1. Poreklo i osobine vibracija

Vibracije nastaju oscilatornim kretanjem tela u odnosu na oscilatorni polozaj.

Pomeraj

je odstupanje od ravnotaznog polozaja.

Amplituda vibracije

je max. pomeraj.

Brzina



, a

ubrzanje

tela je



Podela vibracija: 1

periodicne – u vremenu se ponavljaju vrednosti parametara;

neperiodicne – slucajne;

Period

je vreme potrebno za jednu punu oscilaciju (obrnuto srazmeran frekvenci).

Opseg

frekvencija

pripada infrazvuku. Osteomuskularni sistem je osetljiv do 30Hz, a nervni i vaskularni na 30-250Hz. Pri
prenosenju kroz organizam vibracije visoke frekvence se brzo asorbuju, a one sa nizom se sire preko kostiju
(osteoporoza to potencira putem rezonance);
Po nacinu delovanja na organizam:

Opste vibracije

– stajanje ili sedenje na vibrirajucoj podlozi ili potresi okolnog

vazduha.



Pravac delovanja vibracija moze biti:

- transverzalni (pravac grudi - ledja ili levo rame - desno rame);
- longitudinalni (pravac stopalo – glava);
2.

Lokalne vibracije

– motorne testere, busilice;

Merenje vibracija:

akcelerometri

(neki parametar vib. se izrazava preko el signala);

Mere zastite: -

tehnicke mere

- elasticni podmetaci, amortizeri, podmetaci...

organizacija posla

- ogranicenje dnevne expozicije na 30-50% radnog

vremena;
-

LZS

- antivibracione rukavice;

medicinske mere

– profesionalna selekcija, lekarski pregledi.

2. Profesionalne bolesti izazvane bioloskim agensima

Agensi bioloske prirode su mikroorganizmi, visecelijski organizmi ili njihovi fragmenti, koji mogu
izazvati profesionalna obolenja ili obolenja vezano za rad.

To su: - bakterije (koke, bacili, vibrio...; celijski zid odredjuje Ag svojstva;
- virusi (hepatitis, AIDS...);
- gljive;
- protozoe;
- helminti (pljosnati – metilji i pantljicare, valjkasti);

Izvori expzicije

Zanimanja koja zahtevaju kontakt sa vecim brojem stranaka;

Zdravstvo (laboretorije, rad sa krvlju i izlucevinama);

Rad sa zivotinjama;

Uslovi za stetno delovanje

– postojanje svih karika lanca infekcije:

patoloski agens – domacin – mogucnost da ga napuste – moguCnost prenosa –
ulazna vrata – osetljivost novog domacina – masovnost infekcije (broj
mikroorganizama koji je prodro u organizam domacina).

Prof. bolesti izazvane biololskim agensima su

- importovane tropske bolesti
- zoonoze
- infektivne bolesti: hepatitis, TBC, AIDS...

Uslovi za priznavanje profesionalne bolesti

dokazati da tokom rada osoba dolazi u kontakt sa uzrocnikom;

da je kontakt adekvatan;

da se registruje kl.sl. i dokaze vremenska i prostorna povezanost sa obolenjem

ORS

: U toku lecenja nisu sposobni za rad, a po zavrsetku lecenja, ocena zavisi od

posledica.

www.belimantil.info

Mere zastite

Identifikacija mikroorganizama (zasejavanje briseva);

Veterinarske mere (vakcinacija stoke, mehanizacija procesa prerade mesa);

LZS – maske, rukavice, dezinfekcija ruku, koristiti pribor za jednokratnu upotrebu ili sterilisati pribor
i prostorije (hemikalije, UV);

3. Ocenjivanje radne sposobnosti kod repiratornih oboljenja

Proceniti plucnu funkciju

- bar 2x u toku poslednje godine i pozeljno je rasplagati predhodnim

spirometrijskim testovima, u cilu uporedjivanja.

Poznavati zahteve i uslove na radu

u pogledu koncentracije respiratornih stetnosti, mikroklimatskih

parametara, intenziteta i trajanja fizickog rada, da li radnik koristi respirator ili gasnu masku. (brze se
umaraju, jer je 5-6 x veci otpor pri disanju);

ORS

davati posle lecenja i rehabilitacije.



HOBP: - Lako ostecenje – ogranicenje za vrloteske poslove;

- Srednje tesko ostecenje – ogranicenje za srednje teske i teske poslove;
- Tesko opterecenje – nesposobni za bilokakve napore;



Astma: - Promena radnog mesta, gde nema expozicije noxama koje izazivaju

bronhospazam;



Pneumokonioza: - Kontraindikovan rad u zoni expozicije SiO

, a preostala radna

sposobnost zavisi od stepena ostecena plucne funkcije;

4.

