Medjunarodno

· Last edited 14 minutes ago ·

                                          Medjunarodno javno pravo

1.Naziv,definicija i odredjivanje subjekata medjunarodnog javnog prava.
a.-ius gentium
  -Bentam-1789.god-Law of nations zamenjen sa International law
  -Dimon-1802.god-droit international
  -kod nas: medunarodno pravo i medunarodno javno pravo
b.-medjunarodno javno pravo reguliše odnose svojih subjekata putem pravnih pravila
c.subjekti su u medjunarodnom pravu nosioci prava i obaveza u medjunarodnim odnosima
-države,medjunarodne organizacije,pojedinci

2.Interesi kao predmet odnosa medjunarodnopravnih subjekata.
-interes države se ispoljava u držanju ili korišcenju nekog dobra ili u njenoj unutrašnjoj,odnosno
spoljnoj aktivnosti
-dobro može biti korišceno delimicno ili u celini
-medunarodni spor ili sukob je izraz sukobljenih interesa koji se ispoljavaju u zahtevu države za
održanjem situacije koja je postojala do odredenog vremena ili na odreden nacin ili,pak,u zahtevu da
druga država,više država ili medunarodna zajednica u celini udovolje njenom interesu
-faktickim putem sukob interesa je rešen ako jedan interes preovlada nad drugim
-može biti rešen privremeno ili konacno
-postoje dve vrste osnova za isticanje zahteva za realizacijom interesa nekog medunarodnog subjekta:
1.pravni:ako se kao razlog za isticanje zahteva navodi saglasnost ili neka nesaglasnost sa važecim
medunarodnim pravilom i takvo pitanje izazove spor
2.politicki:svako drugo isticanje kriterijuma

3.Pravna priroda medjunarodnog prava.
-negacija medunarodnog prava-zastarelo shvatanje
-sofisti-"pravo jacega"

-Makijaveli i Spinoza-izjednacuju pravo sa grubom silom
-Lason-egoizam navodi države da sklapaju ugovore radi uravnoteženja svojih interesa
-Gumplovic-ne iskljucuje mogucnost razvoja medunarodnog prava
-evropski kongresi u XIX veku-smatralo se da se na njima stvara tadašnje medunarodno pravo,ali su se
održavali pre svega radi regulisanja medunarodnog interesa velikih sila
-Berlinski kongres 1878.godine
-postoji i negacija medunarodnog prava zasnovana na odsudstvu medunarodne zajednice i nedostatku
sankcije
-izvesni autori smatraju da je medunarodno pravo nesavršeno pravo
-preteca ovog shvatanja je Savinji-postojanje medunarodnog prava je uslovljeno medunarodnom
zajednicom koja bi to pravo stvarala
-Vilson,Citelman,Burkhart,Lauterpaht,Kelzen

4.Podela medunarodnog javnog prava.
a.medunarodno javno i medunarodno privatno pravo
b.opšte i posebno medunarodno pravo
c.medunarodno pravo u doba mira i u doba rata
d.posebne grane medunarodnog prava

a.medunarodno privatno pravo je deo unutrašnjeg prava-njegova pravila nisu medunarodna,vec
medunarodni karakter imaju odnosi koje regulišu zbog vezanosti za više suvereniteta
-subjekti medunarodnog javnog prava su prvenstveno države,medunarodne organizacije,pa i pojedinci
-subjekti medunarodnog privatnog prava su fizicka i pravna lica i država kao ucesnik u
privatnopravnim odnosima
-pravila medunarodnog javnog prava nastaju saglasnošcu volja država i izvore imaju u medunarodnim
ugovorima i obicajima
-izvori medunarodnog prava su pretežno nacionalnog karaktera
-kod medunarodnog privatnog prava postoji kolizioni (posredni) metod regulisanja
-postoji i razlika u sankcijama

