinskih i lekovitih bilja-
ka dostiže najjači ukus neposredno pre ot -
varanja cvetova. Posle toga, tekstura i
ukus listova menjaju se jer biljka usmera-
va energiju na razvoj cvetova i semena.
Uklonite sve cvetove da biste produžili pro -
izvodnju novih listova, osim ako ne gajite
biljku zbog cvetova ili semena.
Začinsko i lekovito bilje koje se suši tre -
ba da se bere sa što manje vlage. U ideal-
nom slučaju, to treba da bude po suvom,
toplom, ali ne i previše sunčanom vreme-
nu. Idealno doba dana je posle isparava-
nja noćne vlage, ali pre nego što sunce
izazove isparavanje osetljivih eteričnih
ulja. U većini slučajeva to je otprilike sre-
dina prepodneva, zavisno od klime i vre -
me nskih uslova.
Uvek kad sečete koristite oštre makaze
za orezivanje da biste izbegli nepotrebno
oštećivanje ostatka biljke. Ono što obere-
te skupljajte brzo, i odmah unesite u pro-
storiju da biste smanjili slabljenje ukusa i
kvaliteta.
Priprema začinskih i lekovitih
biljaka za čuvanje
Sušenje je odličan način čuvanja začin-
skog i lekovitog bilja izvan sezone. Mnogi
lis tovi i seme savršeno zadržavaju ukus
kad se osuše, a ako se pravilno uskla dište
mogu da traju do godinu dana. Obez be đi -
vanje idealne temperature i provetravanja
za sušenje pojedinačnih biljaka nije lako u
kućnim uslovima, a možda će i delimično
izgubiti ukus i boju. Neke biljke ne zadrža-
vaju dobar ukus kad se osuše, i najbolje ih
je koristiti sveže ili konzervirane na neki
drugi način (videti sledeću stranu). Sav
materijal proverite pažljivo pre sušenja i
od bacite sve obolele ili oštećene delove.
Postoje dva glavna načina sušenja bilja-
ka: vezane u bukete ili rasprostrte po rav -
nim površinama. U prodaji su i električne
sušilice. Koji god način da primenjujete,
najbolje je da svaku vrstu sušite zasebno,
jer se ne suše za isto vreme. Odaberite za -
tamnjeno, čisto, suvo, dobro provetreno
mesto, bez prašine i insekata. Uvek sušite
biljke van direktnog sunca, jer će tako
izgubiti manje boje i ukusa.
Sušenje u buketima
Pravite male bukete. Neka vam mera bu -
de da skupite onoliko stabljika koliko može
komotno da vam stane u šaku. Okačite
bilj ke naopačke; tako će sačuvati izgled
ako planirate da ih koristite kao ukras. Ko -
ristite gumice za vezivanje jer će se one
ORGANSKA BAŠTA
292
čuvanje semena
Vežite buket ubranih biljaka, umotajte ga
pažljivo u novine ili papirnu kesu i sušite
okačen naopačke da biste sakupili seme.
začinsko i lekovito bilje za čuvanje
Biljke za kuvanje koje se dobro suše
- Lovor
- Nana
- Ruzmarin
- Žalfija
- Estragon
- Timijan
Biljke koje se suše za ukrašavanje
- Ljoskavac
- Srebrno cveće
- Mak
- Kotrljan
- Češljika
- Hajdučka trava
Biljke za zamrzavanje
- Bosiljak
- Boražina (cvetovi)
- Krbuljica
- Vlašac
- Komorač (listovi)
- Peršun
- Čubar
Biljke za začinjavanje vinskog sirćeta
- Zova (cvetovi)
- Vlašac (cvetovi)
- Estragon
- Beli luk
- Lavanda (cvetovi)
Indeks običnih i botaničkih naziva nalazi se na
str. 290.
skupiti zajedno s biljkama. Imajte u vidu
da će posle izvesnog vremena gumice pući
i da ih treba zameniti. Ako želite da skup -
ljate seme, labavo vežite veliku papirnu
ke su ili novine preko zrelih cvasti (videti
prethodnu stranu).
Sušenje na rešetkama ili pliticama
Da biste biljke sušili na ravnoj površini,
otkinite listove sa svake stabljike i poređaj -
te ih u jednom sloju na rešetku ili pliticu.
Nastojte redovno da proveravate da li se
bilj ke dobro suše i okrečite često krupnije
listove da bi se ravnomerno osušili.Takođe,
pogledajte da li ima znakova plesni ili tru-
ljenja i uklonite ih. Biljke su spremne za
upotrebu kad postanu krute na dodir, ali
ne i krte. Kad ih zgnječite treba da se mr -
ve, ali ne i raspadaju.
Kad se biljke osuše, spakujte ih u posu-
de s hermetičkim zatvaranjem da biste
spre čili da ponovo upijaju vlagu iz vazdu-
ha. Za to su pogodne staklene tegle, kon-
zerve ili posude s poklopcem koji se zavr-
će. Držite ih na zatamnjenom, prohlad-
nom, suvom mestu. Većina sušenih biljaka
zadržava ukus do godinu dana, ali najbolje
je da pre toga roka obnovite količine.
zamrzavanje
Zamrzavanjem se čuva ukus, ali ne i iz -
gled biljaka. To je odličan način čuvanja
biljaka čiji se listovi ne suše dobro, kao što
su bosiljak, peršun, komorač i vlašac. Da
bis te ih zamrznuli, operite ih, iseckajte i
stavite u posudu za kockice leda. Sipajte
vodu i stavite u zamrzivač. Kad se kockice
zamrznu, izvadite ih i stavite u plastičnu
kesu ili kutiju i držite u zamrzivaču dok
vam začin ne zatreba. Dodajte ih jelu pri
kraju kuvanja. Naročito su pogodne za su -
pe, paprikaše i sosove.
vinsko sirće sa začinskim biljkama
Neke biljke tradicionalno se koriste za
za činjavanje vinskog sirćeta. Takvo sirće je
odličan začin majonezu, prelivima za sala-
te i drugim jelima za čije pripremanje je
ne ophodno. Koristite blago vinsko sirće,
kao što je jabukovo ili belo; balzamiko nije
pogodno, jer mu je ukus već dovoljno jak.
GAJENJE ZAČINSKOG I LEKOVITOG BILJA
293
Recepti sa sušenim biljkama
Jednostavna mešavina
- Ružine latice
- Cvetovi i listovi lavande
- Listovi matočine
- Latice nevena
Koristite jednake količine ovih sušenih bi -
ljaka. Izmešajte ih i ostavite u činiji ili zat-
vorenoj posudi. Kako aroma polako slabi,
do dajte po nekoliko kapi aromatičnog
ulja po vašem izboru da biste obnovili
miris.
Vrećica za opuštajuću kupku
- 1 kašika cvetova kamilice
- 1 kašika cvetova lavande
- 2 kašike ovsene ili kukuruzne prekrupe
Dobro izmešajte sastojke pa ih stavite na
sredinu četvrtastog komada pamučne
tka nine ili velike platnene maramice. Sku -
pite ivice i vežite trakom ili kampom.
Okačite vrećicu tako da je preliva mlaz
tople vode kojim punite kadu. Takođe,
mo žete da je koristite i kao sunđer za ku -
panje, koji ispušta opuštajući, mlečni sok
od ovsene ili kukuruzne kaše.
Vrećica za osvežavanje posteljine ili
odeće
Napravite malu vrećicu od fine pamučne
tkanine. Napunite je jednakom količinom
sušenih biljaka koje možete da birate sa
ovog spiska po sopstvenom ukusu (mo -
žete da koristite i cvetove i listove).
- Lavanda
- Pelen
- Ruzmarin
- Santolina
- Žalfija
- Metvica
- Matočina
čaure maka
Suve čaure maka izgledaju odlično kao
uk ras. Kad im se otvori vrh, seme može
da se istrese kao iz posude za biber.
Nema snažnije veze sa živim zemljištem,
zemljom i godišnjim dobima od hrane koju
ste sami posejali, proizveli i ubrali. Povrće
može da se gaji maltene svuda - nije ne -
ophodno imati tradicionalnu baštu da bi se
proizvodila sigurna, zdrava hrana. Gajenje
nekih vrsta povrća daje brze rezultate - na
primer naklijala semena - i može se jesti
već posle nekoliko dana. Većina može da
se ubere za nekoliko sedmica ili meseci,
ma da nekim vrstama treba više vremena
da počnu da rađaju. Kako se znanje i is -
kus tvo u gajenju povrća povećavaju, logič -
no, sledi želja za gajenjem voća. Ako vam
je i jedno i drugo novo, pametno je poče-
ti nečim manjim i postepeno širiti vidike o
ishrani.
Organsko gajenje povrća je pozitivno,
snažno, ispunjavajuće i (za neke) duhovno
iskustvo. Ono nam, pre svega, pruža du -
boko zadovoljstvo, užitak i predstavlja te -
melj našeg postojanja, a uz to je veoma
korisno za zdravlje. Zajedničko uživanje u
proizvodnji hrane predstavlja najlakši put
prevazilaženja klasnih, rasnih i kulturološ -
kih prepreka. Biljke bilo koje vrste mogu
da zbliže ljude i njihove zajednice, ali ni -
jednoj vrsti to ne uspeva tako dobro kao
biljkama koje jedemo. Koliko god hrane
od lučite da proizvedete i sa kojim se god
ograničenjima sretnete, organsko gajenje
barem malog dela povrća koje jedete za -
do voljava i više od fundamentalne ljudske
potrebe da se hranite zdravim, svežim i
nezagađenim proizvodima. Ovo je takođe
jedan vid vašeg sopstvenog uticaja na širu
okolinu.
Šira slika
Mnoge vrste voća i povrća putuju hilja-
dama kilometara duž planete pre nego što
stignu do cilja. Transport se često vrši avi -
onom, potom motornim vozilima i pri tom
se troše velike količine fosilnih goriva koja
doprinose zagađenju atmosfere i dovode
do globalnog zagrevanja.
Kilometraža koju pređu navodno „sveži”
proizvodi može biti ogromna, što dovodi
do toga da se velika količina hrane jede
da leko od mesta na kojem je proizvedena.
Biljne vrste koje se gaje da budu otporne
na dugo putovanje - a ne zbog hranljive
vrednosti i ukusa - direktan su nusproizvod
gajenje povrća
Povrće je logičan početak za sve koji žele
da preuzmu kontrolu nad onim čime se hrane
Hrana za dušu
Ako gajite povrće u privatnosti svog dvo-
rišta, to praćenje rasta sopstvenih proiz-
voda sve do berbe pružiće vam mir, zado-
voljstvo i zdrav predah od stresa i proble-
ma iz svakodnevnog života.
zašto da proizvodite sopstvene
organske proizvode?
- Proizvodi su svežiji.
- Dobijate proizvode koje ne možete da
kupite.
- Bolji ukus i veća hranljiva vrednost.
- Pozitivna aktivnost koja vas ispunjava i
doprinosi zdravom životu.
- Pomaže da se buduće generacije podu-
čavaju o poreklu hrane.
- Pomaže da se izgrade zajednice.
- Višestruke prednosti za životnu sredinu.
- Kontrola nad onim što jedete.
- Možete to da radite bilo gde.
- Bolje je za prirodu.
širenja monokultura po svetu, ali i globali-
zacije. Ovi rastući sistemi skoro potpuno
zavise od visokog utroška neobnovljivih iz -
vora energije, mineralnog đubriva i sin -
tetič kih hemijskih pesticida. Zabrinutost
zbog bezbednosti hrane je sve veća, od
problema s taloženjem pesticida, do mno-
gih nerešenih pitanja u vezi sa širokom
upotrebom genetski modifikovane hrane.
Dobrobit za životnu sredinu
Proizvodnja sopstvenog povrća, naročito
organskog, obezbeđuje sigurnu, nezaga-
đenu hranu, a ima i mnogo prednosti za ži -
votnu sredinu. Skoro potpuno se eliminiše
prevoženje hrane, organski otpad može da
se reciklira tehnikama kao što je kompos -
tiranje, dok se opasnost po zdravlje sma-
njuje. Sve veća pažnja poklanja se „lokali-
zaciji” hrane, što podrazumeva da se pro -
izvodi koji se gaje lokalno, organskim teh-
nikama koje ne ugrožavaju životnu sredinu
i koriste obnovljive izvore, prodaju direk-
tno stanovništvu tog regiona. Takva inici-
jativa pomaže ljudima da se upoznaju s
poreklom proizvoda koje uzimaju, ali pro -
izvodnja sopstvene hrane i dalje je vrhu-
nac ovog načina gajenja.
Prošlost, sadašnjost i budućnost
Organsko baštovanstvo nije samo osvr-
tanje na prošlost i nostalgija za onim što je
bilo nekad, naročito kad je u pitanju povr-
će. Uspešne tehnike organskog gajenja
raz vijaju se generacijama uz pomoć pos -
matranja, pokušaja i grešaka. Rad u har-
moniji s prirodom omogućava nam da
posmatramo prirodne sisteme izbliza i stal-
no učimo od njih dok otkrivamo nove pris -
tupe proizvodnji hrane i razvijamo nove,
često inovativne, tehnike. Organsko gaje-
nje podrazumeva primenu najnovijih nauč-
nih istraživanja u praksi, odabir kultivisa-
nih vrsta koje su prirodno otporne na šte-
točine i bolesti, koristeći pored novih i
eksperimentalnih i dokazane postupke,
kao i pomaganje i očuvanje mehanizama
za održavanje prirodne ravnoteže.
ORGANSKA BAŠTA
296
genetski modifikovani organizmi
(g.m.O.)
Svi organizmi sadrže gene koji prenose
model tog određenog organizma s jedne
generacije na drugu. U prirodi, vrste koje
nisu srodne ne mogu da se razmnoža vaju
i stoga riblji geni nikad ne bi mogli da
postanu deo neke biljke, ali ova bizarna
ideja danas je stvarnost. Genetski inže-
njering (G.I.) omogućio je prenos genet -
skog materijala s jedne vrste na drugu.
Karakteristike koje nosi novi gen postaju
deo novog organizma. Na pnmer, pirinač
obogaćen vitaminom A ima gene zelen-
kade.
Važna etička i bezbednosna pi tanja pro -
ističu iz upotrebe G.M.O. Iako su oni koji
ih razvijaju, kao i neki drugi, zadovoljni
bezbednošću ove tehnologije za ljudsko
zdravlje i životnu sredinu, mnogi se ne
slažu s tim. Zbog toga genetski modifiko-
vane biljne i životinjske vrste nisu prih -
vat ljive u organskom gajenju.
Genetski modifikovani proiz vodi počeli
su da se upotrebljavaju veoma brzo, bez
opsežnog testiranja, na osnovu pretpos -
tavke da su slični nemodifikovanim vrsta-
ma. Međutim, ovaj proces podrazumeva
stvaranje genetskih kombinacija koje ne
bi mogle nastati prirodnim putem. Kad se
te kombinacije nađu u prirodnoj sredini
geni će bespovratno „pobeći” s genetski
mo difikovane vrste preko bakterija u
zem ljištu ili uz pomoć oprašivanja. Kakav
će biti ishod kad ti geni postanu deo div-
ljih biljnih vrsta, možemo samo da naga-
đamo.
Dok pišemo ovaj tekst genetski modifi-
kovani proizvodi su postali dostupni baš -
tovanima, a na pomolu su novi mirisi i
bilj ne vrste čudnih boja, kao što su plavi
karanfili i ruže, kao i trava koja ne mora
da se kosi. Ove novine mogu da nas koš -
taju više nego što možemo i da zamisli-
mo.
jedinačne biljke ogradicom, staklenim ili
plastičnim zvonom ili nekim drugim zaklo-
nom, naročito dok su mlade.
- Na padini
Napravite nivoe kako biste
sprečili eroziju zemljišta. Postavite leje i
re dove popreko, umesto niz padinu. Imaj -
te na umu da se u podnožju padine često
skuplja mraz.
- Prostor
Izaberite povrće koje odgovara
prostoru koji vam je na raspolaganju. Čak
i male površine mogu da budu izuzetno
pro duktivne kad se za rast koristi i hori-
zontalni i vertikalni prostor. Ne zaboravite
da ostavite prostor za kompost od lišća i
drugi kompost kad pravite plan bašte.
- Psi i lopte
U zavisnosti od toga za šta
još koristite baštu, možda ćete zaključiti
da gajenje povrća jednostav no ne ide uz
ostale aktivnosti za koje se bašta koristi.
metodi gajenja
Ima mnogo načina da se gaji povrće: u
redovima, lejama ili u saksijama; zasebno;
zajedno s cvećem i žbunastim biljkama.
Priprema zemljišta
Možda već imate raskrčeno parče zem -
ljiš ta pogodno za gajenje povrća, ali ako to
nije slučaj, postoje razne organske meto-
de za pripremu zemljišta. Možete da raskr-
čite deo travnjaka, povadite biljke iz cvet-
nih leja ili upotrebite malč (nanos od sitno
iseckanih grana drveća) koji onemogućava
prodor svetlosti kako biste raščistili parce-
ORGANSKA BAŠTA
298
Povrće i podneblje
Na narednim stranicama odrednice „toplo
podneblje” i „hladno podneblje” služe kao
opšta naznaka koja će vam pomoći da
od lučite koje povrće da gajite u kom delu
bašte i da li mu je potrebna neka vrsta
zaš tite. Informacije odgovaraju umere-
nim podnebljima gde nije isuviše velika
razlika između najniže i najviše tempera-
ture. „Hladno podneblje” odnosi se na
pod ručje gde se letnji meseci kreću od
ume reno toplih do svežih, a zimski od
svežih do hladnih, padavina ima cele go -
dine, a letu i zimi prethode proleće i je -
sen. „Toplo podneblje” odnosi se na ono
gde se letnji meseci kreću od toplih do
vrelih, leta su često duga, a zime sveže.
Termini „pod zaklonom” i „nezagrejan
zak lon” označavaju da povrće može us -
pešno da se gaji ispod neke vrste zaklo-
na koji se ne greje - staklenog ili plastič-
nog zvona, ramova, plaste nika, stakleni-
ka (videti
Baštovanstvo u staklenicima,
str. 215).
alat i oprema
Isprobajte alat pre nego što ga kupite ka -
ko biste procenili šta vam najviše odgo-
vara. Sledeće osnovne alatke će vam ola-
kšati poslove u bašti.
- Posude za kompost i kompost od lišća -
za reciklažu zelenog otpada i proizvodnju
poboljšivača zemljišta.
- Baštenske vile - za negu, vađenje kore-
nastih biljaka, rastresanje zemljišta, kao i
pomeranje i mešanje krupnog organskog
materijala sa zemljištem.
- Motika - za površinsku obradu, pravlje-
nje rupa za seme, nasipanje zemljišta,
po vršinsko okopavanje u zavisnosti od
vrs te zemljišta.
- Pločice za natpise - za obeležavanje vrs -
ta i datuma.
- Grabulje - za razbijanje i ravnanje zem-
ljišta, pripremu rupa za sejanje, zatrpa-
vanje zasejanih rupa.
- Ašov - za kopanje, negu, dubinsko rilja-
nje. Koristite ašov s manjom glavom ako
imate problema s leđima.
- Štapovi, žica - za formiranje redova.
- Ašovčić - za ručno plevljenje i pravljenje
rupa za sejanje.
- Kanta - za zalivanje.
- Ručna kolica - za skupljanje i prenoše-
nje krupnog materijala.
Počnite s malom parcelom
Mala parcela laka je za održavanje, a na
njoj može da se proizvede dosta povrća.
Prevelike ambicije mogu da dovedu do
ra zočaranja zbog toga što imate više po -
vrća nego što možete uspešno da gajite.
lu zaraslu u korov (za više detalja videti
Korovi i zaštita od korova
, str. 77 i
Ga jenje
bez obrade
str. 332).
Pre nego što počnete, saznajte više o
svom zemljištu i počnite da ga tretirate or -
ganskim metodima. Koristite đubriva i or -
ganske poboljšivače zemljišta koji su ne -
ophodni za poboljšanje plodnosti (za sve
potrebne informacije videti
Zemljište i bri -
ga o njemu
, str. 32-61).
Planovi i beleške
Čak i ako za početak gajite samo nekoli-
ko vrsta povrća, pametno je da napravite
jednostavan plan plodoreda (videti str.
305-309). Pažljivo pratite šta se dešava to -
kom cele godine kako biste mogli da reši-
te sve probleme i prilagodite uslove prema
potrebi.
Vodite beleške. Najosnovnije beleške uk -
ljučuju zapisivanje na plastičnoj pločici ko -
ja se koristi za označavanje redova, naziva
biljne kulture i datuma kad je posejana.
Ubrzo ćete moći da zabeležite informacije
o rodu, štetočinama i bolestima, vremen-
skim uslovima i šta je dobro rodilo i gde.
Ne brinite ako se sve ne odvija po planu!
Čak će vam i iskusni baštovani reći da se
ponekad iznenade.
PlaniRanje RODa tOkOm
Cele gODine
Planiranje unapred može da vam po -
mog ne da postignete najbolje rezultate u
gajenju povrća, primenite svoju maštu u
praksi i ubirate sveže plodove čitave godi-
ne. Razmišljanje o celoj godini unapred ta -
kođe pomaže da se poslovi dobro raspore-
de. Omogućava vam da odvojite vreme za
važne poslove kao što je pravljenje kom-
posta, skupljanje jesenjeg lišća, mešanje
zelenišnog đubriva sa zemljištem i prime-
nu poboljšivača zemljišta, pored ostalih
uobičajenih poslova kao što su sejanje, sa -
đenje i berba.
Rasporedite berbu
Većina povrća posejanog na proleće
sprem na je za berbu od početka leta do
kasne jeseni. Izbor useva i vrsta, kao i raz-
ličito vreme sejanja i sađenja, pomaže
vam da izbegnete preobilnu berbu leti i
ras poredite vreme berbe na duži vremen-
ski period. U hladnim podnebljima gajite
povrće pod zaklonom i koristite zaštitne
og rade kako biste produžili period berbe.
(Videti
Baštovanstvo u staklenicima
, str.
215-232).
„gladni period”
U hladnim podnebljima period od kraja
zime do kraja proleća tradicionalno je poz-
nat pod nazivom „gladni period” jer u to
vreme u bašti nema mnogo šta da se bere.
Kako biste obogatili ovaj neplodan period,
gajite povrće koje je dovoljno otporno da
izdrži zimu uz pomoć zaklona, na primer
praziluk ili kelj, ili povrće koje izuzetno br -
zo sazreva ako ga posejete početkom pro-
leća, na primer rotkvice i rasad zelene sa -
la te.
Jedna od teškoća je ta što povrće kojim
treba da ispunite „gladni period” mora da
bude u završnoj fazi rasta polovinom leta,
kad je zemljište još pod letnjim usevima. U
tom slučaju posadite letnje useve na ma -
njem prostoru, ili pokušajte da posejete
ma nje letnje useve kao međuuseve u
kom binaciji sa zimskim usevima (za više
in formacija o mešovitoj sadnji videti str.
324).
izbor kultivisanih vrsta
Neke vrste povrća, kao što su kupus (vi -
deti okvir na sledećoj strani), šargarepa,
kar fiol, praziluk, zelena salata, crni luk i
gra šak imaju različite varijetete za različita
go dišnja doba; neke vrste rađaju tokom
ce le godine. Kulture za koje se kaže da su
„brze” ili „rane” naročito su korisne za se -
janje početkom ili krajem sezone rasta jer
su spremne za berbu brže od običnih vrs -
GAJENJE POVRĆA
299
PlODOReD
Plodored je praksa koja podrazumeva
ga jenje srodnog povrća na različitom
mestu na parceli iz godine u godinu. Po vr -
će iz iste botaničke familije (detaljan opis
sledi) podložno je istim bolestima i štetoči-
nama. Na primer, paštrnak pripada istoj
familiji -
Apiaceae
- kao šargarepa, i tako-
đe je omiljena poslastica šargarepinoj mu -
vi.
Neke vrste srodnog povrća mogu lako
da se prepoznaju: sve vrste graška i pasu-
lja pripadaju istoj familiji, kao i crni luk,
kozjak i beli luk. Ali delovi biljke koji se
jedu - njihov oblik i ukus - nisu uvek dobar
pokazatelj za određivanje. Na primer, pro-
kelj očigledno pripada, zajedno s kupu-
som, familiji
Brassicaceae,
ali istoj familiji
pripadaju i broskva, rotkvica i repa. S dru -
ge strane, cvekla je srodna spanaću i blit -
vi. Ponekad se porodična pripadnost vidi
tek kad biljke procvetaju; cvetovi familije
Solanaceae
- paradajza, krompira, paprike
i patlidžana - veoma su slični (videti str.
317).
Ako se članovi iste familije gaje na istom
mestu iz godine u godinu, povećava se
mo gućnost da se štetočine i bolesti u zem-
ljištu trajno nastane. Na malim parcelama
pomeranje povrća samo nekoliko metara
dalje možda neće imati uticaj na suzbija-
nje štetočina i bolesti, ali ipak je korisno
zbog drugih prednosti.
- Raspoloživost hranljivih materija
Raz -
ličite vrste povrća imaju drugačije potrebe
za hranljivim materijama i stoga njihovo
po meranje sprečava siromašenje zemljišta
na jednom mestu, što omogućava da se
ono najbolje što je moguće iskoristi.
- Nega zemljišta
Za neke useve, da bi
us peli, potrebno je da se prihranjuje zem-
ljište; drugi dobro koriste hranljive materi-
je koje su ostale posle pret hodnog useva.
Gajite useve koji imaju slične potrebe za -
jed no kako biste mogli na odgovarajući
na čin da tretirate zemljište za njih. To zna -
GAJENJE POVRĆA
305
kako biste suzbili kupusnu kilu, ali sa mo
ako je neophodno da se podigne nivo pH
vrednosti. Ne stavljajte ga tamo gde gaji-
te krompir jer doprinosi krastavosti.
- Kompost od lišća i drugi poboljšivači
zemljišta niske hranljivosti
Korisni su pre
setve korenastog povrća; stavite ih bilo
gde kao vrstu malča za poboljšanje zem -
ljiš ta, naročito za vreme zime.
- Zelenišna đubriva
Proverite kojoj fami-
liji zelenišno đubrivo pripada i upotrebite
ga posle useva iz iste familije. Na taj način
će se problem koji može pogoditi tu fami-
liju prvo pojaviti kod zelenišnog đubriva
umesto kod useva. Koristite ga zimi, za
setvu krajem leta ili na jesen. Ne koristite
ozimu raž pre neposredne setve sa zdru-
ženim usevom jer pri razlaganju sprečava
klijanje drugog semena.
gajenje višegodišnjeg povrća
Višegodišnje povrće koje može da stoji
na istom mestu mnogo godina očigledno
ne učestvuje u uobičajenom plodoredu.
Naj bolje je da špargli i rabarbari namenite
zasebne leje. Druge vrste, kao što su arti-
čoka i raštan, idealne su za ograničavanje
parcele. Divlji spanać i kiseljak takođe mo -
gu da se udenu na krajeve parcele.
Kao za sve višegodišnje biljke, odgova-
rajuća priprema zemljišta, koja obuhvata
uklanjanje svih višegodišnjih korovskih bi -
ljaka, neophodna je pre sejanja (videti str.
171, kao i
Povrće i salatne biljke, od A do
Ž,
str. 341). Kad odlučite da ih obnovite,
nemojte da ih sejete na istom mestu.
Proveravajte bolesti i štetočine na višego-
dišnjim biljkama, naročito na onim koje su
iz jedne od većih familija, na primer više-
godišnje brokule. Štetočine i bolesti koje
se dugo zadrže na višegodišnjim biljkama,
mogu da zaraze i druge biljke.
GAJENJE POVRĆA
307
Osnovni plodored za umerena
podneblja
Svake godine pomerajte grupe useva u
smeru suprotnom od kazaljke na satu
Parcela 1: Solanaceae, cucurbitaceae
Stavite kompost na proleće, potom gajite
krompir, paradajz i tikvice. Nakon berbe,
posejte/posadite beli luk, praziluk i osta-
vite zelenišno đubrivo za poboljšanje
zem ljišta.
Parcela 2: Alliaceae, Papillionaceae
Posle berbe belog luka i praziluka poseja-
nog prethodne godine (videti parcelu 1),
gajite grašak i pasulj. Posejte grahoricu
za zelenišno đubrivo preko zime, ali do -
dajte kreč jer ćete nastaviti s kupusnja-
čama.
Parcela 3: Brassicaceae
Šargarepa, paštrnak, celer, cvekla, spa-
nać, blitva (dole), zelena salata kao
međuusev. Preko zime ostavite ozimu raž
ili heljdu kao zelenišno đubrivo.
Parcela 4: Apiaceae, Chenopodiaceae
Gajite letnje kupusnjače, a potom posa-
dite jesenje kupusnjače, zelenu salatu i
druge vrste kao međuusev. Dodajte kom-
post na proleće i leto. Malčirajte jesenje
kupusnjače kompostom od lišća preko
zime.
Plodored za topla podneblja
Parcela 1: Dodajte kompost na proleće.
Ga jite paradajz, patlidžan i papriku, a po -
tom beli luk ili crni luk preko zime.
Parcela 2: Posle crnog i belog luka pret-
hodne godine (videti parcelu 1) gajite sa -
latu preko zime. Dodajte kompost od liš -
ća na proleće.
Parcela 3: Dodajte đubrivo na proleće,
po tom gajite bundeve, tikve i tikvice.
Parcela 4: Kukuruz šećerac uz salatu kao
međuusev početkom sezone. Posle do -
daj te zelenišno đubrivo.
ORGANSKA BAŠTA
308
Ovaj plan će obezbediti dobar izbor sezon-
skog povrća, svežeg i skladištenog. Cveće
je za branje, a začinsko bilje za kuhinju. I
jedno i drugo će privući korisne insekte.
Usevi ostaju grupisani i pomeraju se u
prav cu kazaljke na satu svake godine.
Prva godina
1 4
2 3
Druga godina
2 1
3 4
Treća godina
3 2
4 1
Četvrta godina
4 3
1 2
Usevi iz grupe 1 (gore levo)
Usevi iz familije
Solanaceae i Cucurbitace -
ae koriste mnogo hranljivih materija. Na
proleće dodajte ozimu raž (videti grupu 4),
a zatim stavite kompost. Posle vađenja ra -
nog krompira posadite
Alliaceae preko zi -
me; nije im potrebno prihranjivanje.
Usevi iz grupe 2 (na sledećoj strani, gore
levo)
Mahunarke, kao što su grašak i pasulj,
hrane se same, ali koristiće im malč od liš -
ća. Povadite deo crnog luka preko zime...
četvorogidišnji plodored za hladna podeblja
(Razmera: 1:50)
BRaSSiCaCeae – Familija
kUPUSnjača
Predstavnici familije
- Bela slačica*
(Sinapsis alba)
- Rukola**
(Eruca vesicaria)
- Brokule
(Brassica oleracea
grupa
italica)
- Prokelj
(Brassica oleracea
grupa
gemmi-
fera)
- Kupus
(Brassica oleracea
grupa
capitata)
- Karfiol
(Brassica oleracea
grupa
botrytis)
- Kineski kupus
(Brassica rapa
grupa
peki-
nesis)
- Krecava salata* **
(Lepidium sativum)
-
Brassica napus
- Raštan
(Brassica oleracea
grupa
acepha-
la)
- Keleraba
(Brassica oleracea
grupa
gon-
gylodes)
- Mizuna**
(Brassica rapa
var.
nipposinica)
Brassica hirta
**
Brassica juncea
**
- Kineski kupus**
(Brassica rapa
grupa
chi nensis)
- Rotkvica**
(Raphanus sativus)
- Broskva
(Brassica napus
grupa
napobra -
ssica)
- Divlji karfiol
(Crambe maritima)
-
Brassica oleracea
(grupa
italica)
- Repa ugarnjača
(Brassica rapa
grupa
ra -
pi fera)
- Dičak
(Barbarea verna)
* Zelenišna đubriva
** Pogodne za dobijanje mladica
Predstavnici velike i raznolike familije ku -
pusnjača gaje se zbog listova, glavica, ko -
rena, stabla ili izdanaka. Odgovaraju im
hladni, vlažni uslovi i veoma su hranljivi i
bogati mineralima i vitaminima. Mnogo po -
vrća koje se konzumira i dobro je poznato
„u zapadnom delu sveta”, na primer karfiol
i kupus, pripada familiji kupusnjača; tu
spa da i povrće orijentalnog porekla kao
što su kineski kupus i mizuna. Neke vrste,
na primer lisnati kelj, brokule s mnogo gla-
ORGANSKA BAŠTA
310
zaštita useva.
Kupusnjače će verovatno
imati veliki udeo u usevima koje gajite i stoga
je važ no da napravite dobar plodored kako bi
se sprečila kupusna kila (1), najozbiljnija
bolest koja napada kupusnjače. Bez biljke
domaćina spore kupusne kile mogu da preži-
ve u zemljištu 20 godina. Trudite se da ne
zarazite biljke i zemljište. Larve ku pusne
muve napadaju korenje biljaka iz ove familije
što dovodi do toga da biljka propada i vene
(2). Mladice mogu da se zaštite kragnom pro-
tiv kupusne muve (5) ili pokrivanjem redova.
Pokrivanje redova može da se koristi da bi se
mladice zaštitile od lisnih vaši, a mreža je
dobra zaštita od nekih vrsta ptica.
Od kraja proleća razni moljci i leptiri, kao
što je leptir kupusar, polažu jaja (3) na kupu-
snjače. Gusenice (4) koje se raz vi ju mogu da
se otklone ručno ako ih pre toga ne uklone
korisne ose.
Pošto preko cele godine može da se gaji
neka od brojnih kupusnjača, postoji opas nost
da se namnože kupusni moljci i lisne vaši.
Isplati se jednom godišnje da se uklone iz
bašte sve kupusnjače - na pri mer u rano pro-
leće - kako bi se zaus tavilo razmnožavanje
štetočina.
Više informacija i saveta naći ćete u delu
Problemi s biljkama, od A do Ž, str. 397.
vica i kelj, dugo se razvijaju, ali veoma su
otporne i služe kao odlična hrana tokom
zime. Prazno zemljište koje ostaje između
većih zimskih kupusnjača može da se isko-
risti za useve koji se brzo razvijaju i me đu -
useve. Međutim, pažljiv izbor sorti vrsta
kao što su kupus i karfiol i mali razmak pri-
likom njihovog sejanja može da proizvede
manje glavice, pogodne za jedan obrok.
Ne ke kupusnjače imaju odlične mladice
ko jima može da se osveži uobičajena sala-
ta od zeleniša (videti str. 337).
Obrada zemljišta i plodored
Kupusnjačama je potrebno plodno zem-
ljište koje dobro zadržava vlagu. U plodo-
redu ova porodica sledi mahu narke, kao
što su grašak i pasulj, koje fiksiraju azot
(str. 314). Usevi od kojih se pravi zelenišno
đubrivo, na primer, grahorica ili detelina,
obezbeđuju lisnatim kupus njačama sav
potreban azot. Ako nemate zelenišno
đubri vo, u leje kupusnjača možete da do -
da te srednje hranljiv poboljšivač zemljišta,
kao što je kompost. Kiselom zemljištu tre -
ba da se doda kreč pre gajenja kupusnja-
ča.
Kupusnjače se lako gaje iz semena ili
sađenjem rasada. Zapadne vrste obično se
seju na proleće i leto; orijen talne vrste
naj bolje je sejati kad dani postanu kraći u
drugoj polovini leta - na taj način ćete
dobiti korisne jesenje useve. Usevi koji br -
zo rastu, na primer rukola i rotkvice, brzo
će biti spremni za berbu ako se seju direk-
tno u zemljište; keleraba i brokule mogu
bi ti spremni za berbu već posle 8 sedmica.
Uzastopno sejanje obezbediće stalan priliv
plodova. Međutim, velikom broju kupus -
nja ča potrebni su meseci do punog zrenja.
Izbegnite da vam zemljište dugo bude za -
uzeto tako što ćete ove vrste posejati u kli-
jalište ili u ćelije i presadite ih kad zemljiš -
te bude slobodno.
GAJENJE POVRĆA
311
Upoznajte familiju
Svi članovi ove raznolike grupe, u koju
spa daju jednogodišnje, dvogodišnje i vi -
še godišnje biljke, na kraju će razviti isti
ka rakterističan cvet sa četiri latice raspo-
ređene u obliku krsta.
Neke vrste kupusnjača mogu da se beru
skoro u bilo koje doba godine. Ovi lisnati
usevi podrazumevaju lisnati kelj (1) i zim-
ski (2), prolećni (3) i letnji kupus (videti
str. 300). Jedu se mlade glavice brokula
kalabreze, karfiola (4) i brokula s mnogo
glavica. Kelj pupčar duž visokog stabla
raz vija male glavice koje liče na kupus.
Krecava salata, slačica, rotkvica i
brassi-
ca napus koriste se kao izdanci i mnoge
mogu da se jedu još kao mladice. Vi še -
godišnja kupusnjača raštan gaji se zbog
čvrstih izdanaka koji se beru od sredine
do kraja zime. Keleraba ima čvrstu sočnu
debelu stabljiku. Rotkvica može da se ga -
ji i zbog njenih pikantnih mahuna.
Usevi koji se gaje zbog korena uključu-
ju broskvu, repu i rotkvice. Prolećne i let-
nje rotkvice obično imaju mali koren,
osim dugih belih japanskih rotkvi. Zimske
rotkvice su mnogo veće.
Orijentalne kupusnjače kao što je kines -
ki kupus i smeđa slačica rastu brzo i daju
ukusne hranljive listove i izdanke koji su
dobri za salatu i brzo prženje.
Neke kupusnjače imaju karakterističan
ukus koji podseća na senf, ali druge, kao
što su keleraba i brokule imaju nežniji
ukus. Mnoge mogu da se jedu presne,
kao i kuvane ili iz turšije.
Kupusnjače možda nisu pravi izbor za
uk rasnu baštu, ali neke izgledaju veoma
atraktivno. Crveni, „kovrdžavi” i reckavi
lis nati kelj može zimi da izgleda veoma
upečat ljivo. Keleraba, zelena ili ljubičasta,
često predstavlja interesantan dodatak
baš ti, dok pepeljastozeleni kupus ili kar-
fiol mogu da budu savršena pozadina za
jednogodišnje biljke jarkih boja. Orijen -
talna vrsta
brassica juncea i neke vrste
„minijaturnog” kupusa mogu da se upot -
rebe za oivičavanje leja.
toga se obično sadi na jesen. Kozjak tako-
đe može da se seje na jesen, a za ranu
ber bu kasno leto je vreme za setvu japan-
skih varijeteta crnog luka.
zemljište i planiranje prostora
Pripadnici ove familije vole vlažno, rela -
tiv no plodno zemljište. Izbegavajte obilno
prihranjivanje koje pospešuje razvoj boles -
ti i smanjuje trajanje skladištenja. Dovolj -
no je zemljište koje je prihranjeno za pret-
hodne useve kao što su krompir ili kupus -
njače. Na siromašnijem zemljištu praziluku
će koristiti đubrivo srednje do visoke hran-
ljivosti.
Crni luk i praziluk dobro podnose različi-
te varijante raspoređivanja biljaka (videti
st 321), što možete da iskoristite da biljka
dostigne veličinu koja vam odgovara. Tan -
ki, ukusni praziluk može da se gaji na ras -
tojanju od samo 5 cm.
CUCURBitaCeae - Familija
tikava
Predstavnici familije
- Tikvica, bundeva, letnja tikva
(Cucurbita
pepo)
- Krastavac, kornišon
(Cucumis sativus)
- Lufa
(Luffa cylindrica)
- Dinja
(Cucumis melo)
- Bundeva, muskatna bundeva, zimska
tikva
(Cucurbita maxima, C. moschata ili
C. Pepo)
- Lubenica
(Citrullus lanatus)
Predstavnici familije tikava obično su
buj ne biljke velikog upadljivog lišća i žutih
cevastih cvetova. Potrebno im je mnogo
prostora. Varijeteti koji imaju vreže mogu
da se usmere i da se penju po lučno pos -
tavljenim grančicama ili uz mrežu. Žbunas -
ti varijeteti se manje granaju.
Ova familija najviše se gaji zbog plodova
koji mogu da se jedu i dok su mladi i kad
sazru. Plodovi su predivnih boja, oblika i
ve ličina. Jestivi su i cvetovi i semenke. Sve
vrste su osetljive jednogodišnje biljke koji-
ma su potrebni topli uslovi da bi se razvi-
jale. U hladnim podnebljima tikvice, bun-
deve, tikve i krastavci mogu rađati na ot -
vorenom ako rastu na toplom i presađuju
se u toplo zemljište, posle mrazeva. U top -
lijim regionima mogu da se seju direktno u
zemljište na otvorenom. Dinjama su pot -
reb ni topli uslovi i nekad treba da se gaje
u hladnom stakleniku ili ramu. Krastavcima
takođe prijaju topli vlažni uslovi u stakleni-
ku ili plasteniku. Krastavci, tikvice i letnje
tikve jedu se mladi i redovno se beru kako
bi biljke nastavile s rađanjem. Obično su
blagog ukusa. Dinje se beru kad su zrele,
a bundeve i zimske tikve ostavljaju se da
sazru na biljci kako bi dobile debelu koru
zbog skladištenja. Neke su sočne i blagog
ukusa, dok su druge mesnate i imaju sna-
GAJENJE POVRĆA
313
zaštitite useve.
Neke sorte krastavca po -
ka zuju otpornost na mozaičnu prošaranost
lis ta (gore). Zaštitite mladice od puževa go -
la ća. Pepelnica može da bude znak da je
zem ljište suvo; ako se javi krajem godine ne -
će ugroziti rod. Pod zaklonom se mogu kori -
stiti biološke metode za kontrolu običnog pa -
učinara. Plodored, dobra ventilacija i higijena
najbolja su odbrana od bolesti kao što su ga -
rež i trulež (vidi sliku u koloru na str. 462).
Očaravajući plodovi
Sve tikve, čak i obične baštenske tikvice
upe čatljivo izgledaju. Tikve se javljaju u
naj različitijim oblicima, od blistave svetilj-
ke kao što je „atlantski džin”, do osobe-
ne, prema unutra zamotane „Turčinove
ka pe”.
žan slatkast ukus - odlične su za supe i
čorbe.
gajenje useva
Svim predstavnicima ove familije koristi
primena srednje hranljivog poboljšivača
zem ljišta kao što je kompost. Ako ih ne
gajite u posudama nije potrebno dodatno
prihranjivanje. Kod plodoreda na otvore-
nom mogu da se uključe u leje na kojima
se gaji krompir ili kupusnjače, ili može da
im se dodeli posebna parcela.
Kad se poseju, većini tikava ne treba
mno go pažnje i dobre su za suzbijanje ko -
rova. Dinje i krastavci u stakleniku zahte-
vaju više oblikovanja, zalivanja i prihranji-
vanja.
U većini slučajeva cvetovi - koji su ili
žen ski ili muški - moraju da se opraše da
bi proizveli plod. Međutim, krastavci iz
plas tenika će biti gorki ako se opraše. Upo -
trebom „ženskih” hibrida izbegava se ukla-
njanje muških cvetova da bi se sprečilo
oprašivanje.
PaPiliOnaCeae - Familija
lePtiRnjača
Predstavnici familije
- Lucerka*
(Medicago sativa)
- Povrtarski zvezdan
(Lotus tetragonolo-
bus)
- Bob
(Vicia faba)
- Detelina*
(Trifolium spp.)
- Grahorica*
(Vicia sativa)
- Piskavica*
(Trigonella foenum-graecum)
- Krmni bob*
(Vicia faba)
- Ukrasni grašak
(Dolichos lablab)
- Plava lupina*
(Lupinus angustifolius)
- Grašak
(Pisum sativum)
- Mnogocvetni pasulj
(Phaseolus coccine-
us)
- Boranija
(Phaseolus vulgaris)
- Dunjica*
(Medicago lupulina)
* Zelenišno đubrivo
Povrće iz ove familije, nekad poznate
pod nazivom
Leguminosae
(mahunarke), i
dalje se obično tako naziva. Gaji se pre
sve ga zbog jedrih mahuna i zrna. Za ma -
hunarke je tipično da u korenu imaju kvrži-
ce koje fiksiraju azot iz vazduha. Kad kvrži-
ce istrule, azot se razlaže u zemljište i zbog
toga je zelenišno đubrivo od ovih biljaka
veoma korisno.
Grašak i bob su čvrsti usevi kojima pogo-
duje hladno podneblje jer se najbolje raz-
vijaju na temperaturi ispod 15°C. Boranija
i mnogocvetni pasulj manje su otporni na
mraz i potrebni su im topliji uslovi za rast.
Mlade mahune boba i vrhovi izdanaka
mo gu da se jedu, ali glavni usev su zele-
na, bela ili crvena zrna. Zrno graška tradi-
cionalno se vadi iz mahuna, ali kod graška
šećerca i slatkog graška jedu se cele ma -
hune.
ORGANSKA BAŠTA
314
zaštitite useve
Primenjujte plodored kako biste izbegli
tru lež korena.
Seme graška i pasulja posejano u rano
proleće mogu da pojedu miševi. Ukoliko
postavite zamke ispod žičane mreže, kas -
nija setva će verovatno biti sigurna.
Graškov i pasuljev žižak buši lišće od ra -
nog proleća. Biljke koje dobro napreduju
obično mogu da prevaziđu pretrpljenu
šte tu; mladice mogu da se zaštite prekri-
vačem koji se stavlja odmah posle setve.
Crna pasuljeva vaš prvo se pojavljuje na
vrhovima boba. Otkinite zaražene izdan-
ke. Rana setva manje podleže napadu.
Ra na i kasna setva graška mogu da po -
mog nu da se izbegne graškov smotavac
či je larve jedu zrno.
Siva plesan je rana bolest, česta kad je
zemljište vlažno. Pepelnica se obično po -
javljuje na grašku kasnije u sezoni kad je
zemljište suvo.
Mlada boranija i mnogocvetni pasulj
priv lače puževe i puževe golaće. U hlad-
nijim podnebljima bolje je da prve useve
presadite nego da ih sejete direktno u
zemlju, a za dodatnu zaštitu stavite sta-
klena ili plastična zvona.
Više saveta naći ćete u delu
Problemi s
biljkama, od A do Ž, str. 397.
ko ren glavnog useva skladišti se za upot -
rebu tokom zime. Kultivisane vrste koje ne
precvetavaju koriste se za ranu setvu.
lisnate cvekle
Lisnata cvekla i blitva često se mešaju.
Pr va ima velike listove umerenozelene bo -
je; druga obično ima sjajne tamnozelene
listove s širokom istaknutom središnjom
žilom koja se može jesti kao zasebno povr-
će. Boja centralne žile može biti bela, žuta,
narandžasta, svetloljubičasta i jarkocrve-
na. Lisnata cvekla i blitva lako se gaje; ma -
nje su podložne precvetavanju od spana-
ća, nekoliko meseci mogu neprestano da
se beru i dobro podnose niske zimske tem-
perature. Dve setve, jedna na proleće i
jed na na jesen, trebalo bi da budu dovolj-
ne za rod preko cele godine.
Divlji spanać, malo poznata višegodišnja
biljka, stara je salatna biljka. Listovi mogu
da se beru početkom godine; jedu se i
cvetni izdanci. Pogoduje joj kvalitetno bo -
gato zemljište i delimično trpi hlad.
gajenje useva
Usevi iz ove familije vole plodno zemljiš -
te koje se ne isušuje lako. Često su uklju-
čeni u plodored zajedno s korenastim po -
vrćem, na zemljištu koje je poboljšano za
prethodne useve. Na siromašnijem zem -
ljiš tu prijaće im malč od đubriva srednje
hranljivosti. Lisnata cvekla i blitva mogu da
se gaje u ćelijama za presađivanje, a za
cveklu je poželjno da se seme seje u grupi,
na jednom mestu (videti str. 323). Sve vrs -
te mogu da se gaje u hladnom stakleniku
van sezone.
aSteRaCeae – Familija
glavOčika
Predstavnici familije
- Karda
(Cynara cardunculus)
- Cikorija
(Cichorium intybus)
- Endivija
(Cichorium endivia)
- Artičoka
(Cynara scolymus)
- Čičoka
(Helianthus tuberosus)
- Zelena salata
(Lactuca sativa)
- Beli koren
(Tragopogon porrifolius)
- Crni koren
(Scorzonera hispanica)
Povrće iz familije glavočika obuhvata
raz ličite biljke, od jedre jednogodišnje ze -
lene salate, do veličanstvene višegodišnje
artičoke koja može izrasti i do 2,5 m. U za -
visnosti od useva, mogu da se jedu izdan-
ci, lišće, cvetne glavice, koren ili gomolji.
Zelena salata je verovatno najraspros -
tra njeniji pripadnik ove familije i konzumi-
ra se zajedno s cikorijom i endivijom kao
salata. Sve tri vrste, raznolikih listova i bo -
ja, mogu da deluju izuzetno dekorativno.
Ne ke kultivisane vrste zelene salate daju
listove skupljene u glavicu; pojedinačni lis -
tovi mogu i do nekoliko sedmica da budu
po godni za branje kod vrsta čiji su listovi
„slo bodni”. Cikorija i endivija često se blan-
širaju kako bi im se umanjila gorčina, a ko -
ren cikorije može se izvesti da proizvede
svet le mlade izdanke poznate pod nazivom
„čikoni”. Odabirom kultivisanih vrsta i gaje-
njem pod zaštitom staklenog ili plastičnog
zvona ovi usevi obezbediće vam lisnatu sa -
latu cele godine. Takođe, dobro napreduju
u hladnom stakleniku i mogu da posluže
kao koristan rasad za naizmenično sađenje
i za gajenje u posudama.
Čičoke se jednostavno gaje. One proiz-
vode čvrste jestive gomolje, a rastu i do
2,5 m visine. Neke kultivisane vrste imaju
pomalo neočekivan cvet koji liči na prepoz -
natljiv cvet suncokreta - brojne sitne latice
oko centralne cvasti.
Kad se ostave da procvetaju višegodiš-
nja artičoka i karda, veoma sličnog izgle-
da, imaju velike cvetove koji liče na cvet
ORGANSKA BAŠTA
316
zaštitite useve
S usevima iz ove familije ima manje prob -
lema, iako neki hoće da precvetaju u lo -
šim uslovima. Repina muva malo utiče na
koren, ali će oštetiti lisnati usev. Otkinite
oštećeno lišće i izgnječite larve u tuneli-
ma. Kad je visoka vlažnost, plamenjača
može da bude problem za mladi spanać.
čička. Koren karde blanšira se na jesen;
ve liki još neotvoreni cvetni pupoljci artičo-
ke jedu se početkom leta.