Zdravstvena zastita lica profesionalno izlozenih jonizujucem

zracenju

Monitoring jonizujuceg zracenja

Film dozimetri

– izasli iz upotrebe.

Termoluminiscentni dozimetri

– LIF u kristalnoj resetki zadrzava e

izbacene iz putanje pod dejstvom

radijacije. Zagrevanjem resetke oslobadja se energija u vidu svetlosti, koja se meri na citacu. Rezultati se
izrazavaju u jedinicama apsorbovane doze (Gy). Ovi dozimetri se koriste u licnoj dozimetriji i za
odredjivanje doze koju primaju pacijenti.

Mere zastite:

1. Skratiti vreme izlaganja;

Povecati udaljenost od izvora;

Zastitni ekran i LZS;

Odredjivanje max propustenih doza:

Profesionalno izlozeni

–godisnja E doza: -za celo telo do 50mSy

- za ocno socivo i hem. organe150mSy

-koza, sake, stopala 500mSy

Opsta populacija

– 10x manje doze.

Preventivno merenje radioakrivnosti izvora

– 1 godisnje kontrola zastite oko izvora.

LZS

: -Za fotonsko zracenje – olovne kecelje, naocare, rukavice.

-Za



zracenje – gumene rukavice, staklene naocare, paravani.

-Za



cestice – u slucaju otvorenih izvora – licna higijena da bi se sprecila

interna kontaminacija.
-

U zoni jonizujuceg zracenja ne rade mladji od 18 god., osobe sa hematoloskim oboljenjima, oboljenjima
sociva i malignitetima.

www.belimantil.info

3. Pneumokonioze pluca – definicija i klasifikacija

  Pneumokonioze su fibrozirajuca obolenja pluca , nastala udisanjem prasine, to je “akumulacija” prasine u
plucima i reakcija tkiva na njeno prisustvo.
Klasifikacija:
  I

prema vrsti uzrocnika:

Pneumokonioze izazvane neorganskom prasinom

– silikoza, azbestoza

Pneumokonioze izazvane organskom prasinom

– bisinoza, alergijski alveolitis, prof. astma...

prema patoanatomskim karakteristikama:

Kolagene

(nodularne, difuzne) – silikoza, azbestoza

Nekolagene (

gradja alveola je ocuvana) – baritoza, sideroza

Mesane

– npr. antrakoza.

III

Prema zasencenju

: poticu od silikoticnih cvorica

.Mala

(do 10 mm): -puriktiformna - do 1,5mm

-mikronodularna 1,5-3mm
-nodularna 3-10mm
2.

Velika:

-A kategorija 1-5 cm

-B kategorija 1 ili vise zasencenja, > od A, a ukupna povrsina < od velicine desog gornjeg
plucnog polja
-C kategorija povrsina < od desnog gornjeg plucnog polja
IV

Prema gustini zasencenja

-Kateg. 1 Retka mala zas. dobro se vidi plucni crtez.

-Kateg 2 Gusta zas. dobro se vidi plucni crtez.
- Kateg 3 Mnogobr. gusta mala zasenc, ne vidi se pl. crt

Simboli za pratece pojave i komplikacije: EM-emfizem; ES-ljuska od jajeta; TB-TBC; HI-hilusi; CV-
kaverna; CO- uvecanje srca; BU-bule; PT-pleuralne promene.

Atipicne silikoze:

1.Akutna silikoza (silikoproteinoza)-

posle kratke expozicije (do 3 god) visokim dozama, brz razvoj

fibroze i sklonost ka TBC-u.

2.Pozna silikoza -

oko 10 god po prestanku exp. kvarcu (donja polja postedjena).

3.Adenosilikoza –

silikoticne promene se ne vide u pl. poljima, vec u hilusima i paratrahealnim

limfaticima.

Silikotuberkuloza –

zbog afiniteta TBC bas prema silikoticnim plucima.

Profesionalno ostecenje sluha

Buka je svaki nezeljeni zvuk, koji remeti radnu aktivnost ili san (masine, industrijska buka...).