b.opšte medunarodno pravo sadrži opšta pravna pravila od važnosti za celokupnu medunarodnu
zajednicu
-zastarela podela na medunarodno pravo civilizovanih,za razliku od necivilizovanih naroda

medunarodnog prava(2)
1.osnov je da je država jedini izvor prava-medunarodno pravo je samo produžetak unutrašnjeg
prava(Corn,Kaufman i Vencel)
2.unutrašnje pravo proizilazi iz medunarodnog,jer medunarodna zajednica poseduje vlast koja je
nezavisna od ljudi koji žive na odredenoj državnoj teritoriji
-država se ne može pozvati na svoje unutrašnje pravo kako bi se oslobodila svojih medunarodnih
obaveza
-Hans Kelzen-primat medunarodnog prava se vezuje za vrhovnu,pranormu

c.postoji i kompromisan stav na kome je izgradena teorija koordinacije
-postoji zajednicka sfera delovanja unutrašnjeg i medunarodnog prava(Ficmoric)

6.Ustavna rešenja i primena medunarodnog prava u unutrašnjem pravu.
-ne postoji opšte pravilo i nacinu primene medunarodnog prava u unutrašnjim pravnim sistemima
država
-postoji samo zabrana da se države pozivaju na svoje unutrašnje pravo radi opravdanja neprimenjivanja
pravila medunarodnog prava
-kod nekih zemalja najviši pravni akti daju prednost opštem medunarodnom pravu-SR Nemacka
-kod nekih je stav o primatu opšteg medunarodnog prava izražen u blažem obliku- Italija
-ustavi izvesnih država priznaju primat samo medunarodnim ugovorima-Ustav Holandije
-kod vecine država medunarodnim ugovorima daje se primat samo u odnosu na zakone-Francuska
-postoje dva tipa metoda unošenja medunarodnog prava u unutrašnji
poredak:a.transformacija(dualizam);b.adopcija(monizam)
a.transformacija je tehnika uvedenja pravila medunarodnog prava u unutrašnji pravni poredak
posebnim pravnim aktom i po odgovarajucoj pravnoj proceduri
-transformacijom se menja priroda i oblik normi medunarodnog prava
b.adopcija oznacava tehniku primene medunarodnog prava kao takvog,bez donošenja posebnog
pravnog akta kojim bi se njegova pravila uvela u unutrašnji pravni sistem-automatska obaveznost i
primenljivost

7.Odnos unutrašnjeg i medunarodnog prava u Ustavu Srbije.
-Ustav Sr Jugoslavije od 1992.sadrži novinu u regulisanju pitanja medunarodnog prava:medunarodni
ugovori koji su potvrdeni i objavljeni u skladu sa ustavom i opšteprihvacena pravila medunarodnog
prava cine sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka

-Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora od 2003.god:ratifikovani medunarodni ugovori
i opšteprihvacena pravila medunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom
država clanica
-Ustav Srbije iz 2006.god:opšteprihvacena pravila medunarodnog prava i potvrdeni medunarodni
ugovori deo su pravnog poretka Republike Srbije.Potvrdeni medunarodni ugovori moraju biti u
saglasnosti sa Ustavom
-zakoni i drugi opšti akti imaju manju pravnu snagu od medunarodnih ugovora i opštih pravila
medunarodnog obicajnog prava,jer ne smeju biti u suprotnosti sa njima