Beli koren i crni koren malo su poznati
ko renasti usevi. Beru se na jesen, a zimi
se, po potrebi, vade. Narednog proleća iz -
danci mogu da se jedu blanširani ili se os -
tavljaju da bi dali jestive cvetne pupoljke.
zemljište i raspored
Biljke iz ove porodice vole vlažno zem -
ljiš te. Lisnati usevi uključuju se u plodored,
ili mogu da se stave među ukrasne biljke.
Karda i artičoka traže mnogo mesta i ne bi
odudarale među ukrasnim biljkama po ivi-
cama parcele. Korenasti usevi mogu da se
uključe u plodored zajedno s ostalim kore-
nastim biljkama, dok čičoke pružaju dobru
zaštitu od vetra.
SOlanOCeae – Familija
POmOĆniCa
Pripadnici familije
- Krompir
(Solanum tuberosum)
- Paradajz
(Lycopersicon esculentum)
- Paprika
(Capsicum annuum grupa gros-
sum)
- Ljuta paprika
(Capsicum annuum
grupa
Longum)
- Ljuta papričica
(Capsicum frutescens)
- Patlidžan
(Solanum melongena)
Iako nije otporan na mraz, krompir dob -
ro uspeva u hladnim podnebljima. Ostalim
pripadnicima ove familije - paradajzu, pat-
lidžanu i paprici - potrebni su topli uslovi i
dosta svetlosti. Ovo su popularni usevi za
gajenje u hladnom stakleniku ili plasteniku
(str. 223-224), ali seju se i u zatvorenom,
a potom presađuju napolju kad uslovi bu -
du primereni.
Uvek dosta krompira
Krompiru treba dosta mesta, ali se lako
gaji. Dobar je za skladištenje preko zime.
Krompir se sadi u vidu krtola. Uvek ko -
ris tite proverene „semenske” krtole. Obič -
no se seje na proleće; setva krajem leta uz
zaštitu može dati zimski usev (videti str.
226). Neke vrste krompira proizvode pravo
seme u malim plodovima koji liče na para-
dajz, ali ono se retko koristi za gajenje (i
otrovno je ako se jede).
Osetljivi plodovi
Samostalno gajen paradajz koji se osta-
vi da sazri na biljci boljeg je ukusa od svih
koje možete da kupite u prodavnici. Raz -
no likost vrsta koje su na raspolaganju baš -
tovanima opet je neverovatna - od žbu -
nas te biljke umerenog rasta koja se lako
gaji, do „neodređenih” vrsta koje mogu da
izrastu više metara; od malenih plodova
ve ličine treš nje, do onih koji sami mogu da
posluže kao čitav obrok, crveni, žuti, na -
ran džasti i zeleni. Paradajz može da se gaji
GAJENJE POVRĆA
317
zaštitite useve
Među glavočikama zelena salata je naj-
podložnija štetočinama i bolestima. Uobi -
čajene štetočine uključuju puževe golaće,
sovice, lisne vaši i korenove vaši. Mlade
bilj ke mogu da se zaštite od puževa gola-
ća preprekama i zamkama. Slomljena
ljus ka od jajeta ima kratkoročno zaštitno
dejstvo.
U zaštićenom prostoru problem pred -
stav ljaju plamenjača i siva plesan
(botry-
tis), naročito u hladnim, vlažnim uslovi-
ma. Plodored, održavanje higijene i dob -
ra ventilacija mogu da umanje problem.
Postoje kultivisane vrste otporne na va -
ši, plamenjaču i razne fiziološke proble-
me.
Samo zelena salata
Familija glavočika pored useva obuhvata
i ukrasne biljke, na primer lepe kate i hri-
zanteme i korove kao što je maslačak.
ili kamenito, razmišljajte o gajenju rane
šar garepe u posudama (videti str. 209).
Celer i korenasti celer će precvetati ako
se ne vodi računa o rastu. Najbolje je da ih
sejete u ćelijama i presadite kad se zem -
ljiš te ugreje. Zemljište treba da bude bo -
gato organskim materijama kako se ne bi
isušilo, a dodaje mu se poboljšivač srednje
do visoke hranljivosti.
Iako je pripadnicima ove familije potreb -
no različito zemljište, drže se zajedno u
uobi čajenom plodoredu jer su podložni is -
tim problemima. U sistemu leja, kad je
par cela izdeljena na više od četiri jasno
po deljena dela, mogu da im se dodele za -
sebne leje.
Sejanje i Sađenje POvRĆa
U ovom delu bavićemo se gajenjem po -
vrća na otvorenom. Biljke mogu da se gaje
i u stakleniku ili nekom drugom zaštiće-
nom prostoru kako bi se izbegli nepovoljni
spoljašnji uslovi, ili jednostavno zato što je
pogodnije. Više detalja pronaći ćete u delu
Gajenje biljaka
, str. 102;
Baštovanstvo u
sta klenicima
, str. 215; i
Povrće i salatne
biljke, od A do Ž
, str. 341.
izbor semena
Organsko seme proizvodi se prema prih-
vaćenim organskim standardima bez upot -
rebe mineralnog đubriva i pesticida. „Kon -
vencionalno” seme proizvodi se uz pomoć
mineralnog đubriva i pesticida i može da
se koristi ako ne postoji organska alterna-
tiva.
Kad god je moguće, koristite kvalitetno
organski proizvedeno seme proverenog
po rekla, ili ga sami proizvodite. Ako ne
pos toji organsko seme proverite na pako-
vanju semena u ponudi da li je posle berbe
tretirano pesticidima.
Tradicionalne sorte (videti str. 12) mogu
da se nabave razmenom semena. Kul ti vi -
sane vrste dobijene tehnikama genetske
modifikacije (G. M., videti str. 296) nisu
pri merene za organsko gajenje.
Oblici semena
U prodaji obično može da se nađe osu -
še no seme u rinfuzu, zapakovano u najlon
ili papir. Različiti tretmani i načini olakšava-
ju sejanje i doprinose boljim rezultatima.
- Obložena/peletirana semena
Svaka se -
menka oblaže se glinom ili dijatomejskom
zemljom kako bi rukovanje i sejanje bilo
lak še. Prvo se uverite da u oblozi nema
pes ticida.
- Prajmirano seme
Seme se naklijava u
idealnim uslovima i potom se „suši” pre
prip reme za sejanje ili čuvanje na 5°C.
Bilj ke niču veoma brzo i ujednačeno bez
ob zira na fluktuaciju temperature zemljiš -
GAJENJE POVRĆA
319
zaštititi useve
Korenasti usevi nekad se račvaju u kame-
nitom zemljištu. Najveća štetočina za ovu
familiju je šargarepina muva; njena larva
se hrani korenom svih pripadnika porodi-
ce. Bledi listovi obično se primete pre
nego što dođe do oštećenja korena.
Prep reke i pokrivanje redova najbolja su
zaštita.
Itersonilia pastinaceae, bolest koja na -
pa da samo paštrnak, pogoršava se ako je
biljku napala i šargarepina muva. Spre ča -
vaju je malo rastojanje između biljaka i
dobra vlažnost zemljišta.
Trulež korena napada ovu i nekoliko
dru gih familija, naročito kad je zemljište
pre više vlažno. Na tom mestu bar četiri
godine nemoj te gajiti biljke podložne tru-
leži.
ta. Naklijava se seme šargarepe, celera,
praziluka, peršuna i paštrnaka.
- Trake
Seme se stavlja na biorazgradive
papirne trake koje se polažu u redove.
Zah valjujući ovim trakama sejanje je brzo
i lako, a redovi stalno savršeni. Nije pot -
reb no proređivanje.
Seme uvek držite na hladnom, mračnom
mestu. Više detalja o čuvanju i roku traja-
nja semena videti na str. 120.
Umesto semena
Neke vrste povrća razmnožavaju se ve -
getativno - na primer iz krtola i izdanaka.
To se dešava zato što retko daju seme, ili
su biljke koje se gaje iz semena veoma
raz novrsne, ili zato što je vegetativno raz-
množavanje brže. Čak i kad je moguće
gajenje iz semena, možda će vam više
odgovarati da kupite rasad. To će vam
omo gućiti da uštedite vreme - na primer,
špargla ne rađa sve do treće godine i sto -
ga se obično sade jednogodišnje biljke,
od nosno izdanci.
Usevi kao što su paradajz i krastavac
naj bolje niču u toplim uslovima koje ne
mo žete uvek da obezbedite. Kupovinom
rasada izbeći ćete ovaj problem, a verovat -
no ovakav način gajenja neće biti mnogo
skuplji ukoliko vam je potreban mali broj
biljaka. Čak i najobičnije povrće kao što je
kupus ili kelj pupčar može da se kupi u ob -
liku namenski gajenih „ponika” ili rasada.
To je korisno ako imate ograničen prostor,
vreme i uslove za gajenje. Rasad verovat -
no možete da kupite u mestu u kom živite
ili da poručite poštom. Ako poručujete
poš tom, paket otvorite čim ga dobijete,
za lijte biljke i stavite ih na dobro osvetlje-
no mesto. Kad god je moguće, kupujte or -
ganski gajene biljke, izdanke ili krtole.
Sejanje povrća
Ako sejete na otvorenom, seme možete
sejati direktno u zemljište u kojem će bilj-
ke rasti i zreti, ili u posebne posude ili kli-
jališta odakle ćete ih kasnije presaditi. Po -
sude se često koriste za kupusnjače koje
zauzimaju mnogo mesta u relativno du -
gom vremenskom periodu. Biljke mogu da
se odgaje u stakleniku, na osunčanom
pro zoru ili u nekom drugom zaštićenom
pros toru kako bi se izbegli nepovoljni spo-
ljašnji uslovi ili jednostavno zbog ostalih
pogodnosti.
grejanje zemljišta
Povrće koje uspeva u hladnim podneblji-
ma proklijaće na proleće čim temperatura
zemljišta dostigne 5°C ili više. Usevima ko -
jima pogoduje toplije podneblje, na pri-
mer, cvekli, potrebno je najmanje 13°C i
ne sme se sejati ili saditi dok ne prođe
period mrazeva. Zemljište može da se ug -
re je pre sejanja uz pomoć staklenog ili
plas tičnog zvona, prekrivača za redove ili
cr nog najlona. Crni malč takođe se brzo
ORGANSKA BAŠTA
320
Hibridi F1
Seme nekih sorti povrća ima oznaku „F1”.
To znači da spada u hibride F1 - potom-
stvo dobijeno ukrštanjem dve odabrane
bilj ke-roditelja. Hibridi Fl generacije obič -
no su veoma bujni, ujednačeni i daju ve -
će prinose. Često su otporni na određene
štetočine i bolesti i neki mogu da se nađu
kao organski proizvedeno seme. Jedan
od glavnih nedostataka hibrida F1 je to
što biljke posejane u isto vreme obično i
rađaju u isto vreme. Ovo može da se iz -
begne uzastopnim ili ponovljenim seja-
njem tokom dužeg vremenskog perioda.
zamena za seme
Isto kao što će krtole krompira ostavljene
na suncu početi da klijaju, tako se i druge
vrste razmnožavaju vegetativnim putem.
Čičoke se gaje iz krtola, isto kao krompir;
raštan se gaji iz delova mesnatog korena.
Crni luk i kozjak mogu da se gaje iz se -
me na, ali i iz malih lukovica koje služe
kao podloga iz koje rastu. Beli luk se uvek
gajio na ovaj način. Špargla, artičoka i ra -
barbara rađaju mnogo brže ako se gaje iz
pelcera ili izdanaka koji se uzimaju s od -
rasle biljke (videti takođe str. 103) ne go
iz semena.
obično gaje na rastojanju od 15 cm u re -
du, u redovima između kojih je razmak 30
cm, mogu se gajiti na jednakom među-
sobnom rastojanju od 23 cm. Biljke prima-
ju jednaku količinu svetlosti, vlage i hran-
ljivih materija i brzo iznad zemljišta stvara-
ju pokrivač od lišća, što doprinosi suzbija-
nju korova.
- Kvadrat
Biljke se gaje na istom rasto-
janju u redu i između redova i kao rezultat
dobijamo kvadratnu šemu. Ova šema je
ko risna kad na širinu leje mogu da stanu
samo dve-tri biljke. „Kvadratna mreža”
mo že lako da se napravi uz pomoć vinkle
koju treba utisnuti u zemljište kako bi se
ocrtale linije s jednakim rastojanjem i pod
pravim uglom. Sejte ili sadite tamo gde se
linije seku.
kako postići pravu šemu
Da biste dobili posle presađivanja želje-
ni rezultat, jednostavno sadite biljke na
potrebnom rastojanju. Kod povrća koje se
seje direktno u zemljište možete staviti ne -
koliko semenki na svako mesto gde treba
da izraste biljka i kasnije prorediti ponike
ostavljajući jednu biljku, ili možete sejati u
redove i pažljivo proređivati ponike u sva-
kom redu. I kod useva kao što je cvekla
ta kođe može na jedno mesto da se seje
nekoliko semenki direktno prema željenoj
šemi.
Uticaj gustine biljaka
Rastojanje među biljkama kao što su cr -
ni luk i kupus utiče na njihovu veličinu; do
određene granice, više prostora omogući-
će da lukovice i glavice budu veće. Na su -
prot tome, gajenje na manjem rastojanju
s manje mesta za rast znači da ćete dobi-
ti manje povrće, često prikladnije veličine.
U većini slučajeva kad je rastojanje manje
povećava se ukupan prinos. Postoji grani-
ca za minimalno potrebno rastojanje ispod
koje su biljke jednostavno suviše blizu da
bi dostigle veličinu poželjnu za berbu. Jed -
nako rastojanje među biljkama obično je
najbolji način da se utiče na veličinu bilja-
ka i može da se menja kako bi se prilago-
dilo različitim vrstama povrća.
Primer lukovica crnog luka ilustruje uti-
caj rastojanja na veličinu. Da biste dobili
velike lukovice idealno rastojanje je 20 x
20 cm. Ako smanjite rastojanje na 15 x 15
cm, dobićete lukovice srednje veličine. Na
jednakom rastojanju od 60 cm glavice let-
njeg kupusa dostići će najveću moguću
veličinu, ali ako se rastojanje smanji na 30
cm ukupan prinos manjih glavica, koje su
uglavnom pogodnije za upotrebu u kuhinji,
biće veći. Preporučeno rastojanje u redovi-
ma ili kućicama za svaku pojedinačnu vrs -
tu povrća možete da vidite u delu
Povrće i
salatne biljke, od A do Ž
, str. 341.
„mini-povrće”
Ekstreman primer uspešne upotrebe ve -
oma malog rastojanja jeste „mini”, „bebi”
ili „veoma gusto sejano” povrće. U pitanju
su sorte koje se biraju zato što dobro rea-
guju na gajenje na malom rastojanju. Ko -
risne su za izuzetno male leje, kao što je
„kvadratna” bašta (videti sliku na sledećoj
strani) i gajenje u posudama (videti str.
210). Razmak između biljaka za usev kao
što je praziluk može da bude samo 13 mm.
Ako se seje po malo i često, mini-povrće
da je malu berbu, pogodnu za jedan obrok,
u dužem vremenskom periodu.
„kvadratna” bašta
Uz pomoć ove tehnike imaćete skromnu
berbu različitih vrsta povrća u dužem vre-
menskom periodu. Ideja „kvadratne” baš -
te razvijena je u SAD. Za nju je potrebno
malo mesta i vremena i može da pred-
stavlja dobar početak za dete ili odraslu
osobu koja nikad nije gajila povrće. Dobra
berba može da se postigne na pro storu ne
većem od 1,2 x 1,2 m. Parcela se uz po -
moć žice izdeli na najviše 16 kvadrata veli-
čine 30 x 30 cm. U svakom kvadratu gaji
se drugo povrće na malom, jednakom ras -
tojanju. Za ovakvo gajenje pogodne su
raz ličite sorte, uključujući „mini povrće”.
Viši usevi i penjačice gaje se na kraju leje,
ORGANSKA BAŠTA
322
GAJENJE POVRĆA
323
godina u „kvadratnoj” bašti.
Ovi planovi
prikazuju na koji način se koristi kvadratna
bašta cele godine. Na vrhuncu sezone treba
da obezbedi sedmično bar tri do četiri manje
berbe različitih useva, dok ćete u najmanje
produktivnom periodu imati salate, zeleniša,
začinskog bilja i trava. Na parceli može da se
gaji čak i jestivo cveće.
- Visoke biljke i penjačice gajite na mestu
najudaljenijem od sunca kako ne bi bacale
senku na druge useve.
- Proređujte biljke kad počnu da popunjava-
ju kvadrat i koristite ih za ishranu.
- Berite plodove što je moguće ranije.
- Kad god zasadite novi usev dodajte kom-
post ili lišće prema potrebama useva.
- Malčirajte krompir kompostom.
- Treba da imate na raspolaganju biljke koje
gajite u ćelijama kako biste popunjavali pra-
zna mesta i imali stalne prinose.
Gore levo
Za berbu na proleće i leto, sađenje biljaka
koje su ovde prikazane počinje krajem zime i
traje do kraja proleća.
*Za kasniju berbu proredite lisnatu cveklu
os tavljajući samo jednu biljku.
Gore desno
Parcela na leto i početkom jeseni; novi usevi
rastu u skoro svakom kvadratu.
*Za kasniju berbu ostavite četiri biljke japan-
skog kupusa mizune da izrastu.
Dole
Sredina i kraj jeseni, čvrst lisnati zeleniš i sa -
late; beli luk i crni luk zasađeni da prezime.
Preporučene sorte
- Bob „akvadulče” i „slatka loren”
- Kupus „šarman”
- Celer korenjaš „brilijant”
- Praziluk „kralj ričard”
- Slatki grašak „šugar en”
- Krompir „jukonsko zlato”
- Rotkvica „uskršnje jaje II” i „francuski doru-
čak”
- Kukuruz šećerac „dvorf blu džejd”
- Repa „tokio kros”
nega POvRĆa
Kad se prime, mnoge vrste povrća ne
zah tevaju inten zivno održavanje. Redovno
ih obilazite i obezbedite sve dodatne mere
nege koje će osigurati visok prinos.
zalivanje
Stres izazvan nedostatkom vode može
da dovede do precvetavanja, manjeg pri-
nosa, kao i veće podložnosti štetočinama i
bolestima. Rasad i presađene biljke nikad
ne smeju da ostanu bez vlage. Kad se bilj-
ke prime, obilno ali ređe zalivanje efikasni-
je je od slabog i čestog. Voda koja prodre
duboko u zemljište pomaže da se bolje
raz vije koren i pruža biljkama rezervnu
vla gu u vreme suše. Nekim biljkama zali-
vanje koristi u određenim fazama razvoja
(videti dole). Ne preterujte sa zalivanjem;
preobilno nepotrebno zalivanje kod nekih
useva, kao što je paradajz, može dovesti
do gubitka ukusa.
Zalivajte podnožje stabla biljke predve-
če, kad je manje isparavanje (ili rano ujut -
ru ako imate problem s puževima golaći-
ma). Za rasad koristite kantu s finim rupi-
cama na vrhu, ili cev pričvršćenu za crevo.
Usevima kojima je potrebno mnogo vode,
na primer mnogocvetnom pasulju, možete
da sipate punu kantu oko korena ili koristi-
te crevo (videti,
Voda i zalivanje
str. 62-
63).
Prihranjivanje
Ako je zemljište unapred dobro priprem-
ljeno, većini useva neće biti potrebno prih -
ranjivanje. Usevima koji se duže razvijaju
odgovara malčiranje đubrivom srednje ili
visoke hranljivosti.
malčiranje i suzbijanje korova
Malčiranje golog zemljišta smanjuje gu -
bitak vlage putem isparavanja i sprečava
klijanje semena korovskih biljaka. Ako se
koristi đubrivo srednje ili visoke hranljivos -
ti, povećava se količina hranljivih sastoja-
ka za biljke. Malč stavljajte na toplo, vlaž -
no zemljište na proleće i leto.
Korov se bori za hranu, svetlost i vlagu -
stoga se potrudite da u povrću bude što
manje korova. Sejte seme u redove ili ku -
ćice kako biste razlikovali povrće od jedno-
godišnjeg korova; omaške sejte samo ono
povrće koje lako možete da prepoznate u
fazi mladica, kao na primer šargarepu.
Buj nom povrću obično je potrebno samo
jedno plevljenje pre nego što preraste
kon kurenciju. Za informacije o malču i teh-
nikama pogodnim za povrtnjak vidite
Ko -
rov i njegovo suzbijanje
(str. 71-81).
GAJENJE POVRĆA
325
ključne faze za zalivanje
Ako je vreme sušno u kritičnim periodima
rasta (videti dole), biljke moraju da se za -
livaju.
- Boranija, bob: kad počnu da cvetaju;
kad počnu da se formiraju mahune.
- Zelena salata: 7-10 dana pre berbe.
- Letnji kupus, letnji i jesenji karfiol: 2-3
sedmice pre berbe.
- Tikvice: čim počne da se formira plod.
- Grašak: kad se formira cvet i mahuna.
- Krompir: kad krtole dostignu veličinu
kli kera.
- Kukuruz šećerac: kad počne da cveta i
kad klipovi počnu da bubre.
- Mnogocvetni pasulj, paradajz: od cveta-
nja nadalje.
- Brokule, celer, spanać: kad je sušno.
Okopavanje
Oštra motika koristi se za površinsko oko-
pavanje zemljišta, uklanjanje ponika ko -
ro va, koji se potom suše i venu na suncu.
Dok se usevi razvijaju i prekrivaju zem -
ljiš te pokrivačem od lišća, smanjuje se
potreba za okopavanjem.
gust zasad
Lisnate rozete ovog gustog zasada zelene
salate formiraju pokrivač i bacaju senku
na zemljište smanjujući na taj način gubi-
tak vlage, a samim tim i potrebu za zali-
vanjem. Takođe, suzbijaju korov.
Problemi s biljkama
Zdrave, bujne biljke otpornije su na na -
pade štetočina i bolesti. Kad imate prob -
lem, koristite sorte otporne na štetočine i
bolesti. Štetočine napadaju biljke i u zem-
ljištu i iznad njega. Razlikuju se, od velikih
životinja kao što su zečevi, koji nanose
šte tu celom povrtnjaku, do mikroskopski
sit nih nematoda koje napadaju određene
useve kao što je krompir. Poznavanje ži -
vot nog ciklusa štetočina doprinosi boljoj
kon troli nad njima, a vreme setve pomaže
da se izbegne doba godine kad ima šteto-
čina. Štetočine se suzbijaju na različite na -
čine, od ručnog uklanjanja puževa i puže-
va golaća, do upotrebe prirodnih bioloških
sredstava za suzbijanje. Fizičke prepreke
mogu pomoći u sprečavanju nekih štetoči-
na da polože jaja blizu useva. Uradite sve
što možete kako biste sprečili bolesti, jer
mogu da se prošire veoma brzo. Rizik od
infekcije nekim gljivičnim oboljenjima mo -
že se smanjiti podizanjem nivoa pH vred-
nosti (videti str. 59, 307). Plodored (videti
str. 305) igra važnu ulogu u sprečavanju
oz biljnih bolesti iz zemljišta kao i nekih
šte točina.
Pojedine probleme izazivaju loše navike
prilikom gajenja ili nedostaci minerala u
zem ljištu. Do proraslica dolazi kad biljke
pre vremena proizvedu seme, a izazivaju
ih suša, iznenadne velike promene tempe-
rature vazduha, setva u pogrešno vreme ili
kad se spoji korenje mladica koje se gaje
zajedno u paketu. Loš kvalitet plodova ili
mahuna mogu da izazovu suša, nedosta-
tak oprašivanja ili loše zalivanje.
zaštita biljaka
Manje otporno povrće koje se seje na
proleće izloženo je hladnoći i mrazu. Može
da se zaštiti staklenim ili plastičnim zvoni-
ma, ili pokrivačima za redove. Početkom
je seni može se zaštititi i povrće koje se gaji
na otvorenom, na primer paradajz, ako že -
limo da obezbedimo kasniju berbu.
Usmeravanje i podupiranje
Povrće kao što je pasulj pritkaš uspuza-
će se uz štapove, ali i pored toga potrebno
ga je usmeriti i privezati dok ne počne da
se penje. Grašak ima vitice kojima će se
uhvatiti za grančice ili krupnu mrežu za
gra šak. Bundeva, krastavac i tikva iskoris -
ti će vreže uspinjući se uz rešetku od letvi-
ca, preko ograde i uz drveće.
Povrće koje raste visoko, ali ne spada u
penjačice, na primer neke sorte kelja pup-
čara, boba i cordon paradajza, treba podu-
preti čvrstim kočićima.
izbeljivanje i podsticanje
Neke vrste povrća, na primer endivija i
celer, imaju bolji ukus ako se izbeljuju -
deo biljke, ili cela biljka, na određen vre-
menski period skloni se od sunca, što do -
vodi do toga da listovi budu bledi i žućkas -
ti. Kovrdžava endivija ima slađi ukus ako
se izbeljuje desetak dana. Rabarbara, ci -
korija i raštan podstiču se iz stanja „miro-
vanja” kako bi proizveli nežne listove i iz -
danke. Kada redovno podstičete višegodiš-
nje useve kao što je rabarbara, gajite više
biljaka kako bi se one koje su dospele od -
morile jednu do dve sezone pre novog
pod sticanja. Raštan može da se bere sva -
ORGANSKA BAŠTA
326
Privucite korisne insekte
Gajite cveće u jednom delu povrtnjaka
ka ko biste privukli korisne insekte koji će
poboljšati oprašivanje i suzbijati štetoči-
ne.
Podupiranje biljaka
Bob se lako podupire uz pomoć kanapa
koji se priveže za kočiće oko biljke. Pasulj
pritkaš brzo će pokriti otvorenu kulu od
vrbovog pruća i kanapa. Kratke grančice
zabodene u zemlju idealne su za podupi-
ranje graška. Tikve se penju uz štapove
privezane kanapom. Vrežastom paradaj-
zu potrebna je čvrsta potpora kao što su
bambusovi štapovi. Mnogocvetni pasulj
će spiralno uspuzati uz bambusove šta-
pove.
sa savijanjem leđa, ako se obrada vrši iz
invalidskih kolica ili ako postoji ozbiljan
problem sa zadržavanjem vlage. Glavni
ne dostatak podignutih leja su početni troš -
kovi za potreban materijal, uloženo vreme
i isušivanje uz ivice leja. Izaberite materi-
jal kako biste dobili željeni izgled (videti
okvir na prethodnoj strani).
„Bez obrade” ili dubinsko riljanje?
Zemljište u leji tretira se isto kao zemljiš -
te na otvo renoj parceli. Ako se zemljište
re dovno obrađuje to treba da se radi sa
širokih drvenih dasaka kako ne bi došlo do sabijanja. Leje su naročito pogodne kad se
koristi tehnika bez obrade (videti str. 332).
Nasuprot ovom je duboka leja koja se
intenzivno obrađuje - priprema se dvostru-
kim riljanjem i unošenjem poboljšivača
zem ljišta na dubinu od oko 60 cm.
Poboljšivač zemljišta niske hranljivosti, kao
što je humus sa lišćem može da se unese
u zemljište kad se leja prvi put prekopava.
Ovakva dubinska obrada korisna je kad je
zemljište sabijeno. Obezbediće duboku
plod nu zonu otvorene, vlažne strukture
kroz koju korenje može lako da prodre.
Ako je potrebno, materijali srednje do vi -
soke hranljivosti mogu da se umešaju
samo u gornjih 15-20 cm zemljišta. Pove -
ćanje prinosa je primetno, a biljke bolje
pod nose sušu. Rastresitost zemljišta i do -
datak poboljšivača mogu da dovedu do
pri metnog povećanja visine leje i potrebe
za ivicama.
Planiranje sistema leja
Četvrtaste ili pravougaone leje široke
90-120 cm obezbediće lak pristup središ-
njem delu leje, iako će tačna širina zavisi-
ti od vaše visine i mogućnosti dosezanja.
Uz prosečnu dužinu leje od 3 m izbeći ćete
dugu šetnju do njenog suprotnog kraja.
Leje mogu da se grupišu formalno kad je
proizvodnja glavni cilj, ili prema određenoj
šemi da bi se dobio efekat dekorativne
bašte.
ORGANSKA BAŠTA
328
Primeri leja
(slika na sledećoj strani)
Čitave leje mogu lako da se prekriju pok -
rivačem za redove, ili lakom mrežom, nis -
kim najlonskim tunelima, ili staklenim i
plas tičnim zvonima kako bi se zagrejalo
zem ljište, sačuvale i gajile nežnije vrste
po vrća, produžila sezona, obezbedila zaš -
tita preko zime i zaštitili usevi od određe-
nih štetočina.
Prednosti sistema leja
- Leje pomažu da se maksimalno iskoristi
i najmanji prostor za gajenje.
- Leje mogu da izgledaju veoma atraktiv-
no jer daju povrtnjaku uredan i dobro or -
ganizovan izgled.
- Sav posao obavlja se sa staza usled če -
ga se izbegava sabijanje zemljišta i ošte-
ćivanje njegove strukture.
- Poboljšivači zemljišta, đubriva i voda
us mereni su na delove na kojima se povr-
će uzgaja, ne troše se na staze.
- Poboljšava se vlažnost, a zemljište se
na proleće brže zagreva.
- Okrugle leje konveksnog profila mogu
da povećaju površinu za gajenje.
- Potreba za riljanjem smanjuje se jer ne -
ma sabijanja zemljišta - i treba da se ri -
ljaju samo delovi zemljišta za gajenje, ali
ne i staze.
- Povrće može da se gaji na malom, jed-
nakom rastojanju, što dovodi do poveća-
nja prinosa.
- Rastojanje se lako menja kako bi se do -
bila željena veličina povrća kao što je crni
luk.
- Malo, ujednačeno rastojanje pomaže da
se stvori gust pokrivač od lišća koji suzbi-
ja korov.
- Plodored (videti str. 301?) se mnogo
lak še planira i sprovodi.
- Usevi mogu da se beru po svim vre -
men skim uslovima bez remećenja zemlji-
šta.
har tiju ili karton. Dok se hrane supstratom,
gljive ga razlažu u kompost.
Veći deo svog života gljiva postoji kao
mreža finih vlakana - micelijuma - koja
ras tu kroz supstrat. Jestivi deo pečuraka
jes te „plodonosno telo” koje proizvodi spo -
re. Sve ovo dešava se kad su uslovi ishra-
ne, vlage, temperature i svetlosti odgova-
rajući.
gajenje pečuraka
Da biste gajili svoje pečurke nabavite ži -
vo „mrestilište”- micelijum - koji raste na
odgovarajućem supstratu. U nekim sluča -
je vima supstrat mora da se stavi na tačno
odgovarajuću lokaciju da bi rastao; druga
mo gućnost je da iskoristite micelijum za
ino kulaciju supstrata, na primer panjeva,
go mile komposta, ili čak rolni papirnih ub -
rusa.
Lako možete da nađete organsku opre-
mu za proizvod nju poznatih vrsta pečura-
ka koja se sastoji od posude u kojoj je ino-
kulisan kompost. Oprema za manje pozna-
te vrste može da se nađe kod specijalizo-
vanih proizvođača.
gajenje na panjevima i piljevini
Panjevi listopadnog drveća, 5-15 cm u
preč niku, isečeni u sezoni mirovanja, ino -
ku lišu se na proleće. Breza, bukva i hrast
daju najpouzdanije rezultate. Mali drveni
klinovi već inokulisani micelijumom ubacu-
ju se u unapred izbu šene rupe. Panjevi se
drže u toplim, vlažnim uslovima dok se mi -
celijum širi po drvetu. Od inokulacije do ni -
canja pečuraka može proći i 6-12 meseci,
a potom pečurke mogu da nastave s nica-
njem i nekoliko godina.
GAJENJE POVRĆA
331
gajenje na organskom materijalu
Livadska pečurka (Agaricus campestris)
Bela kapa, crvenkastosmeđi listići s donje
strane.
Pravi smrčak (Morchella esculenta) Si -
vo smeđa, sferna kapa; jakog aromatič-
nog ukusa.
Sunčanica (Lepiota procera) Velika kapa
ima smeđe ljuske na svetloj pozadini.
Kaluđerka (Coprinus comatus) Izduže -
na, jajasta, čupava kapa; prilikom raspa-
danja postaje crna ili tamnoplava. Veoma
ukusna kad se jede mlada.
Šitake (Lentinus edodes) Često se gaji;
jakog ukusa, kao da je dimljena.
Šampinjon (Agaricus bisporus) Poznata
vrsta koja se često gaji.
Uklenjača (Clytocube nuda) Mesnata;
kad je mlada, kapa je plavoljubičaste bo -
je, ljubičasta s donje strane.
gajenje na panjevima ili piljevini
Vrbovača (Laetiporus sulphureus) Žute
le peze; tekstura i ukus piletine.
Bukovača (Pleurotus ostreatus) Veliko
plo donosno telo u obliku ostrige. Često
se gaji.
Igličar (Hericium erinaceum) Mnoštvo
be lih resa nalik ledenicama; blagog, slat-
kastog ukusa.
Nameko (Pholiota nameko) Narandžas -
to-smeđa kapa; veoma ukusna japanska
pečurka.
Pečurke u bašti
Kao deo bašte, pečurke mogu da daju
ukusan rod. Na primer, rasprostranjeni
be li šampinjon
(Agaricus bisporus) može
sam od sebe da se pojavi u bašti, naroči-
to ako ste poboljšavali zemljište kompos -
tom koji je već korišćen za gljive. On niče
na jesen i može da se bere i do nekoliko
godina ako su uslovi odgovarajući. Ivice
ili uglovi podignutih leja mogu da se za -
mene panjevima od listopad nog drveća i
potom inokulišu supstratom gljiva. Gomi -
la komposta koji se sporo razgrađuje mo -
že da se koristi za gajenje kaluđerke. Ova
vrsta, pored slamnatice
(Stropharia rugo-
so-anulata) takođe raste blizu ivica malči-
ranih iverjem ili slamom.
Upozorenje
Pečurke se često pojavljuju na mestu
koje je dosta udaljeno od onog gde su se
prvi put pojavile. Svaka pečurka nepoz-
natog izgleda mora se identifikovati pre
jela. Mnoge vrste su otrovne.
Vlažna piljevina od netretirane drvne
gra đe u džakovima može da se pomeša sa
supstratom micelija, a potom se čuva na
top lom mestu dok micelijum raste. Dža -
kovi se potom pomeraju na svetlo, hladno
mesto gde pečurke počinju da niču.
gajenje na krupnom organskom
materijalu
Metode gajenja razlikuju se kod svake
vrs te pečuraka, ali uopšteno, supstrat mi -
ce lija se umeša u vlažno, dobro raspadnu-
to đubrivo, kompost, slamu ili drugi organ-
ski materijal (u kojem ne sme da bude
dru gih gljiva) i stavi u džakove. Razvoj mi -
celijuma potom se pospešuje u vlažnim
uslovima na temperaturi oko 20°C. Pe čur -
ke se razviju nekoliko sedmica kasnije.
gajenje Bez OBRaDe
Gajenje bez obrade je tehnika organ-
skog gajenja koja može da se koristi za
sve vrste povrća. Pri korišćenju ove tehni-
ke zemljište se nakon prve neophodne ob -
rade ne dira. Sredstva za obogaćivanje
zem ljišta, koja u sistemu gajenja bez ko -
panja često imaju dvojnu ulogu malča i
đub riva, ravnomerno se raspoređuju po
zem ljištu, ali se ne mešaju sa njim - to se
os tavlja glistama i drugim organizmima.
Glis te svojom aktiv nošću poboljšavaju dre-
nažu, dok njihov razgradivi otpad oboga-
ćuje sastav zemljišta. Organizmi u zem ljiš -
tu dalje razgrađuju ono što gliste unesu s
površine formirajući na taj način humus i
hranljive sastojke za biljke. Ne može da se
izbegne delimično prevrtanje zemljišta pri-
likom sejanja, sađenja i berbe, ali to je mi -
nimalno u poređenju s prekopavanjem. Na
duže staze prekopavanje je štetno za sas -
tav zemljišta i pospešuje gubitak vlage i
organskih materija.
Glavni nedostatak ove tehnike je to što
je potrebno više vremena da se siromašno
zemljište obogati, dok su štetočine u sa -
mom zemljištu zaštićene. Najpraktičnije je
da se kombinuju najbolji elementi ove teh-
nike s okopavanjem. Zemljištu je često
pot rebna osnovna obrada pre primene ove
tehnike - ako je, na primer, suviše sabije-
no - i povremeno može da se okopa, reci-
mo kad se dodaje zelenišno đubrivo. Ova
teh nika je naročito uspešna kad se kombi-
nuje sa gajenjem u lejama (vidite str.
327).
Nasuprot uvreženom mišljenju, parcela-
ma koje se ne prekopavaju nije neophod -
na velika količina malča. Zemljištu se do -
daje ista količina komposta i đubriva kao
pri likom prekopavanja. Krompir (videti ok -
vir na narednoj strani) je jedini usev kojem
je neophodan deblji sloj malča kako bi se
sprečilo da krtole pozelene.
Priprema
Da bi tehnika gajenja bez kopanja dala
naj bolje rezultate, struktura zemljišta od
po četka mora da bude dobra. To će možda
iziskivati da se zemljište izrilja kako bi se
poboljšala drenaža i rastresitost. Ako niste
sigurni u stanje zemljišta, informacije u
pog lavlju
Zemljište i briga o njemu
(str. 32-
61) pomoći će vam da odredite da li je
prekopavanje potrebno i koji su još pos -
tupci neophodni.
Tamo gde nema većih problema sa zem-
ljištem, ova tehnika može odmah da se
primeni. Ako na parceli ima korova, ili uko-
liko deo travnjaka pretvarate u parcelu,
zem ljište može da se raskrči pomoću slo-
jeva malča (videti str. 334). Pre sejanja ili
sađenja materije za obogaćivanje zemljiš -
ta treba ravnomerno rasporediti po parce-
ORGANSKA BAŠTA
332
efekti obrade
Prekopavanje zemljišta može da poveća
količinu korova izvlačenjem neproklijalog
semena na površinu, gde će proklijati. Na
goloj parceli zemljište s jedne strane je
obrađeno, dok je ono s druge strane ne -
tak nuto. Tri sedmice kasnije mnogo više
korova proklijalo je na prekopanom zem-
ljištu nego na netaknutom delu parcele.
Manje korova, a samim tim i manje plev-
ljenja, jedna je od najvećih prednosti
teh nike gajenja bez prekopavanja.
Berba
Korenaste useve verovatno ćete moći da
iščupate iz zemlje. Ako to nije moguće, po -
lako ih rastresite baštenskim vilama uz mi -
nimalno prevrtanje zemljišta.
zelenišno đubrivo i tehnika bez
obrade
Usevi za zelenišno đubrivo (videti str.
55), koji se obično ukopavaju u zemljiš te,
mogu da se gaje i na parceli na kojoj se ne
kopa. Jednogodišnja zelenišna đub riva kao
što je slačica kose se i ostavljaju kao malč.
Višegodišnja zelenišna đubriva, kao što su
detelina i ozima raž (koja zahvaljujući bo -
korenju korena često ponovo iz rastu kad
se pokose, iako su jednogodišnje biljke),
kose se i suzbijaju malčom koji ne propuš -
ta svetlost ili gajenjem krompira tehnikom
bez obrade.
Slojevito malčiranje
Malčiranje u slojevima različitim materi-
jalima (videti okvir desno) je lak, veoma
efektivan način raščišćavanja zemljišta po -
put parcele obrasle u korov ili travnjaka.
Naročito je korisno ako se primeni tehnika
bez kopanja. Prvu berbu možete da dobi-
jete bez ikakvog kopanja. Ako su sredstva
ograničena, prvo raščistite malu površinu
laku za obradu.
Postavljanje slojeva malča
Prvo posecite svu vegetaciju i iskopajte
dr venaste korovske biljke. Postavite prvi
sloj preklapajući ivice kartona ili papira po
30 cm. Najbolje je raditi kad nema vetra, a
zemljište je toplo i vlažno.
Da bi se ovaj sloj zadržao i suzbio korov,
dodajte još jedan sloj, ne deblji od 10 cm,
naročito na mestima gde se ivice prekla-
paju. Izbor materijala za ovaj sloj zavisi od
onoga što vam je dostupno, kao i od plod-
nosti zemljišta. Zemljište koje neko vreme
nije obrađivano, ili ono na kom je bio trav -
njak često je veoma plodno i usevi će us -
pevati iznenađujuće dobro bez dodatnog
prihranjivanja. Ako je zemljište siromašno,
drugi sloj treba da bude obogaćivač zem-
ljišta srednje ili visoke hranljivosti, kao što
su dobro đubrivo ili baštenski kompost.
Sloj sveže ili usitnjene slame debljine do 5
cm može da se stavi odozgo kako bi se
sačuvala vlaga, a parcela delovala lepše i
urednije. Zalivanje cele površine pomoći
će slojevima da se slegnu i da se odupru
vetru.
Dok se prvi sloj razgrađuje, gornji sloj
pa da na površinu zemljišta gde ga crvi
uno se u zemljište.
gajenje kroz slojeve malča
Prve godine krtole krompira i sadnice
ku pusnjača, tikvica i bundeva mogu da se
sade kroz malč direktno u zemljište, u rupe
koje ste napravili ašovčićem; dodajte i ma -
lo komposta, ako ga imate. U početku će
biljkama biti potrebna bolja zaštita od
ORGANSKA BAŠTA
334
materijali za slojevito malčiranje
Slojeviti malč sastoji se od dva ili tri sloja.
Osnovni sloj
(Biorazgradiv; ne propušta svetlost)
- Veliki kartoni
- Rasklopljene kartonske kutije
- Novine, u debelom sloju
Srednji sloj
(Poboljšivač zemljišta; drži osnovni sloj)
- Baštenski kompost
- Pokošena trava
- Kompost od lišća ili opalo lišće
- Đubrivo
- Kompost za gljive (obratite pažnju: s vi -
sokim nivoom kreča)
- Usitnjene orezane baštenske biljke
- Slama ili seno
Gornji sloj (nije obavezan)
(Zadržava vlagu; dobro izgleda)
- Slama
- Seno
Malčirajte kad je zemljište toplo i posle
ja ke kiše. Malčiranje hladnog zemljišta
od ložiće njegovo zagrevanje, usporiti rast
biljaka i povećati rizik od štete koju nano-
se puževi golaći.
mra za nego obično jer malč sprečava sun-
čevu radijaciju koja obično noću zrači iz
zem ljišta. Koristite pokrivače za redove ili
sadite biljke malo kasnije.
Sitno seme i korenasti usevi prve godine
nisu pogodni za slojevito malčiranje, ali
na redne godine površinski sloj zemljišta
tre ba da bude veoma rastresit i pogodan
za sejanje svih vrsta semena. Trebalo bi da
se nastavi s malčiranjem zemljišta kako bi
se sprečilo klijanje semena korovskih bilja-
ka, zaštitilo zemljište od stvaranja pokori-
ce posle jakih kiša i sačuvala vlaga.
Višegodišnje korovske biljke, kao što su
štavelj i čičak, mogu da se probiju kroz
slo jeve malča. Da biste ih uklonili, rastresi-
te zemlju oko njihovog korena i polako ih
iščupajte. Za njihovo potpuno suzbijanje
ve rovatno je potrebna i druga godina slo-
jevitog malčiranja.
Kad se zemljište raščisti, zahvaljujući
slo jevima malča može da se koristi tehnika
gajenja bez kopanja.
UkUSna i lePO UReđena
BaŠta
Mnoge vrste povrća nisu samo veoma
ukusne, već su izuzetno prijatne za oko.
Ure đenje bašte jestivim bilj kama, pored
praktične vrednosti, podrazumeva i njiho-
ve dekorativne strane. To takođe znači da
možete da gajite jestive biljke u bašti bez
potrebe za odvojenim povrtnjakom.
Bašta uređena jestivim biljkama može
bi ti velika ili mala, formalno ili neobavezno
uređena, i može da uključi voće, povrće,
za činsko bilje i cveće. Poznati primer ima -
mo u Francuskoj gde su bašte dvorca Vi -
landri osmišljene tako da se uklapaju u
opšti plan dvorca, dok zapravo povrće daje
boje u okviru formalne šeme staza i leja
oivičenih podšišanom živicom. Drugi eks -
treman primer je mešovita bašta u kojoj se
i jestive i ukrasne biljke susreću u veseloj
raznovrsnosti.
kuhinjska bašta
Kuhinjska bašta je bašta ispunjena jesti-
vim biljkama odabranim isključivo zbog
svo jih ukrasnih i jestivih kvaliteta. Odr ža -
vanje ravnoteže između izgleda i prinosa
mo že da predstavlja teškoću i potrebno je
pažljivo planiranje da bi ova bašta dobro
izgledala cele godine. Planiranje za leto ili
zimu je lakše, jer bašta „miruje” u jedno ili
drugo godišnje doba.
kreativno sađenje
Jestiva i lepo uređena bašta daje krea -
tiv nom baštovanu priliku da isproba sve
moguće neuobičajene kombi nacije biljaka.
Povrće se ceni zbog svojih boja, oblika lis -
tova, teksture, opšteg izgleda i vizuelnog
sta va. Može da se usmeri kako bi se penja-
lo uz paravane, mreže ili druge biljke i isto-
vremeno dobilo na visini, ili može da se
koristi u postizanju živopisnih oblika i šema
na nivou zemljišta. Ako dopustite nekim
GAJENJE POVRĆA
335
Povrće i začinsko bilje za ivice
bašte
Od leta do jeseni
- Glavičasta salata, naročito sorte „lolo
ro so” i „lolo verde”
- Kovrdžava endivija
- Kovrdžavi peršun
- Crvenolisna bokvica (plantago atropur-
purea)
- Red rasada
- Patuljasti kelj
Od kraja jeseni do zime
- Motovilac
- Mizuna
- Ukrasni kupus i kelj
- Kineski kupus
Višegodišnje biljke
- Vlašac
- Kineski vlašac
- Majoran
- Dinjica
- Žalfija, ljubičasta i zelena
- Timijan
- Vresak
gajenje zeleniŠa
Mnoge vrste povrća mogu da se koriste
za pripre manje ukusnih salata, ali za baš -
tovane izraz „salatne biljke” obično ozna-
čava lisnati zeleniš koji može da se jede
presan. Sve ove vrste razlikuju se po po -
rek lu, ukusu, boji i teksturi. Postoji i jesti-
vo cveće koje može biti živopisan dodatak
salati od mešovitog zeleniša.
Salata cele godine
Uz malo planiranja skoro cele godine
mo ći ćete da berete nešto sveže i lisnato.
Zimi su salatne biljke dobrodošle više nego
u bilo koje drugo doba godine jer tada ima
manje svežeg povrća.
Proleće i jesen
Bi raj te sorte koje brzo
napreduju i koje će iz ras ti nekoliko sedmi-
ca posle setve. Zaš ti tite ih staklenim ili pla-
stičnim zvonima, ili pokrivačima za redove,
ili ih gajite u stak leniku ili plasteniku da
biste produžili proizvodnju.
Leto
Najviše različitih vrsta salata, kako
mladih tako i odraslih biljaka, može da se
ga ji leti. Potrudite se da u to doba godine
uvek imaju dovoljno vode kako biste spre-
čili prorastanje. Neke salatne biljke imaju
blag ukus, a druge intenzivniji. Gajite raz-
ličite vrste da biste dobili spoj svih ukusa.
Cikorija, endivija i maslačak prilično su
gor kog ukusa, ali izbeljivanjem zrelih listo-
va dobićete nežnije listove blažeg ukusa.
Prekrijte niske sorte tanjirom, a više teg -
lom ili kantom - ili privežite listove zajed -
no. U zavisnosti od doba godine, potrebno
im je od jedne do tri sedmice da dospeju
za berbu.
Zima
Salata posejana krajem leta biće
spremna za berbu početkom zime, a uz
zaštitu, ili ako je blaga zima, neke sorte
mogu da se beru cele zime. Tamo gde su
vremenski uslovi surovi, gajite rasad useva
unutra, na prozoru, u plitkom koritu ili sak -
sijama.
GAJENJE POVRĆA
337
lisnate salatne biljke
Sve ove vrste mogu da se gaje kao mladi
izdanci. Vrste pored kojih stoji znak **
najbolje su isključivo kad se koriste za sa -
latu kao mladi izdanci; sve druge mogu
da se gaje kao mladi izdanci do poluzre-
losti i do pune zrelosti.
Blagog ukusa
- Karda**
- Krbuljica
- Kineski kupus
- Korijander
- Motovilac*
- Mirođija
- Lisnata cvekla**
- Zelena salata
- Pak čoi (pekinški kupus)
- Spanać**
- Širokolisni tušt
- Tušt*
Gorkog ukusa
- Radič
- Maslačak
- Endivija
Ljutog ukusa
- Kres salata
- Slačica (bela)
- Grčka kres salata
- Mibuna
- Mizuna
- Kineska slačica
- List rotkvice
- Rukola
- Kineski kupus
- Dičak
- Potočarka
*Dobre kao jesenji usevi u hladnim podneblji-
ma
**Najbolje je da se gaje kao mladi izdanci za
salatu
Više detalja o proizvodnji ovih useva mo -
žete naći u delu
Povrće i salatne biljke,
od A do Ž, str. 341.
Berba salate
Berite mladice zelene salate kad dostignu
visinu od 10 do 15 cm ostavljajući kratku
stabljiku iz koje će rasti nova biljka.
tehnike
Salatne biljke mogu da se gaje do pune
zrelosti, da se beru kao mladi izdanci, ili
kad su poluzrele. Mladi izdanci i poluzrele
biljke mogu da se beru mnogo ranije, već
posle nekoliko sedmica i berba se može
nastaviti duži vremenski period.
Rasad zeleniša
Rasad zeleniša bere se pre pune zrelosti.
Seme može da se pomeša pre sejanja i na
taj način se dobija spremna mešana sala-
ta. Korenje ovog rasada raste plitko i rašće
u posudi minimalne dubine oko 10 cm jed-
nako dobro kao u zemljištu. Nije im neop-
hodno izrazito plodno zemljište, ali prija im
srednje plodno koje dobro zadrža va vlagu.
Ovi usevi zahtevaju mnogo vlage i stoga
su vam potrebni uslovi u kojima ćete uvek
moći lako da ih zalivate kad je suša. Važno
je da nema korova. Ako imate problem s
korovom koristite tehniku provociranja ko -
rova za njegovo suzbijanje (videti str. 72).
Sejanje radi dobijanja rasada
Sejte semenke direktno u lepo priprem-
ljenu leju ili posudu, omaške ili u plitke ru -
pe široke oko 10 cm. Trudite se da rastoja -
nje između semenki bude oko 2 cm. Dobro
zalivajte da biste ubrzali klijanje. U toplim,
suvim ili vetrovitim uslovima pokrivač za
redove ili mreža za zaštitu od vetra pomo-
ći će vam dok seme ne proklija.