Patogeneza:

Acc akusticna trauma (blast sy

)

– mehanicko ostecenje bubne opne i senzornih elemenata unutar

uva;

Chr akusticna trauma



tonus sy => spazam terminalnih arterija kohlee u zoni visokih tonova

(4oooHz) – zamor, degeneracija i izumiranje celija Kortijevog organa;

Extraauditivni efekti

– nastaju sirenjem akusticnog nadrazaja iz akustickog centra na linbicki sistem i

druge strukture => stimulacija



Rc,



holesterola, TG, LDL-a, T

, kateholamina... => ateroskleroza,

hipertenzija, koronarna bolest , ostecenje periferne cirkulacije.
Dugotrajno dejstvo buke remeti bioelektricne petencijale mozga, a to remeti psihomotornu ravnotezu
i utice na psihu i stabilnost licnosti. Buka izaziva spazam arterija uterusa => slabija ishrana ploda.

Klasifikacija buke prema intenzitetu:
  I  grupa: 30-65 dB (kod jako osetljivih osoba => uznemirenost, glavobolja...);
II  grupa: 65-90 dB (neurovegetativne smetnje i trajno ostecenje sluha posle
visegodisnje expozicije);
  III  grupa: 90-110 dB (neurovegetativne smetnje i gubitak sluha za kratko vreme);
  IV grupa: 110-130 dB (ne moze s dugo izdrzati zbog neuricirkulatornih smetnji i
gubitka sluha);
Buka > 130dB je buka tipa praska i dovodi do momentalnog ostecenja sluha.

www.belimantil.info

Th:

U principu leka nema, ev. vitamini, periferni vazodilatatori.

ORS:

Obostrano simetricno ostecenje sluha > 30% po Fowler – Sabineu pri dugotrajnom izlaganju

povisenoj buci i uz iskljucenje drugih etioloskih faktora smatra se profesionalnim oboljenjem.

1. Aerozagadjenje III

Aerozagadjenje je promena fiz. i hem. sastava vazduha, zbog prisustva materija koje normalno ne ulaze u
sastav atmosfere.

Gasovi

–

gasovito stanje hem. mat. koja se pod obicnim uslovima

(25

C,750mmHg) ne moze prevesti u tecno ili cvrsto stanje.

Pare –

hem. mat. koje su pod norm uslovima u tecnom ili cvrstom stanju.

Aerosoli –

sa cvrstim cesticama:

prasina

(nastaje usitnjavanjem cestica) i

dim

(kondenzovanjem cestica)

sa tecnom fazom: magla (disperz. tecn. ili kondenzovanjem pare)

-Koncentr. mat. u vazduhu moze se izraziti preko: tezine(g/m

), zapremine(%).

Dejstva prasine: - iritirajuca (krec, NaOH...); toxicna (PbO, Mn...)
alergogena(brasno, krzno...); fibrozogene(kvarc, azbest...)
kancerogena(hrom, arsen, nikl...); infektivna(sadrzi mikroorganiz.)
Prasina moze biti : - organska (potice od biljaka i zivotinja)
- neorganska ( minerali, metali)

1.Vidljive (nerespirabilne) prasine ->10



m–brzo se tloze, stizu do nosnih supljina.

2.Respirabilne prasine – 0,25 – 5



Najvaznije osobine cestica prasine: velicina, oblik, rastvorljivost, hem aktivnost,konc.
Ocena zaprasenosti: Gravimetrijska metoda – masa prasine u zapremini vazduha.
Mere zastite od prasine: Tehnicke – mehanizacija, automatizacija, hermetizacija;
      Higijenske – usisavanje, pranje radnih prostorija.
  LZS – respiratori, kape, stitnici za oci, lice, rukavice.
  Medicinske  –  zabrana  rada,  u  podrucju  gde  ima  prasine,  osobama  sa  rep.  obolj  i
snzibilisanim na sastojke prasine, kontrol Rtg na 2 god.

2. Mere sprecavanja povredjivanja na radu

Zastita na radu obuhvata aktivnosti koje otklanjaju opasnost i nepovoljne posledice u tehnoloskom procesu,
tim strucnjaka koji brine o sprovodjenju aktivnosti.

Zadaci:

- Eliminacija rizika – ostvaruje se pri projektovanju proizvodnog procesa

- Izolacija rizika
- Izdvajanje radnika (odnosi se na LZS)

Zastita na radu

obuhvata sledece mere:

Tehnicke – izbor i zamena sirovina i materijala;

- odvajanje delova tehnickog procesa;

- mehanizacija, automatizacija i hermetizacija;

- ventilacija (lokalna odvodna i opsta vestacka);
- mehanicka zastita masina;

Organizacione - svetlosna i zvucna signalizacija procesa;

- optimalna osvetljenost;
- znaci bezbednosti;

  Higijenske – izbor lokacije preduzeca;
  -   higijena prostorija, LZS, ishrane;
  -   bezbedno uklanjanje otpadnih materija;

LZS -

treba da ispunjavaju svoju namenu, a da pritom ne ometaju radnika u izvrsavanju radnih operacija.

