ORGANIZACIJA
RADA
Prof.dr. Milan Martinović
”
O
RGANIZACIJA
”
POTI
ČE
OD
LATINSKOG
IZRAZA
”
ORGANISATION
”
SA
ZNA
ČENJEM
:
SPAJANJE
POJEDINA
ČNIH
DELOVA
U
CELINU
,
USTROJSTVO
,
ORGANIZOVANJE
.
Organizacija
je skup odnosa izme
Ďu ljudi u
obavljanju zajedni
čkih poslova da bi se postigao cilj
i ista se mora posmatrati u odre
Ďenim uslovima.”
Odre
Ďene uslove sačinjavaju sredstva za rad,
proizvodni (poslovni)odnosi i ostali uslovi sredine
Organizaciona
struktura defini
še vrlo usko, kao
sistem rasporeda organizacionih jedinica i poslova
ili kao sistem odnosa izme
Ďu ljudi..
Organizaciona struktura se obi
čno predstavlja u
obliku
šeme.
N
AJVE
ĆE
ZASLUGE
ZA
POSTAVLJANJE
I
DEFINISANJE
OP
ŠTIH
PRINCIPA
ORGANIZACIJE
IMA
R
ENE
D
EKSCARTES
(1596-
1650.)
Pravilo racionalne jasno
će
, prema kome ne treba
ni
šta unapred prihvatiti kao tačno što nije jasno i
dok se to, putem dokumentacije, sigurno ne utvrdi,
Pravilo analize
, zahteva da se svaki posmatrani
problem prethodno ras
člani na onoliko elemenata
koliko je to mogu
će i potrebno za dalje upoznavanje
tih delova,
Pravilo sinteze
, sastoji se u sprovo
Ďenju
sre
Ďivanja, na osnovu veza i uslovljenosti
posmatranih elemenata, u cilju izvo
Ďenja
zaklju
čaka u odnosu na proučavani problem, i
Pravilo kontrole
, uslovljava proveru rezultata
prou
čavanja da bi se, u sklopu mogućih izvršo izbor
optimalnog kona
čnog rešenja.
O
RGANIZACIJA
KAO
NAUKA
I
NJEN
RAZVOJ
Nagli razvoj nauke i tehnike postavio je problem interne
organizacije preduze
ća i podizanje organizacionog nivoa
funkcija u preduze
ću. Sve veća mehanizacija i automatizacija
proizvodnje omogu
ćuju pojavu velikih preduzeća sa
ogromnom koncentracijom kapitala, sredstava za proizvodnju
i radne snage. U novim uslovima kao prioritetni zadatak
postavlja se koordinacija i sinhronizacija na desetine hiljada
radnih operacija i na hiljade radnih mesta u cilju uspe
šnog
izvr
šenja složenih zadataka u preduzeću.
To zahteva i primenu novih metoda organizacije u poslovanju
preduze
ća. Organizacija postaje nauka čiji je zadatak da
istra
žuje zakonitosti i utvrĎuje optimalne principe i metode
organizacije. U svom po
četnom razvojnom periodu naučna
organizacija se javlja u industrijski najrazvijenim zemljama
(SAD, Francuska, Nema
čka). Iz ovih zemalja potiču i prvi
najpoznatiji predstavnici nau
čne organizacije
Henry Fayol,
Frederic Taylor i Henri Ford.
KLASI
ĈNA TEORIJA ORGANIZACIJE
Polazi od formalne strane organizacije i tako
utvr
Ďuje sve ono što je bitno za njeno
funkcionisanje i unapre
Ďenje. Pri tome se
zanemaruju drugi, veoma zna
čajni aspekti
organizacije. U stvari, ukupna pa
žnja je posvećena
samoj organizaciji, sa ciljem unapre
Ďenja
organizacije proizvodnje, upravljanja i organizacije
preduze
ća u celini, dok se radnici tretiraju samo
kao izvr
šioci, koji su obavezni da što uspešnije
obavljaju svoje radne zadatke. To zna
či da su, na
odre
Ďeni način, zanemareni radnici, njihovi uslovi
rada, njihove
želje,potrebe i motivi, njihovo
pona
šanje i uloga u sklopu organizacije. Ovakav
polo
žaj radnika omogućava ekonomska prinuda i
administrativne mere, a posebno kontrola i autoritet
rukovodioca u preduze
ću.