- Međusadnja (međusetva) i pokrovni
use vi
Mladice koje brzo rastu dobre su da
se iskoristi prostor između biljaka koje se
sporo razvijaju i zauzimaju mnogo mesta,
na primer između kupusa, krompira ili tik -
vica. Biće spremne za berbu mnogo pre
ne go što većim usevima bude potreban
pros tor. Pored toga, mladice možete priv -
remeno da sejete u prazno zemljište.
- Uzastopna setva
Posejte novo seme
svake 2 - 3 sedmice da biste stalno imali
berbu.
Berba
Mladi izdanci salatnih biljaka mogu da se
beru kad dostignu visinu 10-15 cm, obično
već posle nekoliko sedmica. Oštrim nožem
ili makazama secite lišće, ili ga berite ruč -
no ostavljajući iznad zemlje oko 2 cm stab-
lji ke. Biljke mogu ponovo da izrastu i moći
ćete da ih berete još nekoliko puta nared-
nih nekoliko sedmica.
Životni vek mladih izdanaka zavisi od
vre menskih uslova i doba godine. Kad se
uberu ne ostaju dugo sveži i stoga ih je
naj bolje brati neposredno pre pripreme.
Poluzrele salatne biljke
Posejte seme na većem rastojanju nego
za mlade izdanke ostavljajući razmak iz -
me đu biljaka 15-20 cm. Osim toga, može-
te da sejete seme u ćelije pa da ponik
posle presadite, ili da presadite nekoliko
mla dica na pomenutom rastojanju. Dok
bilj ka raste berite jedan po jedan list po -
čevši spolja i ne dirajte središnji vrh koji
da lje raste.
ORGANSKA BAŠTA
338
Francuska mešavina lisnatih biljaka
i orijentalnog zeleniša
Pomešano seme salatnih biljaka nekad se
prodaje kao mesklun, mistikanca ili sala-
dini. Ove mešavine sadrže razne sorte ra -
diča, endivije, zelene salate uz dodatak
ru kole, lista rotkve, maslačka i slačice.
Ve ćina mešavina pogodna je za prolećnu
ili letnju setvu.
Orijentalni zeleniš sadrži orijen talno po -
vrće kao što su japanski kupus mizuna,
mibuna, kineska slačica, kineski kupus i
pak čoi. Dobro uspevaju početkom i kra-
jem godine u hladnijim podnebljima i uz
određenu zaštitu mogu da traju cele
zime.
Možete napraviti sopstvenu mešavinu
pre ma ukusu i uslovima za gajenje.
ORGANSKA BAŠTA
340
1. Krompir
Izvadite krtole i ostavite ih nekoliko sati na
zemlji da se osuše. Čuvajte ih u debelim
pa pirnim džakovima lagano privezanim ili
pre savijenim pri vrhu. Krompir mora da se
čuva na mračnom mestu kako ne bi poze-
leneo i dobio visok nivo solanina, otrovnog
alkaloida. Neophodna je zaštita od mraza.
Idealna temperatura za čuvanje je 5-10°C.
2. Crni luk, kozjak i beli luk
Vadite beli luk kad prvih 4-6 listova požuti.
Crni luk i kozjak ostavite dok sve lišće ne
ot padne prirodnim putem. Pažljivo izvadite
lukovice i ostavite ih na toplom, suvom
mes tu nekoliko sedmica. Ako je vreme le -
po, ostavite ih napolju podignute na pale-
te ili kutije. U suprotnom, pokrijte ih da bi
se osušile do kraja. Lukovice su spremne
za odlaganje kad ljuska postane suva i šuš -
kava na dodir. Upletite lukovice uz pomoć
ka napa ili ih okačite u mrežaste džakove
na mesto gde nema cirku lacije vazduha.
Ide alna temperatura za čuvanje je 2-4°C.
3. Šargarepa, paštrnak, cvekla, korenasti
celer i broskva
Nežno uklonite zemlju s korenova; nemoj-
te ih prati ni ribati, jer možete oštetiti koru.
Otkinite lišće lagano ga uvrćući što bliže
kru nici. Stavite korenove u plitka korita ili
ku tije razdvajajući slojeve vlažnim peskom,
netretiranom piljevinom, suvim lišćem ili
prosejanom zemljom. Idealna temperatura
za čuvanje je 0-4°C.
4. Bundeve i muskatne tikve
Potrebno im je nekoliko sedmica sunčanog
vremena krajem sezone kako bi razvile
čvrs tu koru za optimalno čuvanje. Berite ih
pre prvog mraza. Ostavite dugačku stablji-
ku i deo lišća kad ih sečete. Sušenje lišća
štiti i jača stabljiku. Čuvajte ih na suvom,
provetrenom mestu, ako je moguće, na
po licama ili u mrežama zbog cirkulacije
vazduha. Ako su potpuno zrele, mogu da
se čuvaju i 6-9 meseci. Idealna temperatu-
ra za čuvanje je 10-15°C; ako se čuva na
višoj temperaturi, meso postaje vlaknasto.
Usevi za čuvanje
Objašnjenje odrednica
- Botanički naziv i porodica
Pre svega
go vore o povezanosti medu biljkama - ka -
ko se usev uklapa, ako se uklapa, u plan
plodoreda i da li ima iste prednosti i nedo-
statke kao drugi usevi (videti takođe str.
305-319). Potom sledi opis useva.
- Od sejanja do berbe
Uobičajen vre -
men ski period potreban da se ostvari rod.
Kod useva koji se razmnožavaju vegetativ-
no - od sađenja do berbe.
- Različite sorte
U nekim slučajevima ne
postoje, naročito kod useva koji se ne gaje
u komercijalne svrhe i kod onih koji su na
korak od divljih, kao što su neke salate.
Os tali usevi su zbunjujuće - ili uzbuđujuće
- raznoliki, uz veliki broj kultivisanih sorti u
ponudi; u nekim slučajevima date su pre-
poruke.
- Mesto
Svi usevi će se bolje razvijati u
uslovima i na zemljištu koje im odgovara.
- Obrada zemljišta
Predlozi koje smo dali
odnose se na „prosečno” zemljište, ako
tak vo uopšte postoji. Ono stoje zaista ne -
ophodno zavisiće od brojnih faktora. Ako
vaše zemljište ima dovoljno organskih ma -
terija i ako gajite zelenišno đubrivo, može-
te da smanjite upotrebu poboljšivača zem-
ljišta i đubriva - ukoliko ne nameravate da
gajite neuobičajeno velike primerke. Suvo,
siromašno zemljište treba obogatiti više
ne go što je navedeno, naročito ako treba
da se poboljša zadržavanje vlage. Videti
ta kođe
Zemljište i briga o njemu,
str. 32-
61, i
Gajenje povrća,
str. 295-297; kao i
po jedinačne porodice povrća (str. 303-
318).
- Idealna pH vrednost
Više informacija
na str. 38 i 59.
- Sejanje
Preporuke o vremenu i načinu
sejanja na otvorenom terenu i u zaštiće-
nom prostoru. Detalji mogu da se nađu u
poglavlju
Gajenje povrća,
str. 297-300 (uk -
ljučujući i tehnike kao što su grupna setva
i združeno sejanje) i u
Gajenje biljaka,
str.
102-123. Najniža temperatura po godna za
klijanje pokazatelj je kada i gde određeni
usev može da se seje - direktno u zemlju,
ili u toplini rasadnika, ili pod svet lom. Da
biste znali kada je zemljište napolju dovolj-
no toplo za sejanje potrebno je iskustvo,
ali ako ste novajlija u gajenju povrća, ili
ste se preselili u novu sredinu, dobro će
vam doći toplomer za merenje temperatu-
re zemljišta.
- Rastojanje
Za redove je najpre nave-
deno preporučeno rastojanje između bilja-
ka u redu, a potom razmak između redo-
va. Sejanje u kućicama odnosi se na setvu
na jednakoj udaljenosti i označava prostor
koji će svakoj biljci biti potreban. Za dalje
informacije o gajenju u lejama i redovima
videti str. 327.
- Mere nege
Videti takođe str. 325-327.
Problemi koji se navode u ovom delu de -
talj no su objašnjeni u poglavlju
Problemi s
biljkama, od A do Ž,
koje počinje na str.
397.
- Berba
Ponekad lični ukusi igraju važnu
ulogu u odlučivanju kada će se vršiti ber -
ba, ali ovde su date opšte preporuke, kao
i saveti da li je usev bolje jesti svež ili mo -
že kraće ili duže da se čuva.
vođenje beležaka
Napomene su odlična polazna tačka za
pro izvodnju povrća, ali imajte na umu da
se uslovi za gajenje veoma razlikuju i sto -
ga svi saveti neće biti korisni u vašem pod-
neblju. Kako biste poboljšah već uspešnu
proizvodnju, najbolje je da vodite detaljne
beleške o svemu što radite u svom povrt-
Povrće i salatne biljke, od a do Ž
cvetne glavice kod sorti koje obrazuju
cvet.
PROBLEMI Trips; nematode stabljike i
lukovica; plamenjača; bek trulež
aRtičOka
Cynara scolymus
ASTERACEAE
Ova višegodišnja biljka - visoka 1,2-1,5
m, široka 90 cm - lako se gaji, ali rod je
relativno mali za prostor koji zauzima,
zbog čega je pogodnija za veće parcele.
Može da bude lep dodatak ukrasnom bilju.
U ishrani se koriste velike šiljate glavice
(cvasti). Kad se rascvetaju postaju nejesti-
ve, ali pčele vole veličanstvene bleštavo-
plave bodljikave cvetne glavice. Artičoku u
hladnijim uslovima treba gajiti kao jedno-
godišnju biljku.
OD SADENJA DO BERBE Prve godine
vegetaciom period traje 28 sedmica. Posle
toga rada na leto.
RAZLIČITE SORTE Glavica je obično ze -
lena, ali postoje i sorte s ljubičastom glavi-
com.
MESTO Sunčano, zaklonjeno. Izbe gavaj -
te teško i vlažno zemljište u kojem vero -
vat no neće preživeti zimu.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta visoke hranljivosti ili niske hran-
ljivosti ako je zemljište suvo.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7
Sejanje
Može nići iz semena ili rasti iz izdanaka
(pelcera) koji se uzimaju sa biljke u aprilu.
Koristite samo najbolje izdanke, a ostale
bacite.
Rastojanje
Najmanje 1 x 1,5 ni
mere nege
Zalivajte dok se koren ne primi. Mal či -
rajte senom ili kompostom. Zaštitite biljku
od mraza prekrivajući glavice slamom. Uk -
lonite slamu na proleće pre nego što biljka
počne da raste. Artičoka daje rod 3-4 godi-
ne, stoga uzmite izdanke s trećine biljaka
svake godine kako biste održali proizvod -
nju.
PROBLEMI Obično nema problema. Mo -
gu daje napadnu biljne vaši, ali njih speri-
te pomoću creva.
Berba
Artičoka razvija nekoliko velikih glavica
od jula do septembra. Berite ih kad posta-
nu jedre, ali dok su još mekane i skuplje-
nih listova. Jedite ih dok su sveže. Uk la nja -
njem sporednih pupoljaka povećaćete
cen tralnu glavicu. Kuvajte celu glavicu i
kon zumirajte i mesnato dno cvetne lože.
Pre nego što pojedete srce glavice, skinite
vlaknastu opnu.
izbor sorti
„zelena lopta”; „ljubičasta lop ta”; „roma-
nesko”
Beli kORen
Tragopogon porrifolius
ASTERACEAE
Korenasto povrće lako za gajenje, poz-
nato pod nazivom kozja brada. Dugo ras -
te, ali može da se vadi cele zime i zauzima
relativno mali prostor. Može se izbeljivati
da bi dao prolećni usev.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIČITE SORTE Ima ih veoma malo
MESTO Dobro obrađeno zemljište bez
ka menja na otvorenom, sunčanom mestu.
Obrazuje kompaktne bokore koji mogu da
se smeste među druge useve ili uz ivice. U
drugoj godini biljke koje ostanu u zemljištu
obrazovaće veličanstvene svetloljubičaste
cvetove nalik maslačku - omiljena hrana
letećih insekata.
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
343
Artičoka
OBRADA ZEMLJIŠTA Na relativno dob -
rom zemljištu prihranjenom za prethodni
usev nije potrebno dodatno prihranjivanje.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C Na otvorenom seme posejte u
aprilu. Svake godine koristite novo seme.
Semenke su velike i lako ih je sejati u grupi
od 2 do 3 na jednom mestu, na dubinu od
1 cm. Druga setva može se obaviti u sep-
tembru. Klijanje je nekad neujednačeno,
ali obično traje 20 dana.
Rastojanje
REDOVI 20 x 30 cm
KUĆICE 23 cm
mere nege
Nema ih mnogo. Ručno plevite ili malči-
rajte za suzbijanje korova. Okopavanje
mo že da ošteti koren.
Berba
KOREN Vadite ga na jesen kad lišće uve -
ne. Dugačak koren je lomljiv pa ga pažlji-
vo vadite. Može se držati u frižideru sedam
dana. Obično može da prezimi u zemljištu.
IZDANCI Iz korena ostavljenog u zem -
ljiš tu na proleće niču izdanci. Uklonite uve -
lo lišće i zagrnite izdanke do 15-20 cm
zemljom, ili ih pokrijte slamom ili lišćem.
Pokrijte izdanke kantom ako imate samo
nekoliko biljaka. Izbeljem izdanci imaju
ukus sličan izdancima cikorije i kad se
iseku nicaće još 2-3 puta.
izbor sorti
„beli mamut”; „ostrvo sendvič”
Beli lUk
Allium sativum
ALLIACEAE
Iznenađujuće otporan usev lak za gaje-
nje. Potrebno mu je dugo vremena da se
razvije, ali zauzima malo mesta u bašti.
Beli luk se ne proizvodi iz semena već iz
čenova. Bolje je da kupite sadnice belog
luka nego da sadite čenove koji se koriste
za ishranu. Cenovi za ishranu mogu biti
nosioci bolesti i mnoge sorte često nisu
pri lagođene regionu u kom živite. Me đu -
tim, beli luk se vremenom prilagođava lo -
kalnoj dužini dana i temperaturi, tako da
možete da odgojite sopstvenu sortu čuva-
jući čenove za sađenje (samo sa zdravih
biljaka).
OD SADENJA DO BERBE 16-36 sedmica.
Ne gaji se iz semena
RAZLIČITE SORTE Brojnost različitih sor -
ti je neverovatna. Postoje ljubičaste i bele
sorte. Neke sorte imaju kratak period mi -
ro vanja i mogu da se čuvaju samo do kraja
decembra. One obično imaju veće čenove
i lukovice od sorti s dužim periodom miro-
vanja, koje se obično čuvaju do narednog
proleća ili duže. Neke sorte dobro rađaju
kad se sade na proleće, ali većina se sadi
na jesen. Beli luk koji se prodaje u prodav -
nicama obično je mekog lista i ne obrazu-
je cvetonosno stablo. Zahvaljujući tome
od ličan je za pravljenje venaca. Beli luk
čvrstog lista - takode poznat pod nazivom
rokambol - obrazuje cvetonosno stablo, ali
rod zbog toga nije slabiji.
MESTO Otvoreno. Beli luk se obično gaji
zimi i stoga mu je potrebno zemljište koje
neće postati blatnjavo. Lako može da se
uvrsti u dekorativnu baštu, a takode i da
se gaji u posudama.
OBRADA ZEMLJIŠTA Idealno je zemljište
prihranjeno za prethodni usev. Ne sadite
ga u sveže nadubreno zemljište.
IDEALNA pH VREDNOST 6-7,5
Sađenje
Podelite lukovicu na čenove pre samog
sađenja. Da bi razvile dovoljno velike luko-
vice, većini sorti potrebno je 1-2 meseca
na temperaturi zemljišta nižoj od 10°C i
stoga je najbolje da se beli luk sadi krajem
jeseni. Neke sorte mogu da se sade u feb -
ruaru. Posadite čenove tako da šiljati vrh
bude na dubini 2,5-10 cm - ako je zemljiš -
te teško onda pliće - ispod površine zem-
ljišta, okrenute ka gore. Ako je zemljište
zimi jako vlažno, sadite čenove u posude
sa oceditim supstratom baziranim na ilova-
či i stavite ih napolje.
Rastojanje
REDOVI 7,5-10 cm x 25-30 cm
ORGANSKA BAŠTA
344
OD SEJANJA DO BERBE Jari usevi: 12-16
sedmica. Ozimi usevi: 28-35 sedmica.
RAZLIČITE SORTE Visoke i patuljaste
sor te imaju zeleno, belo (bledozeleno) ili
crveno zrno. Kaže se da su biljke koje ras -
tu iz zelenog zrna ukusnije od drugih. Sor -
te s dugačkim mahunama obično su otpor-
nije od onih sa kraćim, kao što su sorte
„vin dzor”. Većina sorti boba ima bele cve-
tove.
MESTO Otvoreno sunčano mesto; ozi-
mim usevima potreban je zaklon. Ne uspe-
vaju dobro na suvom ili previše vlažnom
zemljištu. Dobro podnose kreč.
OBRADA ZEMLJIŠTA Lakom zemljištu
do dajte poboljšivač niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Pred kraj je -
seni posejte ekstraotporne sorte u ram ili
plastenik. Da biste imali ranu berbu posej-
te seme u kutije ili biorazgradive tube;
pre sadite kad biljka dobije 3-4 odrasla lis -
ta. Brz rast sprečava miševe da pojedu
seme, a isto tako jačanje pomka sprečava
oboljenja korena.
NA OTVORENOM Na proleće, od marta
do aprila. Biljke prestaju intenzivno da ras -
tu kad temperatura pređe 15°C.
Rastojanje
REDOVI Obično se gaji u dvostrukim re -
dovima na rastojanju 15-20 cm između bi -
ljaka i 60 cm između redova.
KUĆICE 20-30 cm
mere nege
Da biste sprečili pojavu crne vaši otkini-
te vrhove čim se otvore donji cvetovi. Ra -
nije setve obično su otpornije na napade
ove štetočine. Visoke sorte najčešće treba
podupreti kočićima i kanapom kad mahu-
ne porastu, naročito na vetrovitim mesti-
ma.
PROBLEMI Miševi; graškov i pasuljev ži -
žak; crne vaši; siva plesan; rda, trulež
korena
Berba
Berite mahune kad zrno u njima jedva
mo že da se oseti pod prstima, pre nego
što jako porastu i otvrdnu. Mlade mahune
mogu da se jedu ćele. Bob može da se
zamrzava.
izbor sorti
„Akvadulče Klaudija”; „super akvadulče”
- najotporniji, za jesenju setvu; „zeleni vin-
dzor”; „beli vindzor” - samo za prolećnu
setvu; „vitkiem manita” - rano stiže, belog
semena; „crveni epikur” - crvenkastog zr -
na koje zadržava boju na pari; „purpurno-
cvetni” - bob koji proizvodi HDRA, dostu-
pan u UK samo za članove „Heritage Seed
Library”; „futura” - sorta otporna na sivu
plesan; „saton” - patuljasta sorta
BORanija
Phaseolus vulgaris
PAPILIONACEAE
Boranija uvek ima dobar prinos (često je
pouzdanija od mnogocvetnog pasulja) na
relativno malom prostoru, ali su joj potreb -
ni topli uslovi da počne uspešno da se raz-
vija. Obično se jedu mlade sveže obrane
ma hune, a u suvim podnebljima mahune
se mogu koristiti da se proizvede zrno.
OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica.
Patuljaste sorte najbrže stižu. Od 16 do 18
sedmica za zrno.
RAZLIČITE SORTE Postoje penjačice i
pa tuljaste sorte, s okruglim ili ravnim ma -
hunama. Svetloljubičasti, ljubičasti i beli
cvetovi mogu biti dekorativni; mahune
mo gu biti na pruge, ljubičaste i žute, kao i
zelene. Žute mahune su malo mekše i
ukus nije. Za gajenje u zaštićenom prosto-
ru izaberite patuljastu sortu koja se malo
grana, ili ako imate dovoljno mesta gajite
penjačice koje su manje podložne bolesti-
ma jer je cirkulacija vazduha oko biljaka
bolja.
MESTO Toplo mesto i zemljište, sunčano
i zaklonjeno. Može se gajiti u hladnom
stak leniku ili plasteniku, ili u posudama.
OBRADA ZEMLJIŠTA Na relativno plod-
nom zemljištu, ili zemljištu obogaćenom za
prethodne useve nije potrebna posebna
ORGANSKA BAŠTA
346
ob rada. Ako to nije slučaj, dodajte pobolj-
šivač zemljišta srednje hranljivosti pre
sejanja.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 13°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Da bi biljke
iz kojih želite da proizvedete zrno počele
ra no da se razvijaju, i da biste imali ranu
ber bu, posejte seme u maju u zaštićenom
prostoru u duboke drvene kutije postavlje-
ne novinskom hartijom ili u biorazgradive
tube, kalupe za koren ili saksije duboke 9
cm. Prilagodite biljke spoljašnjim uslovima
pre presađivanja, ali posle poslednjeg
mra za.
NA OTVORENOM Sejte početkom leta
kad je zemljište dovoljno toplo i sve do
kra ja juna. Zagrejte zemljište staklenim ili
plastičnim zvonom ili crnim najlonom da
bis te poboljšali uslove za raniju setvu. Kas -
nija setva, koja treba da obuhvata patu -
ljas te sorte, možda će zahtevati zaštitna
zvona. Sejte na dubini od 5 cm. Očekujte
da klijavost bude oko 75 % - na kraju reda
uvek posejte nekoliko biljaka više da biste
ih presadili na prazna mesta.
Rastojanje
REDOVI Patuljaste sorte: 5-7 cm x 45-60
cm, u zavisnosti od sorte.
Penjačice: gajite ih uz kružno postavlje -
ne štapove ili u dvostrukim redovima na
ras tojanju od 60 cm u redu, i 1,5 m izme-
đu redova. Sejte po 2 semenke kod svakog
potpornog štapa na razmaku od 10 do 12
cm između potpornih štapova. Ako se gaje
u posudama, biljke mogu biti na manjem
rastojanju, ali se povećava rizik od bolesti.
KUĆICE Patuljaste sorte: 15-20 cm. Malo
rastojanje odlaže berbu za oko sedmicu
dana.
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Rastojanje
treba da bude veće da bi se smanjio rizik
od bolesti.
mere nege
Koristite flaše ili tegle kao staklena zvo -
na da biste sprečili štetočine da jedu seme
i ponike. Postavite kočiće ili štapove kao
pot poru za penjačice. Višim patuljastim
sor tama dobro će doći grančice kao pot-
pora. Zalivanje u periodu kad počnu da se
formiraju mahune povećaće prinos.
PROBLEMI Miševi;
Epilachna varivestis;
puževi golaći; paučinar; crne vaši; oreolna
pegavost; virusi
Berba
Berite mlade mahune čim porastu. Pro -
veravajte biljke barem svaki drugi dan jer
brzo rastu i može se desiti da prestanu da
obrazuju mahune ako se desi da ijedna
ma huna potpuno sazn. Ljubičaste i žute
ma hune je lakše primetiti od zelenih. Bo -
ranija se može zamrzavati i može se koris -
titi za čatni (vrsta umaka). Ne berite svezu
boraniju s biljke koja je počela da vene jer
ćete usporiti zrenje. Ostavite mahune da
se suše na biljci sve dok ne postanu lom-
ljive. Ako je lose vreme sušenje se može
dovršiti u zatvorenom. Okačite cele biljke
naopako i ostavite na toplom provetrenom
mestu dok se ne osuše.
izbor sorti
Patuljasta: „princ”; „tendergrin”; „mont
d’or” - žute mahune; „ljubičasta kraljica” -
ljubičaste mahune; „aroza” RZ - otporna
na obični mozaični virus. Penjačice: „plavo
jezero”; „viola korneti”
Za sušenje: „smeđa vojvotkinja” - zlat-
nosmeđe seme; „konjska glava” - tamno-
crveno seme
BOStan
Cucumis melo
CUCURBITACEAE
Bostan raste na vrežama isto kao „nje-
gov blizak srodnik krastavac. Bostan je
trop ska biljka i neophodna mu je tempera-
tura 25-30°C da bi se lepo razvio.
OD SEJANJA DO BERBE 12-20 sedmica
RAZLIČITE SORTE Bostan koji nazivamo
kantalup-dinja zapravo je desertna dinja.
Kora joj je prekrivena tankim žilama, a bo -
ja aromatičnog mesa kreće se od svetlo-
narandžaste do zelene. Medna rosa ima
ve će, ovalne plodove i voštanu koru. Lu -
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
347
vija veće, gušće glavice. Sitnoglavičasta
bro kula otporna je i laka za gajenje. Za -
uzima zemljište od sredine leta do nared-
nog proleća. Svaka biljka može da zauzme
i do 1 m kvadratni zemljišta, ali ovo nado-
mešta time što daje prinos u periodu kad
nema mnogo drugog povrća.
OD SEJANJA DO BERBE Obična brokula:
11-14 sedmica; sitnoglavičasta brokula: 8-
12 meseci.
RAZLIČITE SORTE Sorte obične brokule
mogu da budu rane, srednje-sezonske i
kas ne. Nekad je bilo malo izbora što se sit -
no glavičaste brokule tiče, ali današnje sor -
te mogu da obezbede raniju berbu i veće
glavice.
MESTO Otvoreno mesto, ali zaštićeno od
jakog vetra. Brokula uspeva i na manje
plod nom zemljištu nego ostale kupusnja-
če; može da se gaji i u zašti ćenom prosto-
ru za ranu i kasnu berbu.
OBRADA ZEMLJIŠTA Na proleće pre set -
ve dodajte poboljšivač zemljišta srednje
plo dnosti ili poboljšivač niske plodnosti sa
organskim đubrivom - ili sejte posle zele-
nišnog đubriva koje obogaćuje zemljište
azotom.
IDEALNA pH VREDNOST Obična brokula
6,5-7,5; sitnoglavičasta brokula 6-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE Obična brokula 5°C; sitnoglavičasta
bro kula 7°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Obična bro-
kula ne podnosi pomeranje korena i mora
da se seje u ćelije ili biorazgradive posude.
Za ranu berbu posejte seme u martu. Pri -
lagodite biljke spoljašnjim uslovima i pre-
sadite ih 4-5 sedmica posle setve. Ostavite
ranu letnju setvu sorti koje stižu ranije da
prezimi u hladnom plasteniku ili stakleniku
do narednog proleća. Posejte sitnoglavi -
čas tu brokulu u ćelije ili korita od aprila do
sredine maja. Prilagodite biljke spoljašnjim
uslovima pre presađivanja.
NA OTVORENOM Posejte seme obične
bro kule, po 2-3 semenke u rupu, i kasnije
razredite tako da ostane po jedan ponik na
svakom mestu. Sejte od aprila do jula da
biste imali berbu od početka leta do jese-
ni. Sejte sitnoglavičastu brokulu u korito
od sredine aprila do sredine maja. Seme
posejte u redove, omaške ali na većem
ras tojanju, otprilike 7,5 cm, na dubini 2-
2,5 cm. Presadite biljke u junu i početkom
jula.
Rastojanje
Presadite biljke duboko (najniži list treba
da dodiruje zemljište) kako biste smanjili
opasnost od kupusne muve i pomogli da
se razvije dobar korenov sistem; učvrstite
zemlju oko biljaka posle presađivanja.
REDOVI Kod obične brokule malo rasto-
janje doprinosi razvijanju manjih glavica
koje stižu istovremeno. Veće rastojanje u
du žem vremenskom periodu dovodi do
raz vijanja većeg broja izdanaka i veće cen-
tralne glavice. Malo rastojanje: 8-60 cm.
Za maksimalan prinos: cikcak redovi 13-30
cm. Za veliku centralnu glavicu 20-45 cm.
Sitnoglavičasta brokula: rastojanje od 60
cm u redu i 75 cm između redova radi lak -
šeg branja.
KUĆICE Obična brokula: 20 cm; sitno -
gla vičasta brokula: 60 cm.
mere nege
Zaštitite mlade biljke od kupusne muve
(videti str. 377); koristite pokrivač za redo-
ve ili mrežu da biste sprečili prilaz dragim
štetočinama. Zalivajte običnu brokulu re -
dov no za vreme suše. Ako nemate dovolj-
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
349
Brokula
no vode, najbolje je da je dobro zalijete 2-
3 sedmica pre berbe. Nakon što odsečete
centralnu glavicu, malčirajte kompostom
da biste pospešili razvoj sporednih izdana-
ka. Sitnoglavičastu brokulu nekad treba
po dupreti preko zime; nagomilavanje zem-
lje oko stabla u periodu rasta pospešuje
razvoj korenovog sistema.
PROBLEMI kupusna muva, kupusne va -
ši, larve leptira kupusara, kupusna kila;
bu vač; ptice. Obična brokula može da se
zarazi plamenjačom.
Berba
Isecite centralnu glavicu obične brokule
pre nego što se cvetovi otvore. Očekujte
još 2-3 berbe manjih izda naka. Otkinite
izdanke sitnoglavičaste brokule s mnogo
gla vica kad se pojavi cvet, ali pre nego što
se otvori.
Redovno branje pospešuje razvoj novih
izdanaka. Vreme berbe može da traje i do
dva meseca.
izbor sorti
Sitnoglavičasta brokula: „rudolf” - može
se brati u decembru; „rana sitnoglaviasta”
- pouzdana, tradicionalna sorta; „klare” F1
- prvi hibrid; „crvena strela” F1 - niža, žbu-
nastija biljka s mnogo izdanaka; „bela zve-
zda” - beli izdanci. Klabreze: „triksi” -
otporna na kupusnu kilu; „emperor” i
„šogun” - otporne na plamenjaču”
BROSkva
Brassica napus
grupa Napobrassica
BRASSICACEAE
Veoma otporan korenasti usev koji se
dosta dugo razvija. Potrebni su mu hladni,
vlažni uslovi. Narandžasti mesnati koren
izuzetnog slatkastog ukusa može da se
ostavi u zemljištu do kraja godine i vadi na
jesen i zimu.
OD SEJANJA DO BERBE 26 sedmica
RAZLIČITE SORTE Mesnati koren obično
je žut, mada može biti i beo. Kora je ljubi-
časta ili svetlosmeda, ili kombinacija obe.
Neke sorte otporne su na kupusnu kilu i
pepelnicu.
MESTO Otvoreno mesto. Plodno, vlažno
zemljište koje se ne isušuje.
OBRADA ZEMLJIŠTA Ako je za prethodni
usev zemljište obogaćeno kompostom, do -
dajte poboljšivač zem ljišta niske hranlji -
vos ti. Ako nije, dodajte i organsko đubrivo,
ili poboljšivač zem ljišta srednje hranljivos -
ti. Uradite to na vreme da bi se zemljište
sleglo pre setve.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU U februaru
po sejte odgovarajuće sorte u zaštićenom
prostoru za rano vađenje malih do srednjih
korenova.
NA OTVORENOM U hladnijim podneblji-
ma posejte seme početkom maja, a u top -
lijim krajem maja i početkom juna. Najpre
malo sabijte zemljište ako je suviše rastre-
sito. Posejte seme retko u redove na dubi-
nu 2 cm. Proredite izdanke kad dostignu
visinu najviše 2,5 cm. Ako je potrebno, se -
me sejte pod pokrivačem za redove ili gus -
tom mrežom da biste zaštitili biljke od bu -
vača i kupusne muve.
Rastojanje
REDOVI 23 x 28 cm
KUĆICE Rani usev 15 cm; glavni usev 30
cm.
mere nege
U vreme suše redovno zalivajte, inače
ko ren može da postane drvenast. Koren se
ponekad podeli, ako se naglo zalije posle
sušnog perioda.
PROBLEMI Kupusna muva; buvač, nedo-
statak bora; trulež korena; kupusna kila;
plamenjača, pepelnica
Berba
Vađenje može da počne čim koren do -
voljno poraste, obično od početka do sre-
dine jeseni. Može se ostaviti u zemljištu i
vaditi po potrebi, ali posle decembra obič -
no je drvenast. Broskvu možete držati u
kutijama (videti str. 340) na hladnom mes -
tu.
ORGANSKA BAŠTA
350
ta vite desetak dana da dozri na suncu.
Sas vim zreli plodovi mogu da se čuvaju 6-
12 meseci u prostoriji u kojoj dobro cir-
kuliše vazduh, na temperaturi 7-10°C. Sve
vrste dobre su za pravljenje čatnija (vrsta
umaka) i turšiju.
izbor sorti
Muskatna tikva:
„beli krem”; „zelena viti-
časta”; „špagete od povrća”; „trombonci-
no”.
Bundeva:
„grumen zlata” - žbunasta;
„pla va kuri”, „pompeon”; „turčinov tur-
ban”; „rani žir” F1; „čuvar blaga” F1
CeleR kORenjaŠ
Apium graveolens
var.
rapaceum
APIACEAE
Celer korenjaš razvija veliku „lukovicu” -
nabrekli koren, koji ima specifičan ukus.
Liš će takođe može da se koristi kao začin.
Celer korenjaš blizak je rod celeru. Lakše
se gaji, iako mu je potreban dug vremen-
ski period neometanog rasta da bi se dob -
ro razvio.
OD SEJANJA DO BERBE 26 sedmica
RAZLIČITE SORTE Ima malo varijacija.
Neke sorte manje su sklone gubitku boje
prilikom kuvanja.
MESTO Potrebno mu je plodno zemljište
koje dobro zadržava vlagu da bi uspešno
rastao. Razvijaće se na suncu i na delimič -
no zasenjenom mestu.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta srednje do visoke hranljivosti, ili
poboljšivač niske hranljivosti s organskim
đubrivom bogatim azotom.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE Najbolje klija na temperaturi 10-19°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Ako nije do -
voljno toplo, sejte na relativno visokoj
tem peraturi (18°C) u februaru i martu, ili
aprilu i maju. Seme sejte u korita ili ćelije,
proređujući ili presa đujući u pojedinačne
posude kad biljke budu dovoljno velike.
Pri lagodite ih spoljašnjim uslovima pre
pre sađiva nja, ali sačekajte da prođe pos -
led nji mraz. Vodite računa da ne prekrije-
te zemljom krunicu lisne rozete.
Rastojanje
30-38 cm sa svih strana
mere nege
Zalivajte u sušnim periodima. Malčirajte
kako bi zemljište zadržalo deo vlage. Od
sre dine leta uklanjajte donje listove kako
biste oslobodili krunicu lisne rozete.
PROBLEMI Mogu da ga napadnu štetoči-
ne i bolesti koje napadaju celer, ali obično
nema problema.
Berba
Vadi se od kraja leta do narednog prole-
ća, kad je koren dovoljno velik. Ako je mo -
guće ostavite ga u zemljištu uz zaštitu od
suve slame. Može se izvaditi i čuvati unu-
tra, ali kvalitet će da se smanji.
izbor sorti
Celer korenjaš „praški džin”; „princ” -
otporan na proraslice; „predsednik”
CeleR liŠĆaR
Apium graveolens
APIACEAE
Celer razvija čvrstu, hrskavu, sočnu lisnu
dršku. Tradicionalni celer prilično je zahte-
van po pitanju uslova zemljišta i traži punu
pažnju sve vreme rasta. Samoizbeljujući
ce ler zahteva manje truda i lakše se gaji,
ali nije toliko otporan ni ukusan.
OD SEJANJA DO BERBE Samoizbeljujući
i zeleni celer - 11-16 sedmica. Običan celer
- 9 meseci.
RAZLIČITE SORTE Običan celer je tradi-
cionalni kasni jesenji usev sa belom, rože,
ili crvenom lisnom drškom koja se izbelju-
je pre upotrebe. Samoizbeljujuće sorte
ima ju svetlozutu stabljiku, svetliju kad se
ga ji u kućicama. Američke zelene sorte
ima ju zelenu stabljiku koja se ne izbeljuje.
MESTO Mora imati plodno, vlažno zem-
ljište koje dobro zadržava vlagu. Više mu
prija otvoreno mesto, ali podnosi malo za -
senjenosti. Dobro uspeva u dubokim posu-
dama.
ORGANSKA BAŠTA
352
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta visoke hranljivosti, ili poboljšivač
niske do srednje hranljivosti s organskim
đubrivom bogatim azotom. Za običan celer
početkom proleća iskopajte rov 38-45 cm
širok i 30 cm dubok.
Iskopanom zemljištu dodajte pomenute
poboljšivače zemljišta, potom popunite rov
do dubine od 7,5 do 10 cm. Osta tak zem-
ljišta iskoristite da izbeljujete celer dok
ras te. Rovovi treba da budu na rastojanju
1,2 m. Ako je potrebno, dodajte organsko
đubrivo u rov pre sađenja.
IDEALNA pHVREDNOST 6.5-7.5
Sejanje
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Sejte ga u
korita ili ćelije na blagoj temperaturi u
mar tu ih početkom aprila, ne više od 10
sed mica pre poslednjeg mraza. Posejte se -
me po površini komposta, ili delimično
prekrijte seme. Klijanje može da bude
sporo i neizvesno. Setva s gelom (videti
str. 109) može dati bolje rezultate. Pre sa -
dite ga u biorazgradive posude. Proredite
u će lijama biljke što je bolje moguće, do
jednog klijanca. Kad uslovi budu dovoljno
top li presadite ih. Ako budu izložene tem-
peraturi nižoj od 10°C duže od 12 sati dok
su mlade, biljke su često sklone prorasta-
nju. Ako je neophodno, zaštitite ih plastič-
nim ili staklenim zvonima. Ako mladice
ras tu brzo, a vremenske prilike nisu povolj-
ne za presađivanje, skratite ih makazama
na visinu od 8 cm da biste usporili rast.
Držite biljke u zaštićenom prostoru dok
spo ljašnji uslovi ne budu odgovarajući.
GRUPNA SETVA Samo za samoizbe lju -
jući celer. Posejte 6-8 semenki po ćeliji,
razredite ostavljajući 2-3 klijanca.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE Najbolje klija na temperaturi 10-19°C.
Rastojanje
REDOVI Običan celer - 30-45 cm između
biljaka, 1,2 m između rovova.
KUĆICE Za samoizbeljujući celer: 15-30
cm. Manje rastojanje daje visok prinos i
tanje stabljike.
GRUPNA SETVA Samo za samoizbeljuju-
ći celer: 20 cm.
mere nege
Zalivajte često i redovno dok raste. Uk -
la njajte spoljne listove koji su izgubili boju.
Izbeljujte stabljiku običnog celera (videti
pod Karda) kad biljke dostignu visinu od
30 cm. Okružite kućice s odraslim samoiz-
beljujućim biljkama slamom kako bi i izbe-
leli i spoljni redovi.
PROBLEMI Trulež krunice celera; jelero-
va muva; pegavost lišća; nedostatak kalci-
juma izazvan povremenim nedostatkom
vo de.
Berba
Berite običan celer na jesen, oko 9-10
sedmica posle početka izbeljivanja. Izbe -
ljen celer može da stoji u zemljištu u dob -
rom stanju oko mesec dana, ali privlači pu -
ževe golaće kao magnet. Samo iz be lju jući
celer berite od jula do septembra. Celer
nije sasvim otporan na mraz i neće preži-
veti dug mrazni period. Ako se predviđa
izu zetno hladno vreme, izvadite biljke i
čuvajte ih u podrumu ili u hladnom, vlaž-
nom pesku. Mogu da se izvade i stave u
mračan hladni ram. U frižideru se mogu
dr žati više sedmica.
izbor sorti
„hopkins fenlander”; „čvrsti ružišasti” -
sorta otporna na mraz, prvi put se gajila
1894.; „čvrsti beli” Američki zeleni: „visoki
jutski” Samoizbeljujući celer: „zlatni sa mo -
izbeljujući”
CikORija
Cichorium intybus
ASTERACEAE
Višegodišnja biljka otporna na mraz,
obič no se gaji kao jednogodišnja. Cikorija
ima karakterističan, pomalo gorak ukus, a
predstavlja dobar, živopisan salatni usev
za zimu. Lišće može da bude raznih oblika
i boja; neke razvijaju srce, a neke mogu da
se izvode ili izbeljuju da bi se smanjila gor-
čina. Dobra je kao ukra sna biljka kad se
ga ji u posudama.
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
353
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
355
Vr
st
e
ci
ko
rij
e
Vr
st
a
us
ev
a
Vr
em
e
se
tv
e
M
es
to
R
as
to
ja
nj
e
u
re
do
vi
m
a
Fr
an
cu
sk
a
en
di
vi
ja
i
dr
ug
e
Ko
re
n
za
iz
vo
đe
nj
e
O
d
sr
ed
in
e
ju
na
d
o
N
a
ot
vo
re
no
m
20
x
3
0
cm
vr
st
e
za
iz
vo
đe
nj
e
po
če
tk
a
ju
la
G
la
va
š
eć
er
a
Za
z
re
le
g
la
vi
ce
n
a
je
se
n
U
ju
nu
i
ju
lu
N
a
ot
vo
re
no
m
25
x
3
0
cm
G
la
va
š
eć
er
a
Za
m
an
je
g
la
vi
ce
il
i p
ol
uz
re
le
U
ju
lu
i
av
gu
st
u
U
ć
el
ija
m
a
za
p
re
sa
đi
va
nj
e
25
x
3
0
cm
m
la
di
ce
p
re
ko
z
im
e
u
le
je
il
i u
p
os
ud
am
a
u
za
št
ić
en
om
p
ro
st
or
u
G
la
va
š
eć
er
a
M
la
di
iz
da
nc
i
U
ja
nu
ar
u
i f
eb
ru
ar
u,
U
z
aš
tić
en
om
p
ro
st
or
u
Po
se
jte
s
em
e
om
aš
ke
il
i u
re
do
ve
se
pt
em
br
u
ši
ro
ke
1
5-
20
c
m
, n
a
ra
st
oj
an
ju
od
2
0
cm
G
la
va
š
eć
er
a
M
la
di
iz
da
nc
i
O
d
m
ar
ta
d
o
av
gu
st
a
(u
se
vi
N
a
ot
vo
re
no
m
Po
se
jte
s
em
e
om
aš
ke
u
g
ru
pi
ca
m
a
po
se
ja
ni
s
re
di
no
m
le
ta
č
es
to
su
v
eo
m
a
tv
rd
i)
C
rv
en
a
ci
ko
rij
a,
ra
ne
s
or
te
Li
st
ov
i i
s
rc
e
na
le
to
Kr
aj
em
a
pr
ila
i
u
m
aj
u
N
a
ot
vo
re
no
m
, i
li
u
će
lija
m
a
20
-3
5
cm
u
za
št
ić
en
om
p
ro
st
or
u
C
rv
en
a
ci
ko
rij
a
Li
st
ov
i i
s
rc
e
na
je
se
n
U
ju
nu
i
po
če
tk
om
ju
la
N
a
ot
vo
re
no
m
20
-3
5
cm
C
rv
en
a
ci
ko
rij
a
Za
št
ić
en
z
im
sk
i u
se
v
U
a
vg
us
tu
U
ć
el
ija
m
a;
p
re
sa
đi
va
nj
e
20
-3
5
cm
u
za
št
ić
en
i p
ro
st
or
v
R
e
m
e
S
e
t
v
e
C
ik
O
R
ij
e
i
R
a
S
t
O
ja
n
je
i
z
m
e
đ
U
B
il
ja
k
a
CRni kORen
Scorzonera hispanica
ASTERACEAE
Retka, otporna višegodišnja biljka koja
se obično gaji kao jednogodišnja. Jestivi
ko ren ima crnu koru i belo meso.
OD SEJANJA DO BERBE 18 sedmica
RAZLIČITE SORTE Ima ih malo
MESTO Duboko, lako zemljište neophod -
no je da bi se razvio dugačak koren.
OBRADA ZEMLJIŠTA Na relativno dob -
rom zemljištu nije potrebna dodatna obra-
da ako je prihranjeno za prethodni usev.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C Posejte seme u aprilu i maju
direktno u zemljište, čim se ono ugreje.
Rastojanje
10 x 20 cm
mere nege
Ručno plevite ili malčirajte za suzbijanje
korova. Okopavanje može da ošteti koren.
Obično nema problema s bolestima i šte-
točinama.
Berba
Ostavite koren da raste bar 4 meseca.
Va dite ga od jeseni do proleća. Koren koji
nije dostigao dovoljnu veličinu može se os -
taviti da raste još godinu dana. Početkom
proleća pokrijte biljku slamom ih suvim liš -
ćem da biste dobili svež zeleniš. Na taj na -
čin ćete izbeliti mlade listove koje možete
brati kad dostignu visinu 10 cm. U drugoj
godini crni koren obrazuje cvet koji je jes -
tiv.
CRni lUk, aRPaDŽik i
glaviCe
Allium cepa
ALLIACEAE
Popularan usev otporan na hladnoću,
dos tupan veći deo godine. Gaji se jednos -
tavno, iz arpadžika, i nije zahtevan ako ga -
jite lukovice za upotrebu u kuhinji. U pod-
nebljima gde je blaga klima i količina pa -
davina mala leti, bolje je sejati ga na je -
sen.
OD SEJANJA DO BERBE Seme posejano
na proleće: 20-24 sedmice; seme poseja-
no na jesen: 42 sedmice; arpadžik posa-
đen na proleće: 18-20 sedmica; arpadžik
po sađen na jesen: 36-38 sedmica.
RAZLIČITE SORTE Može biti ovalnog i ci -
lindričnog oblika s crvenom, belom ili zlat -
nosmeđom ljuskom. Sortama dugog dana
leti je potrebno 13-16 sati dnevne svetlos ti
što je slučaj na severnoj hemisferi; crni luk
kratkog dana dobro uspeva u južnim pod-
nebljima gde dan traje 12 sati. Sorte na
koje ne utiče trajanje dana formiraće luko-
vice u oba slučaja. Najveći izbor sorti je iz
semena.
MESTO Crni luk više voli otvoreno sunča -
no mesto, ali podnosi delimičan zasenak.
Ova kultura posejana/posađena na jesen
zah teva potpuno osunčano mesto i dobru
drenažu. Može dobro da izgleda medu dru-
gim biljkama, ali ne voli preveliku gužvu.
OBRADA ZEMLJIŠTA Nije potrebna ako
je zemljište prihranjeno za pret hodni usev.
Ako nije, dodajte poboljšivač zemljišta nis -
ke do srednje hranljivosti, u zavisnosti od
stanja zemljišta.
IDEALNA PHVREDNOST 6-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C Ako sejete na proleće, za kasnu
jesenju berbu
SEME, U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Po -
sej te seme u korita ili ćelije u feb ru -
aru/martu. Prilagodite biljke uslovima i ra -
sadite ih kad dostignu visinu 10 cm. Grup -
na setva: posejte 6 semenki po ćeliji i ne
proredujte.
SEME, NA OTVORENOM Posejte nekoliko
semenki po kućici, čim se zemljište dovolj-
no ugreje, obično u aprilu. Proredite ostav-
ljajući po jednu mladu biljku; a ako ste ko -
ristili grupnu setvu ostavite po nekoliko
mla dica zajedno.
ARPADŽIK Posadite arpadžik u mar -
tu/aprilu. Potreban mu je hladan period da
bi počeo da se razvija koren i stoga ga po -
sadite što je ranije moguće, čim uslovi
ORGANSKA BAŠTA
356
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Počnite da
sejete krajem februara ili početkom marta.
Sejte u ćelije, 2 semenke (ili 2-3 semenke
s jednom klicom) po ćeliji. Proredite sve
osim najjačih klijanaca. Kod grupne setve
os tavite 4-5 mladih biljaka u jednom mo -
dulu. Birajte vrste s malim korenjem. Pre
presađivanja, kad razviju 3-4 odrasla lista,
prilagodite biljke spoljašnjim uslovima.
NA OTVORENOM Počnite da sejete od
mar ta ili aprila, pa sve do kraja juna, ili 2
sedmice kasnije u podnebljima s blagom
kli mom. Ako želite da čuvate cveklu, po -
sej te okrugle ili izdužene sorte u maju i
junu.
Rastojanje
Rastojanje može da se prilagođava u
zavisnosti od sorte i veličine korena.
REDOVI Rani i brzi usevi: 10 x 23 cm.
Glavni usevi: 7,5 x 30 cm. Mini-cvekla: 2,5
x 15 cm. Grupna setva: 22 x 22 cm.
KUĆICE na rastojanju 12,5 - 15 cm
mere nege
Često zalivajte po toplom suvom vreme-
nu ili će koren postati drvenast.
PROBLEMI Obično nema problema.
Berba
Vadite koren čim dostigne pravu veliči-
nu. Za čuvanje izvadite korenje na jesen.
Ono može da se ostavi u zemljištu preko
zime, ali može da postane previše tvrdo ili
da ga pojedu puževi golaći. Bolje je da
gornji deo biljke otkinete uvrtanjem nego
da ga sečete. Cveklu držite na hladnom,
mračnom, vlažnom mestu, na primer u ku -
tiji s vlažnim peskom.
izbor sorti
„boltardi”; „pronto”; „moneta” (mono -
ger mna) - otporna na proraslice; „forano”
- za čuvanje, cilindričnog oblika; „monako”
- mini-cvekla; „zlatna” - žuto meso; „či -
oga” - crveno-belo meso
čičOka
Helianthus tuherosus
ASTERACEAE
Nepogodna za male bašte, ova višego -
diš nja biljka zauzima prostor brojnim ko -
rov skim biljkama i leti štiti od vetra. Obič -
no ima lepe cvetove nalik suncokretu. Jes -
ti vi delovi su kvrgave gomolje koje rastu u
zemljištu.
OD SAĐENJA DO BERBE 16-20 sedmica
RAZLIČITE SORTE Gomolje su glatke ili
kvrgave, žućkaste ili crvene.
MESTO Sunčano ili delimično senovito.
Izbegavajte zemljište sa malo vlage.
OBRADA ZEMLJIŠTA Pre sađenja dodaj-
te srednje hranljivo đubrivo. Đubrivo viso-
ke hranljivosti daje veće krtole.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5
Sejanje
Posadite gomolje na dubinu od 15 cm u
februaru ili martu.
Rastojanje
REDOVI 30 cm x 1 m KUĆICE 45 cm
mere nege
Poduprite ih kočićima i žicom, ili pojedi-
načnim štapovima u vetrovitim predelima.
Radi dodatne potpore početkom leta nagr-
nite 4-10 cm zemlje oko korena. Zalivanje
za vreme suše i uklanjanje cvetnih pupo -
lja ka povećaće rod. Kad lišće požuti krajem
leta isecite stabljiku na 15 cm visine.
PROBLEMI Obično nema problema. Po -
ne kad mogu da je napadnu puževi golaći i
larve skočibuba.