Poslodavac je duzan da ih izda radniku na koriscenje, a radnik ima obavezu da ih namenski koristi.

Medicinske mere –

prof. orijentacija i selekcija; predhodni, vanredni, sistemski i kontrolni pregledi; Med.

rehabilitacija ako nije moguca onda prekvalifikacija.

www.belimantil.info

Karakteristike zvuka i buke IV

-Zvuk

nastaje oscilacijom materije koja ima svojstvo elasticnosti.

-Buka

se karakterise kao neprijatna pojava koja utice na psihofiz. stanje coveka posle nekog vremena ili

prekoracenjem odredjene jacine:
1. kontinuirana buka (promenljiva ili nepromenljiva)
2. diskontinuirana
3. impulsna buka
Zvuk se od izvora krece u svim pravcima brzinom od 340m/s, kroz vazduh (u vodi 4x brze).
-Intenzitet zvuka (w/m

)

  -Zvuvucni pritisak (Pa)
  -Frekvencija broj oscilacija u 1 s (Hz).
Podela na osnovu pravilnosti promene zvucnog pritiska u nekoj tacki:

I periodicni zvuci

1.Prost ton (jedna sinusoida)
2.Slozen ton (vise prostih tonova razlicite fr)
3.Slozen muzicki ton (ako su frekvekvencije pratecih tonova celobrojni umnosci frekvencije osnovnog
tona)

II Neperiodicni zvuk

1.sum–  frekventni  spektar  je  kontinuiran,  obuhvata  sve  vrednosti  unutar  nekog  intervala,  za  razliku  od
periodicnog zvuka, gde je moguce izdvojiti karakteristike svake frekvencijske komponente.
2.Prasak – impulsna buka traje manje od 1s. Sa naglim porastom i padom amplitude.
Nivo  intenziteta  zvuka  (L)  –  je  odnos  posmatranog  i  referentnog  intenziteta,  za  koji  se  uzima  vrednost
praga sluha (0dB)=>L=130dB
Subjektivne velicine zvuka: osetljivost sluha je najveca za frekvence 3000Hz
1.Nivo cujnosti (fon)=> izmeren nivo zvucnog pritiska korigovan
  propustanjem signala kroz elektrcni filter.
  2.Cujnost (son) po dogovoru na 1000 dB odgovara nivo cujnosti od 1 fona.
Principi merenja buke – sonometri (bukometri) – mere nivo buke i zvuc. frekvence.
Mere zastite:
  1.Na izvoru buke – podmazivanje, montiranje prigusivaca.
  2.Zvucna izolacija
  3.Zakonske mere – selekcija uz audiogram.



Ultrazvuk ( 20 kHz – 1GHz)

-u dg se koristi UZ male snage putem refleksorne transmisione tehnike.
Doplerov  efekat  se  zasniva  na  promeni  frekvence  UZ  talasa,  kada  se  izvor  i  prijemnik  uzajamno
krecu.
-u th se koristi UZ vece jacine ( za zagrevanje tkiva, destrukciju kalkulusa)
-efikasno prodire kroz cvrstu i tecnu sredinu, dok ga vazduh brzo apsorbuje.
-moguca je pojava kavitacija u tkivu.
Mere  zastite:  -pri  drzanju  sonde  koristiti  gumene  rukavice  sa  pamucnom  postavom;          -rad  nije
dozvoljen osobama sa ostecenjima sluha i CNSa;
  -izlaganje trudnica UZ pregledima svesti na opravdane indikacije



Infrazvuk (<16Hz)

– u prirodi se javlja prilikom zemljotresa, udara talasa u obalu... Najvecu opasnost

predstavlja frekvenca od 8Hz, jer se poklapa sa



ritmom elektricne aktivnosti mozga.

Mere zastite: kacige; zastita od buke; primena izolacionih mterijala.

Profesionalna trovanja cijanidima

HCN je bezbojan gas ili jako isparljiva tecnost (miris na badem), sa bazama gradi cijanide.

Izvori expozicije:

1.U semenu voca u obliku amigdalina;
2. Pri gorenju plasticnih masa, u duvanskom dimu, vestacko djubrivo, PVC mase;

Toxikokinetika i toxikodinamika: