Sadržaj
Uvod 3
1.Analiza osnovnih proizvodnih sredstava
4
1.1.Analiza kadrova
4
1.2.Analiza osnovnih sredstava 6
1.2.1. Analiza randmana osnovnih sredstava
9
1.2.2. Analiza veličine, starosti i strukture osnovnih sredstava
11
1.2.3.Analiza stepena korišćenja osnovnih sredstava
19
1.2.4.Analiza uticaja osnovnih sredstava na obim proizvodnje i na troškove proizvodnje 23
1.3.Analiza materijala 23
2.Analiza neiskorišćenih internih resursa preduzeća
23
2.1.Analiza neiskorišćenih internih resursa u korišćenju osnovnih sredstava
24
2.2.Analiza neiskorišćenih internih resursa u korišćenju radne snage
25
2.3.Analiza neiskorišćenih internih resursa u korišćenju sirovina i materijala
26
3.Analiza finansijske situacije u funkciji realizacije poslovnih ciljeva
27
3.1.Pojam i faktori finansijske situacije 27
3.2.Geneza shvatanja finansijske situacije
28
3.3.Pokazatelji uspešnosti poslovanja prema terminologiji korišćenoj u međunarodnim računovodstvenim
standardima
30
4.Analiza nesposobnosti u funkciji otkrivanja uzroka nastajanja neiskorišćenih unutrašnjih rezervi
31
4.1.Odakle i zašto nesposobnost 32
4.1.1.Analiza načina napredovanja u hijerarhiji 32
4.1.2.Narušavanje hijerarhijskog reda (eksfolijacija hijerarhije) 33
4.1.3.Nagomilavanje osoblja u hijerarhiji
33
4.1.4.Transfer iz hijerarhije u hijerarhiju 34
4.1.5.Karakteristični pokazatelji poslednje funkcije hijerarhije
35
4.1.6.Regresija hijerarhije (nazadovanje)36
4.2.Primeri nesposobnosti u pojedinim širim ekonomskim celinama
37
Zaključak
38
Literatura
39
2
Rezime:
Čovek sa svim svojim sposobnostima, koje u određenom vremenu i uslovima dolaze do
izražaja u obliku rada, predstavlja prvi i osnovni faktor svake ekonomske delatnosti. U
preduzeću dolazi do neiskorišćenih osnovnih sredstava, radne snage, odnosno kadrova i
materijala. Da bi sprečili tu neiskorišćenost, preduzeća moraju pronaći način da se dođe do
potrune iskorišćenosti. Menadžer će uspešno poslovati ako prati analize. Za realizaciju strategije
razvoja preduzeća putem oslanjanja na sopstvene potencijale i snage neophodno je kontinuirano
istraživanje, praćenje i mobilisanje neiskorišćenih unutrašnjih rezervi u preduzeću. Svaka
informacija koja upućuje na izvore koji leže u raspoloživim, a neiskorišćenim resursima
preduzeća ima neprocenjivznačaj za menadžment preduzeća. Da bi se ubrzao proces tranzicije, a
time i privukao privatni kapital, nužno je prethodno izvršiti između ostalog i analizu
neiskorišćenih unutrašnjih rezervi upreduzeću. Mnogi inostrani vlasnici kapitala koji su bili
zainteresovani za njegovplasman u neka od preduzeća uslovljavali su njegovo investiranje
detaljnom analizomsvih raspoloživih potencijala preduzeća. Činjenica je da najveći broj
unutrašnjih rezervi u našoj privredi poreklo vodi od čitavog niza posledica I propusta izazvanih
vođenjem poslova od strane nesposobnih kadrova, tj. kadrova raspoređenih na poslove koji su
nadmašivali nivo njihovih realnih stručnih, kvalifikacionih I profesionalnih mogućnosti.
Ključne reči:
Analiza, preduzeće, finansijska situacija, resursi, proizvodnja, potrošači.
UVOD
Proizvodnja kao svesna delatnost stvaranja materijalnih dobara uslovljena je raspoloživošću
proizvodnih resursa. Generalno posmatrano, resursi su ograničeni i oskudni stoga je neophodno
racionalno upravljati njima kako bi se ostvario maksimalan učinak uz minimalne troškove, što je
opšteprihvaćena težnja svih proizvođača. Međutim, vrlo često se dešava da u nekom momentu
proizvodi ne nađu svoj put do krajnjih potrošača jer je smanjena tražnja za njima ili svojim
performansama ne zadovoljavaju želje, zahteve i potrebe potrošača, stoga proizvodno preduzeće
dolazi u fazu krize. Još od čuvenog naftnog šoka iz sedamdesetih godina prošlog veka izučavaju
se uzroci koji utiču na nastanak krize u preduzećima kao i to zašto su neka preduzeća u
mogućnosti da se oporave a neka zauvek završavaju svoju “tržišnu utakmicu”.
