Sadržaj
1. Uvod
2. Pojam I Značaj Carine
3. Vrste Carina
4.Obaveza Plaćanja Carina
5. Dokumenti Koji Prate Carinsku Robu
6. Zaključak
Www.Maturski.Org
1
1. Uvod
Carine I Carinski Sistem Odredjene Države Je Od Odgromnog Značaja Za
Razvoj I Zaštitu Domaće Privrede. Bez Modernih Carina I Carinskog Sistema Ne
Može Se Ostvariti Ni Privredni Prosperitet Zemlje, A Niti Njeno Uključivanje U
Medjunarodne Tokove. Carina Je Snažan Izvor Budžetskih Prihoda Države.
Carina I Carinski Sistem Moraju Da Se Stalno Menjaju, Dopunjuju I Usavršavaju,
Sve U Cilju Da Carina Bude Ekonomski Faktor Zaštite I Razvoja Domaće
Privrede. Na Tom Planu, Država Ne Može Imati Samo Autonomna Reženja,
Nacionalna Rešenja, Već Su U Carinski Sistem Moraju Inkorporirati I Savremena
Medjunarodna Rešenja Pre Svega, Predvidjena Kod Niza Razvijenih Država,
Kao I Rešenja Koja Postoje U Medjunarodnim Organizacijama, Pre Svega U
Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji (Sto). To Je Uslov, Bez Kojeg Se Ne Može
Razvijati Domaća Privreda, Niti Uključivati Ista U Medjunarodne Privredne
Tokove. Carina Ima Posebnu Ulogu I Pri Premošćavanju Carinskih I
Vancarinskih Barijera Koje Postoje, Posebno Kod Niza Ekonomskih Integracija,
Pa I Carinska Unija. U Tim Slučajevima, Moraju Se Tražiti Odgovarajuća Pravna
I Ekonomska Rešenja Kako Bi Robe I Proizvodi Iz Zemalja Koje Se Nalaze Izvan
Takvih Regionalnih Ekonomskih Integracija Mogle Da Dopru I Na Tržištu (Na
Primer, Putem Zaključivanja Posebnih Ugovora O Carinskim Preferencijama I
Drugih Ugovora Kojima Bi Se Unapredila Robna Razmena Izmedju Zemalja
Ekonomske Integracije I Zemalja Koje Se Nalaze Izvan Tih Integracija). Primer
Za to Je Evropska Unija (Eu) I Privredna Saradnja Zemalja Izvan Eu Sa Ovom
Integracijom, Gde Se Putem Opšte Šeme Preferencijala Nastoji Unaprediti
Privredna Saradnja Eu Sa Odredjenim Zemljama. Naša Zemlja Očekuje Da
Uskoro I Ona Zaključi, Poseban Sporazum Sa Eu O Asocijaciji I Pridruživanju,
Sa Perspektivom Punopravnog Uključivanja U Evropsku Uniju.
2
Azijskog I Afričkog Kontinenta, Kod Kojih Su Stope U Carinskoj Tarifi Enormno
Visoke I Kreću Se U Rasponima Od 150% - 300% (Primer, Sudan, Arapska
Republika Sirija, Maroko I Neke Druge), Pa Čak I Kod Nekih Država Američkog
Kontinenta (Brazil, Peru, Kolumbija, Bolivija) Gde Uvozne Carinske Stope
Prelaze Procenat Od 100%.
3. Vrste Carina
Danas Se, Kod Mnogih Zemalja I U Njihovim Carinskim Sistemima, Mogu
Sresti Mnoge Vrste (Oblici) Carina. Carine Se Mogu Klasifikovati Prema
Sledećim Kriterijumima:
Pravcu Kretanja Robe – Na Uvozne, Izvozne I Provozne Carine;
Svrsi Kojoj Carina Služi – Na Fiskalne, Ekonomske Ili Zaštitne I
Socijalno – Političke Carine;
Načinu Obračuna Carine – Na Carine Od Vrednosti, Specifične I
Kombinovane;
Načinu Propisivanja Carina – Na Autonomne, Konvencionalne
(Ugovorne) I Kombinovane Carine I
Prema Specifičnom Ekonomsko – Političkom Dejstvu Ma
Prohibitivne (Zabanjujuće), Retrozivne (Borbene), Preferencijalne
(Povlašćujuće), Diferencijalne, Antidampinške I Kompenzatorne
Carine.
Carine Prema Pravcu Kretanja Robe.Dele Se Na;
Uvoznim Carinama Se Smatraju One Koje Se Naplaćuju Pri Uvozu Roba
U Odredjenu Državu (Carinsko Području). Danas Se Smatra, Da Sve Savremene
Države Imaju Ovu Vrstu Carina. Uvozna Carina Može Da Ima Različite Svrhe I
Motive Naplate. Kod Nekih Carinskih Sistema, Ista Se Napaćuje U Cilju Zaštite,
Kod Drugih – U Cilju Ubiranja Prihoda (Fiskalnog Karaktera), Kod Trećih – U
Cilju Roba, Bez Obzira Iz Kojih Se Razloga I Pobuda Naplaćuje (Da Li Iz
Razloga Zaštite Domaće Proizvodnje, Naplate U Cilju Punjenja Budžeta I Dr.).
Izvozne Carine Predsavljaju Danas Retkost I Zavode Ih Neke Države U Svoj
Carinski Sistem Iz Čisto Finansijkih (Fiskalnih) Ili Socijalno – Političkih Razloga.
One Su Danas Nepoželjne, Generalno, Što Sputavaju Medjunarodnu Robnu
Razmenu, Odnosno Izvoz Domaćih Roba Na Inostrana Područja.
Izvozne Carine Bi Bile Destimulativne Po Izvoz, Pa Se I Ne Uvode U
Carinske Sisteme Niza Zemalja. Tako Na Primer, Ove Carine Ima Indija Na
Žitarice, Čaj I Druge Životne Namirnice, Kako Bi Iste Namirnice Bile Zadržane Na
Tržitima Indije U Cilju Prehranjivanja Domaćeg Stanovništva. Medjutim, Ova Se
4