8.Pojam i vrste izvora medunarodnog javnog prava.
-to su cinioci koji stvaraju pravna pravila i oblici kroz koje se ta pravila izražavaju
-materijalni i formalni izvori
-izvori u materijalnom smislu nalaze se u društvenim cinjenicama iz kojih nastaju odredeni pravni
oblici
-materijalni izvor medunarodnog prava treba tražiti u opštem interesu medunarodne zajednice
-opšti interes predstavlja rezultantu postignutih,progresivnih napora na polju svetskih,društvenih
stremljenja
-formalni izvori predstavljaju samo izraz uzroka koji stvaraju medunarodnopravna pravila-to su spoljni
oblici u kojima se pojavljuju pravila medunarodnog prava
-Sud primenjuje:
a.medunarodne konvencije(opšte ili posebne),koje ustanovljavaju pravila izricito priznata od strane
država u sporu
b.medunarodni obicaj,kao dokaz opšte prakse koja je prihvacena kao pravo
c.opšta pravna nacela koja priznaju civilizovani narodi
d.sudske odluke i ucenja najpozvanijih strucnjaka medunarodnog javnog prava razlicitih naroda
-Statut razlikuje glavne i pomocne izvore
-glavni:medunarodni ugovori,medunarodni obicaj i opšta pravna nacela
-pomocni:sudske odluke i doktrina
-pravicnost,ali samo kad postoji saglasnost strana u sporu

9.Medunarodni ugovor.
-medunarodni ugovor je pravni akt kojim strane ugovornice saglasnošcu volja regulišu svoje interese sa
namerom da proizvedu posledice predvidene pravilima medunarodnog prava
-zbog odsustva zakonodavne vlasti,ugovori se javljaju i kao instrumenti za stvaranje normi
medunarodnog prava

-materijalni elemenat (corpus) obicaja cini praksa,a subjektivni element (animus) obicajnog pravila
prihvatanje prakse kao prava
-praksa se sastoji u ponavljanom vršenju akata od strane subjekata medunarodnog prava
-ponavljano vršenje obicno se izražava cinjenjem,mada može nastati i uzdržavanjem od cinjenja,ali
propuštanje mora biti praceno pravnom svešcu o obaveznosti uzdržavanja
-sa vremenskog stanovišta potrebno je da je praksa ucestala,stalna,trajna i neprekidna
-praksa mora biti jednoobrazna-u istim ili slicnim situacijama subjekti medunarodnog prava moraju se
ponašati na istovetan nacin
-cl.38 Statuta-praksa treba da bude opšta-ali ne sveopšta
-svest o pravnoj obabeznosti je subjektivni elemenat u stvaranju obicajnog prava
-subjekti se ponašaju na odredeni nacin zato što su uvereni da time ispunjavaju obavezu po
medunarodnom pravu
-nestankom materijalnog ili subjektivnog elementa prestaje da postoji i samo obicajno pravilo
-važnost obicaja može prestati i stvaranjem novog obicajnog pravila
-obicaji su dugovecniji od ugovora,odlikuje ih veca gipkost i sposobnost prilagodavanja novim
okolnostima
-pomocna sredstva za utvrdivanje obicajnog prava su sudska praksa i doktrina,ali to mogu biti i tekstovi
medunarodnih ugovora(višestrani ugovori otvorenog karaktera ili ugovori kodifikacionog karaktera)

11.Opšta pravna nacela.
-u pravnoj teoriji i praksi postoje mnoga sporna pitanja u vezi sa ovim izvorom
-sledbenici prirodnopravne koncepcije smatraju da opšta pravna nacela postoje nezavisno od volje
država i predstavljaju izraz ideje prava i vecite pravde,a ne pozitivna pravila
-pobornici pozitivisticke škole opšta pravna nacela tumace kao pozitivna pravila koja u krajnjoj liniji
poticu iz volje subjekata medunarodnog prava
-kako sud ne bi došao u situaciju da ne može izreci presudu zbog nedostatka pravila koje bi
primenio(pravna praznina,non Liquet) potrebno je ustanoviti još jedan izvor-opšta pravna nacela,kao
supsidijarni izvor
-poreklo ovog izvora treba tražiti u zajednici unutrašnjih pravnih pravila koja ureduju odredenu vrstu
društvenih odnosa
-u opšta pravna nacela mogu se uvrstiti:
a.principi gradanskog prava:-pacta sunt servanda
                                             -bona fides
                                             -nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet
                                             -pacta tertiis nec nocent nec prosunt
                                             -inadimplendi non est adimplendum