Preduzeće koje se nađe u krizi pokušaće na sve načine da nađe put da postepeno izađe iz krize, a
mobilisanje resursa jedan je od načina.
4
racionalnosti. Potreban radni kolektiv, iako predstavlja normalu i polaznu osnovu za analizu, nije
konstantna veličina. Promena obima poslovanja, kao i uslova poslovanja uzrokovaće i promenu
potrebnog radnog kolektiva. Svako preduzeće ima na neki način izraženu sopstvenu potrebu za
kadrovima, što ne znači da je ta potreba i normalna za analizu.
Radni kolektiv nije uslovljen samo sopstvenim potrebama, već i mogućnostima angažovanja
kadrova, i to: broj stanovnika u konkretnom području, odgovarajuće škole za osposobljavanje
potrebnih kadrova. Radni kolektiv je vrlo dinamičan, tako da iako formiran, u fazi je
permanentnog formiranja. Pojedine promene utiču na jačanje, dok druge deluju na slabljenje
radnog kolektiva.
Suština analize sastoji se u tome što je potrebno ispitati da li mere koje se trenutno
preduzimaju, kao i one koje se nameravaju preduzeti, znače jačanje radnog kolektiva, ili ne.
Ispitivanje radnog kolektiva kao celine predstavlja analizu obima kadrova, dok ispitivanje radnog
kolektiva sa aspekta sastavnih delova predstavlja analizu strukture kadrova. Analiza obima i
strukture kadrova može se vršiti za kraći i za duži vremenski period.
Pomenute analize u kraćem vremenskom periodu odnose se na ispitivanje u toku poslovanja i
ispitivanje po završetku poslovne godine, a oba pomenuta aspekta analize su medotološki i po
analitičkim postupcima vrlo slična. Analiza radnog kolektiva u kraćem vremenskom periodu vrši
se na taj način što se, najpre, ukupan broj zaposlenih uporedi sa potrebnim brojem kadrova, pri
čemu će se, po logici stvari, javiti znatne razlike u vidu viška ili manjka.
Tri su komponente analize radnog kolektiva u dužem vremenskom periodu, i to: analiza
tendencije dinamike kadrova u proteklom periodu, analiza radnog kolektiva za svaku godinu
posmatranog perioda i analiza razvoje kadrova.
1. Prvom komponentom pomenute analize ispituje se, da li dinamika inicira na trend jačanja ili
slabljenja radnog kolektiva, te mere koje preduzeće preduzima za formiranje radnog kolektiva.
2. Dopunu predhodnoj analizi čini analiza radnog kolektiva za svaku godinu posmatranog
perioda, u kojima se ispituju proračuni predhodnog broja kadrova, zatim, veličina i struktura
radnog kolektiva, potom, odnos prema potrebnom broju kadrova i, na kraju, promene do kojih je
dolazilo i mere koje je preduzeće u tom pravcu preduzimalo.
3. Treća komponenta analize bazira na perspektivnim potrebama za kadrovima, koje se zasnivaju
na budućem poslovnom zadatku u vidu poslovnog programa, sredstava, tehnologije, te
organizovanoj podeli rada, u vezi s planom za narednu poslovnu godinu, te u vezi s planom
razvoja i s razvojnim programom kao osnovnim faktorima utvrdjivanja potrebnog broja kadrova.
Do značajnih kadrovskih promena dolazi usled sve dinamičnijeg razvoja nauke i njene primene.
Sledeći indikatori su relevantni pri analizi obima kadrova, i to: dinamika ukupnih kadrova,
5
promene radnog kolektiva, odnos poslovnog rezultata i kadrova, odnos poslovnih sredstava i
kadrova, odnos osnovnih sredstava i kadrova, korišćenje fonda radnog vremena.
Radni kolektiv je izložen konstantnim promenama, koje nastaju, uglavnom, usled promena
obima poslovanja, kao i zbog promene uslova privređivanja. Pored dolaska novih radnika u
preduzeće, promene nastaju i kao rezultat odlazaka iz preduzeća. Pojedini odlasci su izraz nužde,
a neki su iznenadni. Fluktuacija je za radni kolektiv izuzetno negativna pojava, jer odlaskom iz
preduzeća radnik odnosi i svoje iskustvo, a svakog novog radnika koji dolazi valja upoznati sa
poslom i okruženjem. Iz navedenih razloga fluktuacija se nastoji što više smanjiti, a to se može
postići eliminisanjem razloga koji, uglavnom, rezultiraju odlascima radnika iz preduzeća.