Berba
Kad se izvade, krtole ne mogu da stoje
dugo, pa ih je stoga najbolje vaditi po
ORGANSKA BAŠTA
358
Čičoka
potrebi, pošto lišće biljke požuti. Ako je
potrebno, neke krtole ponovo zasadite za
sledeću godinu. Ako hoćete da očistite
parcelu, izvadite sve krtole.
izbor sorti
„fuso” - sa glatkim krtolama; „sanrej” -
niža sorta, cvet joj obično liči na suncokre-
tov
Dičak
Barbarea verna
BRASSICACEAE
Otporna dvogodišnja biljka jakog ukusa
koji podseća na potočarku. Brzo se razvija
i može da se bere gotovo ćele godine. Let -
njim usevima potreban je delimičan zaklon
od sunca. Korisna zimska salatna biljka
prik ladna je i za ukrasnu leju. Ako se osta-
vi da procveta rasuće seme po bašti. Do -
dajte poboljšivač zemljišta srednje hranlji-
vosti ako zemljište nije prihranjeno za
pret hodni usev. Sejte u ćelijama ili direk-
tno u zemljište. Za berbu od zime do pro-
leća, posejte seme u julu i avgustu; za
zim ski usev u zaštićenom prostoru posejte
seme u avgustu; za letnju berbu posejte
se me od marta do juna. Rastojanje u re -
dovima: 15 x 20 cm. Rastojanje u kućica-
ma 15 cm. Zalivajte u sušnom periodu. Bu -
vač može da bude problem. Počnite da be -
rete pojedinačne listove kad dovoljno po -
rastu. Dugo daje prinos.
Divlji SPanaĆ
Chenopodium bonus-henricus
CHENO -
PO DIACEAE
Stara višegodišnja salatna biljka koja
ras te do visine od 90 cm. Više mu prija
vlaž no zemljište i dobro podnosi delimično
zasenjivanje. Posejte ga na proleće ostav-
ljajući razmak između biljaka 40 cm. Dru -
ge godine berite mlado lišće i cvetne iz -
dan ke. Stiže rano. Razdeljujte biljke svake
2 do 3 godine.
enDivija
Cichorium endivia
ASTERACEAE
Salatna biljka pomalo gorkog ukusa
srod na maslačku i radiću. Lako se gaji i
mo že se brati veći deo godine. Dobro pod-
nosi slab mraz, ali zimskim usevima pot -
reb na je zaštita. Konzumiraju se mladi
izdanci, beru se pojedinačni listovi ili izbe-
ljene zrele glavice. Zimi, kad je količina
sun čeve svetlosti manja, uspeva bolje od
ze lene salate. Pogodna za gajenje u posu-
dama.
OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica da
glavice potpuno izrastu. Kraće ako berete
mlade izdanke i pojedinačne listove.
RAZLIČITE SORTE Postoje dva tipa, es -
karola takode poznata kao batavijska endi-
vija, glatka širokolisna endivija otporna na
hladne uslove i kovrdžava endivija, niska,
patuljasta biljka kovrdžavih listova, otpor-
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
359
Dičak
Endivija
će verovatno izbeći napad graškovog smo-
tavca.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10°C U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Prve
useve posejte u martu u duboke posude
za rasađivanje u zaštićenom prostoru. Pri -
la godite biljke uslovima sredine i presadite
ih kad dostignu visinu 10 cm.
NA OTVORENOM Seme graška neće kli-
jati u hladnom, vlažnom zemljištu i stoga
sa čekajte sa setvom dok se zemljište ne
ugreje, ili posejte seme ispod zvona. Seme
se seje do početka juna; letnji usevi uspe-
vaju samo ako se zemljište ne isuši. U pod-
nebljima s blagom klimom sorte s okruglim
zrnom sejte u novembru.
Rastojanje
REDOVI Posejte seme u redove široke
23 cm, ili u dvostruke redove široke 5 cm,
na rastojanju od 23 cm; jednako rastoja-
nje između semena u redu treba da bude
5 cm. Ostavite između dvo strukih redova
rastojanje 60-90 cm, u zavisnosti od visine
sorte.
KUĆICE Za niže sorte i polubezlisne sor -
te: rastojanje je 5-7 cm.
mere nege
Poduprite biljke čim počnu da rastu. Gra -
šak ima vrtiće kojima se hvata za grančice,
žicu ili mrežu za grašak. Bezlisne i niske
sor te treba delimično da se podupru kad
se seju u kućice. Malčirajte da bi zemljište
sačuvalo vlagu. U suvim uslovima redovno
zalivajte od kad se otvori cvet. Ranije zali-
vanje neće popraviti prinos, već će samo
povećati rast lisnatih delova.
PROBLEMI Ptice (golubovi, fazani, čav -
ke); miševi; graškov i pasuljev žižak; graš -
kov smotavac; graškov trips; trulež kore-
na. ,
Berba
Zimski grašak berite čim dovoljno poras -
te. Činite to redovno da bi nastavio da ob -
razuje mahune. Slatki grašak berite kad
ma hune nabubre. Mahune graška sa zr -
nom berite kad zrno može da se oseti pod
prstima, pre nego što previše poraste.
Svež grašak je dobar za zamrzavanje. Plod
za sušenje treba ostaviti na biljci sve dok
mahune ne budu suve i ne počnu da zve-
ckaju. Očistite grašak da biste dovršili su -
šenje. Čuvajte ga u čvrsto zatvorenim teg -
lama.
izbor sorti
Grašak u zrnu: „prvi feltamski”; „me te -
or” - rani, okruglog zrna; „dus provans” -
veoma rana sorta, naboranog zrna; „malo
čudo”; „gradus”; „rani napredni” - rani gla-
vni usev, prvi put se gajio 1890. pa 1908;
„grinšaft” - jedna od najboljih sorti, otpor-
na na plamenjaču i fuzariozo uvenuće; „al -
derman” - jedna od poslednjih visokih sorti
glavnog useva; „kelvedonsko ču do” - gla-
vni usev otporan na plesan; „markana” -
glavni usev, delimično bezlistan.
Grašak s jestivim mahunama: „karubi de
mosan” - ljubičat cvet i duge, široke mahu-
ne.
Grašak šećerac: „šugar snep”; „šugar
re”.
Grašak za proizvodnju suvog zrna: „kar-
lin” - visoka sorta, smeđeg semena. Može
se naći kod uzgajivača tradicionalnih sorti
Hamburški peršun
HamBURŠki PeRŠUn
Petroselinum crispum
var.
tuberosum
APIACEAE
Gaji se zbog belog korena koji liči na
paš trnak, vadi se krajem jeseni i na zimu.
Liš će može da se koristi kao začin.
OD SEJANJA DO BERBE 30 sedmica.
MESTO Zemljište koje dobro zadržava
vlagu i u kojem može da pusti koren. Može
da se gaji u zaseni.
OBRADA ZEMLJIŠTA Nije potrebna ako
je zemljište prihranjeno za prethodni usev.
Prija mu malčiranje preko zime poboljšiva-
čem zemljišta niske hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Ne gaji se
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
361
NA OTVORENOM Posejte seme od marta
do aprila u redove na dubinu od 1 cm.
Klijanje je često sporo. Pokrijte zvonom ili
providnom plastikom da biste ga ubrzali.
Može se sejati i u julu za rani usev nared -
ne godine.
Rastojanje
REDOVI 20 x 30 cm
KUĆICE 20 cm
mere nege
Suzbijajte korov dok su biljke mlade -
set vom nekoliko brzorastućih useva, na
pri mer rotkvica, obeležićete redove pre
ne go što peršun nikne. Malčirajte biljke da
bi zemljište zadržalo vlagu i da biste suzbi-
li korov. Prekrijte slamom biljke koje ste
os tavili u zemljištu da prezime.
PROBLEMI
Itersonilia pastinaceae
Berba
Vadite ga od početka jeseni sve do ra -
nog proleća. Ukus je bolji ako se ostavi u
zemljištu nego ako se izvadi i čuva unutra.
jaPanSki kUPUS mizUna
Brassica rapa
var.
nipposinica
BRASSICACEAE
Atraktivan lisnati usev blagog ukusa na -
lik slačici. Jede se prešan ili kratko kuvan.
Zeleno paperjasto lišće može da se seče u
fazi mladih izdanaka, bere se pojedinačno
sa odraslih biljaka ili može da se seče cela
glavica. Lep je za oivičavanje bašte. U zaš -
tićenom prostoru može da se gaji i zimi.
OD SEJANJA DO BERBE Mladi izdanci 3
sedmice; starije mladice 6-8 sedmica; od -
rasle biljke 8-10 sedmica.
RAZLIČITE SORTE Postoje sorte sa zele-
nim i ljubičastim listovima.
MESTO Zemljište ne sme da se isuši.
Let nji usevi mogu da podnesu senovito
mes to. Dobar međuusev ako se biljke beru
mlade. Pogodan za gajenje u zaštićenom
prostoru zimi.
OBRADA ZEMLJIŠTA Nije potrebna ako
je zemljište prihranjeno za prethodni usev.
Na lakom zemljištu dodajte poboljšivač
zem ljišta lake do srednje hranljivosti.
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Posejte se -
me u ćelije u martu/aprilu za presađivanje
na otvorenu parcelu. Može se presaditi di -
rektno ili u ćelijama. Od septembra do
mar ta ako se gaji u zaštićenom prostoru.
NA OTVORENOM Posejte seme od aprila
do avgusta.
Rastojanje
Mladi izdanci: sejte omaške u široke
krat ke redove. Starije mladice: 10-20 cm.
Odrasle biljke: 30 cm.
mere nege
Zalivajte u sušnom periodu.
PROBLEMI Kupusna kila; puževi golaći;
(repin) buvač. Ako je buvač problem, gaji-
te biljke ispod pokrivača za redove ili tanke
mreže.
Berba
Mlade izdanke secite kad porastu nekoli-
ko centimetara. Berite pojedi načne listove
kad biljke dovoljno porastu, ili secite ćelu
glavicu.
izbor sorti
„mizuna zeleniš”; „ljubičasta mizuna”
kaRDa
Cynara cardunculus
ASTERACEAE
Velika višegodišnja biljka u bliskom srod-
stvu s artičokom, visoka 1,2-1,5 m, široka
90 cm. Lako se gaji, ali prinos je mali za
prostor koji zauzima, lako je višegodišnja
biljka, karda se za ishranu gaji kao jedno-
godišnja biljka. Kad se izbeli, stablo je jes -
tivi deo karde. Ako se ne bere, druge godi-
ne je lepa kad procveta.
OD SEJANJA DO BERBE 34 sedmice
MESTO Sunčano, zaklonjeno. Izbe ga vaj -
te teško i vlažno zemljište. Može da se gaji
u velikim saksijama i u mešovitim lejama.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta visoke hranljivosti i poboljšivač
nis ke hranljivosti na suvom zemljištu. Mo -
že da se gaji na kuhinjskom kompostištu
(videti str. 48).
ORGANSKA BAŠTA
362
velike biljke koje zauzimaju zemljište i do
godinu dana. Za malu baštu najpogodniji
su rani letnji karfiol i mini-karfiol.
OD SEJANJA DO BERBE Letnji i jesenji
kar fiol - 16 sedmica. Zimski karfiol - 40
sed mica. Mini-karfiol - 15 sedmica.
RAZLIČITE SORTE Postoji širok izbor
sor ti pogodnih za različite uslove i vreme
ga jenja, od leta do zime. Većina sorti ima
belu glavicu, ali postoje i sorte sa naran-
džastom, zelenom i ljubičastom glavicom.
Može da se gaji kao mini-povrće.
MESTO Otvoreno, sunčano mesto; izbe-
gavajte mraz. Plodno zemljište koje dobro
zadržava vlagu.
OBRADA ZEMLJIŠTA Pre sađenja dodaj-
te poboljšivač zemljišta srednje hranljivo s -
ti, ili poboljšivač niske hranljivosti s obič-
nim organskim đubrivom - ili sadite posle
ze lenišnog đubriva koje obogaćuje zemljiš -
te azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 8
Sejanje
Najbolje je sejati ga u ćelije ili saksije da
bi se izbegao stres prilikom presađiva-
nja.Vreme setve i rastojanje između bilja-
ka videti u tabeli na sledećoj strani. Pri -
lagodite biljke spoljašnjim uslovima i pre-
sadite ih što je pre moguće - oko 6 sedmi-
ca posle setve. Može da se seje i na otvo-
renom u rasadnik, ostavljajući barem 5 cm
između rasađa.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C
Rastojanje
Videti tabelu na prethodnoj strani.
mere nege
Karfiol ne podnosi bilo kakav prekid u
rastu. Malčirajte ga i zalivajte tokom suše
da bi se kontinuirano razvijao. Učvrstite
zem lju oko biljaka za vreme mraza i vetra.
Na jesen zaštitite glavice od mraza, kiše i
jake rose privezivanjem lišća oko glavica.
To će pomoći i da ostanu bele. Moderne
sor te često imaju lišće koje prirodno štiti
glavice.
PROBLEMI Kupusna kila (videti str. 411).
Zaštitite tankom mrežom karfiol od kupus -
ne muve, štitastog moljca i gusenica. Ma -
le, prevremeno izrasle i deformisane glavi-
ce obično su rezultat prekinutog rasta, naj-
češće usled presađivanja ili suše. „Bičasti
listovi” (usko lišće bez razvijene glavice)
iza zivaju nedostatak bora, obično kad je
zem ljište suviše kiselo.
Berba
Birajte kompaktne glavice s malim cve-
tovima. Kad cvetovi počnu da se razdvaja-
ju i žute ili dobiju smeđu boju, to je znak
daje karfiol prezreo. Mini-karfiol ne može
dugo da ostane u dobrom stanju. Karfiol
može da se drži sedmicu dana u frižideru,
ili okačen naopačke u hladnoj, mračnoj šu -
pi do tri sedmice - povremeno ga poprs -
kajte sitnim kapljicama vode.
izbor sorti
Letnji i jesenji: „celogodišnji” (stara, ali
pouzdana sorta); „idol” - za mini-povrće;
„marmelada” - narandžaste glavice; „mek -
siko” F1; „valabi”, „romanesko” - šiljate
žućkasto-zelene glavice; „ljubičasta kralji-
ca”. Zimski: „snežni hleb”, „majska zvez -
da”, „ljubičasti plašt”
keleRaBa
Brassica oleracea
grupa Gongylodes
BRASSICACEAE
Ovaj sitan član porodice kupusnjača br -
zo raste i neobično izgleda. Sferno nabrek -
lo stablo koje raste malo iznad površine
zem ljišta bere se kad dostigne veličinu te -
ORGANSKA BAŠTA
364
Karfiol
niske loptice. Može se sejati i brati skoro
lele godine. Dobar je kao pokrovni usev ili
interesantan dodatak ukrasnoj bašti. Gaji
se i u posudama.
OD SEJANJA DO BERBE 5-9 sedmica
RAZLIČITE SORTE Zelene sorte obično
se gaje kao prolećni i letnji usevi, a otpor-
nije ljubičaste sorte kao jesenji i zimski.
Nove hibridne sorte su veće, ali nisu drve-
nastije.
MESTO Otvoreno. Pogodna za ranu i
kas nu proizvodnju u zaštićenom prostoru.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta niske hranljivosti ili neki od sred -
nje hranljivih poboljšivača ako je zemljište
siromašno.
IDEALNA pH VREDNOST 6-7
Sejanje
Da biste stalno imali prinos, sejte kelera-
bu svakih nekoliko sedmica jer ne ostaje
dugo u jestivom stanju kad sazri.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Sejte seme
u ćelije od kraja februara pa do avgusta.
Presadite biljke kad dostignu visinu maksi-
malno 5 cm. Za gajenje u zaštićenom
pros toru posejte seme u septembru.
NA OTVORENOM Sejte seme direktno u
zemljište od marta do avgusta. Za kasnu
setvu koristite otpornije ljubičaste sorte.
Rastojanje
REDOVI 18 x 30 cm
KUĆICE 25 cm
mere nege
Zahvajte u sušnom periodu. Keleraba br -
zo raste i obično s njom nema problema -
iako je podložna istim štetočinama i bole-
stima kao ostale kupusnjače.
PROBLEMI Buvač; kupusna muva; kupu-
sne vaši; kupusna kila
Berba
Brzo raste i stoga treba redovno da se
pro verava i bere. Starije sorte secite kad
dostignu veličinu teniske loptice. Moderne
sorte kelerabe mogu porasti do 10 cm u
prečniku, a da ne postanu drvenaste. Kas -
ne useve možete da ostavite u zemljištu,
ako se ne predviđaju jaki mrazevi, ili mo -
žete do 2 meseca da ih čuvate u kutijama
ili vlažnom pesku. Keleraba je hrskava,
soč na i osvežavajućeg ukusa bilo da se
jede presna ili kuvana.
izbor sorti
Keleraba „zeleni delikates”; „ažurna zve-
zda” - ljubičasti; „sindi” F1 RZ - rano stiže
kelj PUPčaR
Brassica oleracea
BRASSICACEAE
Usev otporan na mraz i hladne uslove,
po godan za jesenju i zimsku berbu iz pro-
lećne setve. Potreban mu je dug vegeta-
cioni period, ali dugo daje prinos. Odrasle
biljke izuzetno su otporne na mraz. Pošto
je rastojanje između biljaka veliko, ostav-
lja mesta za međuuseve (videti str. 324)
dok su biljke mlade.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIČITE SORTE Sorte koje dospevaju
početkom, sredinom i krajem sezone; pa -
tu ljaste (35 cm) i visoke (5 cm) sorte. Mo -
derne sorte daju kompaktnije izdanke, bli -
že stablu. Postoje crvene i zelene sorte.
MESTO Otvoreno, potpuno osunčano, sa
zbijenim zemljištem.
OBRADA ZEMLJIŠTA Na proleće pre sa -
đenja dodajte poboljšivač zemljišta sred -
nje hranljivosti, ili poboljšivač niske hranlji-
vosti s običnim organskim đubrivom - ili
sa dite posle zelenišnog đubriva koje obo-
gaćuje zemljište azotom. Malčirajte poko-
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
365
Keleraba
Sađenje
Da bi što pre stigle, krtole se mogu po -
sa diti u ramove s kompostom na toplom
mestu, ili pojedinačno u saksije dok izdan-
ci ne porastu do 6 cm. Sadite direktno u
zem ljište u aprilu na dubinu 10-15 cm.
Rastojanje
REDOVI 23 x 45 cm
KUĆICE 34 cm
mere nege
Zagrnite biljke zemljom da biste podupr-
li stablo. Plevite dok se ne zakorene; bujne
biljke će onemogućiti rast korova. Dobro
zalivajte u vreme suše da bi se krtole lepo
formirale. Ako se gaje u posudama prihra-
njujte biljke od sredine leta svake sedmice
rastvorom gaveza (1 jedinica gaveza na 15
jedinica vode).
PROBLEMI Nema mnogo problema. Po -
ne kad je napadne korenova vaš salate
koja može prouzrokovati uvenuće.
Berba
Kad lišće uvene vadite krtole. Posle sed-
micu dana stajanja u frižideru krtole će se
sparušiti i stoga ih treba vaditi samo po
pot rebi. Obično mogu da prezime u zem -
ljiš tu, ali u hladnim podnebljima zemljište
treba malčirati da bi se zaštitile od mraza.
Kineska artičoka će ponovo nići i iz veoma
malih krtola i stoga posle vađenja treba
dob ro prekopati zemljište ako želite to da
izbegnete.
kineSki kUPUS
Brassica rapa
var.
pekinensis
BRASSICACEAE
Kineski kupus ima uzdužnu glavicu tam-
nozelene, žute i bledožute boje. To je kas -
ni letnji ili rani jesenji usev blagog ukusa,
brzo raste i dobar je za sveže salate i brzo
prženje. Sklon je prorastanju ako se rast
poremeti presađivanjem ili usled suše.
OD SEJANJA DO BERBE 8-10 sedmica
RAZLIČITE SORTE Glavice mogu biti
skup ljene ili raširene, kratke i loptaste ili
visoke i izdužene.
MESTO Zemljište bogato humusom koje
dobro zadržava vlagu. Može da podnese
de limičnu zasenu. Dobar za gajenje kao
kas ni usev u zaštićenom prostoru.
OBRADA ZEMLJIŠTA Pre sadenja dodaj-
te poboljšivač zemljišta niske do srednje
hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Posejte se -
me u ćelije od maja do avgusta; za setvu
pre sredine leta birajte sorte otporne na
prorastanje. Pre presađivanja prilagodite
bilj ke spoljašnjim uslovima. Kasni usevi
mo gu da se presade u zaštićeni prostor u
sep tembru.
NA OTVORENOM Od sredine juna do av -
gusta sejte više semenki u jednu rupu ili
vo dite računa o razmaku između semenki.
Rastojanje
REDOVI 30 x 45 cm
KUĆICE 35 cm
mere nege
Redovno zalivajte kad je suša. Malčirajte
poboljšivačem zemljišta niske hranljivosti
kako bi zemljište zadržalo vlagu. Gajite
bilj ke ispod pokrivača za redove ili tanke
mre že ako imate problem s buvačem.
PROBLEMI Buvač; gusenice; puževi go -
la ći, kupusna kila
Berba
Secite delimično pristigle ili zrele glavice.
Iz posečenog stabla mogu da se razviju
novi listovi.
izbor sorti
„zelena raketa” F1 - cilindričnog oblika,
za kasnu setvu; „tip top” F1 - otporan na
proraslice.
Karda
„gigante di romana”
kiSeljak, jeStivO zelje
Rumex acetosa
POLYGONACEAE
Otporna višegodišnja biljka s oštrim lis -
to vima, ukusa limuna, koja se bere počet-
kom sezone. Posejte seme na proleće ili
je sen, direktno u zemljište ili u plitka kori-
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
367
ta za presađivanje, ostavljajući 30 cm raz-
maka između biljaka. Uklonite cvasti da
bis te pospešili formiranje lišća. Zamenite
stare biljke svake 3-4 godine. Kiseljak je
tako oštrog ukusa da ga je najbolje meša-
ti s vrstama blažeg ukusa.
kOmaCUna
Brassica rapa
var.
perviridis
ili var.
ko -
matsuna
BRASSICACEAE
Ovaj raznovrsni lisnati japanski usev,
poz nat i kao slačica-spanać, ima blaži
„šmek” od kineske slačice, ali je jačeg uku -
sa od kupusa. Seje se gotovo cele godine
i jede u svim fazama rasta, od mladica do
odrasle biljke. Odrasle biljke mogu da bu -
du visoke 15 cm i do 50 cm široke. Može
se sejati od početka proleća do jeseni na
otvorenom i od sredine zime do kasne je -
seni u zaštićenom prostoru. Uslovi zemljiš -
ta i problemi s bolestima i štetočinama isti
su kao kod kineskog kupusa.
kOmORač
Foeniculum vulgare
var.
dulce
APIACEAE
Neobična povrtarska vrsta koja se nekad
teško gaji. Jestivi deo biljke je bujna, bela
osnova lisnate stabljike koja ima ukus sla-
dića. Fini paperjasti listovi takođe su izu-
zetno ukusni. Zbog kratkog vegetacionog
pe rioda komorač, ili divlja mirođija, koris -
tan je brzi usev, iako često prorasta ako
mu rast prekine suša ili hladno vreme. Mo -
že da podnese slab mraz.
OD SEJANJA DO BERBE 10-15 sedmica
RAZLIČITE SORTE Postoje moderne sor -
te za raniju setvu, otporne na prorastanje.
MESTO Toplo i sunčano s vlažnim zem -
ljiš tem koje dobro zadržava vlagu. Iz be ga -
vajte teško zemljište. Biljka je lepa i može
da se gaji u cvetnoj bašti. Pogodna za ga -
jenje u hladnom plasteniku ili stakleniku za
rane i kasne useve.
OBRADA ZEMLJIŠTA Komoraču prija
zem ljište prihranjeno kompostom za pret-
hodni usev. Pre sađenja dodajte poboljši-
vač zemljišta niske hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 15°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Ne prija mu
pomeranje korena i stoga je bolje da se
se je u ćelije ili biorazgradive posude nego
u korita. Posejte seme od aprila do jula, a
sor te otporne na prorastanje pre sredine
ju na. Za kasne useve koje ćete gajiti u zaš -
tićenom prostoru posejte seme od sredine
jula do početka avgusta. Proredite biljke
ostavljajući jedan ponik u ćeliji; presadite
ih kad razviju 3-4 odrasla lista, ali pre toga
prilagodite biljke spoljašnjim uslovima.
NA OTVORENOM Posejte seme od maja
do jula, a sorte otporne na prorastanje pre
sredine juna. Sejte seme u intervalima od
2 sedmice stavljajući u svaku rupu dubine
1 cm onoliko semena koliko stane između
tri prsta; imaćete stalne prinose sve do
prvog mraza.
Rastojanje
REDOVI 30 x 30 cm
KUĆICE 30 x 30 cm
GRUPNA SETVA Mladi izdanci komorača
nekad se jedu brzo proprženi s drugim jes -
tivim zelenišem. Kad gajite mlade izdanke,
stavljajte više semenki u rupe dubine 5
ORGANSKA BAŠTA
368
Komorač
na biljka; „zlatni gurme” - sadi se od feb -
ruara; „sante” - sadi se od kraja aprila. Iz
semena: „kreacija” F1; „matador” F1; „at -
las” F1 - ružičasta ljuska i ljubičasto meso
kRaStavaC i kORniŠOn
Cucumis sativus
CUCURBITACEAE
Krastavac je nežna jednogodišnja vre -
žas ta biljka koja se gaji na otvorenom ili u
zaštićenom prostoru za letnju berbu. Kor -
ni šoni su sorte koje imaju male plodove
koji se beru mladi i obično se kisele.
OD SEJANJA DO BERBE 12 sedmica
RAZLIČITE SORTE Krastavac koji se gaji
na otvorenom: tradicionalne sorte imaju
čvrst, bodljikav plod dugačak 10-15 cm;
no vije sorte (obično hibridi F1) imaju glat -
ku koru i duži plod. Postoje žbunaste i vre-
žaste sorte koje često treba oprašivati da
bi dale plod. Jabučasti krastavci su rebras ti
s okruglim žutim plodovima. Gajite ih na
ot vorenom ispod najlona ih zvona. Ev rop -
ske sorte koje se gaje u staklenicima imaju
duge, glatke plodove i ne treba im opraši-
vanje. Kad se opraše, postaju gorki i zap -
ra vo su sve ženske sorte kultivisane tako
da se ne oprašuju. Gaje se u zaštićenom
prostoru.
MESTO Useve koji se gaje na otvorenom
stavite na toplo zaklonjeno mesto s plod-
nim zemljištem koje dobro zadržava vlagu.
Ovim sortama potrebna je prosečna tem-
peratura 18-30°C, a ispod 10°C dolazi do
oštećenja biljaka; leti podnose delimično
za senjivanje. Sortama koje se gaje u stak -
lenicima potrebna je visoka vlažnost vaz-
duha i temperatura minimum 20°C preko
no ći. Mogu da se gaje na ivičnim delovima,
u velikim posudama, džakovima za gajenje
biljaka i na balama sena. Krastavac može
da posluži kao neobična ukrasna biljka ako
se usmeri da raste uz ogradu ili uz lukove.
OBRADA ZEMLJIŠTA Pre sađenja dodaj-
te poboljšivač zemljišta niske do srednje
hranljivosti, ili gajite na kompostištu (vide-
ti str. 48). Na teškom zemljištu napravite
gomilice zemlje u koje ćete posaditi biljke.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7
Sejanje
Posejte seme u zagrejano klijalište u
zaštićenom prostoru i održavajte tempera-
turu na minimum 20°C dok seme ne prok -
lija. Kod sorti koje se gaje na otvorenom
ponici moraju da se drže na mestu gde se
temperatura noću ne spušta ispod 16°C,
dok kod sorti koje se gaje u stakleniku
tem peratura ne sme pasti ispod 20°C. Ko -
ristite ćelije ili biorazgradive posude da ne
bis te pomerali koren. Semenke postavite
pos trance na dubini od 1,5 cm. U maju ili
junu posejte useve koji se gaje na otvore-
nom, a najranije mesec dana pre posled -
njeg mraza. Useve koji se gaje u plasteni-
ku ili stakleniku posejte u aprilu, ili u maju
ako ne možete da obezbedite dodatno
gre janje. Pre presađivanja na otvorenu
par celu prilagodite biljke spoljašnjim uslo-
vima; možda će im posle presađivanja biti
potrebno zaštitno zvono da bi se dobro
pri mile. Kad presađujete biljke, ostavite
ko ren malo iznad površine zemljišta kako
biste smanjili rizik od truleži stabljike.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 20°C
Rastojanje
REDOVI Uz drvenu rešetku: 45 x 100
cm. Na zemlji: 60-75 cm x 1,3-1,6 m u za -
visnosti od sorte.
KUĆICE oko 70 cm u zavisnosti od sorte
mere nege
Usmerite vrežaste sorte da se penju uz
mrežu, žicu, štapove, kanap; otkinite vrh
biljke kad dostigne vrh potpore uz koju se
penje. Rebraste sorte uspevaju i na zemlji;
otkinite vrh biljke kad se formira 5-6 listo-
va da bi ona rasla žbunasto. Redovno zali-
vajte biljke dok rastu i malčirajte slamom
one koje rastu na zemlji da bi plodovi osta-
li čisti. Uklonite, čim se pojave, sve muške
cvetove na biljkama koje rastu u stakleni-
ku. Sve ženske biljke ponekad razviju muš -
ke cvetove, naročito ako su doživele neki
stres - odmah ih otkinite. Ne uklanjajte
muš ke cvetove sa rebrastih sorti ni sa kor-
nišona. Na pakovanju semena proverite
ko ju sortu krastavca sejete.
ORGANSKA BAŠTA
370
PROBLEMI Puževi golaći i lisne vaši
(obič no kad se gaje na otvorenom); pauči-
nar; kukuruzna zlatica; pepelnica; mozaič -
na pegavost krastavca; trulež stabla.
Berba
Berite plodove kad dovoljno porastu -
re dovno proveravajte da vam neki plod ne
promakne. Bolje je čuvati plodove u hlad-
noj prostoriji, umotane u plastičnu foliju,
ne go u frižideru. Dobri su za turšiju.
izbor sorti
Krastavac: Gajen na otvorenom: „Mar -
ket mor” - otporan na virus mozaika; „žbu-
nasti šampion” F1 - kompaktna biljka. Na
otvorenom/u zatvorenom: „kraljevski zalo-
gaj” F1 - otporan na bolesti; „ukusni zele-
ni” F1 - otporan na plamenjaču; „pepineks
69” F1 - ženske biljke za gajenje u hlad-
nom stakleniku i plasteniku; „futura” F1 -
ot poran na plamenjaču, ženske biljke za
gajenje u hladnom stakleniku i plasteniku;
„kristalna jabuka” i „kristalni limun” - ok -
rug li, žućkastozeleni plod; „butbajska pla-
vuša” i „belo čudo” - tradicionalna sorta sa
bledožutim plodom
Kornišon:
videti
Krastavac
kRBUljiCa
Chaerophyllum bulbosum
APIACEAE
Neobično korenasto povrće; iako jako
spo ro klija, lako se gaji.
MESTO Sunčano, otvoreno, plodno zem-
ljište.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta srednje hranljivosti ili gajite na
zemljištu prihranjenom kompostom za
pret hodni usev.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5
Sejanje
Posejte seme na otvorenoj parceli jer
mu je potrebna jarovizacija da bi proklija-
lo. Sejte krajem leta - početkom jeseni i
pokrijte seme lakim pokrivačem. Seme ne -
će proklijati pre proleća.
REDOVI 15-20 cm x 30 cm
KUĆICE 20 cm
mere nege
Kad proklijaju, biljke relativno kratko da -
ju prinose; ne dozvolite da dođe do preki-
da u rastu. Redovno ih zalivajte za vreme
suše i suzbijajte korov.
PROBLEMI Obično nema problema
Berba
Kad listovi uvenu krajem leta, koren je
sko ro potpuno izrastao. Počnite da ga va -
dite kad lišće skoro sasvim uvene i otkini-
te preostale listove. Kvalitet korena obično
se poboljša ako se ostavi u zemlji nekoliko
sedmica. Ako je zemljište lako i vlažno, va -
dite koren po potrebi. U suprotnom, iz -
vadi te sav koren i čuvajte u vlažnom lišću
ili pesku. Koren se jede kuvan.
kROmPiR
Solanum tuberosum
SOLANACEAE
Krompir se lako gaji. Treba mu dosta
pros tora, ali zauzvrat prinos je obilan. Trud
uložen u raščišćavanje zemljišta isplatiće
vam se. Pošto nije otporan na mraz, krom-
pir se obično sadi na proleće za rani i kasni
letnji rod, ili na leto za jesenji rod. Obično
se proizvodi iz malih krtola koje se naziva-
ju „semenski” krompir. Uvek kupujte pro-
veren semenski krompir proizveden u skla-
du sa strogim standardima, da biste bili
sigurni da je zdrav.
Bacite smežurane, mekane ili oštećene
kr tole. Može da se proizvodi i iz krtola po -
deljemh na više delova - obično stare i ret -
ke sorte. Ukus krompira često se razlikuje
u zavisnosti od toga gde je proizveden i
stoga isprobajte razne sorte da biste otkri-
li šta najviše odgovara vama i vašem zem-
ljištu.
OD SEJANJA DO BERBE 13-20 sedmica
od sađenja
RAZLIČITE SORTE - U SAD ima na dese-
tine sorti semenskog krompira. Rani, drugi
rani i glavni usev klasifikovani su prema
vre menu koje im je potrebno za sazreva-
nje. Ranom treba najmanje vremena, ali je
i prinos najmanji. Glavni usev je dobar za
čuvanje. Boja kožice može biti roze, žuta,
ljubičasta i crvena, dok je meso krtole
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
371
na noga; propadanje krtole; crna pegavost
lišća
(Altemaria solani),
suva trulež
(Fu sa -
rium sp.),
crna noga
(Envinia carotovora),
crna krastavost ili bela noga
(Rhizoctonia
solani);
nedostatak magnezijuma i kaliju-
ma (lišće).
Berba
Rane sorte počnite da vadite krajem ju -
na i u julu. Cvetanje je znak da su krtole
dovoljno velike, ali ne cvetaju sve sorte.
Glavni usev treba da se vadi kad lišće poč -
ne da vene, obično u septembru. Drugi
rani se vadi otprilike između prethodna
dva useva. Sve krtole treba da se izvade
da bi se smanjio rizik od bolesti. Ako je
moguće, vadite krompir po suvom vreme-
nu, i skinite višak zemlje s krtola pre nego
što ih umotate u papir ih stavite u džako-
ve. Držite krtole na hladnom, mračnom
mes tu na temperaturi od 7 do 10°C, zašti-
ćene od mraza. Potrebna im je mala vlaž-
nost i cirkulacija vazduha.
izbor sorti
Krompir „raketa” i „brzi” - rane sorte, ve -
oma brzo stižu. Sorta „svift” ima kompak-
tno lišće, pogodna za gajenje ispod zvona,
„vojvoda od jorka”; „crveni vojvoda od
jorka”; „šarpov ekspres” - rani usev koji
sporije raste, ali je lepog ukusa. Sorta
„voj voda od jorka” može se ostaviti da
raste u zemljištu ako se sav rod ne izvadi
odmah, „katriona”; „kestrel”; „edzel blu” -
drugi rani usev. Sorta „kestrel” prlično je
otporna na nematode. „ružičasta jabučas -
ta šišarka”; „rat” i ,,bel de fontene” - sorte
za salatu, „remarka”, „sante”, „kara” i
„valor” - glavni usevi veoma otporni na
bolesti.
kUkURUz ŠeĆeRaC
Zea mays
POACEAE
Zrnasti usev koji nije srodnik nijednog
useva koji se inače gaji u bašti. Šećerac je
poluotporan i lak za gajenje leti, ali lošije
us peva ako je godina hladna i vlažna. Dos -
tiže visinu od 1,7 m i svaka biljka formira
je dan do dva klipa. Ako se konzumira ne -
koliko minuta posle branja, ukus ne može
da se poredi ni sa jednim koji se može ku -
piti u prodavnici.
OD SEJANJA DO BERBE 10-15 sedmica
RAZLIČITE SORTE Sveže zrno tradicio-
nalnog kukuruza šećerca sadrži ugljene
hidrate u obliku šećera, a ne škroba. Kad
se klip ubere, šećer se pretvara u škrob i
zbog toga šećerac treba konzumirati ubrzo
nakon branja. Izuzetno slatke sorte manje
su otporne od tradicionalnog šećerca. Izu -
zetno slatke sorte ne treba mešati s obič-
nim jer se slatkoća gubi kad se biljke me -
đusobno opraše. Mini-šećerac se dobija
sa đenjem odabranih ranih sorti na malom
rastojanju.
MESTO Toplo, zaklonjeno, sunčano na
vlaž nom zemljištu. Može se gajiti i u zašti-
ćenom prostoru. Mini-šećerac može da se
gaji u saksijama.
OBRADA ZEMLJIŠTA Gajite ga na zem -
ljiš tu prihranjenom za prethodni usev, ili
dodajte poboljšivač zemljišta srednje hran-
ljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10°C Seme kukuruza šećerca treba da
klija u toplim uslovima da bi se biljke lepo
razvijale.
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Posejte se -
me u aprilu. Kukuruz šećerac ne podnosi
da mu se pomera koren i stoga sadnice
ga jite u posudama za početno gajenje ili
biorazgradivim tubama. Pre presađivanja
pri lagodite biljke uslovima sredine. Sađe -
nje kroz crnu foliju ubrzaće rast.
NA OTVORENOM U toplim podnebljima
posejte seme direktno u zemljište po pot -
rebi zagrejano ispod zvona ili crne folije.
Stavite 2-3 semenke u jednu rupu na dubi-
nu od 2,5 do 4 cm. Proredite ostavljajući
po jedan ponik.
Rastojanje
Kukuruz šećerac se oprašuje putem vet -
ra i stoga ga sadite u kućice ostavljajući 35
cm rastojanja između biljaka. Za mini-še -
ćerac ostavljajte 15 cm, ili gajite 4 biljke u
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
373
saksiji dubine 30 cm. Izuzetno slatke sorte
sadite barem 8 m dalje od ostalih kako bis -
te izbegli međusobno oprašivanje.
mere nege
Na otvorenoj parceli biljkama može biti
pot reban oslonac. Stabljika može da se za -
grne zemljom da bi se razvili vazdušni
korenovi kukuruza koji drže biljku. Ako je
potrebno, zalivajte kad kukuruz počne da
naliva zrno. Plevite ili malčirajte da biste
suz bili korov.
PROBLEMI Miševi; ptice; puževi golaći;
kukuruzna sovica; kukuruzni plamenac.
Berba
Kukuruz je sazreo kad „svila” poprimi
smeđu boju. Pritisnite palcem zrno kuku-
ruza - mlečni sok označava daje zreo. Mo -
že da se zamrzava ili marinira. Mini-kuku-
ruz berite kad klipovi dostignu veličinu 7
cm.
izbor sorti
Kukuruz šećerac „sandens” F1; „kelve-
donski veličanstveni” F1; „irlivi” F1 - nor-
malne slatkoće; „severni ekstra-slatki” F1 -
veoma sladak; „minisvit” F1 - pogodan za
mini-kukuruz; „slatki grumen” F1.
kUPUS
Brassica oleracea
BRASSICACEAE
Usev otporan na mraz kojem prijaju
hlad ni uslovi i može da raste cele godine.
Biljke mogu da budu veoma velike; ako su
vam potrebne manje glavice izaberite po -
godne sorte ili smanjite rastojanje između
biljaka.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIČITE SORTE
Prolećni kupus
Po sej -
te seme u zaštićenom prostoru na jesen,
jedite ga na proleće kao lisnati kupus -
„prolećni zeleniš” - ili kad se razvije srce.
Letnji i jesenji kupus
Posejte seme na
proleće kako bi biljka sazrela za 4-6 mese-
ci. Postoje sorte sa okruglom i šiljatom gla -
vicom. Zimski kupus može da bude beli ili
holandski - sa veoma čvrstim, belim, veli-
kim glavicama koje se beru na jesen ili zi -
mu posle prolećne serve i čuvaju meseci-
ma posle berbe - ili kelj: naborane glavice
s tamnozelenim listovima, veoma otporan
na mraz i može da izdrži od prolećne setve
do zime. Sorte dobijene ukrštanjem ove
dve vrste takođe su veoma otporne na
mraz. Crveni kupus, karakterističnog izgle-
da i ukusa, obično dospeva krajem leta i
na jesen. Često nije tako otporan kao zim-
ske vrste, ali može da se čuva ako se zašti-
ti od mraza.
Mini-kupus
Neke sorte mogu da se gaje
kao mini-povrće.
MESTO Otvoreno sunčano mesto. Dobro
podnosi sve uslove bez zaštite. Neke vrste
kupusa, na primer kelj, lepo izgledaju u
cvet noj bašti.
OBRADA ZEMLJIŠTA Pre sađenja dodaj-
te poboljšivač zemljišta srednje hranljivo-
sti, ili poboljšivač niske hranljivosti s obič-
nim organskim đubrivom - ili sadite posle
zelenišnog đubriva koje obogaćuje zemljiš -
te azotom. Ne preterujte s prihranjivanjem
kupusa koji ćete čuvati preko zime. Ako je
previše bujan, možda neće preživeti mraz.
IDEALNA pH VREDNOST 6-8
Sejanje
Videti tabelu
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Da biste do -
bili veoma rani usev, uzmite ranu letnju
sor tu pogodnu za setvu u ćelijama ili kori-
tima u februaru ili martu. Prilagodite biljke
spoljašnjim uslovima čim zemljište bude
po godno za sadenje. Rani usevi mogu da
se gaje i u zaštićenom prostoru. Kasnije
useve možete da gajite u koritima ili ćeli-
jama u zaštićenom prostoru.
NA OTVORENOM Posejte seme u korito
ostavljajući razmak između semenki. Pre -
sa dite biljke posle 5-6 sedmica.
mere nege
Zaštitite rasad i mlade biljke od kupusne
muve (videti str. 411). Zalivajte sadnice
dok se ne prime.
PROBLEMI Kupusna muva; kupusne va -
ši; larve leptira kupusara; buvač; kupusna
kila; kupusna bela rđa
ORGANSKA BAŠTA
374
PROBLEMI Repina muva; pegavost lišća
Berba
Berite prvo spoljašnje listove čim budu
do voljno veliki za jelo. Mladice izrastu ve -
oma brzo; prvi put ih secite kad dostignu
visinu oko 5 cm. Sledeći put ih ostavite da
malo više izrastu. Da biste podmladili sta-
rije biljke odsecite sve listove tik iznad
zem ljišta.
liSnati kelj
Brassica oleracea
grupa Acephala
BRASSICACEAE
Lisnati kelj je jedna od najotpornijih zim-
skih vrsta, laka za gajenje i otporna na či -
tav niz nepovoljnih uslova. Za ishranu je
naj bolji početkom godine, posle mrazeva,
kad ima malo svežih useva, ali može se
brati od kraja leta. Koristan je za gajenje
posle ranih useva kao što su bob i grašak.
OD SEJANJA DO BERBE 7 sedmica za
najbrže sorte. Dugo ostaje u dobrom sta-
nju zbog čega može da se bere duži vre-
menski period u toku godine.
RAZLIČITE SORTE Visina lisnatog kelja
može biti od 30 cm do 90 cm i više. Lišće
može biti kovrdžavo, glatko, hrapavo, rec -
kavo ili naborano, svetlo-zeleno, ljubičasto
ili i jedno i drugo.
MESTO Bolje uspeva u siromašnom zem-
ljištu od ostalih kupusnjača. Ne mora sas -
vim da izraste da bi bio dobar usev. Pod -
nosi otvorena mesta i delimičnu zasenu, ali
ne i zemljište koje ne zadržava vlagu.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte po boljšivač
zemljišta srednje hranljivosti ili poboljšivač
niske hranljivosti sa organ skim đubrivom -
ili ga sadite posle zele nišnog đubriva koje
obogaćuje zemljište azotom. Ne preterujte
s obogaćivanjem zemljišta, inače bujni
kas ni usevi neće biti dovoljno otporni na
mraz.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Posejte se -
me u korita ili ćelije u februaru da biste do -
bili letnju berbu, a u maju za zimsku ber -
bu.
NA OTVORENOM Od aprila do maja po -
sejte seme u rasadnik, u plitke redove.
Pre sadite biljke 6-8 sedmica kasnije. Pro -
lećni kelj,
brassica napus
, može da se seje
direktno u zemljište čak i u julu ili počet-
kom avgusta. Posejte po 3-4 semenke u
jed nu rupu i proredite ostavljajući po jed -
nu mladu biljku kad porastu.
Rastojanje
Patuljaste sorte: 30-45 cm. Visoke sorte:
60-75 cm. Neke više sorte mogu da se se -
ju na rastojanju od samo 45 cm ako se be -
ru dok su mlade.
mere nege
Zalivajte mlade biljke dok se ne prime.
PROBLEMI Larve leptira kupusara; ku -
pus ni štitasti moljac; kupusna muva; ku -
pus ne vaši; kupusna kila.
Berba
Berite lišće s odraslih biljaka po potrebi,
ili s mladih biljaka za raniju berbu. Kelj je
obično ukusniji posle jakog mraza.
izbor sorti
„kavalo nero”; „darkibor” F1; „zeleni ko -
vrdžavi patuljasti”; „nero di toskana” -
dugački, trakasti, tamnozeleni, naborani
listovi; „pentland brig” - lisnati izdanci za
prolećnu berbu; „crveni rus”; „redbor” F1 -
ljubičasti kovrdžavi lisnati kelj; „visoki zele-
ni kovrdžavi”
lOBODa
Atriplex hortensis
CHENOPODIACEAE
Ova visoka, dekorativna jednogodišnja
bilj ka, poznata je i kao planinski spanać.
Sama rasipa seme. Posejte je na proleće i
leto ostavljajući između biljaka rastojanje
od 20 cm. Za ishranu se koriste listovi bla-
gog ukusa, kratko kuvani.
ORGANSKA BAŠTA
376
matOvilaC
Valerianella locusta
VALERIANACEAE
Sitna, otporna, jednogodišnja salatna
bilj ka, poznata i pod nazivom poljska sala-
ta, ili matovilac, blagog ukusa. Obično se
gaji za upotrebu na jesen i zimu i može se
gajiti u hladnom stakleniku ili plasteniku
pre ko zime. Listovi holandskih i engleskih
sorti veliki su i izduženiji od ostalih. Fran -
cuska sorta ima kompaktniju biljku i manje
listove. Veoma otporan na hladne uslove,
motovilac raste skoro svuda; nije potrebna
posebna obrada zemljišta i uglavnom ga
ne napadaju bolesti i štetočine. Sejte ga u
redove, ili omaške u široke redove; prore-
đujte ostavljajući 10-15 cm razmaka izme-
đu biljaka sa svih strana. Za letnju berbu
sejte u martu i aprilu; u julu i avgustu za
zim sku berbu; ili u avgustu i septembru
ako se gaji zimi u zaštićenom prostoru.
Berite pojedinačne listove kad dovoljno
porastu, ili secite ćelu biljku. Dobar je kao
međuusev. Ako mu dozvolite da procveta,
motovilac će rasuti seme po bašti. Mladi
izdanci mogu da se presađuju.
izbor sorti
„veliki lisnati”; „vit” - francuska sorta
miBUna
Bliski srodnik japanskog kupusa mizune
(videti dalje u tekstu). Gaji se na gotovo
isti način, ali zeljasta mibuna nije toliko
bujna ni otporna na hladnoću i vrućinu.
miCUBa
Cryptotaenia japonica APIACEAE
Zimzelena biljka otporna na hladnoću,
poz nata i pod nazivom japanski peršun.
Lis tovi i stabljike prefinjenog ukusa koriste
se sveži u salati. Micuba, koja raste u šu -
mama, voli vlažno zemljište i blagu senku.
Posejte seme direktno u zemljište na pro-
leće ili jesen ostavljajući između biljaka
razmak od 15 cm, ili ih gajite u zaštićenom
prostoru kao zimski usev.
mlaDi lUk i lUk za tURŠijU
Allium cepa
ALLIACEAE
Ove vrste luka vade se posle samo 8
sed mica. Evropski mladi luk formira tanku
biljku pogodnu za salatu, s belim ili crve-
nim stablom blagog ukusa. Luk za turšiju
ili mini-luk ima male lukovice koje se koris -
te sveže ili za turšiju.
OD SEJANJA DO BERBE 8 sedmica
RAZLIČITE SORTE Crvene i bele sorte.
Sorte mladog luka otporne na hladnoću
gaje se i zimi.
MESTO Više voli otvoreno mesto, ali
pod nosi delimičnu senku. Za rani rod obič -
no se gaji u zaštićenom prostoru. Mladi luk
može da se gaji i zimi. Pogodan za gajenje
u posudama.
OBRADA ZEMLJIŠTA Nije potrebna ako
je zemljište pohranjeno kompostom za
pret hodni usev. Ako nije, dodajte poboljši-
vač zemljišta niske do srednje hranljivosti
u zavisnosti od zemljišta. Luk za turšiju bo -
lje podnosi siromašnije zemljište nego dru -
ge vrste.
IDEALNA PHVREDNOST 6-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Posejte se -
me početkom proleća ili krajem leta direk-
tno u leje.
NA OTVORENOM Mladi luk: za stalan rod
sejte seme na proleće i leto svake tri sed-
mice. Za raniji prolećm rod posejte odgo-
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
377
Matovilac
Berba
Berite mlade mahune kad dostignu duži-
nu 17 cm. Redovno branje podstiče rast
no vih mahuna.
izbor sorti
„grimizni imperator” - tradicionalna sorta
od 1906; „car” - ima belo seme (može se
ostaviti za dobijanje zrna); „enorma elit” -
tanke mahune; „naslikana dama” - manje
otporna sorta, dvobojnog cveta; „hestija” -
patuljasta, dvobojnog cveta
nOvOzelanDSki SPanaĆ
Tetragonia tetragonoides
AIZOACEAE
Delimično otporna višegodišnja biljka
ne običnog izgleda, najčešće se gaji kao
jednogodišnja. Za razliku od pravog spa-
naća, dobro uspeva u vrućim, suvim uslo-
vima. Seme sporo klija i najbolje je da ga
potopite u vodu 24 sata pre sejanja.
Posejte ga u ćelije i presadite biljke pos -
le poslednjeg maza, ili posejte seme direk-
tno u zemljište kad prođe opasnost od
mra zeva. Biljke su niske i šire se po zem-
ljištu; ostavite rastojanje najmanje 45 cm.
Debeli mesnati listovi i izdanci beru se po
potrebi, oko 6-7 sedmica posle setve.
Obično ga ne napadaju bolesti i štetočine.
Pak čOi
Brassica mpa
var.
chinensis
BRASSICACEAE
Lišće ima široku srednju žilu i formira
gla vicu. Blizak srodnik kineskog kupusa,
je de se presan ili kratko prokuvan u svim
fazama rasta, od mladih izdanaka do od -
ras le biljke. Jestivi su lišće, stabljika i cvet -
ni izdanci. U prolećnoj setvi gajite kao mla -
de izdanke jer rana setva brzo izraste.
Pod nosi blag mraz.
OD SEJANJA DO BERBE Odrasle biljke:
5-8 sedmica; mladi izdanci: 2-3 sedmice.
RAZLIČITE SORTE Sorte sa belim, zele-
nim i ljubičastim stablom raznih veličina.
Ne ke su otpornije na precvetavanje.
MESTO Zemljište bogato humusom koje
dobro zadržava vlagu osigurače brz rast
pot reban za dobru berbu. Zbog brzog ras -
ta pogodan je kao međuusev između bilja-
ka koje sporije rastu. Pogodan za gajenje
kao kasni usev u hladnom stakleniku ili
plas teniku.
OBRADA ZEMLJIŠTA Pre sađenja dodaj-
te poboljšivač zemljišta srednje hranljivosti
ili poboljšivač niske hranljivosti s organ-
skim đubrivom.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5 - 7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA
ZA KLIJANJE 10°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Sejte u ćeli-
je za rasađivanje od juna do avgusta. Ne -
ke sorte mogu se sejati i ranije. Kasna
setva može da se obavi u zaštićenom pros -
toru.
NA OTVORENOM Sejte od juna do av -
gus ta.
Rastojanje
Za berbu mladih listova: 13-15 cm. Za
biljke srednje veličine: 18-23 cm. Velike
biljke: 45 cm. Za mlade izdanke - sejte ret -
ko. Rastojanje do određene mere zavisi i
od sorte.
mere nege
Ako je potrebno zalivajte u sušnom
periodu. Ako imate problem s buvačem,
zaštitite biljke pokrivačem za redove ili
mrežom.
PROBLEMI buvač; puževi golaći; kupu-
sna kila
izbor sorti
Pak čoi ,,žoi čoi” - belo stablo, otporan
na mraz; ,,mei king čoi” F1 - zeleno stablo;
„kantonski patuljasti” - nizak, pogodan za
prolećnu setvu
PaPRika
Capsicum annuum
grupa
Grossum
(slat -
ka) i grupa
Longum
(ljuta) SOLANACEAE
Izbor različitih sorti paprike - od sočnih
slatkih, do vatrenoljutih, od velikih mesna-
tih, do dugih tankih - povećava se svake
godine. Samo je paradajz popularniji od
ove povrtarske kulture poreklom iz Ame ri -
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
379
ke, a način gajenja ove dve vrste skoro je
isti. Uvek držite slatku papriku na udalje-
nosti od ljute jer se često dešava da se
međusobno opraše.
OD SEJANJA DO BERBE 20-28 sedmica
RAZLIČITE SORTE
Slatka paprika
Zreli
plodovi mogu da budu zeleni, crveni, žuti
ili ljubičasti; ovalni ili šiljati. Neke sorte su
mesnatije i sporije sazrevaju. Kompaktne
sorte dobre su za gajenje u posudama.
Lju ta paprika
razlikuje se po stepenu ljuti-
ne, obliku i boji. Postoje narandžaste, cr -
ve ne i ljubičaste sorte.
MESTO Paprici je potrebna minimalna
tem peratura od 21°C da dobro rodi. U
hlad nijim podnebljima to znači da se pap -
rika obično gaji u hladnom stakleniku ili
plasteniku. U blažim klimatskim uslovima
ga ji se na toplom zaklonjenom mestu. Ne -
ophodno je plodno zemljište koje se rano
zagreva.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta srednje hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6-6,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 20°C U podnebljima s blagom klimom
seme posejte u saksije ili ćelije u aprilu ili
maju. Presadite u saksije duboke 8-9 cm.
Čim koren ispuni saksiju, presadite u sak -
sije duboke 10-13 cm. U ovom periodu dr -
žite biljke na temperaturi od 12 do 16°C.
Rasadivanje
Kad se pojave prvi cvetovi, presadite
bilj ke u velike saksije ili džakove sa zem -
ljiš tem koje se koristi za staklenike. Pre -
sadite ih na otvoreno tek posle poslednjeg
mraza. Po potrebi, zaštitite biljke da biste
održavali temperaturu na najmanje 15°C,
ali ne više od 30°C.
Rastojanje
30-45 cm u zavisnosti od sorte
mere nege
Visoke biljke poduprite pritkama. U suš -
nom periodu biljke u saksijama redovno
za livajte i prihranite visoko-kalijumskim
teč nim đubrivom. Održavajte visoku vlaž-
nost u stakleniku i ako je potrebno natopi-
te biljke vodom - ako je moguće dva puta
dnevno kad su velike vrućine.
PROBLEMI Biljne vaši; paučinar; bela
vaš; trulež vrha ploda
Berba
Papriku berite dok je još zelena da biste
podstakli razvoj novih plodova, ili ostavite
plodove da još malo potamne i budu slađi.
Krajem sezone rasta, pre prvih mrazeva,
izvadite ćele biljke i u šupi zaštićenoj od
mra za okačite ih naopačke. Plodovi će nas -
taviti da dozrevaju. Ljutu papriku treba os -
taviti da dozri na biljci. Može da se čuva
suva, najbolje u čvrsto zatvorenoj tegli na
mračnom mestu.
izbor sorti
Slatka paprika: „jolonsko čudo”; „dugač -
ki crveni makaroni”; „crvena” F1 - kom-
paktna biljka za posude.
Ljuta paprika: „habenero” - veoma ljuta;
„mađarski vosak” - dugi, šiljati žuti plodo-
vi, slatki dok su mladi i sve ljući kako
sazrevaju
PaRaDajz
Lycopersicon esculentum
SOLANACEAE
Popularna poluotporna letnja biljka krat-
kog vegetacijskog perioda koja se lako gaji
van staklenika u svim predelima gde pos -
toji relativno normalno leto. Za raniju ber -
bu i/ili veći prinos po biljci gajite ga u stak -
leniku ili plasteniku (više informacija o ga -
jenju paradajza u zaštićenom prostoru vi -
deti na str. 223).
Postoji, doslovno, na stotine sorti para-
dajza. Sorte otporne na bolesti dobre su za
gajenje u stakleniku gde nije praktičan du -
gačak plodored. Žute sorte su otpornije na
plamenjaču od drugih. Nabrojane sorte
po godne su za gajenje na otvorenom, u
bla žim podnebljima, kao i u zaštićenom
pros toru (osim ako nije drugačije navede-
no).
OD SEJANJA DO BERBE 7-12 sedmica
RAZLIČITE SORTE S tačke gledišta baš -
tovanstva, postoje dva glavna tipa sorti
pa radajza.
ORGANSKA BAŠTA
380
BLOKOVI 45 cm
mere nege
Zaštitite biljke od niskih temperatura i
mra za, ali vodite računa da ostavite do -
volj no mesta za insekte koji ih oprašuju
kad procvetaju. Malčirajte da bi zemljište
zadržalo vlagu. U periodu formiranja plo -
da, zalivajte biljke ako je izuzetno sušan
period. Biljkama koje se gaje u posudama
neophodno je redovno zalivanje, čak i dva
puta dnevno kad su velike vrućine, i do -
dat no prihranjivanje visokokalijumskim
teč nim organskim đubrivom. Biljkama koje
se gaje u dobro obrađenom zemljištu obič -
no ne treba dodatno prihranjivanje. Malči -
rajte poboljšivačem zemljišta srednje
hran ljivosti ili lišćem gaveza. Preterano za -
livanje i prihranjivanje umanjuje ukus plo-
dova. Usmerite visoke sorte da rastu uz ži -
cu ili čvrst oslonac. Kidajte bočne izdanke.
Krajem leta, ili ranije u hladnijim podneb -
ljima, zakidajte vrh biljke da biste pospeši-
li razvoj i zrenje ploda. Ne skidajte bočne
izdanke žbunastih sorti. Da bi plodovi osta-
li čisti, poduprite biljke štapovima, ili mal-
čirajte slamom. Zasenite staklenik leti.
PROBLEMI
Plamenjača
U zaštiće nom
pros toru: biljne vaši; bela leptirasta vaš;
obični paučinar; gusenice leptira
Manduca
quinquemaculata;
fuzanozno uvenuće;
siva trulež
(botrytis);
virus mozaika duva-
na; čađava plesnivost lista paradajza; zele-
no i žuto uvenuće; trulež vrha ploda; ne -
dos tatak magnezijuma.
Berba
Berite plodove kad sazru i dobiju boju
karakterističnu za tu sortu. Isecite peteljku
i ostavite zvezdastu čašicu na plodu. Kra -
jem sezone, na otvorenom, izvadite celu
biljku s plodovima i okačite je za koren u
šupu ili garažu zaštićenu od mraza. Plodovi
će nastaviti da dozrevaju. Pored toga, kad
zapreti mraz, oberite sve plodove i stavite
jedan sloj još zelenih plodova u fioku ili ku -
tiju na hladnom mestu da dozri. Zdrav
plod nastaviće da zri sve do Nove godine.
Plod može da se marinira, zamrzne ili ku -
va.
izbor sorti
Visoke sorte: „ailsa krejg” - prvi put se
gajio 1925; „vesnik” - dobro uspeva na
otvorenom, prvi put se gajio 1910; „veliki
dečko” F1 - veliki plodovi; „širli” F1 - otpo-
ran na bolesti, gaji se samo u stakleniku;
„zlatno svitanje”; „baštenska čarolija” -
sitni plodovi.
Žbunaste sorte: „uzbuna”; „super mar-
mand” - veliki plodovi, treba ga podupreti
i prorediti bočne izdanke; „totem” F1 -
idealan za gajenje u saksiji; „kotrljajući” -
vitičast
PaŠtRnak
Pastinaca sativa
APIACEAE
Dug, ukusan beli koren paštrnaka omi-
ljen je zimski proizvod. Izuzetno je otporan
na hladnoću i lak za gajenje, ali veoma
dugo se razvija. Sporo klija - potrebno mu
je oko 3 sedmice - i svake godine mora da
se koristi novo seme. Vadite koren krajem
jeseni i zimi. Ostavite paštrnak da prezimi
u zemljištu i naredne godine će obrazovati
predivne cvetove koji su magnet za kori-
sne insekte. Paštrnak sejte pomešan sa
semenom rotkvice da biste obeležili deo
bašte u kom je posejan. Rotkvice će već
biti spremne za berbu kad paštrnak tek
počne da niče.
OD SEJANJA DO BERBE 16 sedmica
RAZLIČITE SORTE Osim sorti s dugim i
kratkim korenom nema mnogo drugih va -
rijeteta. Moderne sorte obično su manje i
ORGANSKA BAŠTA
382
Paštrnak
brže se razvijaju. Može da se gaji i kao
mini-povrće.
MESTO Da bi obrazovao dobar koren,
paštrnaku je potrebno dobro strukturisano
zemljište bez kamenja, na otvorenom sun-
čanom mestu.
OBRADA ZEMLJIŠTA Paštrnak najbolje
uspeva na zemljištu prihranjenom kom -
pos tom za predusev. Koristiće mu organski
malč niske hranljivosti ako se stavi zimi pre
setve.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-8
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 1,5°C; maksimalna 17,5°C. Kad god je
moguće sejte na otvorenom.
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Posejte se -
me u biorazgradive tube da ne biste pome-
rali koren.
NA OTVORENOM Prva setva može da se
obavi u februaru, ali pošto mu treba mno -
go vremena da proklija, kasnija setva na
toplijem zemljištu (do maja) može dati bo -
lje rezultate. Tečna setva, odnosno meša-
nje semena s gustom tečnošću može da
ubrza klijanje. Sejte retko u plitke redove,
ili sejte po 3 semenke na jedno mesto pa
posle proredite ostavljajući po jednu mla -
du biljku.
Rastojanje
Veličina korena zavisi od rastojanja.
REDOVI Za manji koren: 10 x 20 cm. Za
veći koren: 15 x 30 cm.
KUĆICE 15-20 cm
mere nege
Plevite ponike dok se ne prime.
PROBLEMI Šargarepina muva; trulež ko -
rena;
Itersonilia pastinaceae
- naročito ako
je zemljište bogato azotom i kiselo. Najpre
napada ranu setvu.
Berba
Ukus je bolji posle mraza. Vadite po pot -
rebi kad lišće počne da vene. Možete da ga
ostavite da prezimi u zemljištu, ali izvadite
ga krajem zime jer će stariji koren obrazo-
vati tvrdo, drvenasto srce.
izbor sorti
„nežni i iskreni”; „gladijator” F1; „avon-
rezister” - otporan na rak; „šuplja kruna”;
„učenik” - dugog korena; „beli kralj” - krat-
kog korena; „lanser” - za mini-povrće
Plavi PatliDŽan
Solanum melongena
SOLANACEAE
Osetljiva tropska biljka koju je najbolje
gajiti u zaštićenom prostoru. Kad je lepo
vreme može se gajiti i na otvorenom, na
osunčanom, toplom mestu, ali se mora po -
sejati u zatvorenom prostoru. Biljke su re -
lativno kompaktne i žbunaste.
OD SEJANJA DO BERBE 16-24 sedmice
RAZLIČITE SORTE Većina sorti ima ljubi-
časte okrugle, izdužene ili ovalne plodove.
Neke sorte imaju bele, jajaste plodove.
MESTO Vlažno plodno zemljište. Gajite
ga na veoma toplom zaklonjenom mestu ili
u hladnom plasteniku ili stakleniku. Da bi
dobro rodio patlidžanu je potrebna tempe-
ratura 25-30°C. Na temperaturi nižoj od
20°C prestaje da raste. Patlidžan takode
dob ro uspeva u posudama koje mogu sta-
jati napolju kad je lepo vreme.
OBRADA ZEMLJIŠTA Pre sadenja u zem-
ljište dodajte poboljšivač zemljišta srednje
hranljivosti. U saksijama koristite bogat
dob ro propusni supstrat.
IDEALNA PHVREDNOST 6,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 21°C
Kad su blage temperature u februaru i
martu posejte seme u zaštićenom prosto-
ru. Kad se lišće dovoljno razvije premesti-
te biljke u saksije duboke 10 cm i držite ih
na temperaturi 16-18°C. Kad se pojave pr -
vi cvetovi posadite biljke u leju u zaštiće-
nom prostoru ili u saksije duboke 20 cm.
Iz bacite biljke napolje tek kad prođe opas-
nost od mraza.
Rastojanje
40-45 cm sa svih strana
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
383
nje ali i neotpornije od kasnijih sorti.
Kas -
ne sorte:
za zimsku berbu. Najčešće su
kra će i deblje. Nekoliko sorti ima dekora-
tivna ljubičasta pera. Može da se gaji i kao
mini-praziluk, zamena za mladi luk blažeg
ukusa.
MESTO Otvoreno, na plodnom zemljištu
koje zadržava vlagu ali se zimi ne zadrža-
va voda.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
OBRADA ZEMLJIŠTA Poboljšivač zemljiš -
ta visoke hranljivosti; poboljšivač srednje
hranljivosti ako se seje posle graška; ili
poboljšivač niske hranljivosti sa organskim
đubrivom bogatim azotom.
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Seje se is -
ključivo više semenki u jednu rupu. Od
februara sejte po 4 semenke u jednu ćeli-
ju. Presadite, bez proređivanja, kad dos -
tig nu visinu 20 cm.
NA OTVORENOM Posejte seme u rasad-
nik od marta do početka maja. Seme sejte
na dubinu od 2,5 cm, 2,5 x 15 cm. Pre sa -
dite. Mini-praziluk sejte direktno na mesto
predviđeno za njega; ne presađujte.
Sađenje
Rasadite biljke stare 10-15 sedmica, vi -
soke 20 cm - iako mogu da se presade i
kad su veće. Najbolje vreme za rasađiva-
nje je jun, ali može se nastaviti do početka
avgusta ako čekate da prođu drugi usevi i
oslobode mesto. Dobro zalijte rasadnik pre
nego što izvadite sadnice; ne skraćujte ko -
ren ili listove. Napravite rupe duboke 15
cm. Stavite po jedan praziluk u svaku rupu
i napunite je vodom (videti str. 320). Ne
po pu njavajte rupu zemljom.
Rastojanje
REDOVI 7,5 - 15 cm x 30 cm
KUĆICE 15-23 cm sa svih strana
GRUPNA SETVA 23 cm
MINI-PRAZILUK 2 x 15 cm
mere nege
Po sušnom vremenu zalivajte dok se ne
primi.
PROBLEMI Lukova muva; rđa praziluka,
koja se manifestuje u vidu narandžastih
pli kova na lišću. Rđa često nestane na je -
sen kad zahladni i poveća se vlažnost vaz-
duha.
Berba
Vadite praziluk po potrebi. Obično u
zem ljištu ostaje u dobrom stanju sedmica-
ma, mada rane sorte često ne prežive izra-
zito loše vremenske uslove.
izbor sorti
Rani i srednjesezonski: „kralj ričard” - za
ranu berbu, mini-praziluk i grupnu setvu;
„prenora”; „lion” - prvi put se gajio 1886.
Kasni: „konora”; „veliki zimski” - nastao
1905; „maselbru” - omiljena tradicionalna
sorta; „sv. viktor” - ljubičasti listovi
RaBaRBaRa
Rheum x cultorum
POLYGONACEAE
Jedna jedina biljka obično zauzme mno -
go mesta, ali ona predstavlja dovoljnu ko -
ličinu za celu porodicu. Jednostavno se ga -
ji, odgovaraju joj hladni uslovi i ne napa-
daju je šte točine i bolesti. Pošto se za is -
hranu koriste mlade, ružičaste stabljike,
bo tanički je klasifikovana među povrće.
Mo že da bude i atraktivna ukrasna biljka.
Listovi rababare su otrovni za jelo, ali bez
bojazni mogu da se kompostiraju. Tok sič -
na oksalna kiselina koja se nalazi u lišću
raz građuje se u procesu kompostiranja i
postaje bezopasna.
RAZLIČITE SORTE Neke sorte su pogod-
nije od drugih za vernalizaciju i ranu ber -
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
385
Rabarbara
bu. (Vernalizacija - sposobnost biljke da
cveta ili klija na proleće usled produžene
hladnoće tokom zime.)
MESTO Plodno, teško zemljište osunča-
no ili u delimičnoj zaseni. Podnosi sve vrs -
te zemljišta osim blata.
OBRADA ZEMLJIŠTA Duboko izriljajte.
Pre sađenja dodajte poboljšivač zemljišta
srednje do visoke hranljivosti. Posle sađe-
nja malčirajte poboljšivačem zemljišta nis -
ke hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 5-6
Sejanje i sađenje
Većina sorti lako se gaji iz „rasada” ili
krunice, ali može se gajiti i iz semena -
iako će rezultati varirati i duže će trajati.
MINIMALNA TEMPERATURA
ZA KLIJANJE 13°C
Posejte seme u zaštićenom prostoru u
feb ruaru, 2-3 semenke u saksiju dubine 9
cm. Prilagodite biljku uslovima sredine i
pre sadite kad prođu mrazevi. Na proleće
sejte seme napolju, na dubini od 2,5 cm u
redove na rastojanju od 30 cm. Proredite
do 15 cm. Na jesen posadite biljku na stal-
no mesto.
SAĐENJE Kupite biljke koje nisu zaraže-
ne virusima ili na zimu izdelite postojeće
biljke, stare barem tri godine. Posadite ra -
sad u oktobru-novembru ili februaru-mar -
tu. Pupoljak treba da se nalazi odmah is -
pod površine zemljišta. Dobro utabajte
zem lju posle sađenja. Rasad možete pre
sa đenja da stavite i u saksije na nekoliko
meseci da bi bolje krenuo. Biljke gajene u
saksiji mogu da se presade bilo kad, ako
im uslovi zemljišta to dozvole.
Rastojanje
Barem 90 cm jednako rastojanje
mere nege
Zalivajte biljke dok se ne prime. Otkinite
cvetonosne stabljike čim se pojave. Uvelo
lišće redovno uklanjajte. Malčirajte krajem
zime ili početkom proleća poboljšivačem
zem ljišta srednje do visoke hranljivosti.
PROBLEMI Obično nema problema. Mo -
guća je pojava truleži korena i virusnih
obo ljenja, što se ne može lečiti. Izvadite
za ražene biljke i nemojte saditi nove na is -
tom mestu.
vernalizacija
(Vernalizacija - sposobnost biljke da
cveta ili klija na proleće usled produžene
hladnoće tokom zime.)
Biljke koje su se primile mogu se verna-
lizovati početkom proleća da obrazuju ble-
doružičaste stabljike prefinjenog ukusa.
Možete da ih pokrijete zemljom, stavite
pod pokrivač ili izbeljujete.
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU U novembru
ili decembru izvadite bokor biljaka starih
više od dve godine i ostavite ih na površi-
ni zemljišta da budu izložene hladnoći. U
januaru skupite bokore i stavite ih u dubo-
ke kutije ili saksije sa zemljom. Držite ih u
mračnoj šupi ili garaži, ili ispod platformi u
stakleniku. Držite ih na vlažnom, toplom
mes tu i pokrijte kantom da biste ih zaštiti-
li od svetlosti. Bacite ih kad uberete mlade
lisne drške.
NA OTVORENOM Od februara pokrijte
bokore kantom ili posudom za izbeljivanje.
Da biste ubrzali proces, nagomilajte oko
pokrivača za izbeljivanje sveže đubrivo po -
mešano s lišćem ili polugotov kompost.
Ube rite mlade lisne drške posle otprilike 6
sedmica. Ne koristite vernalizovanu biljku
kao usev barem dve godine.
Berba
Počnite berbu 12-18 meseci posle sađe-
nja. U drugoj godini uberite samo nekoliko
lisnih stabljika. Posle toga berite do juna ili
jula. Ako dovoljno rano posejete seme,
obič no ćete imati dobru berbu od viška ra -
sada iz rane zimske setve. Bolje je da otki-
nete stabljike uvrtanjem nego da ih seče-
te. Berite manju količinu na jesen ako to
niste učinili u proleće.
izbor sorti
„glaskinova večna” - lako se gaji iz se -
mena; „rana timperlejska” - najbolja za
ranu vernalizaciju, tanko, ružičas to stablo;
„viktorija” - najkasnije stiže; „stokbridžka
strela” - veoma duga sezona berbe
ORGANSKA BAŠTA
386
mešavine lišća i ilovače. Pokrijte kantom ili
saksijom (zatvorite rupu). Držite u hladnoj
šupi ili podrumu na maksimalno 10°C; za
pet do šest sedmica moći ćete da sečete
izdanke. Posle forsiranja biljke su iscrplje-
ne i stoga treba da ih bacite. Raštan se ne
čuva preko zime.
RePa UgaRnjača
Brassica rapa
grupa Rapifera BRASSICA-
CEAE
Korenasto povrće iz porodice kupusnja-
ča, repa ugarnjača zahteva vlažne, hladne
uslove i podnosi blag mraz. Mlado lišće re -
pe odlično je kao pikantan prolećni zeleniš.
OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte 5
sedmica; glavni usev 6-10 sedmica.
RAZLIČITE SORTE Meso može biti belo
ili žuto, a kora bela, žuta, ružičasta ili crve-
na. Rane sorte su male i bele, brzo rastu i
mogu da se vade na proleće i leto. Glavni
usev je otporniji i koristi se svež na leto i
zimu; može da se čuva zimi.
MESTO Potrebno joj je vlažno, hladno
zemljište; podnosi delimičnu senku. Sorte
koje brzo rastu dobre su kao pokrovni
usev.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta niske hranljivosti ako je zemljište
prihranjeno za prethodni usev. U suprot-
nom, dodajte poboljšivač srednje hranlji-
vosti ili niske hranljivosti sa organskim
đub rivom.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5
Sejanje
Ne pogoduje joj presađivanje.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Najranija
set va pokrovnih sorti može da se obavi is -
pod pokrivača za redove ili zvona počet-
kom marta, čim zemljište može da se ob -
radi. Posejte seme retko u redove, ili stav-
ljajte više semenki u jednu rupu. Sejanje
ispod pokrivača ili lake mreže zaštitiće
repu od buvača i kupusne muve.
NA OTVORENOM U martu i aprilu na ot -
vorenom sejte uzastopno rane/pokrovne
sor te svake tri sedmice. Ako je vreme
hlad no i vlažno, može se sejati i u maju/
junu. Glavne useve sejte u julu i avgustu.
Da bi se koren lepo formirao, proredite
bilj ke što je moguće ranije na odgovaraju-
će rastojanje, pre nego što ponici dostignu
visinu 2,5 cm.
Rastojanje
REDOVI 10 x 23 cm pokrovne sorte; 15
x 30 cm glavni usev
KUĆICE 15 cm
mere nege
Redovno zalivajte kad je veoma toplo i
suvo vreme ili će doći do prerastanja.
PROBLEMI Repu napada crna repina pi -
pa, kupusna muva; buvač (mladice), ku -
pus na kila, plamenjača, pepelnica, trulež
korena i nedostatak bora.
Berba
Izvadite rane sorte kad dostignu veličinu
4-5 cm u prečniku. Glavni usev vadite kad
dostigne veličinu teniske loptice ili ga os -
tavite u zemljištu do Nove godine. Može se
koristiti i kao zeleniš odsecanjem vrhova
na visini od 10 do 15 cm. Vrhovi obično
po novo izrastu nekoliko puta.
izbor sorti
Pokrovni usev, rani: „snežna grudva” -
prvi put se gajila 1869; „market kros” F1 -
pogodna i za gajenje u zaštićenom prosto-
ru. Glavni usev: „zlatna lopta”; „vičska cr -
vena lopta” - prvi put se gajila 1882; „ha -
kurei”
ROtkva i ROtkviCa
Raphanus sativus, Raphanus sativus
gru pa
Longipinnatus
BRASSICACEAE
Raznovrstan usev kojem pogoduje hlad -
na klima. Obične rotkvice za salatu leti
dos pevaju posle samo 4 sedmice. Otporne
jesenje i zimske rotkve imaju veliki koren
koji može da ostane u zemlji dosta dugo,
a jede se presan ili termički obrađen. Ako
se koren ostavi da obrazuje cvetonosno
stablo, mogu se jesti i mlade mahunaste
ljuske koje su hrskave i ljute. Rotkvica
može da se gaji i zbog mladih izdanaka
ORGANSKA BAŠTA
388
(videti str. 337). Ostavite rotkvicu da prec-
veta, jedna biljka obezbediće vam dovolj-
nu zalihu semena.
OD SEJANJA DO BERBE Letnje sorte: 4
sedmice. Daikon rotkve: 7-8 sedmica. Je -
se nje i zimske sorte: 20 sedmica i više.
RAZLIČITE SORTE Letnje sorte: sitan ru -
žičast, crven, beo ili dvobojan koren; ok -
rugao, izdužen ili dugačak. Daikon sorte:
ve lik, dugačak, ljut, beo koren koji se pot-
puno razvija krajem leta i na jesen. Je se -
nje i zimske sorte: velik, okrugao ili izdu-
žen koren s crnom, ružičastom ili crvenom
koricom. Jesenje i zimske tikvice ot por ne
su na mraz.
MESTO Generalno voli otvorena mesta,
ali leti joj prija delimična senka. Izbe ga -
vajte zemljište koje se lako isušuje. Letnje
sorte su dobre za međusetvu, gajenje u
posudama i kao rani ili kasni usevi u zašti-
ćenom prostoru.
OBRADA ZEMLJIŠTA Prija joj zemljište
koje je već prihranjeno za prethodni usev.
Na lakom zemljištu dodajte poboljšivač
zem ljišta niske hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
Nije pogodna za presađivanje.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Za ranu i
kas nu berbu posejte letnje sorte ispod
zvo na ili pokrivača za redove, ili u zemljiš -
te u hladnom stakleniku ili plasteniku. Se -
me se seje u februaru i martu, septembru
i oktobru. Daikon sorte seju se u avgustu
za zimsku berbu.
NA OTVORENOM Letnje sorte: posejte
se me retko u redove, ili omaške. Sejte
uzas topno od kraja februara do septembra
svakih 10 dana. Izbegavajte suve, sušne
me sece. Daikon sorte: od sredine leta pa
nadalje. Zimske sorte: jul-avgust.
Rastojanje
REDOVI Letnje sorte: 2-2,5 cm x 10-15
cm. Daikon rotkva: 10 x 25 cm. Zimske
sorte: 20 x 30 cm.
KUĆICE Letnje sorte: sejte retko omaš -
ke; proredite do 10 cm razmaka. Daikon
sorte: 23-25 cm. Zimske sorte: 20-30 cm.
mere nege
Ne dozvolite da se zemljište isuši, ali ne
preterujte ni sa zalivanjem jer ćete tako
pospešiti rast lišća.
Berba
LETNJE SORTE Vadite koren čim dovolj-
no poraste. Biljka brzo precveta i koren
pos tane drvenast.
DAIKON SORTE Vade se sredinom ili
krajem leta. Mogu da izdrže u zemljištu
ne koliko sedmica.
ZIMSKE SORTE Vade se na jesen ili rano
proleće. Zaštitite ih od mraza slamom ili ih
držite u pesku, u šupi zaštićenoj od mraza.
Ostavite veliko korenje u zemlji da procve-
ta i naredne godine obrazuje ljuske. Ljuske
berite dok su mlade i sočne.
izbor sorti
Letnje sorte: „francuski doručak”; „lede-
nica” - duga, bela; „crveno meso” - crveno
meso; „siri” RZ - pogodna za gajenje u
zaštićenom prostoru „purpurna lopta” -
prvi put se gajila 1896. Daikon: „aprilski
krst” Fl Jesenje i zimske sorte: „crna špan-
ska okrugla”; „crna španska dugačka” -
pojavljuje se 1783; „belrosa” RZ; „kineska
ruža”; „minhensko pivo” - kaže se da rađa
najsočnije mahune
RUkOla
Eruca vesicaria
BRASSICACEAE
Usev koji brzo raste i ima pikantne sala-
taste listove koji mogu da se uberu već 3
sedmice posle sejanja. Cvetovi su takođe
jestivi. Zahvalna je kao međuusev i dobro
uspeva u posudama. Rukola takođe može
da se gaji cele godine. Rano i kasno seja-
nje može se obaviti u zaštiće nom prostoru,
u plasteniku ili u stakleniku. Voli zemljište
koje zadržava vlagu i delimičan zaklon od
sunca. Obično joj nije potrebna posebna
nega. Na lakom zemljištu dodajte đubrivo
niske hranljivosti. Redovno je sejte direk-
tno u zemlju od februara do juna i od kraja
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
389
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Posejte se -
me direktno u zemljište, ispod zvona ili u
plasteniku, početkom proleća i jeseni.
NA OTVORENOM Seme posejte počet-
kom i krajem proleća retko u redove, po -
tom krajem leta i početkom jeseni.
Rastojanje
REDOVI 7-15 cm x 30 cm
KUĆICE 15 cm
mere nege
Zalivajte u sušnom periodu. Nekad ga
napada plamenjača.
Berba
Počnite da berete pojedinačno lišće čim
biljka dostigne visinu od 5 cm. Kad dostig -
ne visinu od 15 do 20 cm, izvadite ćelu
bilj ku ili je isecite 2,5 cm iznad zemljišta.
Spa nać često ponovo niče. Koristite svež ili
ga zamrznite. Pošto brzo raste, uglavnom
ga ne napadaju bolesti i štetočine.
izbor sorti
„avanti” F1 - za gajenje na otvorenom i
u zaštićenom prostoru, otporan na plame-
njaču; „medania” - seje se od proleća do
kra ja jeseni, otporan na prorastanje; „mo -
nopa” - seje se na proleće i jesen
ŠaRgaRePa
Daucus carota
APIACEAE
Šargarepi ne prijaju sve vrste zemljišta i
us pešno gajenje može da bude problem.
Dob rim izborom sorti imaćete prinose sko -
ro cele godine. Može da se seje na malom
rastojanju i da se obezbedi dobar prinos
na maloj površini.
OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte: 9
sed mica. Glavni usev: 20 sedmica.
RAZLIČITE SORTE Rane sorte koriste se
kao najbrži usevi, seju se cele godine i u
zaštićenom prostoru i u posudama. Glavni
usevi, za letnju i jesenju berbu, imaju duže
korenje; mogu da se čuvaju zimi. Koren
može biti raznih oblika, mali i okrugao, ta -
nak ili širok, kratak ili dug, cilindričan ili
špicast. Većina je narandžaste, crvene ili
žu te boje; postoje i sorte s ljubičastim i
be lim korenom, dobijene uglavnom ukrš -
ta njem semena. Može da se gaji i kao mi -
ni-povrće.
MESTO Srednje teško ili lako zemljište
bez kamenja na osunčanom otvorenom
mestu. Sorte s kratkim korenom dobro us -
pevaju u posudama. Rani i kasni usevi mo -
gu da se gaje u zaštićenonr prostoru.
OBRADA ZEMLJIŠTA Na relativno plod-
nom zemljištu ili zemljištu poboljšanom za
prethodni usev, nije potrebno dodatno
prih ranjivanje. Malčiranje poboljšivačem
zem ljišta niske hranljivosti na zimu pre
set ve može da bude korisno. Nemojte se -
jati odmah posle ozime raži.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5
Sejanje
Klijanje je obično sporo i neujedna čeno.
Pospešite ga koristeći peletirana semena
(videti str. 319), ili sejanjem semena u ge -
lu (videti str. 109).
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Šargarepu
je naj bolje sejati direktno u zemljište jer se
koren ne razvija dobro ako se pomera. Ga -
jenje sorti s okruglim korenom može da se
započne u ćelijama; sorte s kratkim kore-
nom mogu se gajiti u biorazgradivim tuba-
ma koje se cele presađuju zajedno s bilj-
kom. Ako sejete u zaštićenom prostoru,
ra dite to od februara do avgusta, a od
februara do juna ako presađujete na otvo-
renu parcelu.
NA OTVORENOM Rane sorte poč nite da
sejete u februaru ili martu čim se zemljište
malo ugreje. Glavni usevi mogu se sejati
od aprila do juna. Za čuvanje preko zime
posejte seme krajem maja ili u junu kako
na jesen, kad se bude vadio, koren ne bi
bio prevelik. Posejte u plitke redove na du -
bini od 2 cm vodeći računa o razmaku, ili
po 3-4 semenke u istu rupu.
Rastojanje
Rane (brze) sorte često se gaje na ve -
ćem rastojanju od glavnih useva kako bi se
pospešio što brži rast.
REDOVI Posejte seme u redove na ras -
to janju od 15 cm. Razredite prve biljke do
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
391
7 cm. Razredite glavni usev srednje veliči-
ne do 4 cm ili do 7 cm za veće korenove.
KUĆICE Sejte omaške; razredite na 7-15
cm.
MINI-POVRĆE 1 cm x 15 cm
mere nege
Suzbijajte korov dok su biljke mlade.
Dob ro zalivajte kad je suša.
PROBLEMI Bolesti i poremećaji su retki.
Glavna štetočina je šargarepina muva: da
bis te je izbegli, gajite usev ispod pokrivača
za redove ili tanke mreže. Šargarepa pose-
jana po četkom juna izbeći će napad prve
generacije šargarepine muve i biće dovolj-
no velika da se odupre napadu druge
generacije. Šargarepinu muvu može privu-
ći miris pokidanog šargarepinog lišća, sto -
ga prilikom sejanja vodite računa o razma-
ku kako biste izbegli proređivanje. Pro re -
đujte šargarepu predveče, a ne kad je
sun čano jer je tada šargarepina mu va ak -
tivna. Luk može zaštititi šargarepu. Ga jite
4 re da luka na svaki red šargarepe.
Berba
Vadite korenje dok je mlado. Glavni use -
vi mogu da se ostave u zemljištu da prezi-
me i da se vade po potrebi. U hladnim
pod nebljima zaštitite šargarepu malčom
od sla me. Ostavljanje u zemljištu se ne
preporučuje ako je zemljište teško ili ako
je biljke napala šargarepina muva. Za
čuvanje vadite šargarepu u oktobru i no -
vembru.
izbor sorti
Šargarepa „sitan” i „flajavej” - donekle
su otporne na šargarepinu muvu; „para-
bel”, „rondo” - brzo rastu i imaju mali, ok -
rugao koren; „amsterdamska”, „nant 2” -
brzo rastu; „džejmsova srednja purpurna”
i „dugi crveni sari” - sorte popularne u 19.
veku; „jesenji kralj”, „berlikum” - kasni gla-
vni usevi, dobri za čuvanje; „idela” - za
mini-povrće
ŠiROkOliSni tUSt
Portulaca oleracea
PORTULACACEAE
Atraktivna poluotporna biljka sa sočnim,
zelenim ili zlatnim listovima i stabljikom,
od ličan dodatak letnjoj salati. Potrebni su
mu topli uslovi i stoga treba da se gaji na
toplom, zaklonjenom mestu na lakom,
vlaž nom zemljištu. Sejte seme direktno u
zemljište u maju i junu. Može da se pose-
je u aprilu i u ćelije, pa da se potom pre-
sadi. Ostavite 15 cm razmaka između bilja-
ka. Rani i kasni mladi izdanci mogu se gaji-
ti u zaštićenom prostoru. Mlade lisnate iz -
danke berite posle 4-8 sedmica, ali na bilj-
ci ostavljajte barem 2 lista. Novi izdanci
trebalo bi ponovo da niknu.
ŠPaRgla
Asparagus officinalis
LILIACEAE
Višegodišnji usev koji se lako gaji kad se
primi. Daje rod gurmanski ukusnih izdana-
ka od aprila do juna. Rod je relativno mali
u odnosu na potreban prostor za gajenje,
ali jedna leja može da daje rod i do 20
godina. Veoma je važno da se sve višego-
dišnje korovske biljke uklone pre sejanja.
OD SEJANJA DO BERBE 2-3 godine
RAZLIČITE SORTE Biljke su ili ženske ili
muške. Tradicionalne sorte daju i jedne i
druge. Sorte hibrida F1 daju samo muške
biljke tanjih izdanaka, koji rađaju u većem
broju i u dužem vremenskom periodu od
žen skih. Za ženske izdanke kaže se da su
ORGANSKA BAŠTA
392
Špargla
po boljšivačem zemljišta srednje ili niske
hran ljivosti (niske hranljivosti ako je zem-
ljište plodno) kako biste suzbili korov i na -
hranili zetene delove biljke. Ako je potreb -
no, ručno uklonite korov; ne okopavajte
šparglu jer korenje nije duboko. Lišće koje
je blizu površine zemljišta odsecite na je -
sen kad požuti.
Crioceris aspamgi
može da
prezimi u korenju i stoga je važno da se
brzo ukloni.
PROBLEMI
Crioceris aspamgi
, puževi
golaći, plesan fuzarijum.
Berba
U početku umereno secite izdanke dok
se ne formiraju izbojci. Hibridne sorte koje
se sade kao mladice ili presađuju iz ćelija
mogu pomalo da se seku u drugoj godini.
U trećoj godini imaćete berbu do 6 sedmi-
ca, a posle toga do 8, ako biljke normalno
rastu. Špargla može da se seče kad izdan-
ci dostignu visinu od 15 cm. Izdanke seci-
te na dubini 2,5 - 5 cm ispod površine
zemljišta. Sve izdanke posecite za vreme
tra janja berbe da biste imali stalan prinos.
Šparglu je najbolje jesti odmah posle bra-
nja. U frižideru može da se čuva najviše 3-
4 dana.
izbor sorti
„ljubičasti džambo”
Muške sorte: „cito”; „tielim” F1; „venlim”
F1
Tradicionalne sorte: „velika konoverska”;
„meri vašington”
tikviCa i letnja tikva
Cucurbita pepo
CUCURBITACEAE
Velike, obično veoma bujne, poluotpor-
ne biljke s plodom raznovrsnih oblika, boja
i veličina. Lako se gaje i veoma su zahval-
ne. Otporne su na vrućinu.
OD SEJANJA DO BERBE Tikvica: oko 6
sedmica posle sadenja na otvoreno. Tikva:
7-8 sedmica.
RAZLIČITE SORTE Biljke se klasifikuju
prema obliku ploda; mnoge sorte su više-
namenske. Tikvice su zapravo mlade tikve
uzgajane da daju veliki prinos: plod im je
zelen ili žut s nežnom, glatkom korom i je -
de se mlad. Obično su žbunaste. Tikve
ima ju izdužen, cilindričan plod, žut, zelen
ili na pruge i imaju tvrđu, ponekad dlaka-
vu koru. Postoje vitičaste i žbunaste sorte.
MESTO Zaklonjeno, potpuno osunčano.
Lišće i plodovi žbunastih sorti izgledaju ve -
oma upečatljivo u ukrasnoj bašti. Za ranu
berbu tikvice i letnje bundeve gaje se u
zaštićenom prostora.
OBRADA ZEMLJIŠTA Dodajte poboljšivač
zemljišta niske ili srednje hranljivosti, u za -
visnosti od uslova zemljišta. Zemljište bo -
gato hranljivim materijama i preterano
prih ranjivanje podstaći će biljke da obra-
zuju bujnije lišće na uštrb plodova. Može
da se gaji i u kompostištu (videti str. 48).
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-6,8
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 15°C
U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Posejte
seme krajem proleća, 3-4 sedmice pre
pos lednjeg mraza. Stavite po dve semen-
ke u saksiju dubine 9 cm; izvadite slabiji
ponik. Pre sadenja, kad sasvim prođe
opas nost od mraza, prilagodite biljku spo-
ljašnjim uslovima. Pažljivo presadite jer ne
vole kad se pomera koren.
NA OTVORENOM U oblastima s blagom
klimom sejte seme početkom proleća di -
rektno u zemljište. U početku zaštitite teg -
lom ili zvonom radi dodatne toplote.
Rastojanje
Biljke iz familije tikava veoma su bujne;
ako raspolažete ograničenim prostorom,
bi rajte kompaktnije žbunaste sorte. Viti -
časte sorte dobro uspevaju ispod visokih
useva, na primcr mnogocvetnog pasulja ili
kukuruza šećerca.
REDOVI Žbunaste sorte: 60-90 cm x 90-
120 cm. Vitičaste sorte: 1,2-1,8 m x 1,8 m.
KUĆICE Žbunaste sorte: 90 cm. Vitičaste
sorte: 1,2-1,8 m.
mere nege
Suzbijajte korov dok se biljke ne prime.
Zalivajte samo dok se ne prime. Pošto se
biljke dobro razviju malčirajte slamom, se -
ORGANSKA BAŠTA
394
nom ili poboljšivačem zemljišta niske hran-
ljivosti. Vitičaste sorte mogu da se usmere
da rastu uz čvrst oslonac, ili da se umota-
ju u krug. Početkom sezone, ili kao pos -
ledi ca stresa, biljke povremeno mogu da
formiraju samo muške cvetove. Tikvicama
i drugim letnjim bundevama koje se gaje u
zaštićenom prostoru nekad treba ručno
oprašivanje (videti str. 119). Stavite karton
ispod velikih tikava da biste ih zaštitili od
vlažnog zemljišta.
PROBLEMI Puževi golaći, naročito kod
mla dih biljaka kad je hladno i vlažno vre -
me; virus mozaika; pepelnica.
izbor sorti
Tikvica: „patriota” F1 i „branilac” - otpor-
ne na virus mozaika; „Džemer” F1 - žut
plod.
Letnja tikva: „beli puding”; „zelena viti-
časta”; „špagete od povrća”; „trombonci-
no”
Berba
Kad tikvica izraste u tikvu biljka prestaje
da daje plod i stoga ih stalno treba brati, i
kad imate višak plodova. Za čuvanje osta-
vite tikve na stablu što je duže moguće da
bi razvile čvrstu koru pre prvih mrazeva.
Kad kora očvrsne i kad plod zazvuči šuplje
kad ga kucnete oberite ga i ostavite da
stoji napolju 10 dana okrećući donju stra-
nu prema suncu kako bi dozreo. Zrele
tikve mogu da stoje 6-12 meseci na dobro
provetrenom mestu na temperaturi 7-
10°C. Tikvica može da se drži u frižideru 2-
3 sedmice.
viŠegODiŠnja BROkUla
Brassica oleracea
BRASSICACEAE
Višegodišnja vrsta kratkog vegetativnog
perioda koja razvija male glavice nalik kar-
fiolu. Posejte seme sredinom proleća. Pro -
re dite biljke na rastojanje od 15 cm, po -
tom ih presadite u plodno, zbijeno zemljiš -
te početkom jeseni. Konačno rastojanje iz -
među biljaka treba da bude 90 cm. Svaka
biljka razvija 6-9 glavica koje se beru na
proleće. Poberite sve glavice, čak i ako ni -
su jestive, da ne bi prorasle. Svake godine
posle berbe dodajte poboljšivač zemljišta
srednje hranljivosti. Posle tri godine zame-
nite biljke. Suzbijajte bolesti i štetočine,
na ročito kupusne vaši i kupusnog štitastog
moljca, jer mogu da se prošire na druge
kupusnjače.
zelena Salata
Lactuca sativa
ASTERACEAE
Ova univerzalna salatna biljka doživela
je pravu revoluciju poslednjih desetak go -
dina. Hrskava ili puterica, glavičasta ili lis -
nata, reckavih ili ravnih lisnih ivica, zelena
sa lata može da se nađe u svim godišnjim
dobima i svakoj bašti, a zadovoljiće svačiji
ukus.
OD SEJANJA DO BERBE U zavisnosti od
sorte i godišnjeg doba 4-14 sedmica.
RAZLIČITE SORTE
Puterice:
glavičaste
salate nežnih, skoro masnih listova. Bolje
podnose sušu i vrućinu od drugih tipova i
obično se gaje leti.
Čvrste glavičaste:
jaki, hrskavi listovi koji
formiraju glavicu. Dobro podnosi vrućinu
ako se gaji leti. Neke sorte mogu da se
gaje i zimi u hladnom stakleniku.
Rimska salata ili marula:
raste us prav no
i ima deblje, čvrste, ukusne listove koji for-
miraju srce. Raste sporije nego pu terica i
čvrste glavičaste salate. Bolje us peva u
hladnijim uslovima na vlažnom zem ljištu
bogatom humusom. Otpornija je na mraz
od većine salata; neke sorte se ga je zimi
na otvorenom. Mnoge su pogod ne za ga -
jenje mladih izdanaka.
Lisnata salata:
Ne formira glavice, a lis -
tovi mogu biti različitih boja i oblika. Po je -
dinačni listovi mogu se brati nekoliko sed-
mica. Retko prorasta. Pogodna za gajenje
mladih izdanaka. Neke sorte zelene salate
mogu da se gaje zimi u hladnom stakleni-
ku ili plasteniku. Postoje i sorte otporne na
korenove vaši i plamenjaču.
MESTO Skoro sve vrste zemljišta, osim
suvog ili poroznog. U leto joj prija zasenje -
no mesto. Pogodna kao međuusev između
redova graška, kupusnjača ili ispod mno-
POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž
395
Odrednice u ovom poglavlju, mada ne
mogu biti sveobu hvatne, pokrivaju najveći
broj problema s kojima možete da se
susretnete bilo da gajite biljke na otvore-
noj parceli, u zaštićenom prostoru, stakle-
niku ili plasteniku. Takođe, pomoći će vam
da prepoznate slične bolesti kod kućnih bi -
ljaka i izborite se s njima.
Odrednice su poređane prema prihvaće-
nim nazivima; ostali poznati nazivi navede-
ni su u dnu svake strane. Da bi se izbegla
svaka mogućnost zabune, kod štetočina i
bolesti dati su i zvanični naučni nazivi. Sva -
ka odrednica ukratko opisuje problem, bilo
da je poremećaj, bolest ili štetočina. Po -
tom se navode biljke osetljive na taj prob -
lem; u nekim slučajevima problem je ka -
rakterističan za određenu vrstu, dok u dru-
gim može da napadne grupe srodnih bilja-
ka, ili bilo koju biljku koja se gaji u sličnim
uslovima. Opisani su najčešći simptomi.
Potom su date mere prevencije i suzbi-
janja - ako su potrebne. Želimo posebno
da naglasimo da mere nisu uvek preko
pot rebne. Pre svega, nikad ne prskajte
bilj ke, pa čak ni „organskim” sredstvima,
osim ako nije zaista neophodno.
najbolja praksa za zdrave biljke
Koristite navedene opšte mere kako bis -
te podstakli razvoj zdravih biljaka i smanji-
li potrebu za primenom mera za suzbija-
nje.
- Obezbedite odgovarajuće hranljive ma -
terije i zaklon da biste privukli prirodne
nep rijatelje štetočina (videti
Baštovanstvo
za životinjski svet
, str. 189-201).
- Napravite dobro strukturisano zemljište
(videti
Zemljište i briga o njemu,
str. 32-
40).
- Prihranjujte zemljište organskim kom-
postiranim poboljšivačima (videti
Zemljište
i briga o njemu,
str. 32-69).
- Gajite biljke kojima odgovaraju uslovi
vaše bašte.
- Nemojte sejati ni saditi kad su tempe-
rature niske.
- Održavajte higijenske uslove - uklanjaj -
te biljke napadnute bolestima i štetočina-
ma, i u bašti i u zaštićenom prostoru (vide-
ti
Saveti za gajenje u zaštićenom prostoru,
str. 227-228).
- Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha
oko biljaka proređivanjem i orezivanjem.
- Ne preterujte s prihranjivanjem, naro-
čito materijama koje sadrže azot, jer on
podstiče bujan rast koji privlači štetočine.
- Primenjujte principe plodoreda za ga -
jenje povrća (videti str. 305-309).
- Suzbijajte štetočine i bolesti čim se po -
jave.
- Gajite sorte otporne na poznate prob -
leme.
Prskanje - najbolja praksa
NIKAD:
- ne prskajte ako postoji alternativa;
- ne mešajte različita sredstva za prska-
nje;
- ne prskajte po vetru.
UVEK:
- pravilno identifikujte problem da biste
koristili pravo sredstvo;
- proverite da li je sredstvo zvanično
odob reno i u skladu s organskim principi-
ma. Propisi se često menjaju;
- prskajte predveče da ne biste ugrozili
pčele;
- sledite uputstva na boci i pakovanju;
- nosite zaštitnu odeću i koristite kvali -
tet na sredstva;
Problemi s biljkama, od a do Ž
- izbegavajte prskanje grabljivica.