Strukturu kadrova moguće je analizirati s gledišta više različitih kriterijuma, i to prema:
kvalifikacionom sastavu radne snage, načinu sudelovnja u poslovnom procesu, vrsti zanimanja,
godinama starosti, polnom sastavu preduzeća i ostalim kriterijumima.
Da bi menadžment preduzeća imao kompletnu sliku o kadrovskom stanju u preduzeću,
analizu kadrova je neophodno dopuniti sa još dve vrste analize (koje su sa analizom kadrova u
kauzalnom odnosu), i to sa: analizom neiskorišćenih unutrašnjih rezervi u korišćenju radne
snage, kao i analizom nesposobnosti, putem koje se otkrivaju uzroci nastanka unutrašnjih
rezervi. Tek na ovaj način, prikupljene informacije će predstavljati solidnu informacionu osnovu
menadžmentu preduzeća za preduzimanje odgovarajućih mera usmerenih ka poboljšanju
kadrovske situacije u preduzeću.
1.2.
ANALIZA OSNOVNIH SREDSTAVA
Da bi menadžment jednog preduzeca raspolagao bitnim informacijama koje bi ga podstakle na
adekvatne poteze u pogledu konsolidovanja preduzeća, potrebno je da se više pažnje posveti
analizi osnovnih sredstava.
Definicija i pojavni oblici osnovnih sredstava
Osnovna sredstva su ona sredstva koja u jednom reprodukcionom ciklusu ne prenesu
svoju vrednost na proizvod nove upotrebne vrednosti već to čine u nizu reprodukcionih ciklusa
zadrzavajući za sve to vreme svoju upotrebnu vrednost, postepeno smanjujući svoju prometnu
vrednost.
Sa stanovišta da li su osnovna sredstva uključena u proces proizvodnje ili će tek biti uključena
razlikujemo:
7
S’ obzirom na to da ulaganja u osnovna sredstva zahtevaju značajna finasijska sredstva,
pribavljanju osnovnih sredstava predhodi odluka organa upravljanja preduzeća. U odluku se
precizira koje stvari ili prava treba nabaviti ii z kojih izvora će biti izvršena finansiranje nabavke.
Kada se osnovna sredstva pribavljaju izgradnjom, tada se visina potrebnih novčanih
sredstava odrećuje na osnovu podataka sadržanih u investicionom programu i tehničkoj
dokumentaciji. U odluci mora biti navedena predračunska vrednost graćevinskih objekata,
oprema, visina troškova montaže, opreme i drugih izdataka koji se javljaju u vezi sa izgradnjom i
pustanjem u rad datog objekta, kao i izvori iz kojih su obezbeđena sredstva za finansiranje
izgradnje. Ulaganja u osnovna sredstva mogu se vršiti s’ciljem da se : izgradi novi kapaciteti,
proširi postojeći kapacitet, modernizuje ili izvrši zamena postojećeg kapaciteta.
Osnovna sredstva u pripremi se mogu javiti u obliku:
a) osnovna sredstva u pripremi na investicionom računu,
b) potraživanja za avans po osnovu investicija i
c) potraživanja po osnovu zajedničke izgradnje osnovnih sredstava.
Za osnovna sredstva u pripremi važi zajednička karakteristika da ona ne predstavljaju
predmet obračuna amortizacije sve dok se ne uključuje u process reprodukcije. Tom prilikom
ona praktično i gube svojstva osnovnih sredstava u pripremi i postaju osnovna sredstva u
funkciji.
Osnovna sredstva van funkcije
Obustavljene investicije i osnovna sredstava koja se ne mogu više koristiti zbog svoje
fizičke porabaćenosti ili je njihovo korišćenje postalo ekonomski necelishodno, zbog toga što su
moralna zastarela kao i sredstva koja su zbog izmene proizvodnog programa izgubila upotrebnu
vrednost za dato preduzeće čine kategoriju osnovnih sredstava van funkcije.
Otpisivanje osnovnih sredstava koja su van funkcije je u skladu sa zahtevom vlasnika u
čijoj svojini se nalaze sredstva za proizvodnju, da se očuva integritet osnovnih sredstava. U tom
smislu, osnovica za amortizaciju se ne može smanjivati, a amortizacija se obračunava na sva
osnovna sredstva, bez obzira na to da li se koriste ili ne.
Očuvanje celine osnovnih sredstava nalaže da se eventualni gubici nastali usled:
-
rashodovanja osnovna sredstva koja nisu u celini otpisana,
-
prodaje osnovnih sredstava po ceni koja je niža od knjigovostvene sadašnje vrednost i
-
štete koje osiguravajući zavod ne nadoknaćuje ili nadoknjaćuje samo delimično.