Drugi korisni saveti
Većina tehnika i sredstava za prevenciju
i suzbijanje navedena u ovom poglavlju
de taljno je opisana, a u delu
Zdravlje bilja-
ka,
str. 84-103 često postoje slike - koje
obuhvataju i biološke mere, zamke i prep -
reke, kao i „organska” sredstva. Ostale ko -
risne savete možete naći u:
- prekrivači za useve - prekrivači za re -
do ve i zvona, str. 228-232;
- nedostatak minerala (hranljivih materi-
ja) i pH vrednost zemljišta: str. 36-37 i str.
61;
- testiranje i analiza zemljišta, str. 33-38.
antRaknOza vRBe
Marssonina salicicola
Spore ovog gljivičnog oboljenja zimu
pro vode u oštećenjima na stablu i opalom
lišću. Vlažni uslovi pogoduju širenju boles -
ti.
OSETLJIVE BILJKE Vrba
SIMPTOMI Male svetlosmeđe rane na
stablu; crvene pege na lišću. Lišće opada,
a vrhovi izdanaka se suše. U ozbiljnim slu-
čajevima žalosna vrba ne spušta grane.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orežite zara-
žene delove biljke. Ako je biljka ozbiljno
ug rožena zamenite je otpornom sortom
Salix babylonica
var.
pekinemis, Salix
„pen dula”
ili hibridnom sortom
Salix
x
sepulcralis
var.
sepulcmli.
Fungicidi
Bordovska čorba, pre nego što
se pupoljci otvore početkom proleća.
BakteRijSki Rak
kOŠtičaviH vOĆaka
Pseudomonas mors-prunorum
Na jesen i zimu bakterija koja se širi pre -
ko kapljica ulazi u grane kroz nezatvoreni
lis ni ožiljak izazivajući nekrotične rane. Na
pro leće i leto napada išće, ali nema novih
nekroza.
OSETLJIVE BILJKE Šljiva, višnja i trešnja
SIMPTOMI Krajem proleća na listovima
se javljaju tamnosmeđe pege. One otpa-
daju ostavljajući rupe na listovima. Nek -
roza se obično javlja na stablu šljive i gra-
nama višnje i trešnje. U početku, žućkasta
smola izlazi iz malih ulegnuća. Lišće žuti, a
kora odumire.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nije lako
suz biti bolest. Trudite se da ne oštetite ko -
ru drveta. Pobrinite se da se stablo ne oš -
teti o potporne štapove i vodite računa kad
kosite travu. Ne ostavljajte orezane grane.
BaŠtenSki tRiPS
Heliothrips haemorrhoidalis
Videti
Trips
OSETLJIVE BILJKE Azaleja, citrusi, pap -
rat, fuksija, orhideja i kala; druge biljke
ko je se gaje u stakleniku i u kući.
SIMPTOMI Na zaraženim biljkama pojav-
ljuju se kvržice ispunjene crvenom/sme-
đom tečnošću.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Održavajte
vlažnost vazduha. Pregledajte biljke pre
ne go što ih unesete u staklenik ili kuću. Is -
tresite biljke iznad belog papira, trips će
pasti na papir.
Biološke mere:
Grinja grabljivica
Ambly -
se ius cucumeris;
optimalna temperatura
25°C.
Bela lePtiRaSta vaŠ
Trialeurodes vaporariorum
Ovi insekti cele godine hrane se u stak -
leniku ako u njemu ima biljaka. Leti mogu
da pređu u baštu, ali ne preživljavaju zimu
na otvorenom. Mogu biti prenosioci virusa.
Videti i
Bela vaš
OSETLJIVE BILJKE Paradajz, krastavac i
mnoge druge kućne i stakleničke biljke
SIMPTOMI Na lišću se pojavljuju žute
pe ge i promene boja. Biljka je zakržljala i
lep ljiva. Na jakom suncu lišće vene i suši
se.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Okačite žute
lepljive zamke blizu biljaka da biste suzbili
manju najezdu i da biste pratili prisustvo
ORGANSKA BAŠTA
398
se vade iz zemlje, a stablo belog luka iz
lukovice. U početku je obično zaraženo ne -
koliko biljaka u jednom delu, a potom se
bolest širi na ceo red. Kako bolest napre-
duje, oko lukovica mogu da se vide bele
paperjaste gljivice s crnim kuglicama, kao
seme maka. To je telo gljivice ili bela tru-
lež poznata kao sklerocija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite luk iz
semena umesto iz arpadžika kako bi kore-
nov sistem bio mali u periodu kad je gljivi-
ca najaktivnija. Kupujte beli luk od prove-
renog proizvođača i trudite se da ne zara-
zite čisto zemljište. Dobro očistite alat i
obu ću posle obrade zaraženog zemljišta, ili
upotrebe u drugoj bašti. Strogo se pridrža-
vajte plodoreda, najbolje 8 godina ako se
pojavi bela trulež. Ostavljajte veliko rasto-
janje između biljaka; kad je biljke stimuli-
šu, bela trulež može da se proširi kroz
zem ljište, a isprepletan korenov sistem
omo gućava joj da se širi duž reda. Crni luk
sejan tehnikom grupne setve treba da bu -
de na rastojanju od 30 cm. Ako je oblast u
kojoj se javila bolest mala, uklonite zara-
žene biljke i one pored njih zajedno sa
zem ljištem. Na delovima zemljišta gde je
pri sutna bela trulež pokušajte da gajite be -
li luk u rupama prečnika 10 cm, ispunje-
nim nezaraženim zemljištem. Možete po -
ku šati da gajite praziluk čak i na zaraže-
nom zemljištu.
Bela vaŠ
Odrasle jedinke ove štetočine dugačke
su 2 mm, imaju bela krila i lete s biljke na
biljku kad su ugrožene. Na biljku-domaći-
na polažu ovalna jaja iz kojih se legu na
donjoj strani listova „štitaste” nepokretne
larve. I larve i odrasle jedinke hrane se
bilj nim sokom i luče lepljivu medljiku koja
pada na gornju površinu lišća ispod njih.
Na medljici se pojavljuje crna plesan. Ve li -
ka najezda može da ugrozi rast biljke. Vi -
deti i
Bela leptirasta vaš
Biljna zOlja
Odrasle jedinke biljne zolje su sitne, ne -
upadljive muve tamnog tela do 1 cm duži-
ne. Larve, koje oštećuju biljke, različitih su
boja, svetlosmeđe, zelene i smeđe i liče na
gusenice noćnih leptirića ili leptira. Dužina
im se kreće od 1,5 do 3 cm (Videti i
Gu se -
nice
, radi poređenja). Larve se hrane liš -
ćem, stablom i plodovima velikog broja
raz ličitih vrsta divljih i gajenih biljaka. Ako
je najezda velika, od biljke često ostane
samo golo stablo. Videti i
Osa ogrozda
.
Biljne vaŠi
Mali nežni insekti dugački 1-3 mm koji se
hrane biljnim sokom. Nekad se nazivaju
ze lene mušice ili crne mušice, u zavisnosti
od boje; mogu biti krilate i bez krila, s du -
gim nogama, antenama i isturenom struk-
turom nalik tubi na kraju abdomena. Telo
može da bude crveno, narandžasto, žuto,
zeleno, smeđe ili crno, u zavisnosti od vrs -
te. U povoljnim uslovima ženke posle sa -
mo sedmicu dana legu žive mlade i stoga
se mogu brzo da razviju kolonije.
OSETLJIVE BILJKE Biljne vaši mogu da
napadnu većinu biljaka. Mnoge vrste na -
pa daju samo određene biljke, na primer
vučjakova vaš, dok druge, kao što je bres-
kvina vaš, napadaju na stotine različitih
vrs ta biljaka. Biljne vaši nekad provedu le -
to na jednoj vrsti biljaka, pa se posle preko
zime premeste na drugog domaćina.
SIMPTOMI Najugroženiji su mladi izdan-
ci, ali biljne vaši kolonizuju i na lišće, stab -
lo, a u nekim slučajevima i koren. Lišće i
iz danci se deformišu, a ozbiljna najezda
može da uništi biljku. Lišće često postaje
lepljivo od smolaste supstance koju luče
bi ljne vaši. Na smoli se obrazuje čađava
plesan koja sprečava fotosintezu i naruša-
va izgled biljke. Korenove vaši mogu da
pro uzrokuju uvenuće. Biljne vaši često
pre nose viruse.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ostavite ko -
lonije biljnih vaši ako ne nanose nikakvu
šte tu. Poslužiće kao „rasadnik” za grabljivi-
ORGANSKA BAŠTA
400
ce i parazite koji se hrane biljnim vašima.
Da biste ih suzbili, otkinite zaražene izdan-
ke, ili ih ručno uklonite sa biljke. Gajite
cve će koje privlači štetočine i kreirajte sre-
dinu pogodnu za ptice, uholaže, bubama-
re, osolike muve, paukove, trčuljke, para-
zitske ose, zlatooke i druge prirodne nepri-
jatelje biljnih vaši. Ostavite prirodnim nep -
rijateljima vremena da se daju na posao.
Redovno pohranjujte i zalivajte biljke u po -
sudama i premeštajte ih u veće saksije ako
je potrebno. Koristite plodored da biste iz -
begli biljne vaši. Gajite sorte otporne na
njih.
Biološke mere
U zaštićenom prostoru
biljnim vašima
aphidius
i
aphidoletes
treba
minimalna temperatura 10°C i barem dva
sata 18°C svakog dana da bi započele svo -
ju aktivnost. Larve zlatooke idealna su po -
moć kad se napad biljnih vaši otme kon-
troli. Koristite ih da biste na podnošljiv ni -
vo sveli brojnost štetočina, a potom prime -
nite i druge mere. Potrebna im je tempe-
ratura od najmanje 10°C. Mogu da se ko -
ris te na otvorenom od početka maja; ili
ko ristite larve bubamare od aprila.
Pes ticidi
Insekticidni sapun; piretrin;
ulje uljane repice. Sva sredstva moraju na
vreme da se primene. Kad dođe do kovr-
džanja lišća i štetočine ostanu sakrivene,
pesticid verovatno neće imati efekta.
Videti takode
Kupusna vaš; Korenova
vaš salate; Krvava vaš.
BUvač
Phyllotreta spp.
Sitne, sjajne, crne bube dugačke 3 mm
koje skaču kad ih nešto uznemiri. Zimu
provode u malču i biljnim ostacima. Po či -
nju da se hrane na proleće. Polažu jaja u
zemljište blizu biljke-domaćina krajem pro-
leća i početkom leta. U toku jedne godine
izleći će se jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjače kao što
su rotkvice, broskva, repa, rukola i orijen-
talne kupusnjače, naročito mladi izdanci.
Takode i ukrasne biljke kao što su drago-
ljub, žutenica, anemona i godecija.
SIMPTOMI Na proleće i leto odrasle je -
dinke prave male rupe na lišću i stablu.
Oz biljna najezda zaustaviće rast i uništiti
mlade biljke. Šteta je uvek veća kad je
suvo vreme. Larve se hrane korenom ili
lišćem.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Podstaknite
što brži rast rasada. Posejte setne u pravo
vreme, dobro obradite zemljište i ne doz-
volite da biljke ostanu bez vode. Sejte is -
pod pokrivača za redove ili izuzetno guste
mreže (0,8 mm). Neke useve možete da
otkrijete kad se prime; druge, na primer
kineski kupus, rotkvice i rukolu, često tre -
ba ostaviti ispod pokrivača sve do berbe.
Japanska rotkvica podnosi napad buvača
do određene mere i odvlači ovu štetočinu
od osetljivijili useva.
CeleROva mUva
Euleia heraclei (Philophylla heraclei)
Poznata i kao celerov lisni miner. Odrasli
insekti, dugački do 5 mm, koji zimu provo-
de u zemljištu, izlaze iz čaura od aprila do
juna. Jaja polažu na lišće. Bele ili svetloze-
lene larve bez nogu, dugačke do 8 mm,
hrane se lišćem mesec dana pre nego što
se učaure na lišću ili u zemljištu. Godišnje
se javlja do tri generacije.
OSETLJIVE BILJKE Celer lišćar, celer ko -
renjaš, peršun, selen i srodne biljke
SIMPTOMI Na listovima se pojavljuju
žuć kasto-braon mrlje. Mogu se opaziti lar -
ve koje se hrane u tunelima. Biljka slabije
raste, a kvalitet korena je lošiji.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odmah pos -
le sejanja ili sađenja pokrijte biljke pokri-
vačem ili gustom mrežom. Biljku sve vre -
me gajite pod pokrivačem. Uklonite svo
za raženo lišće i uništite sve larve koje pri-
metite.
CiStOlike nematODe
kROmPiRa
Heterodera spp.
Zlatne cistolike nematode
(H. rostochi -
en sis)
i bele cistolike nematode
(H. palli-
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
401
četiri ili pet. Suzbijajte štetočine koje ošte-
ćuju biljke kao što su skočibube, puževi
golaći i larve koje oštećuju koren. Kad bilj-
ke počnu da trule, izlečenje je nemoguće.
Uništite ili zakopajte zaražene delove bilj-
ke.
CRna nOga kROmPiRa
Erwinia carotovora
Bakterija koja izaziva ovo oboljenje, zi -
mu provodi u krtolama krompira, ostacima
biljaka i u zemljištu. U krtole prodire kroz
oštećenu koru. Loša drenaža, nedostatak
kalijuma ili višak azota pogoršavaju bolest.
OSETLJIVE BILJKE Krompir
SIMPTOMI Prvi simptom su male, vlažne
rane na stablu. Stablo postaje smeđe ili
crno i mekano 10 cm iznad i ispod zemljiš -
ta. Lišće se uvija, postaje naborano i pre-
kriveno plikovima. Donji deo stabla se ras -
pada i neprijatnog je mirisa. Može da na -
padne krtole i izazove sivu, sluzavu trulež.
Ova bolest nekad napada pojedinačne bilj-
ke, pa čak i koren samo jedne biljke. Ako
vlažni uslovi dugo traju, povećava se mo -
gućnost da se bolest pojavi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Održavajte
dobru drenažu. Ako je moguće, vadite bilj-
ke po suvom vremenu da biste sprečili
pre nošenje bolesti na zdrave krtole za vre -
me tog posla. Trudite se da ne oštećujete
krtole. Nikad ne ostavljajte seme zaraženih
biljaka. Održavajte tempe raturu od 4°C na
mestu gde čuvate krtole kako biste spreči-
li novu zarazu.
CRna PegavOSt RUŽe
Diplocarpon rosae
Gljivično oboljenje koje se prenosi uz
po moć kiše, preko ruku i baštenskog alata.
Napad je najjači u toplim vlažnim uslovi-
ma. Zimu provodi na stablima, opalom liš -
ću i u zemljištu.
OSETLJIVE BILJKE Ruža
SIMPTOMI Na lišću se pojavljuju male i
velike crne pege. Vremenom se spajaju i
obrazuju velike mrlje nepravilnog oblika.
Napada listove s obe strane. Ivice mrlja
često požute. Lišće prerano opada. Grm
sla bi ako bolest uzme maha.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Skupljajte
opa lo lišće. Dobro orežite zaražene izdan-
ke na proleće. Gajite otporne sorte kao što
su „vajlšenblau”, „nova zora” i „nokaut”.
Mal čirajte biljke kompostom ili trulim liš -
ćem pre nego što se pupoljci otvore da
bis te sprečili spore koje prežive zimu da
preko kišnih kapi dođu do biljke.
Fungicidi
Sumpor. Može oštetiti mlado
lišće. Pročitajte uputstvo pre upotrebe.
CRna RePina vaŠ
Aphis fabae
Mala crna krilata vaš koja živi u velikim
ko lonijama. Videti i
Biljne vaši
OSETLJIVE BILJKE Bob, lisnata cvekla i
blitva, mak, dragoljub i druge ukrasne bilj-
ke. Zimi su joj domaćini
Euonymus
(kuri-
ka),
Philadelphus
i
Viburnum
.
SIMPTOMI Videti Biljne vaši
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ranije pose-
jan bob manje je podložan napadu. Otki ni -
te vrhove biljaka u maju ili početkom juna,
ili kada primetite štetočinu. Uklonite biljke
pod velikom najezdom. Videti i
Biljne vaši
CRna tReŠnjina vaŠ
Myzus cerasi
Sitna, sjajna, smeđecrna vaš koja napa-
da lišće trešnje i višnje početkom proleća.
Krajem leta se seli na brojne korovske bilj-
ke, a na jesen se vraća na višnju i trešnju
da položi jaja.
OSETLJIVE BILJKE
Prunus avium
i
P. ce -
rasus
naročito su podložne;
P. serrulata
i
P.
x
yedoensis
nisu toliko podložne.
SIMPTOMI Lišće je kovrdžavo i deformi-
sano, prekriveno tamnom plesni i medlji-
kom.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti
Biljna
vaš
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
403
CRvena vOĆna gRinja
Panonychus ulmi
Sitna stvorenja ovalnog oblika koja se
hrane biljnim sokom. Sitna okrugla crven-
kastosmeđa jaja u obliku grozdova zimu
provode na biljkama-domaćinima i legu se
od aprila do juna. U jednoj sezoni može da
se izleže i pet generacija.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka i šljiva; tako-
đe i dunjarica, glog, kruška i jarebika.
SIMPTOMI Lišće tamni i dobija pege, po -
tom postaje bronzano i može prerano da
opadne. Velika najezda u junu i julu može
da smanji broj pupoljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Privucite pri-
rodne neprijatelje ove štetočine. Ne prete-
rujte s prihranjivanjem biljaka.
Pesticidi
Insekticidni sapun
čađava PegavOSt liSta i
kRaStavOSt PlODa jaBUke
Venturia inaequalis
Ovo gljivično oboljenje preko zime se
zadržava u trulom lišću i na proleće se širi
uz pomoć vetra i kiše. U težim slučajevima
može da se zadrži u ozleđenim granama.
Krastavost jabuke pogoršava se kad je
hlad no, vlažno, ili oblačno na proleće i
početkom leta, naročito u vreme cvetanja.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka
SIMPTOMI Tamnosmeđe/zelene mrlje
po javljuju se na lišću; mogu da se šire duž
žila i mestimično spajaju. Lišće će početi
pre rano da opada. Tamne mrlje koje se
pretvaraju u plutaste slojeve, pojavljujvi se
na kori ploda. Plod može početi da puca,
ali neće istruliti. Kod ozbiljnih slučajeva
gra ne se osipaju mehurima, bubre, pucaju
i na proleće se obrazuju smedezelene lezi-
je.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otpor-
ne sorte. Na jesen prskajte ili zalijte opalo
lišće tečnošću s visokom koncentracijom
azota (voda u kojoj je kuvana kopriva, ili
zelenišno đubrivo) koja će pomoći da se
unište spore i da istruli lišće. Prelazite kosi-
licom za travu po zemljištu oko drveća ka -
ko biste usitnili lišće i ubrzali truljenje, ili
sakupite lišće i kompostirajte ga. Isecite i
spalite zaražene grane. Orezujte drvo ja -
buke da biste poboljšali cirkulaciju vazdu-
ha.
DUvanOv tRiPS
Thrips tabaci
Videti
Trips
OSETLJIVE BILJKE Crni luk i praziluk
SIMPTOMI Videti Trips
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na otvore-
nom usevi mogu da podnesu slabiju najez -
du. Dobro zalivajte biljke u sušnom perio-
du. Posle berbe uklonite i uništite ostatke
biljaka.
Pesticidi
Ulje uljane repice
eDema
Poremećaj do koga može da dođe, naro-
čito u stakleniku, kod velikog broja različi-
tih vrsta biljaka kao što su begonija, ku -
pus njače, kaktusi i sukulenti, pomoćnice,
paradajz, muškatla, kamelija,
capsicum
(pap rika i ukrasni ljoskavac), biberovac i
vi nova loza.
SIMPTOMI Sitni čirevi pojavljuju se na
do njoj strani lišća, a nekad i na stablu. Na
gornjoj strani lišća javljaju se svetle mrlje.
Čirevi, koji su u početku zelenkasti, posta-
ju narandžasti i drvenasti.
UZROCI Do ovog poremećaja dolazi us -
led preobilnog zalivanja po oblačnom, top -
lom i vlažnom vremenu, kad biljka upija
više vode nego što može da ispusti preko
lišća.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite
zalivanje. Poboljšajte drenažu i cirkulaciju
vazduha. Ne uklanjajte bolesne delove bilj-
ke, to će samo pogoršati simptome. Nije
zarazno.
ORGANSKA BAŠTA
404
SIMPTOMI Mahune graška i boba dobi-
jaju srebrnkastu boju i deformišu se; obič -
no se na mahunama javljaju smeđi ožiljci.
Cesto se u mahunama ne razvije zrno.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Da biste iz -
beg li ozbiljnu najezdu sejte grašak i bob
rano. Zimi prekopajte zemljište na kojem
su gajene zaražene biljke.
Pesticidi
Ulje uljane repice, rotenon
gRinja RiBizlinOg
PUPOljka
Cecidophyopsis ribis
Veoma sitna štetočina poznata i kao ri -
biz lina grinja. Odrasle i mlade jedinke hra -
ne se pupoljcima ribizle. U pupoljcima pro-
vode zimu i razmnožavaju se, a izlaze na
proleće kad se pupoljci otvore. Vetar, kiša
i veće štetočine raznose je na mlade zdra-
ve pupoljke.
OSETLJIVE BILJKE Ribizla
SIMPTOMI Šteta koju nanose poznata je
i kao „bolest krupnih pupoljaka” - jer su
zaraženi pupoljci nabrekli i okrugli od juna
do septembra. Nabrekli pupoljci, koje je
najlakše primetiti zimi i početkom proleća,
ne razvijaju se normalno. Više štete biljka-
ma nanosi virus reverzibilne inverzije koji
ova grinja prenosi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvek kupuj-
te biljke od proverenog dobavljača. Uk lo -
nite i uništite nabrekle pupoljke na jesen i
zimu. Uništite sve zaražene biljke pre nego
što zasadite nove na drugom mestu, što je
dalje moguće od prethodnog.
gUnDelj
U različite vrste gundelja spadaju majski
gundelj
(Melolontha melolontha)
, mramo-
rasti gundelj
(Polyphylla fullo)
, i ružin gun-
delj
(Centonia aurata)
. I larve i odrasle je -
din ke napadaju biljke. Najveću štetu nano-
se larve koje žive u zemljištu - meke, bele
gusenice dugačke do 4 cm sa upadljivom
smeđom glavom i tri para nogu. Jaja pola-
žu leti u zemljište, naročito tamo gde su
bilj ke gusto posejane. Larve se hrane do
pet godina.
OSETLJIVE BILJKE Ukrasne zeljaste bilj-
ke, travnjaci, zelena salata, krompir, mali-
ne i jagode veoma su podložne napadu.
SIMPTOMI Larve gundelja (grčice) hrane
se korenom, lukovicama, rizomima, gomo-
ljama i stablom. Biljka često iznenada ve -
ne. Napadnute travnjake još više oštećuju
ptice i jazavci koji raskopavaju travu u pot -
razi za larvama. Slične simptome izazivaju
šumski crvi i larve lozove pipe. Odrasli in -
sekti oštećuju lišće, pupoljke, cvetove i
plod jabuke, ruže i drugih biljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Obradom
zem ljišta i suzbijanjem korova ova štetoči-
na se uklanja iz zemljišta. Krajem proleća
podignite travnjak kako biste uništili čaure
i odrasle jedinke.
Biološke mere
Koristite
Hetero rha bdi -
tis megidis
(parazitska nematoda) od sre-
dine jula do sredine avgusta. Zemljište
mo ra biti vlažno, a temperature najmanje
12°C.
gUSeniCe
Gusenice su larve leptira i moljaca. Telo
im je segmentirano. Prva tri segmenta
pos le glave nose par spojenih nogu i for -
mi raju toraks, dok preostalih deset segme-
nata sačinjava abdomen, koji može imati
do pet pari debelih nogu. Larve biljnih zo -
lja, koje slično izgledaju ali nisu u srod-
stvu, imaju barem šest pari nogu na abdo-
minalnim segmentima.
Videti
Gusenice leptira kupusara; Ja bu -
kin smotavac; Sovica.
Uporedite sa
Biljna
zolja
gUSeniCe lePtiRa
kUPUSaRa
Veliki beli leptir kupusar
(Pieris brassica -
ei)
je žućkastobeo s crnim obrubom na vr -
hu prednjih krila. Pojavljuje se u aprilu i
maju. Grozdove narandžastih jaja polaže
na gornju stranu lišća osetljivih biljaka,
kao i na naličje. Karakteristične žuto-crne
ORGANSKA BAŠTA
406
gu senice dugačke do 5 cm često se nalaze
na gomili i hrane se oko mesec dana (vide-
ti str. 310). Godišnje se izlegu dve ili tri
generacije. Prolećni mali kupusar
(Pieris
rapae)
beo je s malo tamnijim obrubom na
vrhu prednjih krila. Letnji kupusar ima
tam nije vrhove prednjih krila i bele tačke
na krilima. Jaja polaže pojedinačno, ispod
lišća. Gusenice, koje rastu do 3,5 cm duži-
ne, baršunasto su zelene i teško ih je pri-
metiti, naročito kad leže uz lisne žile. Često
se mogu naći u srcu biljke gde se hrane.
Go dišnje mogu da se izlegu do tri genera-
cije, a najveća najezda je krajem leta.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjače; veliki
ku pusar napada i dragoljub
(Tropaeolum
spp.)
SIMPTOMI Pojedeno lišće. Mogu veoma
brzo da obrste ćelu biljku do korena.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pre gledajte biljke kad primetite leptire.
Gnječite jaja i skidajte gusenice. Ose su
naročito efikasne za suzbijanje ove šteto-
čine. Gajite useve ispod guste mreže da
biste ih odbranili od leptira.
Biološke mere
Prskajte napadnute bilj-
ke bakterijom
Bacillus thuringiensis
(BT).
HRizantemin liSni mineR
Chromatomyia syngenesiae (Phytomyza
syngenesiae)
Male, neupadljive crne mušice koje u sit-
nim kanalima na lišću leti polažu do 100
ja ja iz kojih se legu larve i hrane se lišćem;
najveća šteta nastaje od kraja proleća do
sredine leta. U toplom stakleniku nastav-
ljaju da se razmnožavaju tokom većeg de -
la godine.
OSETLJIVE BILJKE Hrizantema, cinerari-
ja, neven, zelena salata, dragušac, gorči-
ka, i ostali srodni članovi familije
Aste ra ce -
ae
- i unutra i napolju
SIMPTOMI Prvi simptomi su bele pege
na listovima koje nastaju dok se odrasle
ženke hrane. Između gornje i donje povr-
šine lista javljaju se uski beli tuneli. Oni se
kasnije šire i kreću prema srednjoj lisnoj
žili. Posle otprilike dve do tri sedmice, mali
crni čvorovi javljaju se na donjoj strani
lista.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
preg ledajte biljke. Otkinite i uništite zara-
žene listove. Suzbijajte korov, naročito
dra gušac i gorčiku, jer se na njima često
zadržava populacija hrizanteminih muva.
izvaljivanje
Poremećaj do kojeg često dolazi kod
mla dih stabala i žbunova, kao i kod zeljas -
tih biljaka koje imaju mnogo više zelenih
de lova nego korenja.
SIMPTOMI Biljke se ljuljaju, ali koren se
delimično drži u zemljištu. Usled toga jav-
lja se udubljenje oko osnove stabla, a ono
će se ispuniti vodom koja, naravno, može
da se zaledi. To oštećuje osnovu stabla i
omo gućava nastupanje bolesti.
UZROCI Snažan vetar
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Učvrstite sve
biljke koje se ljuljaju pod naletima vetra
što je pre moguće. Ako je potrebno, podu-
prite biljke štapovima.
jaBUkin SmOtavaC
Cydia pomonella
Odrasli moljac, dugačak 8 mm, sa sivo-
smeđim šarama, polaže jaja na plodove i
lišće početkom i sredinom leta. Jedna gu -
senica buši jabuku, obično pored peteljke,
ne ostavljajući uočljive tragove. Crven kas -
to-bela gusenica s crnosmeđom glavom
dos tiže dužinu do 2 cm hraneći se mesom
jabuke. Posle otprilike mesec dana guseni-
ca izlazi iz ploda da bi se učaurila ispod za -
cepljene kore, kanapa kojim je privezano
drvo i si. Kad su leta izuzetno topla mogu
da se izlegu dve generacije.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka; ređe kruška
i dunja
SIMPTOMI Gusenice buše dugačke tune-
le kroz plod i tako ga uništavaju. Na pad -
nuti plodovi prerano sazrevaju i otpadaju.
Videti i
Jabukina osa
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Okačite lep -
ljive feromonske zamke na drveće od sre-
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
407
kOvRDŽavOSt liSta
BReSkve
Taphrina deformans
Spore ovog gljivičnog oboljenja šire se
uz pomoć kiše. Bolest se pogoršava posle
svežeg, vlažnog proleća u hladnim, vlaž-
nim podnebljima.
OSETLJIVE BILJKE Breskva, badem,
nek tarina i ponekad kajsija. Podložne su i
jestive i ukrasne vrste.
SIMPTOMI Početkom proleća mladi listo-
vi dobijaju zadebljanja i počinju da se uvi-
jaju, poprimaju žutu ili narandžasto-crve-
nu boju. Crveni plikovi pojavljuju se na liš -
ću početkom leta. Na zaraženim listovima
primetna je bela skrama, oni postaju sme -
đi i prerano opadaju. Stalni napadi umanji -
će snagu biljke i formiranje plodova i naru-
žiti izgled drveta.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pokrijte dr -
veće koje se gaji u špaliru od sredine zime
do sredine proleća da biste sprečili širenje
bolesti, pomognuto kišom, na mlade pu -
polj ke i lišće. Konstruišite ram od drveta i
providnog najlona, kao vrata za pravou-
gaoni hladni ram u bašti, ali vertikalne
daske treba da budu dovoljno dugačke da
mogu da se zabodu u zemlju. Možete prič-
vrstiti ovaj pokrivač za zid ili ogradu, kao i
u zemljište. Ne sadite u hladnim, vlažnim
uslovima drveće podložno bolesti.. Izbe ga -
vajte mesta blizu vodene površine. Pobe -
rite zaraženo lišće. Dobro zalivajte i prihra-
njujte drveće da biste podstakli rast novog
mladog lišća.
Fungicidi
Prskajte drveće bordovskom
čorbom na jesen, čim lišće opadne, i pono-
vo kad pupoljci počnu da pupe krajem
zime ili početkom proleća.
kRaStavOSt kROmPiRa
Streptomyces
spp.
Rašireno bakterijsko oboljenje koje se
čes to javlja na lakom, peskovitom, alkal-
nom zemljištu u vrućim, suvim uslovima.
Ozbiljan napad može da se pojavi na tek
raščišćenom zemljištu koje je bilo pod tra-
vom. Posle prvobitne infekcije, u krastama
se dalje formiraju spore koje ostaju u zem-
ljištu. Bolest je obično prisutna u svakom
zemljištu, ali do infekcije dolazi samo u od -
govarajućim uslovima.
OSETLJIVE BILJKE Krompir
SIMPTOMI Krastave, nepravilne pege
po javljuju se na kori krtole (slika na str.
88). Pege nekad prekriju čitavu površinu
krtole i mogu da budu površinske, ili dubo-
ke. Bolest retko utiče na prinos, ali do gu -
bitka dolazi zbog bacanja veće količine
me sa krtole prilikom ljuštenja.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nemojte da
do dajete kreč; povećaće se javljanje kras -
ta. Zalivajte krompir u sušnom periodu,
na ročito dok cveta. Dodajte organska đub -
riva da biste popravili propusnost zemljišta
za vlagu. Gajite otporne sorte.
kRaStavOSt kRUŠke
Venturia pirina
Gljivično oboljenje slično krastavosti
jabuke, ali se zaraza često javlja i na spolj-
nom omotaču pupoljka. Krastavost se po -
goršava u hladnim, vlažnim uslovima na
proleće i početkom leta.
OSETLJIVE BILJKE Kruška
SIMPTOMI Tamne krastave pege, slične
kao kod krastavosti jabuke, pojavljuju se
na izdancima, lišću, plodu i pupoljcima.
Kras tavost plodova često je veća nego kod
jabuke, usled čega se plod deformiše i for-
miraju se duboke pukotine. Na granama se
pojavljuju upadljive izbočine koje kasnije
pucaju.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti
Krastavost lista i ploda jabuke
kRtiCe
Talpa europea
Odrasle krtice dugačke su oko 15 cm i
imaju gusto, tamnosmede krzno. Ženke
jed nom godišnje okote do četiri mladunca.
Ne hrane se biljkama, ali ih ugrožavaju
svojom aktivnošću, utiču na rast i otežava-
ju košenje trave.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
409
SIMPTOMI Krtice prave gomilice rastre-
sitog zemljišta (krtičnjak) na obradivom
zemljištu, travnjacima i ledinama. Najug -
ro ženije je lako, vlažno zemljište. Šteta je
obično najveća krajem zime i početkom
proleća.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zamke su je -
dini siguran način da se suzbije ova šteto-
čina. Najbolje vreme za hvatanje krtica je
krajem zime ili početkom proleća, kad je
lakše da se primete. Prvo pronađite krti-
čnjake pažljivim posmatranjem, pregleda-
njem zemljišta i iskopava njem. Stavite
zam ku u ravan tunel na dubinu 15-20 cm.
Pregledajte zamku barem jednom dnevno.
Ako se krtica ne uhvati u roku od četiri
dana, premestite zamku u drugi tunel. Kr -
tice je moguće oterati na neko vreme uz
pomoć jakih, odbojnih mirisa ili sprave ko -
ja stvara vibracije u tunelima.
kRUŠkina BUva
Psylla pyricola
Odrasle jedinke ove štetočine zimu pro-
vode na granama i izdancima. Jaja polažu
u aprilu na ogranke i izdanke. Nekoliko
sed mica kasnije legu se nimfe (mladi) koje
su narandžaste ili ružičaste s ružičastim
(cr venim) očima. Hrane se pupoljcima i liš -
ćem. Svake godine izlegu se tri generacije.
OSETLJIVE BILJKE Kruška i veliki broj
raz ličitih vrsta drveća i žbunova.
SIMPTOMI Oštećeno lišće i pupoljci na
pro leće. Leti se na drveću pojavljuje velika
količina smole i čađava plesan. Šteta na
pu poljcima koji se formiraju krajem leta
sma njuje prinos sledeće godine. Velika na -
jezda uzrokuje prerano opadanje lišća.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orežite i
spa lite najviše zahvaćene izdanke. Gajite
cve će koje privlači grabljivice, na primer
bratić i različak.
kRvava vaŠ
Eriosoma lanigerum
Ova mala smeđa vaš živi u kolonijama
na stablu i granama, zaštićena belom sup-
stancom koja liči na vunu. Najupadljivija je
krajem proleća i početkom leta, ali ima je
cele godine. Mlade vaši zimu provode u
pu kotinama u kori i u galama.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, dunjarica,
glog, ukrasna divlja jabuka, vatreni trn i
dru ge srodne biljke
SIMPTOMI Lišće i plodovi se deformišu;
na granama mogu da se pojave gale. Kroz
oštećenja na kori ulaze bolesti koje izazi-
vaju sušenje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Čvrstom čet-
kom uklonite kolonije. Odsecite i spalite
izu zetno oštećene grane. Videti i
Biljna vaš
kUniĆi
Oryctolagus cuniculus
Životinje koje kopaju tunele ispod živice
ili na sličnim mestima. Hrane se noću, rano
ujutru ili kasno popodne velikim brojem
raz ličitih biljaka. Kunić može da pojede 0,5
kg vegetacije dnevno i stoga brojna kolo-
nija može naneti veliku štetu.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj različitih
vrs ta plodova, povrća, trava i cveća
SIMPTOMI Kunići brste mlade izdanke.
Biljke su često pojedene sve do nivoa zem-
ljišta, a sa drveća je oglodana kora. Naj -
više štete počine na proleće i početkom
leta.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je broj-
nost velika, oko važnih biljaka podignite
ogradu za zaštitu od kunića. Koristite mre -
žu sa rupama veličine 2,5 - 3 cm. Ograda
treba da bude visoka 1 - 1,2 m, ukopana u
zemljište dodatnih 30 cm i nagnuta napo-
lje pod uglom. Treba je dobro podupreti
stu bovima i žicom i stalno proveravati da
štetočine ne probuše rupe u njoj. Takode,
da biste ih odbranili od kunića, okružite
biljke pokošenim bodljikavim biljem. Mo že -
te upotrebiti i električnu ogradu. Ima bilja-
ka koje kunići manje vole (videti str. 159 i
173).
ORGANSKA BAŠTA
410
kUPUSna mUva
Delia radicum
Odrasle jedinke ovih letećih insekata du -
gačke su 6 mm i liče na male obade. Po -
lažu jaja u zemljište blizu biljke-domaćina,
a ponekad i na biljke. Bele larve bez nogu,
dugačke 8 mm, hrane se korenom. Zimi se
učaure u zemljištu. Šteta je obično najve-
ća krajem proleća i početkom leta, ali dru -
ga, pa čak i treća generacija ovih insekata
može da nastavi da oštećuje biljke i na je -
sen. Rasad posađen u podignute leje, sak -
sije i ćelije takođe je podložan napadu.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjače, ali i
srod ne ukrasne biljke kao što su šeboj i
noćna frajla.
SIMPTOMI Mlade biljke venu i slabo
rastu, lako se vade iz zemljišta. Starije bilj-
ke često ne pokazuju nikakve simptome.
Zbog štete koju im nanese kupusna muva
korenasti usevi (rotkvice, broskva, repa
ugarnjača), često nisu jestivi. Larve mogu
da se nađu i u kelju pupčaru.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pokrijte bilj-
ke providnim plastičnim pokrivačem ili
gus tom mrežom odmah posle setve ili sa -
đenja. Zaštitite pojedinačne biljke pokriva-
čem protiv kupusne muve (videti str. 310)
- mekim materijalom površine 12 kvadrat-
nih centimetara - gumenom podlogom za
tepih ili nečim sličnim. Posadite biljke u
ma lo udubljenje; u slučaju napada zagrni-
te ih zemljom da podstaknete nove kore-
nove izdanke. Posadite žbunasti ili patu -
ljas ti bob kao međuusev.
kUPUSna vaŠ
Brevicoryne brassicae
Odrasle jedinke ove štetočine su sivoze-
lene i prekrivene praškastom belom pepe-
ljastom materijom. Jaja polažu na stablo i
lišće kupusnjača, gde prezime i izlegu se
na proleće. Napadaju biljke od sredine lete
nadalje, a najveća najezda je od početka
do sredine jeseni. Videti i
Biljne vaši
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjače
SIMPTOMI Guste kolonije vaši izazivaju
de formitet i pramenu boje lišća. Ozbiljna
na jezda može da zaustavi rast i uništi vr -
hove izdanaka mladih biljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite
zim ske kupusnjače čim završite sa ber-
bom, najkasnije do sredine proleća. Za ko -
paj te ostatke biljaka duboko u gomilu
kom posta ili u kompostište. Redovno preg -
ledajte mlade biljke od početka leta do po -
četka jeseni i uništite sve kolonije jajašaca
ili mladih insekata.
Pesticidi
Insekticidni sapun; piretrin;
ulje uljane repice
liSne BUve
Sitne štetočine koje sisaju biljni sok sa
cve tova, lišća, mladih pupoljaka i izdanaka
dovodeći do deformiteta biljaka. Biljke su
prekrivene lepljivom medljikom na koju se
hvata plesan. Mlade nimfe nanose najviše
štete. Nimfe su široke i pljosnate sa izra-
ženim začecima krila i očima. Odrasle je -
din ke, duga čke 2-3 mm, liče na biljne vaši
s krilima; mogu da skaču i lete. Videti i
Jabukina lisna buva; Lovorova lisna buva;
Šimširova lisna buva; Kruškina buva
liSni mineRi
Štetočine u obliku larvi koje buše tunele
u lišću i prave karakteristične šare u obliku
lavirinta. Možete da ih izgnječite dok se
na laze u tunelima ili da poberete zahvaće-
no lišće. Šteta je više vizuelna nego što je
ozbiljna po život biljke, osim na lisnatim
use vima.
livaDSka PenUŠa
Philaenus spumarius
Ova štetočina koja se hrani biljnim soko-
vima postoji u raznim bojama, od žute do
zelenkasto-smeđe. Zatupastog, klinastog
ob lika s velikim očima, raste do 6 mm du -
žine. Odrasle jedinke skaču kad ih neko
uz nemiri. Mlade nimfe nalaze se na stablu
ORGANSKA BAŠTA
412
biljaka i prekrivene su karakterističnom
pe nom - „pljuvačkom” radi zaštite.
OSETLJIVE BILJKE Ruža i ružmarin;
broj ne biljke koje se gaje na otvorenom i u
zaštićenom prostoru.
SIMPTOMI Mladi izdanci često su defor-
misani i venu. Cvet može da bude oštećen.
Ako je ima mnogo, bela pena biljci kvari
izgled.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Šteta je ret -
ko problem. Pena i nimfe mogu da se uklo-
ne vodom pod jakim pritiskom.
lOvOROva liSna BUva
Trioza alacris
Odrasle jedinke ove štetočine zimu pro-
vode u uvijenom lovorovom lišću i biljnim
ostacima oko biljke. Hrane se mladim iz -
dancima na proleće. Godišnje se pojavi
jed na do dve generacije.
OSETLJIVE BILJKE Lovor, naročito biljke
starije od pet godina.
SIMPTOMI Lišće se kovrdža, potom pop -
rima svetliju boju, zadebljalo je i prekrive-
no „plikovima”. Ako je najezda velika, lišće
se često suši i opada, a izdanci venu. Na
površini je upadljiva lepljiva medljika na
kojoj se stvara crna plesan.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklanjajte,
ore zujte i skupljajte zaražene listove.
lUkOva mUva
Delia antiqua
Odrasle jedinke ove štetočine izlaze iz
ča ura u maju posle zime provedene u
zem ljištu. Jaja polažu na mlado lišće, stab -
lo ili zemljište blizu biljaka. Bele larve du -
gačke do 8 mm hrane se stablom, kore-
nom i lukovicama 2 do 3 sedmice pre nego
što se učaure. Godišnje ima tri do četiri
ge neracije.
OSETLJIVE BILJKE Crni luk; kao i koz-
jak, beli luk i praziluk
SIMPTOMI Mlade biljke venu, lišće i
stab lo starijih biljaka postaje meko i truli.
Larve buše lukovice koje potom trule. Na -
pad je najintenzivniji od početka do sredi-
ne leta. Šteta se može pomešati s koreno-
vim nematodama i belom truleži.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prekrijte bilj-
ke odmah posle setve ili sadenja pokriva-
čem za redove ili gustom mrežom. Uk lo ni -
te zaražene biljke čim otkrijete lukovu mu -
vu. Primenjujte plodored i zemljište riljajte
zi mi da biste izvukli larve nadohvat grablji-
vicama.
lUPinina vaŠ
Macrosiphum albifrons
Velika, svetla, sivoplava vaš, dugačka do
5 mm, voštanog izgleda. Zimu provodi na
odraslim lupinama (vučjak). Videti i
Biljne
vaši
OSETLJIVE BILJKE Zeljasta i drvenasta
lupina
SIMPTOMI Velike kolonije pojavljuju se
kra jem proleća i leti, na vrhovima biljaka i
na donjoj strani listova. Vrhovi cvetova su
deformisani i može doći do uvenuća biljke.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
preg ledajte biljke krajem proleća i leti. Uk -
lonite zaražene biljke i uništite vaši.
ljiljanOva BUBa
Lilioceris lilii
Odrasle bube su jarko crvene, dugačke
do 8 mm. Larve su im crvenkastožute, gr -
bave i prekrivene crnom sluzi. Odrasle je -
din ke zimu provode u zemljištu i prelaze
na biljke početkom proleća. U roku od ne -
koliko meseci svaka ženka može da položi
200-300 jaja na lišće i stablo. Larve se le -
gu posle deset dana i potom se hrane me -
sec dana pre nego što se učaure u zemljiš -
tu. Svake godine javlja se samo jedna ge -
neracija.
OSETLJIVE BILJKE Ljiljan, naročito beli
lji ljan; takođe carska kruna, solomonov
pe čat.
SIMPTOMI I odrasle jedinke i larve hra -
ne se lišćem, stablom i semenom i u sta-
nju su da desetkuju biljke. Štetu najčešće
nanose od aprila do septembra.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
413
mOkRiCa
Armadillidium vulgare, Oniscus asellus,
Porcellio scaber
i druge spp.
Kopneni zglavkar dugačak do 2 cm sred -
njesive do tamnosive boje, čvrstog seg -
men tiranog tela. Mlade jedinke su svetlije
boje, u zavisnosti od starosti, i mnogo ma -
nje. Danju se kriju ispod kutija, saksija,
kamenja i đubreta, dok noću izlaze da se
hrane. Odrasle ženke polažu do 20 jaja i
čuvaju ih u torbama. Mladi se razmile na
sve strane i hrane se oko godinu dana pre
nego što dostignu punu zrelost.
OSETLJIVE BILJKE Rasad i mlade biljke
SIMPTOMI Glavni izvor hrane su im osu-
šeni ili truli biljni ostaci, a ne žive biljke.
Me đutim, nekad se hrane mladim biljkama
na površini zemljišta.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ova štetoči-
na je toliko raširena da ju je nemoguće
suzbiti, a nije ni potrebno, osim u stakleni-
ku i u ramovima u kojima se na proleće
ga je mlade biljke iz semena. Velike koloni-
je možete uništiti ako ih prelijete ključalom
vodom. Preživele jedinke suzbijte tako što
ćete staviti mamce od mekinja, osušene
krvi, kuvanog krompira, ribanog sira ili še -
ćera ispod drvene daske ili kutije, ili na ne -
ko drugo mračno mesto. Pokupite bube i
uniš tite ih. Očistite staklenik od biljnih os -
tataka. Ne malčirajte osetljive mlade bilj-
ke.
mRavi
Lasius i Myrmica
spp.
Ovi crveni, žućkasto-smeđi ili crni insek-
ti imaju jasno izraženu glavu, toraks i ab -
domen. Žive u kolonijama u cvetnim leja-
ma, na travnjacima, u gomilama komposta
i saksijama. Mravi su pre napasti nego šte-
točine.
OSETLJIVE BILJKE Ne postoje
SIMPTOMI Mravi retko kad oštećuju bilj-
ke direktno, ali njihova aktivnost može
ugroziti razvoj biljke i povećati štetu koju
prouzrokuju druge štetočine. Tuneli koje
prave mravi mogu ugroziti koren i izazvati
uvenuće biljke. Neki mravi na travnjacima
iznad mravinjaka gomilaju zemlju, što na -
rušava izgled i otežava kretanje. Ponekad
kradu seme, naročito ono koje sadrži visok
procenat ulja. Mnogi se hrane medljikom
koju luče biljne vaši i drugi insekti. Mravi
po nekad „pripitomljavaju” te štetočine, vo -
de ih sa sobom i štite od grabljivica.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Mrave je
sko ro nemoguće uništiti i stoga je najbolje
držati ih pod kontrolom tamo gde prave
štetu. Masne trake ili lepljiva farba koja se
stavlja na stablo voćaka mogu sprečiti
mra ve da se penju po drveću, žbunju ili
stak leniku. Kolonije koje vam prave prob -
leme na otvorenom dobro polijte hladnom
ili ključalom vodom. Mravinjak možete is -
prati vodom iz saksije.
Pesticidi
Piretrin; proizvodi na bazi bilj-
nog ulja
neDOStatak azOta
Sve vrste povrća osim mahunarki, koje
vezuju azot, osetljive su na ovaj poreme-
ćaj, kao i jabuka, šljiva, ribizla i mnoge
dru ge biljke.
SIMPTOMI Biljke slabo rastu; lišće je
ble dozeleno, dok u nekim slučajevima, na
primer kod kupusnjača, ima žute, crvene ili
ljubičaste mrlje. Simptomi se prvo javljaju
na nižem lišću. Cvetanje i tormiranje ploda
može da bude umanjeno ili odloženo.
UZROCI Nedostatak azota u zemljištu.
Mo guć je na svakoj vrsti zemljišta, ali je
verovatniji na lakom zemljištu siromašnom
organskim materijama, u podnebljima sa
mnogo padavina. Hladno vreme, naročito
po četkom sezone, može da izazove privre-
meni nedostatak. Dodavanje isitnjenog dr -
veta i sličnog drvenastog materijala može
prouzrokovati „krađu azota” - kad organiz-
mi u zemljištu počiste sav azot da bi lakše
razgradili drvenasti materijal.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljšajte
ni vo organskih materija u zemljištu. Zimi
gajite zelenišno đubrivo, kao što je ozima
raž, da biste smanjili gubitak azota iz zem-
ljišta. Gajite zelenišno đubrivo koje oboga-
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
415
ćuje zemljište azotom, na primer grahori-
cu. Obogatite zemljište kompostiranim ze -
lenim otpadom i dubnvom životinjskog po -
rekla. Malčirajte biljke pokošenom travom.
Obogatite zemljište organskim đubrivom
bo gatim azotom.
neDOStatak BORa
Korenasti usevi najosetljiviji su na ovaj
po remećaj; takođe kupus, karfiol, celer,
gra šak, kruška, jagoda i karanfil.
SIMPTOMI Vršni pupoljci venu, biljke su
žbunaste i zakržljale.
Cvekla - na korenu se pojavljuju nek roz -
ne pege; može izazvati smeđu trulež iznu-
tra.
Kupus - deformisani listovi; delovi kore-
na su šuplji.
Karfiol - cvetne glavice slabo rastu i na
njima se pojavljuju sme đe mrlje. Stablo,
lisna drška i lisne žile postaju hrapave.
Celer lišćar - zadebljala lisna drška pu ca
po površini; unutrašnje tkivo postaje cr -
ven kastosmeđe.
Kruška - u mesu plodova formiraju se
tvr de smeđe pege; nekad se deformiše.
Novi izdanci ponekad venu na proleće.
Broskva i repa ugarnjača - u unutrašnjo-
sti donjeg dela korena formiraju se smeđe
ili sive zone, često u koncentričnim krugo-
vima.
Jagoda - zakržljale biljke. Sitni listovi,
žu ti i naborani pri vrhu. Plodovi mali i ble -
di, formiraju „struk” blizu peteljke.
UZROCI Nedostatak u zemljištu je ve o -
ma redak; može da se desi kad je podloga
od granita koji sadrži malo bora. Uzrok
nas taje i usled ispiranja lakog zemljišta
pos le velikih kiša, preteranog dodavanja
kre ča/visoke pH vrednosti i izuzetno suvog
zemljišta.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljšajte
za državanje vlage lakog zemljišta. Iz me ri -
te pH vrednost pre nego što dodate kreč;
održavajte pH vrednost ispod 7. Umešajte
grabuljama boraks u zemljište, 35 g po
met ru kvadratnom. Kruške prskajte folijar-
nim prskanjem (preko lista): 70 g boraksa
na 22 litara vode.
neDOStatak FOSFORa
Sve biljke su podložne ovom ne tako
čestom poremećaju.
SIMPTOMI Slab rast. Lišće postaje plavi-
často-zeleno s ljubičastim mrljama, ali ne
žu ti. Plodovi su sitni i zeleni, kiselog ukusa.
Ovaj poremećaj nije lako ustanoviti i može
da se pomeša sa simptomima koji nastaju
usled suše, oštećenja korena i nedostatka
azota.
UZROK Zemljište samo po sebi može biti
siromašno fosforom - naročito kiselo zem-
ljište, zemljište s malo krečnjaka, kao i
zem ljište u oblastima s mnogo padavina.
Hladno vreme može izazvati privremeni
ne dostatak.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Obogatite
zem ljište organskim izvorima fosfora kao
što su fosfatni kamen ili kosti.
neDOStatak gvOŽđa
Poznat i kao hloroza koju izaziva kreč.
Sim ptomi su veoma slični kao kod nedos -
tatka magnezijuma i često se javljaju za -
jed no.
OSETLJIVE BILJKE Kruška, malina; bilj-
ke koje vole kiselo zemljište, na primer
kamelija, azaleja na alkalnom zemljištu, ali
može da se javi kod svih vrsta biljaka.
SIMPTOMI Lišće dobija žutu i smeđu bo -
ju po ivicama a potom i duž žila (videti str.
87). Mlado lišće može sasvim da požuti ili
pobeli i potpuno izgubi zelene delove. Kva -
litet i kvantitet ploda su loši.
UZROCI Prevelika pH vrednost zemljišta
kod biljaka koje vole kiselu sredinu. Prev -
la ženo zemljište. Preterana upotreba fos-
fata.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke
kojima odgovaraju uslovi zemljišta. Do daj -
te dobro zgorelo đubrivo ili kompost.
ORGANSKA BAŠTA
416
SIMPTOMI Lišće žuti, dok najmanje žile
ostaju zelene formirajući šare na listu.
Sim ptomi se najpre javljaju na najmlađim
lis tovima, mada biljka može da prevazide
problem pa je tada ovo lišće manje ugro-
ženo. Po površini lista pojavljuju se smeđe
pege. Najugroženiji listovi postaju smeđi i
suše se.
UZROCI Najčešće se javlja na zemljištu
čija je pH vrednost veća od 7,5, kao i na
zemljištu s lošom drenažom i velikom koli-
činom organskih materija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke
kojima odgovaraju uslovi postojećeg zem-
ljišta. Poboljšajte strukturu zemljišta.
neDOStatak mineRala
Nije pametno da tretirate zemljište zbog
nedostatka minerala ako niste sasvim si -
gur ni da ovaj problem postoji jer to može
pogoršati situaciju. Simptomi nedostatka
mi nerala često se javljaju zbog prevelikog
dodavanja kreča, preterane upotrebe đub -
riva ili loše strukture zemljišta - pre nego
zbog stvarnog nedostatka minerala. Hlad -
no vreme, suša i previše vode takođe mo -
gu da izazovu privremeni nedostatak. Pra -
vi nedostatak minerala je veoma redak. Da
bi se on precizno ustanovio obično je pot -
rebna analiza biljaka i zemljišta.
Videti
i
Nedostatak bora, kalcijuma, gvožđa, kali-
juma, fosfora, azota, magnezijuma i man-
gana.
nekROza kORe liŠĆaRa
Nectria cinnabarina
Ovo gljivično oboljenje obično napada
bo lesno drvo ili drvo koje umire. Biljke koje
su ošteće ne usled mraza, imaju oštećenja
na kori ili žive u vlažnim uslovima u dubo-
koj travi na proleće, podložnije su od dru-
gih.
OSETLJIVE BILJKE Svo listopadno drve-
će i grmovi
SIMPTOMI Prvi simptomi javljaju se na
proleće. Iznad mesta gde je bolest ušla,
gde se mogu videti smeđi prištevi veličine
glave čiode, dolazi do uvenuća i sušenja
ko re. Jedna ili više grana mogu uvenuti.
Na mrtvim granama pojavljuju se ružičasti
ili crveni prištevi (videti str. 158).
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orezujte dr -
veće i živicu samo kad je suvo vreme. Od -
secite sve zaražene grane čim ih opazite i
spalite orezani materijal. Dezinfikujte baš -
tenski alat. Uklonite jako zaražene grmo-
ve.
nematODe
Crvi mikroskopske veličine, nevidljivi go -
lim okom. Neki su štetočine na biljkama,
dok su drugi korisni jer napadaju puževe
golaće i larve žižaka i drugih štetočina.
Videti i
Cistolike nematode krompira
nezametanje PlODOva
Poremećaj do kojeg dolazi najčešće kod
voća, bundeva i pasulja.
SIMPTOMI Biljke ne formiraju plod, ili je
rod veoma mali. Plod maline i jagode je
deformisan i mestimično suv. Biljka se ina -
če normalno razvija.
UZROCI Mraz u vreme cvetanja. Nedos -
tatak odgovarajućeg oprašivača u blizini
(jabuka i kruška). Nedostatak cvetova
zbog neadekvat nog orezivanja. Muški cve-
tovi se ne otvaraju u isto vreme kad i žen-
ski (kod tikvičastog povrća). Loši vremen-
ski uslovi u vreme cvetanja koji sprečava-
ju insekte da opraše cvet. Suvo zemljište.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pronađite
uz rok i ako je moguće uklonite ga.
OBični kaRanFiliĆev
Savijač
Cacoecimorpha pronubana
Odrasle jedinke su sitni, bledi, sivkasti
in sekti s bakarnim zadnjim krilima. Gu se -
nice su male, svetlozelene, dugačke oko
1,8 mm. Kad ih nešto uznemiri počinju da
se uvijaju unazad sve dok ne padnu osta-
jući da vise na svilenkastoj niti. Godišnje
se javlja nekoliko generacija i gusenice se
ORGANSKA BAŠTA
418
u zaštićenom prostoru mogu naći u bilo
ko je doba godine. Između listova predu
mrežu u kojoj se potom učaure.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj žbunastih
i zeljastih biljaka, i u zaštićenom prostoru i
na otvorenom.
SIMPTOMI Između listova spojenih svi-
lenkastom mrežom mogu se naći gusenice
kako se hrane. Hrane se površinskim slo-
jem listova usled čega se lišće suši i žuti.
Može doći do oštećenja pupoljaka i cveto-
va.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uništite gu -
se nice i uklonite upredeno lišće.
OBični PaUčinaR
Tetranychus urticae
Ova sitna štetočina, dugačka do 0,5
mm, samo tokom jeseni i zime poprima cr -
venu boju. Poznata je i pod nazivom kopri-
vin pregalj. Veći deo godine je svetlozelen
ili žut s dve tamne pege na leđima. Od -
govaraju mu topli, suvi uslovi a razmnoža-
va se za samo 8 dana na temperaturi od
26°C. Paučinar zimu provodi u hibernaciji
u pukotinama i udubljenjima, ostacima
opa log lišća i pruća. U stakleniku se raz-
množava ćele godine ako je temperatura
iznad 12°C.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj različitih
vrsta stakleničkih i kućnih biljaka. Kad je
vruće, suvo vreme, privlače ga i biljke na
otvorenom: jagoda, breskva, vinova loza,
krastavac, boranija, pasulj, patlidžan, ka -
ranfil, fuksija i nedirak.
SIMPTOMI U početku se na listovima po -
javljuju sitne pege. Kako se napad nastav-
lja lišće poprima bronzanu boju, vene i
suši se. Pojavljuje se fina, tanka mreža
između biljnih delova ili s donje strane lis -
tova. Uz pomoć lupe na donjoj strani listo-
va mogu da se vide paučinar i jaja koja tu
polaže. U hladnom stakleniku najveća na -
jez da paučinara je od juna do septembra,
ali često su aktivni ćele godine.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je pot -
reb no, prskajte biljke sitnim kapima vode
dva puta dnevno. Trudite se da sve biljke
imaju najbolje moguće uslove za rast.
Paučinar može naneti veliku štetu biljka-
ma u saksiji ili izuzetno bujnim biljkama,
kao i onim koje se gaje u lošim, vrućim i
suvim uslovima. Uništite veoma zaražene
biljke. Na proleće očistite i izribajte plaste-
nik. Za pukotine i udubljenja koristite vodu
pod jakim pritiskom.
Biološke mere
U zaš ti ćenom prostoru i
u toplini uslovima na ot vorenom koristite
grinju grabljivicu
Phyto se iulus persimilis;
op timalna temperatura 18-24°C.
Pesticidi
Insekticidni sapun; ulje uljane
repice
OBOljenje mlaDOg RaSaDa
Tačni uzroci još nisu poznati. Verovatno
su odgovorne nematode i gljivična obolje-
nja iz zemljišta. Smatra se da se brojnost
ovih organizama povećava proporcionalno
veličini ili starosti biljke i da mogu da op -
stanu s jakim drvenastim korenovim siste-
mom starijih biljaka, ali mlade biljke s me -
kim korenovim tkivom ne mogu da podne-
su veliki broj ovih organizama u zemljištu.
OSETLJIVE BILJKE Trešnja, višnja, ruža,
ljubičica, letnji zvezdan, jabuka, breskva,
kruška, šljiva i jagoda.
SIMPTOMI Simptomi se javljaju kad se
mlada biljka posadi na mesto gde je pre
toga bila srodna biljka. Prve godine nova
biljka sporo raste. Korenov sistem je slab i
dešava se da počne da tamni. Često ne
uspe da se primi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Trudite se da
ne sadite biljke podložne oboljenju na
mesto gde je pre toga bila ista ili srodna
biljka. Ako ipak morate da posadite biljku
na isto mesto, iskopajte veliku rupu i za -
menite zemlju svežim zemljištem sa mesta
gde nisu uzgajane osetljive biljke. Biljke
koje se gaje u velikim kontejnerima i pre-
sađuju se s velikim slojem zemljišta oko
razvijenog korena imaju više šanse da
opstanu.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
419
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i
uništite jaja i larve. Okopavajte biljke zimi
kako biste izvukli čaure.
PaleŽ
Poremećaj koji ugrožava biljke s mekim
tkivom i dlačicama.
SIMPTOMI Listovi deluju kao da su izbe-
ljeni ili se na njima pojavljuju svetlosmede
mrlje. Oštećeni delovi često se suše.
UZROCI Jako sunce. Pogoršava se ako
se na listovima zadržavaju kapi vode koje
privlače zrake sunca.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne kvasite
liš će po jakom suncu. Podložne biljke uvek
zalivajte od dole. Obezbedite biljkama za -
senjenost.
PaleŽ izazvana vetROm
Poremećaj do kojeg dolazi kod mnogo
vrsta biljaka.
SIMPTOMI Lišće tamni na strani okrenu-
toj prema vetru. Vrhovi i ivice listova često
su znatno tamniji od sredine. Na površini
jabuke i drugog voća pojavljuju se crven-
kasto-smeđe mrlje.
UZROCI Jak vetar, naročito slan. Gra đe -
vinski objekti mogu da formiraju tunel za
vetar ili izuzetno vetrovito mesto u bašti.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite vrste
kojima odgovara vetrovito područje - obič -
no su to primorske biljke, ali treba prove-
riti otpornost ovih vrsta kad se gaje u kop-
nenim ili severnim oblastima. Napravite
zaklon od vetra, prirodni ili veštački.
Pčela liStaRa
Megachile centuncularis
Mala pčela koja živi kao jedinka, svetlo-
smeđa do crna, dugačka 1 cm.
OSETLJIVE BILJKE Ruža, laburnum, ro -
dodendron, ljiljan, kalina i druge ukrasne
biljke.
SIMPTOMI Ovalno, polukružno isečene
ru pe po obodu listova.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nije potreb -
no. Šteta je retko ozbiljna i ne utiče na raz-
voj biljke.
PegavOSt izDanaka maline
Elsinoe veneta
Ovo gljivično oboljenje napada mlade
stab ljike maline od kraja proleća do kraja
leta. Spore zimu provode na biljkama-do -
maćinima. Na plodonosnom stablu javljaju
se pukotine koje uzrokuje infekcija od
pret hodnih godina.
OSETLJIVE BILJKE Malina; kupina, crve-
na kupina
SIMPTOMI Napada mlade izdanke. Na
dr venastim stabljikama, lišću, cvetu, gra-
nama i zelenim granama pojavljuju se lju-
bičaste pege. Lišće počinje da opada, kora
puca i nastaju ranice. Prinos se smanjuje.
Ozbiljna infekcija izaziva deformitet i suše-
nje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odsecite i
spa lite zaraženo stablo.
Fungicidi
Deset dana nakon što se cve-
tovi na plodonosnom stablu otvore prskaj-
te biljke bordovskom čorbom.
PegavOSt liŠĆa ŠeĆeRne
RePe
Cercospora beticola, Ramularia beticola
Ovo gljivično oboljenje zimu provodi u
os tacima zaraženih biljaka ili u semenu.
Raz nosi se uz pomoć kiše, vetra, insekata,
alata i ručno. Visoka vlažnost i temperatu-
re doprinose širenju bolesti.
OSETLJIVE BILJKE Cvekla, blitva; šećer-
na repa
SIMPTOMI Na lišću se pojavljuju male
ok rugle pege, bledosive u sredini i smeđe-
ljubičaste linije.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklanjajte
os tatke biljaka; koristite dobro klijavo se -
me. Šteta obično nije velika.
Ovo gljivično oboljenje pojavljuje se u
vi du crnih ili zelenkastih nekroznih izrasli-
na na stablu. Divlja šljiva i trešnja mogu
biti izvor zaraze.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
421
PePelniCa
Erysiphe, Sphaerotheca i Podosphaera
spp.
Različite vrste srodnih gljivica izazivaju
simptome karakteristične za pepelnicu.
Sva ka vrsta napada samo određenu grupu
biljaka. Najčešće se javlja kad su danju us -
lovi topli i suvi, a noću hladni, i posebno na
suvom zemljištu.
OSETLJIVE BILJKE Skoro sve: posebne
vrste napadaju jabuku, kajsiju, trešnju,
viš nju i šljivu; kupusnjače, tikve, ogrozd,
crnu ribizlu, vinovu lozu, ružu, jagodu i
ma linu.
SIMPTOMI Na skoro svim delovima bilj-
ke pojavljuje se bela ili siva prašinasta
skrama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na proleće i
krajem leta odsecite sve zaražene izdanke
ili biljke. Trudite se da biljke uvek imaju
pot rebnu količinu vode i hranljivih materi-
ja. Dobro pripremite zemljište pre sađenja.
Malčirajte biljke da bi zadržavale vlagu. Ne
preterujte s đubrivima bogatim azotom jer
to pospešuje sadržaj vode u biljkama koje
su tada podložnije bolesti. Stalno se kulti-
višu nove sorte donekle otporne na pepel-
nicu. Videti i
Pepelnica jabuke
Fungicidi
Sumpor. Može oštetiti mlade
listove i neke sorte ogrozda i jabuke. Pro -
čitajte uputstva pre upotrebe.
PePelniCa jaBUke
Podosphaera leucotricha
Gljivično oboljenje koje zimu provodi u
pu poljcima. Zaraženi pupoljci otvaraju se
kas nije od zdravih. Videti takođe
Pepel ni -
ca.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka; kruška, du -
nja, breskva,
Photinia
(fotinija - zimzeleni
grm) i mušmula
SIMPTOMI Pepeljasti beli sloj na pupolj-
cima, lišću i stablu. Cvetovi otpadaju; lišće
je deformisano, suši se i opada. Ako se
biljka rano zarazi, na plodu se pojavljuje
paučinasta rđa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otpor-
ne sorte. Malčirajte prostor oko drveća da
se zemljište ne bi isušivalo. Zalivajte drve-
će u sušnom periodu. Na zimu orežite za -
ra žene grane. U proleće uklonite zaraženo
lišće i grane. Prskajte ekstraktom morskih
algi da biste pospešili rast.
Fungicidi
Sumpor, mada je štetan za
neke sorte. Pročitajte uputstvo pre upotre-
be.
PePelniCa vinOve lOze
Uncinula necator
Ovo gljivično oboljenje zimu provodi u
pupoljcima i grančicama. Mladi pupoljci
naj ugroženiji su na proleće. Najčešće se
javlja kad je zemljište suvo, a vazduh oko
biljaka vlažan. Spore raznosi vetar.
OSETLJIVE BILJKE Vinova loza
SIMPTOMI Bele gljivice pojavljuju se na
mladim izdancima koji su zakržljali i beli-
časti. Pepelnica se može primetiti i na do -
njoj strani listova. Na grozdovima se jav-
ljaju suve, smeđe mrlje i sive pege. Zrna
pucaju, a potom se suše i trunu. Neke sor -
te, kao što su „kaberne sovinjon” i „kari-
njan” veoma su osetljive.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ogulite staru
koru sa stabljika vinove loze da biste otkri-
li mladu koru. Koristite tup nož i vodite ra -
čuna da ne oštetite novu površinu. Zimi
očis tite staklenik vrelom vodom i sapu-
nom. Sperite ga čistom vodom. Ostavite
ga da se osuši pre nego što ga zatvorite.
Obezbedite odgovarajuću ventilaciju (to
mo že zahtevati uvođenje grejanja) i vlagu,
i na otvorenom i u stakleniku. Dobro zali-
vajte lozu koja raste uz zid, sve dok grožđe
ne počne da zri. Proredite guste grane da
biste obezbedili protok vazduha.
Fungicidi
Sumpor. Prilikom primene
mo rate voditi računa jer mnoge sorte „ne
vole” sumpor. Prvo ga stavite na jedan ili
dva niža lista i sačekajte 24 sata da bi
videli da li će listovi otpasti.
ORGANSKA BAŠTA
422
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sadite dobar
semenski krompir od proverenog dobavlja-
ča. Gajite otporne sorte krompira kao što
su „Katahdin” i „Kenebek”. Uništite biljke
ponikle iz prošlogodišnjih krtola kao i sa -
mo nikli krompir i paradajz ukoliko niknu na
gomili komposta i sličnim mestima. Za gr ni -
te krompir zemljom ili ga malčirajte da bi
se smanjila mogućnost da spore uz pomoć
kiše dopru do krtola. Poravnajte brazde da
spore ne bi ušle u zemljište kroz pukotine.
Ako se plamenjača pojavi na lišću, odmah
uništite sve zaražene listove. Ako je napad
ozbiljan, posecite sve lišće i stablo. Ko ris -
tite samo dobro zgoreli kompost. Ne vadi-
te krompir bar tri sedmice da ne biste za -
razili krtole sporama prilikom vađenja. Iz -
vadite sve krtole i nemojte ih ostavljati za
seme ako potiču od zaražene biljke a ne
čuvajte ni seme zaraženog paradajza.
Plamenjača lUka
Peronospora destructor
Gljivično oboljenje koje može da preživi
i do 5 godina u zemljištu, kao i u ostacima
useva i zaraženim biljkama koje uvek ne
pokazuju simptome. Na primer, može da
pro vede zimu u naizgled zdravom crnom
lu ku posejanom na jesen i potom da zara-
zi useve koji se sade na proleće.
OSETLJIVE BILJKE Crni luk, ljutika ili
vlasac i kozjak
SIMPTOMI Listovi dobijaju tamnosivu
boju, suše se i padaju. Skladištene lukovi-
ce trule. Bolesti najviše pogoduju hladni,
vlažni uslovi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako se poja-
vi plamenjača luka, primenite petogodišnji
plodored. Ne čuvajte seme zaraženih bilja-
ka. Prekinite krug - godinu ili dve dana ne
gajite luk koji se seje na jesen ili proleće.
Uklonite zaražene biljke čim ih primetite.
Plevite korov da biste poboljšali cirkulaciju
vazduha oko biljaka.
PleSan
Cladosporium
spp. i druge
Gljivice koje izazivaju plesan rastu na
slat koj medljici koju luče insekti koji se
hra ne biljnim sokom. Ne oštećuju biljke di -
rektno, ali ružno izgledaju i blokiraju svet-
lost neophodnu za fotosintezu. Lišće često
opada; u ozbiljnim slučajevima biljka ne -
ret ko oslabi.
OSETLJIVE BILJKE Kamelija, lovor, bre -
za, ukrasni citrusi, lipa, hrast, šljiva, ruža,
paradajz, vinova loza, vrba i mnoge druge
i na otvorenom i ispod stakla.
SIMPTOMI Na gornjoj površini lista i
dru gim delovima biljke pojavljuje se crna
ili smeđa izlučevina. Biljke su zaražene šte-
točinama koje se hrane biljnim sokom kao
što su biljne vaši, bele vaši, štitasti insekti
ili vunaste vaši.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijajte
šte točine koje proizvode medljiku. Prskajte
biljke vodom ili ih brišite sunđerom. Plo -
dovi su jestivi kad se opere plesan.
PleSan BOŽURa
Botrytis paeoniae
Poznato i kao uvenuće božura, ovo glji-
vično oboljenje ostaje u zemljištu i može
da preživi na zaraženim ostacima biljaka.
Odgovaraju mu vlažni uslovi.
OSETLJIVE BILJKE Božur i đurđevak
SIMPTOMI Na stablu, u nivou zemljišta,
pojavljuju se tamno-smeđe mrlje. Siva ple-
san pojavljuje se na mladim pupoljcima i
cvetovima koji počinju da tamne. Stablo
vene i klone. Cvetovi se ne otvaraju.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sadite biljke
na većem rastojanju da biste omogućili cir-
kulaciju vazduha. Zaražene biljke na jesen
treba iseći u nivou zemljišta. Uklonite sve
ostatke obolelih biljaka. Pažljivo skinite
gor nji sloj zemljišta oko takvih biljaka i za -
menite ga novim.
ORGANSKA BAŠTA
424
POleganje RaSaDa
Rhizoctonia solani
i
Pythium
spp.
Postoji veliki broj ovih problematičnih
glji vičnih oboljenja iz zemljišta. Neke gljivi-
ce preživljavaju na trulim ostacima biljaka,
dok se druge zadržavaju u zemljištu u vidu
spora. Veoma brzo se razmnožavaju u
hlad nim, vlažnim uslovima gde nema cir-
kulacije vazduha.
OSETLJIVE BILJKE Seme, rasad, ponici,
koren i delovi povrća u nivou zemljišta ili
is pod, na primer kod šargarepe i celera.
Ve o ma brzo se širi u mladom rasadu.
SIMPTOMI Seme ne klija. Rasad napada
u nivou zemljišta ili niže; stablo postaje vo -
deno, tamno i tanko. Ponici poležu i odu-
miru. Crvenkasto-smeđi useci javljaju se
na korenu ponika i odraslih biljaka, u po -
čet ku odmah ispod površine zemljišta.
Boč ni korenovi izdanci starijih biljaka odu-
miru. Povrće kao što je krompir, porodica
tikava i pasulj mogu da se zaraze ako vlaž -
ni uslovi dugo traju. To dovodi do stvara-
nja paučinastog belog micelijuma, a zatim
do truljenja unutrašnjosti povrća i pretva-
ranja u meku vodenastu masu.
Rhi zocto -
nia
takode izaziva smeđe mrlje na travnja-
cima i travi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pre nego što
sejete seme ili sečete biljke, proverite da li
su saksije i posude sasvim čiste. Koristite
sterilnu opremu za setvu. Obezbedite dob -
ru drenažu - izuzetno vlažni uslovi pogo-
duju napadu štetočina i bolesti. Ne sadite
rasad previše gusto - dobra ventilacija je
veoma važna za smanjivanje vlage koja
pogoduje bolesti. Sejte seme na proleće
kad se zemljište dovoljno ugrejalo. Biljke
će rasti brzo i bez zastoja.
Videti
Pla me nja -
ča krompira i paradajza
Phytophthora
spp.
PRevlaŽenOSt
Ovo je čest poremećaj kod kućnih bilja-
ka i drugih vrsta koje se gaje u saksijama;
takođe i kod biljaka koje se gaje na slabo
oceditom zemljištu.
SIMPTOMI Lišće žuti, na listovima se po -
javljuju suvi pečati, biljka je zakržljala.
Čes to se pospešuje trulež korena.
UZROCI Preterano zalivanje, naročito
kad je rast spor. Loša drenaža.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prilagodite
za livanje uslovima koji odgovaraju biljka-
ma i godišnjem dobu. Poboljšajte drenažu
zemljišta; trudite se da i u saksijama bude
dobra drenaža. Gajite biljke kojima odgo-
vara zemljište natopljeno vodom.
PROmRzline
Osetljive biljke najpodložnije su ovom
po remećaju. Obično i biljke otporne na
hlad noću mogu da podlegnu ako jak mraz
usledi posle perioda toplog vremena koje
je podstaklo rast novih izdanaka, ili ako se,
na primer, mraz javi leti.
Ranjive su i biljke koje obasjava prvo
jutarnje sunce i brzo topi mraz.
SIMPTOMI Promrzline se javljaju noću i
mogu da oštete različite vrste biljaka koje
nisu iz iste familije. Cvetovi i pupoljci gube
boju, obično tamne. Može se zaustaviti
for miranje ploda. Lišće i stablo poprima
sme đu ili crnu boju; mladi bočni izdanci
obično pretrpe najveću štetu. Kora ploda
jabuke tamni, obično s kraja suprotnog od
peteljke. Šteta može da se primeti tek kad
se formira plod.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE U rizičnom
pe riodu zaštitite osetljive biljke pokriva-
čem za redove, novinskom hartijom ili ne -
kim drugim pokrivačem. Ojačajte biljke pre
nego što ih presadite. Osetljive biljke drži-
te unutra dok ne prođe rizik od mraza. Bi -
raj te sorte koje kasnije cvetaju. Ne sadite
osetljive biljke na mesta gde je mraz naj-
jači, ili gde će ih obasjati prvo jutarnje
sunce.
PROPaDanje zRna gROŽđa
Poremećaj karakterističan za vinovu
lozu.
SIMPTOMI Pojedina zrna, ili grupa zrna,
gube boju, ne razvijaju se, sparušena su i
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
425
prilike i grabljivice. Gajite sorte krompira
ma nje podložne napadu puževa; izvadite
sve krtole krompira početkom jeseni. Uve -
če skupljajte puževe golaće ručno i uništi-
te ih. Koristite zamke u koje ćete stavljati
pivo, mleko ili sok od grožđa. Trudite se da
budu podignute 2-3 cm od zemljišta da ne
biste hvatali korisne bube. Oko podložnih
biljaka pospite mekinje; uništite puževe
go laće koje nađete u mekinjama. Stavite
lišće gaveza koje će namamiti puževe go -
laće oko osetljivih biljaka; ovo nema efek-
ta posle sredine leta. Obezbedite neku
dru gu hranu za puževe - na primer listove
zelene salate (najbolje ispod cigle ili letava
da bi ostali vlažni) - kad presađujete biljke
u praznu leju. Da biste zaštitili ostale bilj-
ke posadite one koje ćete žrtvovati, na pri-
mer kadificu. Zaštitite saksije i veće biljke
bakarnim trakama. Stvorite povoljne uslo-
ve za prirodne neprijatelje puževa golaća
kao što su žabe, žabe krastače, tvrdokrilci
i stonoge. Kokoške će vam pomoći da očis -
tite praznu parcelu ili staklenik od puževa
golaća.
Biološke mere
Na otvorenom i u zašti-
ćenom prostoru koristite parazitske nema-
tode
Heterorhabditis megidis;
minimalna
temperatura zemljišta 12°C.
Rak jaBUke i kRUŠke
Nectria galligena
Ovo gljivično oboljenje širi se uz pomoć
vetra i kiše i prodire u biljke kroz oštećenja
na kori, lisne ožiljke ili ožiljke posle orezi-
vanja. Zaraženo voće koje ostane na drve-
ću takođe može da bude izvor zaraze.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruška, glog
i topola. Neke sorte jabuka, na primer
„kok sov narandžasti pipin”, „elstar” i „gala”
naročito su podložne. Otpornije sorte su
„bram lijeve mladice”, „lejn princ albert” i
„njutnovo čudo”. Ova bolest je posebno
veliki problem na izuzetno vlažnom zem -
ljiš tu ili u uslovima loše drenaže.
SIMPTOMI Kora drveta se skuplja i puca,
često u koncentričnim krugovima, dok
cen tralni deo kruga otpada.
Rak PaŠtRnaka
Na granama se pojavljuju duboka ošte-
ćenja. Oko rane mogu da se pojave ispup-
čenja, a mlade grane često se suše. Leti se
pojavljuju žućkasti čirevi, a na jesen se
češ će javljaju crvene pege. Kora se nekad
raslojava. Nekontrolisana bolest može da
prekrije celo stablo. Plodovima puca kora,
a neki se suše i ostaju „mumificirani” na
dr vetu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne gajite dr -
veće na izrazito vlažnom zemljištu ili na
glini sa lošom drenažom. Poboljšajte dre-
nažu. Ako bolest napadne mlado drveće,
preporučuje se da ga izvadite. Kad se drvo
primi, posejte mešavinu trave sve do stab -
la da biste smanjili rizik zaraze zbog erozi-
je zemljišta izazvane kišom. Odsecite ošte-
ćene delove drveta i zaražene grane. Blizu
drveta jabuke ne koristite topolu i glog kao
zaštitu od vetra.
Rak PaŠtRnaka
Itersonilia pastinacae, Mycocentrospora
acerina
i
Phoma
spp.
Postoje tri tipa ovog oboljenja: crni, na -
randžasto-smeđi i ljubičasti. Sva tri tipa oš -
tećuju koren. Preterano vlažni uslovi po -
gor šavaju ovo oboljenje. Crni se širi uz po -
moć kiše sa zaraženih pega na listovima.
Spore potom ulaze u oštećen koren. Bolest
može da prodre kroz oštećenja nastala de -
lovanjem šargarepine muve. Smeđe-na -
ran džas ti tip oboljenja verovatno izazivaju
or ganizmi iz zemljišta. Ljubičasti tip javlja
se u zemljištu s visokim nivoom organskih
ma terija.
OSETLJIVE BILJKE Paštrnak
SIMPTOMI Crni izaziva tamne rane, čes -
to na bočnim korenovim izdancima.
Smeđe-narandžasti izaziva smeđe pege
na kori, u početku pri vrhu glavnog kore-
na. Ljubičasti izaziva ljubičaste rane sa
sme đim, vlažnim ivicama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Biljke gajite
na oceditom zemljištu. Opredelite se za ot -
porne sorte kao stoje „gladijator”. Leti za -
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
427
grćite biljke zemljištem da biste sprečili
spore da dođu do korena. Ostavljajte ma -
nje rastojanje između biljaka kako bi for-
mirale slabiji koren koji je manje podložan
nekim oblicima ove bolesti. Suzbijajte šar-
garepinu muvu. Koristite plodored.
RaSCePljenje
Poremećaj koji se javlja kod kupusa, šar-
garepe, trešnje, višnje, crnog luka, paštr -
na ka, šljive, krompira, broskve i paradajza.
SIMPTOMI Plodovi, glavice, koren i stab -
lo pucaju, tj. rascepe se po dužini.To omo-
gućuje organizmima koji izazivaju trulež ili
sušenje da uđu u biljku. Plod jabuke može
postati šupalj.
UZROCI Previše brz rast, naročito kad
posle jako sušnog perioda padne kiša, ili
se biljke zalivaju; takođe velika kolebanja
temperature vazduha.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE
Poboljšajte sposobnost zemljišta da čuva
vlagu. Malčirajte zemljište.
Rđa BOBa
Uromyces viciae-fabae
Gljivično oboljenje koje se širi kad je
vlaž no vreme; prenose ga kiša, insekti,
životinje i vetar. Može da prezimi u biljnim
ostacima.
OSETLJIVE BILJKE Bob i grašak
SIMPTOMI Na donjoj strani listova i na
stablu pojavljuju se narandžasto-smeđi či -
re vi. Simptomi su uočljivi, ali retko nanose
štetu biljkama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i
kom postirajte sve biljne ostatke. Da biste
sprečili širenje spora trudite se da ne kva-
site lišće prilikom zalivanja.
Rđa lUka
Puccinia allii
Gljivično oboljenje koje živi na ostacima
useva i divljim vrstama luka. Može se po -
goršati ako je zemljište bogato azotom ili
ako je nivo kalijuma nizak.
OSETLJIVE BILJKE Praziluk, crni luk, vla-
sac, beli luk i druge vrste luka; ukrasni luk
manje je podložan.
SIMPTOMI Leti se na listovima i stablu
pojavljuju prašinasti crvenkasto-naran -
džas ti čirevi. Ako je napad ozbiljan listovi
će požuteti i uvenuti. Veličina biljke i prinos
se smanjuju. Kasniji usevi možda će izbeći
bolest jer se opasnost smanjuje u hladni-
jim jesenjim uslovima. Ako je jesen blaga,
bolest nastavlja da se razvija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Proverite ni -
vo azota i kalijuma u zemljištu. Ako je pot -
rebno, poboljšajte drenažu. Primenjujte
plo dored - najmanje 3 godine, bolje 4 ili 5.
Raščistite sve ostatke zaraženih biljaka.
Rđa RUŽe
Phragmidium
spp.
Spore ovog gljivičnog oboljenja zimu
pro vode u opalom lišću. Na proleće poči-
nju da se razmnožavaju i ponovo infi ciraju
grmove uz pomoć vetra i kiše. Spore mogu
da prežive i na površini zemljišta, stablu
bi ljaka, ogradi, kočićima i ostacima biljaka.
OSETLJIVE BILJKE Ruža
SIMPTOMI U početku se na granama, ni -
žim listovima, naročito duž žila, i prošlogo-
dišnjim plodovima - šipcima pojavljuju
jarko-narandžasti čirevi. Leti se šire po
površini nižih listova između lisnih žila.
Kas nije se po njima pojavljuju crne spore
koje su zapravo zimska faza bolesti.
Rosa
pimpinellifolia
naročito je osetljiva na ovu
bolest.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite zdra-
ve biljke na oceditom zemljištu. Da biste
poboljšali cirkulaciju vazduha, orezujte
bilj ke. Gajite otporne sorte. Uklonite sve
ostatke zaraženih biljaka, kao i opalo lišće.
Na proleće orežite delove biljke koji poka-
zuju znakove bolesti čim se pojave. Za jed -
no sa zaraženim mestima, odsecite i znat -
no više iznad i ispod svakog zaraženog de -
la biljke.
ORGANSKA BAŠTA
428
SIMPTOMI Paperjasta sivkastobela ple-
san pojavljuje se na zaraženim delovima
(videti str. 87). Ako je stablo obolelo, deo
biljke iznad zaraženog mesta požuteće i
po četi da vene. Na primer, cvet jagode
mo že da bude zaražen, ali će se simptomi
pojaviti tek kad se formira plod.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Održavanje
hi gijene. Uklanjanje svih osušenih i uvelih
biljaka ili njihovih delova čim se primeti da
je došlo do zaraze. Dobra cirkulacija vaz-
duha oko biljaka.
Videti
i siva trulež; trulež
glavice luka
Siva PleSan zelene Salate
Botrytis cinerea
Spore ovog gljivičnog oboljenja žive u
semenu i u zemljištu, kao i na zemljištu iz -
među useva. Takođe mogu da prežive na
biljnim ostacima. Brzo se šire kad su leta
vlažna.
OSETLJIVE BILJKE Zelena salata
SIMPTOMI Paperjasta siva plesan pojav-
ljuje se na listovima, a potom u osnovi bilj-
ke dolazi do narandžasto-smede truleži us -
led čega biljka propada. Ponici žute i venu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne sadite
bilj ke gusto. Uklonite sve biljne ostatke.
Tru dite se da ne oštećujete biljke i da ih
zaš titite od stresa. Pre sive plesni često se
javlja plamenjača (videti str. 316). U stak -
leniku izbegavajte direktno zalivanje; osta-
vite veće rastojanje između biljaka da bis -
te osigurali dobar protok vazduha.
Siva tRUleŽ PaRaDajza
Botrytis cinerea
Gljivično oboljenje često u periodima vi -
soke vlažnosti. U hladnom stakleniku se
obič no javlja krajem sezone. Širi se sa lis -
tova paradajza uz pomoć vode ili preko ru -
ku, baštenskog alata i obuće, a zimu pro-
vodi u ostacima biljaka i korovskim biljka-
ma. Može se preneti i preko semena.
OSETLJIVE BILJKE Paradajz
SIMPTOMI Sitni svetli krugovi sa tamnim
mrljama u centru pojavljuju se na koži plo -
da. Na listovima se mogu pojaviti svetlo-
smeđe, naborane pege, od ivice lista ka
sre dini. Pege liče na plamen. Ako vlažan
pe riod dugo traje dolazi do truleži ploda.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite
vlaž nost u stakleniku, poboljšajte ventilaci-
ju i podignite temperaturu. Uklonite ostat -
ke biljaka. Ne čuvajte seme zaraženih bi -
ljaka. Izbegavajte mesta gde je visoka
vlaga.
SkOčiBUBa
Agriotes
i
Limonius
spp. i druge
Skočibube su larve žičnjaka. One su
čvrs te, tanke, cilindričnog oblika, dugačke
2,5 cm i zlatne/žute ili narandžas te/sme -
đe. Imaju tri para nogu na prednjem delu
tela. Jaja polažu od početka do sredine le -
ta u travnjake ili na zemljište obraslo koro-
vom, tako da larve mogu da se hrane i do
pet godina. Pošto ne vole nikakvo ometa-
nje, obično mogu da se nađu na travnatim
površinama i na tek raščišćenom zemljištu.
OSETLJIVE BILJKE Krompir, jagoda, ku -
pusnjače, pasulj, cvekla, šargarepa, zelena
sa la ta, crni luk i paradajz; takođe ukrasne
bilj ke uključujući anemonu, karanfil, geor-
ginu, gladiolu i jagorčevinu.
SIMPTOMI Napadaju koren, rizome, kr -
tole i stablo mnogih biljaka, najviše na
pro leće i jesen, ali šteta može da nastane
tokom cele godine. Na krompiru se vide
ulazne rupice prečnika 2-3 mm, a kad se
krtola preseče može da se zapazi mreža
tunela. Ove rupice kasnije povećavaju pu -
ževi golaći ili stonoge.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Šteta je naj-
veća na tek obrađenom zemljištu. Zimi ri -
ljajte zemljište da biste izvukli larve na po -
vršinu gde će poslužiti kao hrana pticama
i drugim grabljivicama. Da biste smanjili
šte tu, izvadite sve krtole krompira počet-
kom jeseni. U stakleniku napravite bodlji-
kave krtole i koren šargarepe i stavite ih u
zem ljište za hvatanje skocibuba. Redovno
skidajte štetočine i uništavajte ih. Ako u
kompostu koji ste sami pravili ima skoči-
buba, izložite ga pticama i drugim grablji-
ORGANSKA BAŠTA
430
vicama pre upotrebe. Gajite slačicu kao
ze lenišno đubrivo na zaraženom zemljištu.
Smatra se da ona ubrzava životni ciklus
skočibuba.
SOviCe
Noctuidae
Gusenice različitih vrsta noćnih leptira
gru pisane su pod zajedničkim nazivom so -
vice. Ove larve koje žive u zemljištu obično
su debele i ako ih nešto uznemiri skupe se
u obliku slova „C”. Mogu biti smeđe, žute
ili zelene s tamnim mrljama. Sovice se hra -
ne noću i mogu se naći u bilo koje doba
go dine i napolju i u stakleniku.
OSETLJIVE BILJKE Mlado povrće, naro-
čito salate i kupusnjače; takođe i šargare-
pa, celer, cvekla, krompir, jagode i mnoge
ukrasne biljke.
SIMPTOMI Stablo mladog rasada i mla-
dih biljaka je pojedeno u nivou zemljišta.
Korenje, rizomi, krtole i lišće takođe mogu
da budu oštećeni.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zimi obra -
đuj te zemljište u kom su prisutne sovice
da biste na površinu izvukli larve za grab-
ljivice, ili pustite piliće da čeprkaju po zem-
ljištu. Suzbijajte korovske biljke jer one
obezbeduju sovicama mesto za polaganje
jaja. U stakleniku dobro natopite zemljište,
pokrijte ga i ostavite tako preko noći. Lar -
ve će izaći na površinu i možete ih pokupi-
ti. U maloj bašti, noću pronađite sovice u
zemljištu ili na biljkama i uništite ih. Zaš -
titite rasad kragnom - na primer kartonom,
plastičnom tubom ili metalnom konzervom
bez dna - gurnite je u zemljište oko biljke.
SteniCe
Sitna, aktivna krilata stvorenja, dugačka
do 6 mm, koja se hrane biljnim sokom.
Nim fe (mladi) liče na odrasle jedinke, ali
nemaju krila. Boja im varira u zavisnosti od
vrste. Retko mogu da se vide jer brzo po -
begnu u zemljište ili odlete pri dodiru.
OSETLJIVE BILJKE Različite vrste divljih
i kultivisanih biljaka, uključujući i mnogoc-
vetni pasulj, crnu i crvenu ribizlu, jabuku,
hrizantemu, daliju, fuksiju i ružu.
SIMPTOMI Većina vrsta hrani se biljka-
ma i pravi sitne nepravilne rupe u lišću.
Šte ta je karakteristična. Lišće dobija pre -
po znatljiv iskrzan izgled dok raste. Pupoljci
i izdanci mogu da uvenu; cvet i plod se de -
formišu. Na plodu jabuke javljaju se čvoro -
vi i kraste. Neke vrste stenica su korisni
pri rodni neprijatelji malih štetočina, naro-
čito kod voća.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zimi kačite
tor be s jezgrastim plodovima na grane ja -
buka, krušaka, šljiva i gloga da biste navik -
li ptice da se tu hrane. Ako je šteta velika,
čistite zemlju ispod živica i skupite suvo liš -
će i sve ostatke biljaka. Suzbijanje nije
uvek lako i odrasle jedinke je teško prona-
ći, ali šteta najčešće nije velika.
SUŠenje CvetniH gRana
Sclerotinia laxa
Gljivično oboljenje koje uzrokuje i suše-
nje vrhova. Spore, koje se šire uz pomoć
vetra ili insekata, napadaju list i cvet. Bo -
lest zimu provodi u gukama, na granama
ili u mumificiranim plodovima. Često se
do vodi u vezu s truleži ploda
(sclerotinia
fructigena)
i najezdom biljnih vaši.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruška, šlji-
va, trešnja, višnja, nektarina, breskva i
kaj sija; takođe i ukrasni Prunus spp.
SIMPTOMI Cvetovi i listovi na granama
počinju da se suše, obično nekoliko sedmi-
ca posle cvetanja. Na izdancima na kojima
dolazi do sušenja, ili tamo gde je plod za -
ražen smeđom truleži, često se pojavljuju
rane. Bolest obično okruži ćelu granu koja
se potom suši.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orežite zara-
žene izdanke i uklonite rane prilikom re -
dov nog zimskog orezivanja. Uklonite sve
mu mificirane plodove sa drveta i zemljišta.
Ne kompostirajte zaraženi biljni materijal.
Sorta jabuke „bramlijeva mladica” otporna
je na ovu bolest.
Videti
i Trulež ploda
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
431
formira lukovice, a možda neće imati efek-
ta na malim površinama. Pokrijte mrkvu
pok rivačem za redove ili gustom mrežom
odmah posle setve. Neka bude u zaštiće-
nom prostoru sve vreme berbe. Može da
se gaji i okružena gustom mrežom viso-
kom maksimalno 90 cm x 3 m x 75 cm
otvorenom odozgo. Na zimu prevrnite
zem ljište tamo gde se javio problem da
bis te larve izvukli na površinu zemlje.
ŠamPinjOnSka mUŠiCa
Bradsysia
spp.
Odrasle jedinke su tamnosmeđe mušice
dugačke do 4 mm i obično se mogu naći
na površini komposta u posudama gde trč -
karaju i trepere krilima. Kad ih neko uzne-
miri, odmah polete pravo gore. Polažu jaja
u posude za gajenje. Transparentne bele
lar ve dugačke do 1 cm imaju sjajnu crnu ili
smeđu glavu i legu se sedmicu dana kasni-
je. Hrane se korenom biljaka. Ceo životni
ciklus ove štetočine može da se završi za
samo 4 sedmice na temperaturi od 20°C.
U odgovarajućim uslovima nastavlja da se
razmnožava cele godine.
OSETLJIVE BILJKE Biljke u saksijama u
zaštićenom prostoru; gljive. Najugroženiji
su rasad, mladi izdanci i mladice.
SIMPTOMI Rasad i mladice često klonu i
uvenu. Odrasle biljke slabo rastu ako je
na jezda velika. Biljke koje se gaje na sup-
stratu sa visokim procentom kokosove ko -
re, treseta ili drugih organskih materija
oset ljivije su na napad.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zalivajte
uvek dole, ne velikom količinom vode i ne
dozvolite da se zemljište isuši. Ako je pot -
rebno, presadite biljke u veće saksije na
sup strat od ilovače. Pokrijte ga slojem pes -
ka ili šljunka da biste izbegli najezdu. Žute
lepljive trake i biljke mesožderi, kao što su
neke vrste debeljača
(Pingucula caudata)
,
uloviće odrasle jedinke dok lete. Pregle -
dajte nove biljke da biste primetili prisus -
tvo ove štetočine pre nego što ih unesete
u kuću ili staklenik. Uklonite izuzetno ugro-
žene biljke.
Biološke mere
Koristite grinje grabljivi-
ce
Hypoaspis miles
na temperaturi iznad
11°C. Parazitska nematoda
Steinernema
fel tiae
zahteva vlažno zemljište i tempera-
turu najmanje 14°C.
ŠimŠiROva liSna BUva
Psylla buxi
Ovi insekti polažu jaja krajem leta u pa -
zuh lišća i grana. Legu se sredinom prole-
ća. Mladi se hrane vrhovima novih izdana-
ka od kraja proleća nadalje. Svake godine
izleže se jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Šimšir
SIMPTOMI Listovi na vrhu zaraženih iz -
danaka uviju se unutra i formiraju čvrste
glavice, nalik kupusu. Ako je biljka ozbiljno
zaražena usporava joj se rast. Mogu se
pojaviti lepljiva smola i čađava trulež.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijanje je
potrebno samo kod mladih biljaka, ako
pres tanu da rastu. Redovno potkresujte
šim šir, naročito početkom proleća, da biste
uklonili zaražene izdanke.
Šljivina vaŠ kOvRDŽaliCa
Brachycaudus helichrysi
Zelena vaš duga do 2 mm. Izleže se iz
ja ja zimi, već sredinom januara. Od maja
se seli na različite zeljaste biljke i vraća se
na svog drvenastog domaćina na jesen.
Videti
i Biljne vaši
OSETLJIVE BILJKE Šljiva, trnošljiva, bela
šljiva
SIMPTOMI Početkom proleća lišće je sa -
vijeno i kovrdžavo. Često je tamno i ples -
nivo od lepljive medljike koju luče vaši.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE
Videti
Biljne
vaši
ŠPaRglina zlatiCa
Crioceris asparagi
Odrasle jedinke dugačke su oko 6 mm s
upadljivim žuto-crnim krilima. Larve su si -
vo cme i imaju grbu. Odrasle jedinke hiber-
niraju ispod kamenja, u zemljištu i u trulim
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
433
biljkama budeći se na proleće da se hrane
lišćem špargle. Jaja polažu u junu. U toku
jedne godine izlegu se dve ili tri generaci-
je.
OSETLJIVE BILJKE Špargla
SIMPTOMI Pojedeno lišće. Može doći do
zastoja u rastu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ručno uklo-
nite larve i odrasle jedinke. Sklonite osta-
tke biljaka u kojima mogu da prezime.
Pesticidi
Rotenon
ŠtitaSta vaŠ
Štitasta vaš hrani se biljnim sokom. Kre -
će se samo kad se izleže i gamiže unaoko-
lo u potrazi za odgovarajućom hranom.
Ovi mladi „gmizavci” zaustavljaju se pored
lisnih žila ili na stablu gde se hrane i obra-
zuju lepljivu opnu (štit). Odrasle jedinke li -
če na sićušne prilepke i dok su mlade čes -
to izgledaju kao sitne smeđe pege. U stak -
leniku i u kući najčešće mogu da se nađu
dve vrste. Poluloptasta štitasta vaš
(Sai -
sse tia coffeae)
je tamno-smeđa, tela u ob -
liku polulopte, dugačka 3 mm. Lovorova
šti tasta vaš
(Coccus hesperidum)
je svetlo -
zelena/smeđa, tamnija u sredini; ovalna i
pljosnata, oko 5 mm dugačka. Ako toj
tem peratura odgovara, razmnožava se ce -
le godine.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj različitih
bi ljaka, naročito pod staklom i u zatvore-
nom prostoru.
SIMPTOMI Biljke slabe i lišće počinje da
opada. Stitaste vaši luče lepljivu supstan-
cu, koja se naziva medljika i koja sa mesta
gde se hrane pada na lišće ispod. Po njoj
se nekad hvata čađava plesan. Izgled bilj-
ke je naružen, a rast usporen.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
preg ledajte biljke, naročito donju stranu
lis tova da biste uočili prisustvo stitaste va -
ši. Ako najezda nije velika, vaši lako mogu
da se uklanjaju s biljke noktom, ili pamuč-
nom vatom. Pažljivo pregledajte nove bilj-
ke pre nego što ih unesete u kuću ili sta-
klenik.
Biološke mere
U toplim, osunčanim
stak lenicima koristite parazitsku osu
Me ta -
phycus helvolus
. Optimalna temperatura
je 20-30°C. Da bi imalo efekta potrebno je
dosta sunca.
Pesticidi
Insekticidni sapun
ŠUmSki CRvi
Tipula
i
Nephrotoma
spp.
Larve velikog komara: bez nogu, smeđe
ili sivkastocrne, debele, mekane, dugačke
do 5 cm bez izražene glave. Krajem leta
odrasle jedinke polažu do 300 jaja u travu
ili zemljište blizu biljaka. Oko dve sedmice
kasnije legu se larve. Tokom jeseni i na -
red nog proleća i leta hrane se korenom.
Od rasle jedinke izlaze od kraja leta do po -
četka jeseni.
OSETLJIVE BILJKE Travnjaci; kao i ku -
pus njače, jagode, zelena salata i različite
ukrasne biljke.
SIMPTOMI Mestimično požutela trava
kad je sušno vreme. Mogu da se primete
čvor ci kako čeprkaju po travi u potrazi za
lar vama. Na proleće larve se hrane kore-
nom mladih biljaka. Biljke žute, venu i mo -
gu da se osuše. Simptome možete da po -
me šate sa štetom koju nanose sovice i glji-
vice koje napadaju korenje.Veoma je važ -
no tačno ustanoviti prisustvo larvi velikog
komara pre preduzimanja mera.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE U početku
ga jite biljke u saksijama da bi razvile jak
ko renov sistem. Ne sadite osetljive biljke
na tek raščišćeno zemljište. Na travnjaci-
ma hvatajte larve u zamke tako što ćete
natopiti požutele delove travnjaka vodom i
noću ih prekriti grubim platnom, nepromo-
čivom tkaninom ili nekim sličnim materija-
lom. Larve će izaći na površinu ispod pok -
ri vača. Ujutru ih pokupite i uništite. Isti
ovaj metod možete koristiti na obrađenom
zemljištu tako što ćete ispod pokrivača
sta viti pokošenu travu, ostaviti 1 do 2 da -
na i potom pokupiti larve koje izađu na po -
vršinu. Ponovite postupak i potom blago
pre vrnite zemljište da biste izvukli preosta-
le larve na površinu.
ORGANSKA BAŠTA
434
tRUleŽ kORenOvOg vRata
jagODe
Phytophthora cactorum
Oboljenje izaziva gljivica iz zemljišta koja
uz pomoć kiše dospeva na plodove. Spore
u biljku ulaze i kroz oštećene delove.
OSETLJIVE BILJKE Jagoda
SIMPTOMI Slični simptomima koje izazi-
va suša. Mlado lišće vene, dok se na stari-
jem pojavljuju crvene mrlje. Biljka se suši.
Kad se raseče, korenov vrat je smeđe boje
i mrtav.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite za -
ražene biljke. Da plodovi ne bi dodirivali
zemljište stavite debeo sloj slame ili nekog
drugog zaštitnog materijala. Nove biljke
sa dite daleko od mesta na kojem su pret-
hodno gajene jagode.
tRUleŽ kRUniCe CeleRa
Mycocentrospora acerina
Ovo gljivično oboljenje živi u vlažnom
zem ljištu bogatom organskim materijama.
Infekcija uvek ulazi kroz oštećenja na bilj-
ci. Može da preživi bez domaćina i do ne -
koliko godina.
OSETLJIVE BILJKE Celer lišćar
SIMPTOMI Biljke su žućkaste i zakržljale.
Na korenu, krunici i stablu pojavljuju se
tam ne rane. Biljke koje se čuvaju dobijaju
crvenkastu boju. Posle dva meseca može
doći do ozbiljnog truljenja usled čega kru-
nica otpada.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite celer
lišćar na zemljištu sa dobrom drenažom.
Pri menjujte plodored. Biljke berite dok su
još mlade i čuvajte ih na hladnom mestu
niske vlažnosti. Kad se biljke izvade bolest
se ne širi dalje.
tRUleŽ PlODa
Sclerotinia fructigena, S. Laxa
Gljivično oboljenje koje se prenosi vaz-
dušnim putem i napada biljke kroz ošteće-
nu koru. Gusenice, ptice, potporni štapovi
ili zrna grada mogu da izazovu oštećenje.
Bolest se brzo širi kroz biljku i može doći
do nekroza. Gljivice često prezime u zara-
ženim plodovima i nekrozama. Jedan oblik
ove gljivice izaziva sušenje cveta.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, breskva, ba -
dem, nektarina, višnja i trešnja, dunja, šlji-
va i kruška
SIMPTOMI Veoma rasprostranjen prob -
lem koji izaziva meke smeđe pege na plo -
du (videti str. 89). Na pegama se formira-
ju koncentrični krugovi od paučinaste bele
materije dok su plodovi na drvetu ili dok se
čuvaju. Plod može da pocrni. Neki plodovi
pre berbe se sasuše, drugi se „mumificira-
ju” i ostanu na drvetu cele zime.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orežite zara-
žene grane i poberite plodove s drveta. Po -
kupite plodove koje obori vetar. Ne kom-
postirajte ništa od ovog biljnog materijala.
Vodite računa da ne oštetite plodove koje
ste planirali da čuvate. Ne čuvajte one koji
su zaraženi. Orežite nekroze i zaražene
gra ne prilikom redovnog zimskog oreziva-
nja.
UHOlaŽa
Forficula auricularia
U nekim slučajevima uholaža može biti
šte točina, ali je i korisna grabljivica, naro-
čito kad su u pitaju štetočine koje napada-
ju jabuku kao što su jabukin smotavac i
bilj na vaš, koje se hrane noću. Ima izdu-
ženo crvenkastosmeđe telo dugačko 2,5
cm i klešta na vrhu abdomena. Uholaža
kra jem zime polaže jaja u zemljište i mladi
se legu početkom proleća. Može imati i
dru gu generaciju.
OSETLJIVE BILJKE Dalija, klematis, hri-
zantema, žavornjak i drugo cveće
SIMPTOMI Uholaža jede mlade izdanke i
lišće i ostavlja velike nepravilne rupe. Čes -
to mogu da se nadu u šupljinama ošteće-
nih plodova na drveću, ali obično nisu uz -
ročnici štete.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uholaže
obič no ne prelaze velike razdaljine i stoga
uklanjanje ostataka biljaka u kojima se kri -
ju i postavljanje zamki može da pomogne
ORGANSKA BAŠTA
436
lokalno. Zamke postavite tako što ćete na -
puniti saksije slamom i staviti ih, okrenute
naopako, na štapove, na rastojanju dužine
osušenog stabla boba, ili postavite hotel za
zlatooke (videti str. 193). Istresite zamke u
kantu vode sa sapunom da biste uništili
uholaže.
UvenUĆe
Fusarium
i
Verticillium
spp.
Česta i raširena grupa gljivičnih obolje-
nja sa sličnim simptomima. Do štete obič -
no dolazi usled blokade tkiva koje provodi
vodu i na taj način voda ne dolazi do listo-
va. Bolest može da opstane u zemljištu ne -
koliko godina na određenim organizmima
uzročnicima bolesti i da dopre u biljke kroz
oštećenja. Obično se dovodi u vezu s na -
pa dom nematoda. Neke vrste gljivica, na
primer one koje napadaju letnji zvezdan i
gra šak, ne napadaju druge biljke, dok dru -
ge napadaju veliki broj različitih biljaka,
ka ko jestivih tako i ukrasnih.
OSETLJIVE BILJKE Voće, povrće (naroči-
to mahunarke, paradajz i tikve), ukrasne
biljke
SIMPTOMI Uvenuće često počinje s do -
njim listovima koji se u početku delimično
oporave tokom noći. Kad se stablo prese-
če visoko iznad zemljišta, može se uočiti
daje njegovo središte tamno.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zagrnite za -
ražene biljke zemljom. Ako je infekcija oz -
biljna, uklonite sve zaražene biljke i zem -
ljiš te u kojem se nalaze. Ne kompostirajte
zaraženi biljni materijal. Ne gajite osetljive
biljke na istom mestu barem 6 godina.
Videti
i Uvenuće klematisa; Plesan božura
UvenUĆe klematiSa
Ascochyta clematidina
Ovo gljivično oboljenje potiče iz zemljiš -
ta ili sa drugih biljaka. Smatra se da do in -
fekcije dolazi u uslovima visoke vlažnosti.
Gljivica ulazi kroz mala oštećenja koja nas -
taju privezivanjem biljaka ili ih prave na
pri mer ptice i insekti.
OSETLJIVE BILJKE Klematis
SIMPTOMI Iznenadno opadanje lišća
mla dih izdanaka. Zaraženo lišće pored
stab la počinje da tamni i na kraju vene. Na
stab lu, u nivou zemljišta ili blizu, mogu da
se zapaze tamni useci. Tamne mrlje pojav-
ljuju se na inače zdravom lišću. Hibridi s
velikim cvetom najosetljiviji su prema ovoj
bolesti, naročito oni nastali od vrste
Cle -
ma tis lanuginosa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupljene kle-
matise sadite 15 cm dublje nego što su
do tad bili zasađeni. Smatra se da su sorte
Clematis viticella
mnogo manje osetljive.
Trudite se da izbegnete mehanička ošteće-
nja stabla, naročito prilikom privezivanja.
Ise cite zaražene delove biljke na nivou
zem ljišta i dublje. Odatle bi trebalo da nik -
nu novi zdravi izdanci. Ako se simptomi
vra te, uklonite zemlju do dubine od 30 cm
i uništite zaraženu biljku. Zamenite novom
zemljom i posadite novu biljku.
viRUS ŽUtOg mOzaika
tikviCe
Virusno oboljenje koje prenose biljne va -
ši.
OSETLJIVE BILJKE Tikvica, tikva i bun -
de va
SIMPTOMI Žute mozaične šare pojavlju-
ju se na listovima. Biljke su zakržljale i de -
formisane, a plodovi kvrgavi i izobličeni.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite za -
ražene biljke čim primetite simptome. Lek
do sada nije pronađen.
viRUS mOzaika kRaStavCa
Virusno oboljenje koje se širi pre svega
preko biljnih vaši; može da se prenese i
ruč no u dodiru sa zaraženim biljkama, kao
i preko baštenskog alata. Do infekcije obič -
no dolazi kad su biljke stare 6 sedmica.
Videti
i Virusi
OSETLJIVE BILJKE Krastavac, bundeva,
bostan; takođe celer, pasulj i paprika Od
ukrasnih biljaka anemona, kandilka, bego-
nija, zvončić, dalija, ljiljan i jagorčevina.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
437
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Isecite i spa-
lite veoma ugrožene izdanke i grane. Ja -
kim mlazom vode sperite one kolonije koje
ne možete da dohvatite ili ih uklonite čet-
kicom, ako je moguće. Pregledajte biljke i
uklanjajte kolonije dva do tri puta sedmi-
čno. Pregledajte sve nove biljke; idealno je
da se one drže u karantinu mesec dana.
Biološke mere
Bubamara grabljivica
Cryptolaemus montrouzieri;
optimalna
tem peratura 20-25°C
Pesticidi
Insekticidni sapun. Pre prska-
nja skinite smolotočinu sa kolonija.
zelena kRagna PaRaDajza
Poremećaj koji se javlja kod paradajza
koji se gaji u stakleniku. Obično ga izaziva
previše visoka temperatura. Poremećaju
do prinose nedostatak kalijuma i fosfora.
SIMPTOMI Tvrd prsten, ili poluprsten po -
javljuje se oko stabla. Plod ne sazreva i
ostaje žut ili zelen.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Održavajte
dobru ventilaciju u stakleniku i zaklonite
biljke kad su visoke temperature. Gajite
otporne sorte kao što su „zlatno svitanje”,
„širli” ili „totem”. Pre nego što kupite seme
proverite da li je otporno.
zelenikin liSni mineR
Phytomyza ilicis
Odrasle jedinke ove štetočine su sitne,
neupadljive mušice. Početkom proleća po -
činju da polažu jaja na donju stranu listo-
va zelenike, kod središnje žile. Kad se izle-
gu, larve buše listove i ostaju u njima do
na rednog proleća. Svake godine izleže se
jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Zelenika
SIMPTOMI Ne pričinjava veliku štetu, ali
može da naruži izgled biljke. Prvi simptomi
su ravni, uski, svetlozeleni tuneli između
gor nje i donje strane lista. Dok se larve
hrane lišćem ovi tuneli pretvaraju se u mr -
lje ili „potkope”.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kad je najez -
da mala, skinite i uništite zaražene listove.
zimSki mOljCi
Pod ovom odrednicom nalaze se guseni-
ce tri vrste moljaca - mali mrazovac
(Ope -
rophtera brumata),
martovski moljac
(Al -
sophila aescularia)
i veliki mrazovac
(Era -
nnis defoliaria).
Gusenice malog mrazovca
su zelene s tri žute pruge. Gusenice veli-
kog mrazovca su tamnosmeđe sa uzduž-
nim žutim prugama, dok su gusenice mar-
tovskog moljca zelene sa svetlim pruga-
ma.
Ženke, koje nemaju krila, izlaze iz zem-
ljišta zimi i početkom proleća, pare se i po -
tom se penju na biljku-domaćina gde pola-
žu jaja. Martovski moljac polaže jaja formi -
rajući prsten oko grana; mali i veliki mra-
zovac polažu jaja pojedinačno, ili u manjim
grupama, pored pupoljaka ili u udubljenja
na kori. Gusenice se hrane od marta do
kraja juna i potom padaju na zemljište da
se učaure. Pojavljuje se jedna generacija
godišnje.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruška, šlji-
va, trešnja, višnja, dunjarica, vučji dren,
glog, lešnik, ruža i mnoge druge ukrasne
biljke
SIMPTOMI Rupe nepravilnog oblika po -
jav ljuju se na lišću, često još u fazi pupolj-
ka. Glavna najezda je na proleće i počet-
kom leta, iako se simptomi zadržavaju cele
godine. Može doći do slabog roda ako na -
nesu ozbiljnu štetu cvetu; uporni napadi
oslabiće biljku.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Postavite
lep ljive trake oko stabala i grana osetljivih
biljaka od oktobra do marta. Redovno pro-
veravajte trake da ne spadnu.
ŽiŽak
Bube s karakterističnim rilicom i ante-
nom. U zavisnosti od vrste dugačke su od
2 mm do 2,5 cm. Larve imaju mekano belo
telo i izraženu glavu; nemaju druge karak-
teristike.
Videti
i Crna lozova pipa; Graš kov
i pasuljev žižak
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO Ž
439
gajenje povrća na našim prostorima
Na našim prostorima u proizvodnji je zas tupljeno oko 50 vrsta (bašta), a u široj proiz-
vodnji (njiva) taj broj je manji, oko 25 vrsta, ali je značajan broj onih koje se gaje na
pojedinim lokalitetima.
Tabela 1. Karakteristike semena, norme setve i debljina pokrivnog sloja zemljišta u preciznoj
setvi povrća. p - pretežno; d - delimično; n - normalno seme
* Visina pokrivača je kod piliranog semena približno 10 mm manja.
Tabela 2. Sklop useva za ručnu berbu povrća - prvi broj predstavlja razmak između redo-
va, a drugi razmak u redu; slovo R predstavlja setvu u redove.
Organski vodič za baštovane strogo se
pridržava organskih standarda za komerci-
jalnu organsku proizvodnju koje su posta-
vili Britanski organski pokret, vlada UK i
Evropska unija. Vodič je napravljen jer se
postojeći komercijalni standardi ne prime-
njuju svuda i ne pokrivaju sve aspekte
baš tovanstva. U skoro svim slučajevima
ovaj vodič poklapa se sa organskim stan-
dardima Evropske unije.
Pošto vremenom sve više učimo i saz-
najemo, vodič će se menjati u skladu s
tim. Ovaj vodič nije pravno osnovan. Svrha
mu je isključivo savetodavna i može da ga
koristi svako ko se zanima za metode or -
ganskog baštovanstva. Saveti su pogodni
za sve tipove i veličine bašte.
Vodič svrstava baštovansku praksu i
materijale u četiri kategorije.
najbolje mere
Preporučuju se za organsko gajenje -
ideal kojem treba da se stremi.
Prihvatljive mere
Prihvatljive u organskoj bašti, ali ne ide -
alne kao prethodne.
na granici prihvatljivog
Nisu prihvatljive za redovnu primenu u
organskoj bašti.
ne preporučuje se
Smatraju se neprimerenim za primenu u
organskoj bašti.
Fusnote na str. 450
zemljiŠte
Zdravo, plodno zemljište je osnova efi-
kasnog organskog baštovanstva. Prema
zem ljištu se treba odnositi tako da se po -
boljšava i štiti njegova struktura i milioni
sićušnih stvorenja koja u njemu žive.
Briga o zemljištu uz pomoć organskih
teh nika podrazumeva upotrebu organskog
otpada u vidu đubriva životinjskog porekla
i biljnih i životinjskih ostataka. To poboljša -
va strukturu zemljišta i održava nivo hu -
musa; hrani žive organizme u njemu čija je
aktivnost neophodna za zdravlje zemljišta;
i obezbeđuje hranljive materije za biljke.
Vo di se računa o drenaži i odgovarajućoj
pH vrednosti. Zelenišna đubriva gaje se
kao pokrovni usevi da bi zaštitila i prihra-
nila zemljište. Obrada je svedena na naj-
manju meru i tempirana tako da se izbeg -
ne oštećenje strukture zemljišta.
najbolje mere
- Zemljište uvek treba da bude pokrive-
no zaštitnim pokrivačem od biljaka, na pri-
mer zelenišnim đubrivom ili drugim biljka-
ma, ili površinskim malčem.
- Đubrivo i biljni otpad dodajte samo
ona ko kako je navedeno u vodiču.
- Rastresite donje slojeve zemljišta da
bis te sprečili sabijanje.
- Ako je potrebno, poboljšajte drenažu.
- Održavajte odgovarajuću pH vrednost.
- Koristite plodored za jednogodišnje
bilj ke.
Prihvatljive mere
- Kad je neophodno, zemljište se obra-
đuje, ali samo kad uslovi nisu ni previše
su vi ni previše vlažni. Ne mešajte unutraš -
nje slojeve zemljišta s gornjim slojem. Ob -
rađujte samo onoliko koliko je neophodno
da ne biste oštetili strukturu zemljišta.
na granici prihvatljivog
- Rotaciona obrada zemljišta
1
Organski vodič za baštovane
ne preporučuje se
- Sve ostale mere
đUBRivO i Biljni OtPaD
Organski materijal treba da se reciklira u
samoj bašti da bi se na taj način proizveo
kompost, kao i trulo lišće, čime se po pot -
rebi prihranjuje zemljište. Količina ovakvog
materijala može da se poveća, na primer
đubrivom i drugim „otpadnim” materija-
lom i kupovnim baštenskim preparatima.
Idealno bi bilo da ovaj dodatni materijal
bude organskog porekla, ali ako to nije
mo guće, može da se koristi i materijal ne -
organskog porekla.
Nikad ne treba da se koriste đubriva
nas tala u uslovima intenzivne proizvodnje.
Često sadrže neželjene zagađivače, a pos -
tavlja se i etičko pitanje uslova u kojima se
drže životinje od kojih je nastalo đubrivo.
Sveže đubrivo i drugi otpadni materijal
treba da se kompostiraju ili obrade na
drugi način pre primene.
najbolje mere
- Biljni i životinjski otpad
2
iz kuće ili
bašte, nakon kompostiranja
3
ili, ako se
mesa s jesenjim lišćem, lisni kompost.
Prihvatljive mere
- Kompostirano ili zgorelo
4
đubrivo or -
gan skog porekla, od slame s farmi, konja
ili živine.
- Biljni otpadni materijal i nuspro izvodi
nastali u industriji organske proizvodnje
hrane.
- Kupovno đubrivo i kompost koji imaju
oznaku organskog porekla.
- Slama i seno organskog porekla.
- Piljevma, strugotina i kora s drveća ko -
je nije hemijski obrađivano posle seče.
- Mikrobiološki i biljni ekstrakti za aktivi-
ranje komposta.
- Opalo jesenje lišće iz parkova ili drugih
javnih površina koje nisu blizu prometnih
puteva.
- Organski kompost za gljive.
- Vuneni materijal koji ne sadrži organo-
fosfate.
- Perje iz prihvatljivih proizvodnih siste-
ma.
3
na granici prihvatljivog
- Slama, seno, konjsko đubrivo i đubrivo
s farmi neorganskog porekla nakon stoje
kom postirano 3 meseca ili nakon što je
sta jalo pod pokrivačem 6 meseci.
6
- Kompostiran zeleni i kućni otpad iz fab -
rika za kompostiranje, ali samo ako ne sa -
drži neprihvatljiv nivo P.T.E. (videti fusnotu
12).
- Đubrivo živinskog porekla i đubrivo du -
boke prostirke sa manje intenzivnih neor-
ganskih farmi
7
posle kompostiranja u tra-
janju od 6 meseci ili ispod pokrivača 12
meseci.
- Morske trave sa nezagađene obale.
8
- Đubrivo sa farmi svinja koje se uzgaja-
ju neorganski uz korišćenje slame, posle 6
meseci kompostiranja ili 12 meseci ispod
pokrivača.
9
- Biljni otpad i nusproizvodi nastali neor-
ganskom proizvodnjom hrane u velikim
sis temima posle odgova rajućeg perioda
kom postiranja.
- Kompost od gljiva i glista koji potiče od
neorganskog životinjskog đubriva, osim
onog iz neprihvatljivih intenzivnih sistema
proizvodnje (videti fusnotu 17).
- Kupovni baštenski proizvodi kao što su
pakovano đubrivo sa farmi i baštenski
kom post neorganskog porekla, osim onog
koji potiče iz neprihvatljivih intenzivnih sis -
tema proizvodnje (videti fusnotu 17), kao i
onog koji sadrži treset.
10
- Obrađeni životinjski proizvodi iz klani-
ca, osim u slučaju kada su životinje pušta-
ne na ispašu.
- Obrađen otpad nastao proizvodnjom
ri be.
- Kanalizacioni talog, kompost zasnovan
na otpadnim vodama i kanalizaciji, posle
odgovarajuće obrade i bez potencijalno
toksičnih elemenata.
11
ORGANSKI VODIČ ZA BAŠTOVANE
443
alu minijum-kalcijum-fosfat; mesna i košta-
na đubriva. Nivo kadmijuma u fosfatnom
kamenu ne sme preći 90 mg/kg P
2
O
5
.
- Kalijum (K)
Drvni pepeo koji se dodaje
samo u kompost ili đubrivo;
20
otpaci od
še ćerne repe; kalijum-sulfat, samo ako
ana liza zemljišta pokaže daje nivo kalijuma
(K) ispod indeksa 221, a sadržaj gline ma -
nji od 20%.
- Kombinovana đubriva
Đubriva od isu-
šene krvi, ribljih otpadaka i koštana đubri-
va (obezbeđuju N, P, Ca
22
), bez nedozvo-
ljenih supstanci; riblji otpaci (N)
23
; mesna
i koštana đubriva (P, Ca, N); đubriva od
morskih trava (K, N, drugi elementi u tra-
govima).
- Krečnjački materijal
Dolomitski kreč -
njak; mleveni krečnjak; mlevena kreda.
- Sporedni minerali
Magnezijumski kalcit
ili dolomitski krečnjak (obezbeduje Mg
22
i
Ca); gips ili kalcijum-sulfat (Ca); mlevena
kreda i krečnjak (Ca); Epsom soli (Mg),
samo za akutni nedostatak; magnezijum-
ska stena; sumpor; kalcijum-hlorid za ne -
dostatak kalcijuma kod jabuke.
- Mikroelementi
Đubrivo od suvih mor-
skih trava; ekstrakt morskih trava; kreč -
njak i kreda; kamena prašina. Manjak bo -
ra, bakra; gvozda, mangana, molibdena,
ko balta, selena i cinka u tragovima, usta-
novljen analizom zemljišta ili drugim doka-
zima nedostatka.
- Tečna đubriva
koja mogu da se kupe,
koja potiču od biljnog ili životinjskog đubri-
va, najbolje ako imaju oznaku organskog
standarda.
ne preporučuje se
- Sirova krv
- Sva druga mineralna i prirodna đubriva
uključujući i čilsku salitru, ureu, kalijum-
hlo rid, superfosfate, kainit.
- Krečna voda i gašeni kreč.
- Upotreba nusproizvoda poreklom iz
kla nica (koštano brašno, rožnato đubrivo,
itd.) kada se zna da su životinje bile na
ispaši.
PlODOReD
Plodored je jedna od osnovnih mera za
obradu zemljišta, suzbijanje korova, šteto-
čina i bolesti. Kada gajite jedno godišnje
bilj ke kao što su povrće i začinske trave ili
kada presađujete voće, žbunaste biljke i
dru ge višegodišnje biljke, nije preporučlji-
vo da sadite iste ili srodne biljke na isto
mes to. Biljke treba da zauzmu drugo mes -
to, što je dalje moguće od prethodnog i ne
treba da se vrate na isto mesto nekoliko
godina. Ova praksa, poznata kao plodo-
red, pomaže u suzbijanju štetočina, bolesti
i korova, i održava plodnost i strukturu
zem ljišta i nivo organskih materija.
najbolje mere
- Biljke koje su podložne sličnim štetoči-
nama i bolestima ne ponavljaju se određe-
ni vremenski period.
24
- Ravnoteža između održanja plodnosti i
upotrebnog gajenja useva.
- U plodored treba uključiti mahunarke
ko je vezuju azot da bi se zemljište oboga-
tilo azotom tamo gde je to potrebno.
- Posle biljaka koje suzbijaju korov treba
saditi biljke koje su osetljive na korov.
- Plodored koji ostavlja zemljište prazno
najkraći vremenski period.
- Višegodišnje biljke, naročito voće i ru -
že, ne treba da se sade na mesto na kojem
je donedavno rasla srodna biljka.
Prihvatljive mere
- Ako je prostor za gajenje ograničen, na
primer u stakleniku, primenjujte kraći plo-
dored, ali trudite se da zemljište ostane
zdravo.
na granici prihvatljivih
- Ne postoje.
ne preporučuje se
- Gajenje jedne jednogodišnje biljke na
istom mestu iz godine u godinu.
Informacije o zemljištu i pravljenju kom-
posta videti u delu
Zemljište i briga o nje -
mu
, str. 32-61.
ORGANSKI VODIČ ZA BAŠTOVANE
445
ŠtetOčine i BOleSti
Prevencija je glavni oslonac organske
stra tegije za kontrolu štetočina i bolesti.
Ra dite u skladu s prirodom, ne pokušavaj-
te da dominirate. Podstičite zdrave biljke
obezbeđujući im dobro strukturisano zem-
ljište i izbalansiranu ishranu, gajenjem bilj-
nih vrsta na odgovarajućem zemljištu i bi -
ranjem sorti otpornih na štetočine i bolesti.
Prirodni neprijatelji štetočina i paraziti po -
mažu u kontroli štetočina i bolesti. Or gan -
ska bašta treba da bude osmišljena i orga-
nizovana tako da obezbedi mešovito okru-
ženje koje odgovara korisnim stvorenjima.
Organski baštovani takođe treba da budu
svesni da prisustvo štetočina ili organiza-
ma koji izazivaju bolesti ne zahteva uvek
da se nešto preduzme. Prskanje hemikali -
ja ma koje uništavaju bolesti i štetočine
tre ba svesti na minimum.
Dobra praksa, higijena, zaštita, zamke i
rastresito zemljište dobra su dopuna tehni-
kama za kontrolu štetočina i bolesti.
Dalje navedeni proizvodi i postupci mo -
gu da se primenjuju i na otvorenom i u
stakleniku ili plasteniku.
najbolje mere
- Obezbedite dobro strukturisano zem -
ljiš te koje pruža biljkama izbalansiranu is -
hra nu.
- Održavajte higijenu da biste prenoše-
nje štetočina i bolesti sveli na minimum.
- Redovno obilazite i pregledajte biljke
da biste rano primetili mogući problem.
- Koristite zdravo seme i materijal za sa -
denje i ako je moguće materijal s potvr-
dom da nije zaražen virusom.
- Sadite sorte otporne na štetočine i bo -
lesti.
- Gajite biljke na odgovarajućem zemljiš -
tu.
- Obezbedite staništa za prirodne nepri-
jatelje štetočina i bolesti i za parazite.
- Gajite biljke i cveće kojima se hrane
pri rodni neprijatelji (predatori) i paraziti
šte točina.
- Primenjujte plodored.
- Birajte vreme setve/sadenja tako da iz -
begnete određene štetočine i bolesti.
- Rastresite zemlju kad god je potrebno.
- Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha
oko biljaka.
- Balansirano navodnjavanje.
- Smeše i združene biljke, izbegavajte
mo nokulture.
- Biorazgradive prepreke.
- Dostojanstveno priznajte poraz kad je
potrebno!
(Videti i
Konzervacija
, str. 449)
Prihvatljive mere
- Ubacivanje agenasa za biološke mere
kontrole.
- Prepreke koje nisu biorazgradive i koje
se ponovo koriste kad je moguće.
- Sterilizacija objekata i opreme parom.
na granici prihvatljivog
- Lepljive prepreke i zamke, uključujući i
one s feromonskim mamcima.
- Sterilizacija zemljišta parom.
- Biljna ulja.
- Dezinfekcija bazirana na limunskoj ki -
se lini (iz prirodnih izvora) ili peroksiacetil-
na kiselina za dezinfekciju saksija, ramova,
opreme i staklenika.
- Za suzbijanje štetočina kad je ugrožen
opstanak biljaka: kalijumski sapun (meki
sa pun) i sapuni koji sadrže masne kiseline
iz biljaka,
Bacillus thuringiensis,
piretrin,
25
insekticidni sapun; takode nim, kvasija i vi -
rus granuloze tamo gde je dozvoljeno.
26
- Za suzbijanje bolesti kad je ugrožen
op stanak biljaka: bordovska čorba, bakar-
sulfat, bakar-oksihlorid i bakar amonijum-
karbonat; sumpor.
ne preporučuje se
- Svi ostali pesticidi, uključujući nikotin,
fenole, aluminijum-sulfat i metaldehid.
ORGANSKA BAŠTA
446
dine. Detelina će takođe pomoći u ishrani
trave. Sledite dobar vodič za održavanje
trav njaka. Ako se podstiče bujnost trave,
problemi s korovom su minimalni.
najbolje mere
- Redovno kosite travu, ali samo kad je
potrebno. Da biste imali lep travnjak ne
kosite travu na visinu manju od 2,5 cm, ili
5 cm za višenamenski travnjak.
- Gde god je moguće, ostavite pokošenu
travu na travnjaku, ali ne kad je zemljište
hladno i vlažno, ili kad je pokošena trava
predugačka.
- Rastresite zemlju i izložite je dejstvu
vazduha kad god je potrebno.
- Prilagodite pH vrednost i drenažu i uk -
lonite zasenu po potrebi, ako travnjak ne
raste kako bi trebalo.
- Prihranjujte travnjak samo ako sporo
raste, ili ako je žut, suv ili prevlažen. Ko ris -
tite organsko đubrivo, kompost ili mineral-
no đubrivo.
- Na jesen rasporedite organski materijal
po površini travnjaka.
Prihvatljive mere
- Ne postoje.
na granici prihvatljivog
- Ne postoji.
ne preporučuje se
- Uništavanje glista.
- Sva hemijska đubriva i pesticidi.
Više informacija o organskom travnjaku
videti u delu
Travnjaci i njihova nega,
str.
176.
mateRijal za Sađenje,
PODlOga za gajenje i
gajenje U POSUDama
Ideal kome stremimo prilikom gajenja
biljaka u posudama jeste gajenje sopstve-
nih biljaka iz organski dobijenog semena,
na organskoj podlozi. Kad god je moguće,
treba koristiti organski dobijeno seme, kr -
tole, rizome, lukovice i drugi materijal za
sa đenje. Najmanje što možete da učinite
jeste da ne gajite biljke iz semena tretira-
nog hemikalijama posle berbe. Kad kupu-
jete seme divljeg cveća, uverite se da je
domaćeg porekla, a ne uvezeno iz druge
zemlje. Lukovice i drugi materijal za sađe-
nje nikada ne treba uzimati iz divljine. Pos -
toje proizvođači koji prodaju organsko po -
vrće, voće i ukrasne biljke. Uvek kad ste u
pri lici, koristite njihove usluge ili uzgajajte
sopstvene biljke.
Kad god je moguće, gajite biljke direk-
tno iz zemljišta. Uslovi za gajenje u saksiji
ili džaku uvek su ograničeni i zahtevaju do -
datnu pažnju i prihranjivanje rastvorljivim
hranivima. Za gajenje rasada i biljaka u
po sudama treba da se koristi organska
pod loga, po mogućstvu bez treseta. Ako
ku pujete podlogu, najbolje je da ima ozna-
ku organskog standarda. Kad sami pravite
podlogu za gajenje, treba da koristite sa -
mo ono što je navedeno u Vodiču.
Više informacija o podlogama za gaje-
nje, semenu i mešavinama za posude vi -
deti u delu
Gajenje biljaka,
str. 114-115.
Setva i mateRijal za
Sađenje
najbolja praksa
- Gajenje biljaka po organskim standar-
dima.
- Organsko dobijanje semena, krtola i
drugog materijala za sađenje.
Prihvatljive mere
- Seme, krtole i drugi materijal za sađe-
nje dobijen na konvencionalan način, ali
ako nije tretiran hemijskim sredstvima
posle berbe.
na granici prihvatljivog
- Biljke i materijal za sađenje dobijeni
ko rišćenjem metoda koje nisu organske.
- Prašak za ožiljavanje bez fungicida.
ORGANSKA BAŠTA
448
ne preporučuje se
- Prašak za ožiljavanje sa fungicidima.
- Biljke i materijal iz divljine.
- Seme tretirano hemijskim sredstvima
pos le berbe.
- Seme genetski modifikovanih sorti
(G.M.), dobijeno genetskim inženjeringom.
PODlOga za gajenje
najbolje mere
- Podloga za gajenje koju sami pravite
samo od materijala navedenih u ovom vo -
diču.
- Kupovna podloga za gajenje bez trese-
ta, ako ima prepoznatljivu oznaku za or -
ganski standard.
Prihvatljive mere
- Organska podloga za gajenje s recikli-
ranim tresetom, ako je moguće s prepoz-
natljivom oznakom organskog standarda.
na granici prihvatljivog
- Perlit, vermikulit, bentonit i zeoliti koji
nisu tretirani nedozvoljenim hemijskim
sred stvima.
- Organska podloga za gajenje koja sa -
drži treset, ako je moguće s prepoznatlji-
vom oznakom organskog standarda.
ne preporučuje se
- Podloga za gajenje koja sadrži materi-
jale koji nisu navedeni u ovom vodiču.
gajenje U POSUDama
Isti principi organskog gajenja treba da
se primene za gajenje u saksijama, korpa-
ma, kutijama i drugim posudama.
najbolje mere
- Organska podloga za gajenje s recikli-
ranim organskim otpadom kao glavnim iz -
vorom plodnosti.
- Biljke i seme isto kao navedeno.
- Postava za viseće korpe od vune ili dru-
gog recikliranog materijala.
- Saksije i posude primerene veličine.
- Ako je potrebno prihranjivanje, stavite
kompost, đubrivo ili slične kupovne proiz-
vode na površinu zemljišta.
Prihvatljive mere
- Organska podloga za gajenje s organ-
skim đubrivom kao glavnim izvorom hrane
za biljke.
- Prihranjivanje organskim đubrivom.
- Prihranjivanje tečnim đubrivom koje
ste sami napravili od biljnog ili životinjskog
đubriva.
na granici prihvatljivog
- Kupovno organsko tečno đubrivo, ako
je moguće s oznakom organskog standar-
da.
ne preporučuje se
- Postava od mahovine za viseće korpe.
- Ostala tečna đubriva.
konzervacija i životna sredina
Konzervacija ili zaštita i organsko bašto-
vanstvo neraskidivo su povezani. Ljudska
ak tivnost zagađuje zemlju; staništa i divlji
biljni i životinjski svet brzo nestaju. Gu bi -
tak raznolikosti živog sveta ima ozbiljne
pos ledice za organ ske baštovane koji se
os lanjaju na prirodne odnose između šte-
točina i grabljivica da bi držali štetočine
pod kontrolom. Zaštita i kreiranje raznolike
životne sredine, i u bašti i van nje, od pre-
sudnog su značaja. Ako je moguće, tako-
đe, preporučuje se sađenje različitih biljnih
vrsta, uključujući upotrebu lokalnih vrsta i
sorti koje se rede gaje. Za aktivnosti koje
zagađuju sredinu, na primer paljenje vat -
re, bacanje organskog otpada ili preterana
upotreba neobnovljivih resursa, nema
mes ta u organskom baštovanstvu.
najbolje mere
- Očuvanje i kreiranje tradicionalnih og -
rada kao što su jarak, živice i kameni zido-
vi.
ORGANSKI VODIČ ZA BAŠTOVANE
449
va često sadrže zagađivače kao stoje ba -
kar koji se taloži u zemljištu.
10. Upotreba treseta kao poboljsivača
zem ljišta nije prihvatljiva u organskom
baš tovanstvu. Da bi se iskopao treset,
uniš tavaju se prirodna staništa neprocenji-
ve vrednosti.
11. Kanalizadoni otpad nije dozvoljen po
or ganskim standardima Evropske unije i
UK. Ovde se kanalizaconi otpad tretira kao
neiskorišćen resurs i stoga je uključen u
ovaj vodič - samo ako je u skladu s odre-
đenim standardima. Trenutno verovatno
ne postoji pogodan, nezagađen kanaliza-
doni otpad.
12. Potencijalno toksični elementi (P.T.
E.) obuhvataju teške metale i druge ele-
mente koji su često prirodni sastojci zem-
ljišta. Neki su neophodni za život biljaka i
životinja kad ih ima u tragovima, ali su u
većim količinama toksični. Postoji mnogo
različitih standarda koji određuju maksi-
malan dozvoljen nivo ovih elemenata u
zemljištu i materijalu koji mu se dodaje.
Varijacije koje mogu da se primete u ovim
standardima ukazuju na to da niko ne zna
tačan odgovor.
13. Opalo lišće je deo prirodnog ciklusa
obogaćivanja zemljišta u šumovitim prede-
lima i stoga nebi trebalo da se skuplja na
ovim mestima.
14. Najverovatnije je zagađeno olovom i
kadmijumom.
15. Kokosova vlakna.
16. Za treset videti fusnotu 10. Pošto
pos toji mnogo različitih materijala lokalnog
porekla upotreba kokosovog treseta - ma -
terijala koji se transportuje s udaljenih
des tinadja - za kompostiranje nije prime -
re na za organsko baštovanstvo.
17. Uključujući i inkubatore za proizvod -
nju živine i brojlersku proizvodnju (gde je
gustina 25 kg po metru kvadratnom); pro -
izvodnja krmača koje se vezuju u ograđe-
nim boksovima u zatvorenom prostoru;
dru gi sistemi u kojima životinje ne mogu
da se okrenu 360°, gde su stalno u mraku
i nemaju na čemu da spavaju.
18. Da biste sprečili da kiša ispere hran-
ljive materije.
19. Preterana primena đubriva ili kom-
posta može da doprinese zagađenju vodo-
toka. Na velikim parcelama maksimalna
pre poručena količina je 50 tona po hekta-
ru. Iz toga sledi da su jedna puna bašten-
ska kolica đubriva dovoljna za 10 metara
kvadratnih zemljišta. Očigledno, ova količi-
na je samo preporučena jer se đubriva i
kompost razlikuju po sastavu. Prepo ru če -
ORGANSKI VODIČ ZA BAŠTOVANE
451
na količina je data kako bi se istaklo da
nije dobro preterivati s dodavanjem preve-
like količine materijala koji sadrži hranljive
supstance. Maksimalna preporučena koli -
či na manja je od one koju koristi većina
baštovana.
20. Hranljive materije u drvnom pepelu
ve oma su rastvorljive i brzo se ispiraju ako
se pepeo doda direktno u zemljište.
21. Ova cifra odnosi se na rezultat anali -
ze zemljišta.
22. Ca - kalcijum; Mg - magnezijum.
23. Riblji otpaci koji nastaju prilikom
pre rade ribe su prihvatljivi; nije prihvatljivo
hvatanje ribe za proizvodnju đubriva.
24. Za povrće se obično preporučuje plo-
dored koji traje 3-4 godine. Kod upornih
problema, na primer nekih štetočina i bo -
lesti iz zemljišta, verovatno je pogodniji
du ži vremenski period.
25. Najbolje je da se koristi čist piretrin
biljnog porekla. Trenutno postoji samo pi -
retrin koji sadrži aktivne materije pipero-
nil-butoksid da bi imao bolji efekat. Ova
ak tivna materija takođe ima insektidđno
dej stvo. Ne preporučuje se sintetički piret -
rin.
26. Upotreba kvasije, nima i virus granu-
loze je nelegalna u UK, jer nisu registrova-
ni pesticidi.
27. Izuzetno toksične hemikalije, kao što
je hromirani bakar-arsenat koji se koristi u
ovom postupku, nameću pitanja bezbeđ-
nosti radnika i bezbednog odlaganja. Tvrdi
se da je drvna građa nastala ovim proce-
som sigurna za upotrebu, ali postoje doka-
zi koji ukazuju da to možda nije taino.
Upotreba ovakve drvne grade u nekim
zem ljama je ograničena. Ako se drvo zapa-
li, dim i pepeo su toksični.
ORGANSKA BAŠTA
452
J.L. Hudson, Seedsman
Star Route 2, Box 337
La Honda, CA 94020
www.jlhudsonseeds.net
Retko seme iz svih krajeva sveta
Johnny's Selected Seeds
184 Foss Hill Rd.
Albion, ME 04910
www.johnnyseeds.com
Seme za povrće i začinsko bilje, plus op -
rema za baštovanstvo
Le Jardin du Gourmet
P.O.Box 75
St. Johnsbury Center, VT 05863
Seme za povrće u malim i povoljnim pa -
kovanjima; ljutika
Logee's Greenhouses
141 North St.
Danielson, CT 06239
www.logees.com
Začinsko bilje i sobne biljke
Native Seeds/SEARCH
526 N. 4th Ave.
Tucson, AZ 85705
www.nativeseeds.org
Jugozapadne domaće i tradicionalne vrs -
te povrća i seme začinskog bilja
Natural Gardening Company
P.O.Box 750776
Petaluma, CA 94975
www.naturalgardening.com
Širok izbor opreme za organsko gajenje,
uključujući i seme, biljke, korisne insekte i
opremu za navodnjavanje
New Earth
9810 Taylorsville Rd.
Louisvilie, KY 40299
www.newearth.com
Gajenje biljaka bez zemlje, svetla za
rast, kao i oprema za organsko gajenje
Nichols Garden Nursery
1190 Old Salem Rd NE
Albany, OR 97321
www.nicholsgardennursery.com
Seme začinskog bilja i povrća koje nije
tre tirano hemijskim sredstvima
Nourse Farms Inc.
41 River Rd.
South Deerfield, MA 01373
www.noursefarms.com
Specijalizovani za sitno voće, kao i za
šparglu i rabarbaru
Park Seed Co.
1 Parkton Ave.
Greenwood, SC 29649
www.parkseed.com
Povrće, začinsko bilje i seme za cveće
Peaceful Valley Farm Supply Co.
P.O.Box 2209
Grass Valley, CA 95945
www.groworganic.com
Širok izbor opreme za baštovanstvo
Pinetree Garden Seeds
P.O.Box 300
New Gloucester, ME 04260
www.superseeds.com
Povoljni mali paketi semena i mnogo
dru gih stvari za baštovanstvo
Raintree Nursery
391 Butts Rd.
Morton, WA 98356
www.raintreenursery.com
Specijalizovani za voće, jezgrasto voće i
jestive biljke
St. Lawrence Nurseries
325 State Hwy#345
Potsdam, NY 13676
www.sln.potsdam.ny.us
Specijalizovani za voće otporno na mraz
i jezgrasto voće
Sandy Mush Herb Nursery
316 Surett Cove Rd.
Leicester, NC 28748
www.brwm.org/sandymushherbs
Specijalizovan za retko i neobično začin-
sko bilje
Seeds Savers Exchange
3076 North Winn Rd.
Decorah, IA 52101
ORGANSKA BAŠTA
454
www.seedsavers.org
Godišnja članarina; tradicionalne vrste
voća i povrća; takođe i sedište organizaci-
je Flower and Herb Exchange
Seeds Trust
High Altitude Gardens
P.O.Box 1048
Hailey, ID 83333
www.seedsave.org
Specijalizovani za seme biljaka koje us -
pe vaju na velikim nadmorskim visinama i u
hladnim podnebljima
Renee's Garden Seeds
7389 W. Zayante Rd.
Felton, CA 95018
www.reneesgarden.com
Povrće za sladokusce, začinsko bilje i
cve će za seoske bašte
Seeds of Change
P.O.Box 15700
Santa Fe, NM 87506
Organsko seme
Southern Exposure Seed Exchange
P.O.Box 460
Mineral, VA 23117
www.southernexposure.com
Vrste nastale slobodnim oprašivanjem i
tradicionalne vrste povrća, cveće i seme
začinskog bilja
Southmeadow Fruit Gardens
P.O.Box 211
10603 Cleveland Ave.
Baroda, Ml 49101
www.southmeadowfruitgardens.com
Gajenje neobičnog voća
Sunrise Enterprises
P.O.Box 1960
Chesterfield, VA 23832
Specijalizovani za seme azijskog povrća
Territorial Seed Co.
P.O.Box 158
Cottage Grove, OR 97424
www.territorial-seed.com
Seme povrća i voća za severozapadni
Pacifik; takođe oprema za baštovanstvo
The Urban Farmer Store
2833 Vicente St.
San Francisco, CA 94114
www.urbanfarmerstore.com
Sistemi za navodnjavanje sa uštedom
vo de i druga oprema
W. Atlee Burpee Co.
300 Park Ave.
Warminster, PA 18974
www.burpee.com
Povrće, začinsko bilje i seme za cveće
Whitman Farms
3995 Gibson Rd. NW
Salem, OR 97304
http://whitmanfarms.com
Ribizle i ogrozd; takođe i neobično drve-
će i grmlje
DRUgi izvORi
Ešvort, Suzan. Seed to seed. Decorah,
lowa: Seed Saver Publications, 1995.
Bartolomju, Mel. Square Foot Garde -
ning. Emmaus, Pa.: Rodale Pres, 1992.
Bredli, Fern Maršal, i Barbara V. Elis, eds.
Rodale's All-New Encyclopedia of Organic
Gardening. Emaus, Pa.: Rodale Press,
1992.
Bredli, Fern Maršal, ed. Rodale's Garden
Answers-Vegetables, Fruit, and Herbs.
Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1992.
Bubel, Majk i Nensi. Roof Cellaring. 2nd
ed. Pownal, Vt.: Storey Books, 1991.
Kolman, Eliot i Barbara Demroš. Four-
Season Harvest Organic Vegetables from
Your Home Garden AH Year Long. Post
Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing Co.,
1999.
Kolman, Eliot. The New Organic Grower:
A Master's Manual of Tools and Techniques
for the Home and Market Gardener. 2nd
ed.
Post Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing
Co., 1995.
Krisi, Rozalind. The Complete Book of
Edible Landscaping. San Francisco: Sierra
Club Books, 1982.
IZVORI
455
VIŠEGODIŠNJI KOROVI
(videti tekst na str. 78-79)
KOLORI
457
Kupina
Rubus fruticosus
Njivski poponac
Convolvulus arvensis
Puzavi ljutić
Ranunculus repens
Zlatica
Ranunculus ficaria
Konjsko zelje
Vrste iz roda
Rumex
Pirevina
Elymus (Agropyron) repens
Sedmolist
Aegopodium podagraria
Maslačak
Taraxacum officinale
Kopriva
Urtica dioica
VIŠEGODIŠNJI KOROVI
(videti tekst na str. 78-79)
Rastavić
Equisetum arvense
Japanski troskot
Reynoutria japonica
Bahorica
Circaea lutetiana
Zečja soca
Oxalis stricta
Poljska gorčika
Sonchus arvensis
Njivska palamida
Cirsium arvense
Divlji ladolež
Calystegia (Convolvulus) sepium
ORGANSKA BAŠTA
458
ORGANSKA BAŠTA
460
REDOVNO SNABDEVANJE VODOM
(videti tekst na str. 86)
NEDOSTATAK MINERALA
(videti tekst na str. 87)
KOLORI
461
BILJNE BOLESTI
(videti tekst na str. 87)
Neki simptomi bolesti, sleva nadesno: gar na grani jabuke; rđa na lis tu fuksije; gljivična pega-
vost lišća; kras tavost kruške; pepelnica jabuke; su šenje pupoljaka; crne pege na ruži; siva
plesan na pupoljku muškatle; smeđa buđ; medna gljiva koja raste na kori dr veta.
VRSTE BOLESTI
(videti tekst na str. 88)
Sleva nadesno: gljivične bolesti, bakterijske infekcije, virusi.
KOLORI
463
Tipični primeri cveća koje privlači korisne insekte
(videti tekst na
str. 93): 1. Vrste roda
Gaillardia, 2. Primorska češlika, Lobularia maritima, 3. Šargarepa (šti-
tonoša), u drugoj godini cvetanja, 4.
Limnanthes douglasii
Zaštitite useve
(videti tekst na str. 312)
Bela trulež (u sredini), plamenjača luka (levo), narandžaste mrlje od rđe luka (desno).
ORGANSKA BAŠTA
464
ŽIVOTINJE KOJE SE HRANE BAŠTENSKIM ŠTETOČINAMA
(videti tekst na str. 96-97)
Valjkasti crvi
Stonoge
Bube-grabljivice
Mrežokrilci
Osolike muve
Mušice-grabljivice
Muve guseničarke
Ose
Parazitske ose
ORGANSKA BAŠTA
466
POPULARNE VRSTE ZAČINSKOG I LEKOVITOG BILJA
(videti tekst na str. 289-290)
Kupina
Rubus fruticosus
Njivski poponac
Convolvulus arvensis
Puzavi ljutić
Ranunculus repens
Zlatica
Ranunculus ficaria
Konjsko zelje
Vrste iz roda
Rumex
Pirevina
Elymus (Agropyron) repens
Sedmolist
Aegopodium podagraria
Maslačak
Taraxacum officinale
Kopriva
Urtica dioica
KOLORI
467
POPULARNE VRSTE ZAČINSKOG I LEKOVITOG BILJA
(videti tekst na str. 289-290)
Kupina
Rubus fruticosus
Njivski poponac
Convolvulus arvensis
Puzavi ljutić
Ranunculus repens
BOJA I OBLIK.
Crvene grane
Cornus alba (slika desno) ispunjavaju zim sku baštu sjaj-
nim bojama. Uska kroš nja
Liquidambar styraciflua (slika levo), čini ga idealnim za male bašte.
KOLORI
469
PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO Ž
(vidi tekst na str. 397-441)
Biljna vaš
Buvač
Celerova muva
Crna lozova pipa
Crna noga
Crna pegavost ruže
Crna repina vaš
Crna trešnjina vaš
Crvena voćna grinja
ORGANSKA BAŠTA
470
PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO Ž
(vidi tekst na str. 397-441)
Čađava pegavost lista i
krastavost ploda jabuke
Fitofthorina trulež
korena i stabla
Graškov i pasuljev žižak
Graškov smotavac
Gundelj
Jabukin smotavac
Jabukina osa
Katranasta pegavost
lišća javora
Kovrdžavost lista breskve
ORGANSKA BAŠTA
472
PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO Ž
(vidi tekst na str. 397-441)
Plamenjača
Rak jabuke i kruške
Repicin sjajnik
Siva plesan
Skočibuba
Šparglina vaš
Uholaža
Vunasta vaš
Žižak
