УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТЕ НА РАДУ
МОДУЛ: ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ЗАВРШНИ РАД
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Тема: Нови поступак формулације средстава за импрегнацију
дрвета
Ментор:
Студент:
Проф. Др Милутин Милосављевић
Бојан Тодоровић
Број индекса: 46/10/13
Косовска Митровица, мај, 2015.
4
дефинисањем молског односа компонената за формулисање средстава, конзистенцијом
средстава, гранулометријским саставом производа, паковањем комерцијалног производа,
енергетском ефикасношћу процеса формулације и третманом отпадних вода.
5
II Теоријски део
1. Зелена и црна импрегнација
Многи аутори сматрају да почетци заштите дрвета потичу из давне прошлости, и то
не као свестан резултат рада човека, већ као последица других активности, које су
истовремено имале и елементе заштите дрвета. Посматрајући општи развој заштите, може
се уочити да је усавршавање и увођење нових процеса примене разних средстава било
знатно спорије од усавршавања процеса производње и броја хемијских средстава. Тако,
није случајно што се и данас у основи користе исти или нешто модификовани поступци
као и раније. Све методе примене хемијских средстава могу се поделити у две основне
групе, и то као методе без притиска и методе са притиском. Вероватно најбоља метода
заштите дрвета без притиска јесте топло-хладни поступак. Ова метода подразумева
примену средства на више начина. Први начин је да се дрво у топлом раствору задржи до
његовог хлађења, а затим извесно време у охлађеном антисептику. Други начин је
задржавање дрвета у топлом антисептику, а затим одговарајуће време у хладном
антисептику. Задржавањем дрвета у топлом раствору антисептика, део воде излази из
дрвета у атмосферу, а на његово место долази антисептик. Преношењем дрвета у хладан
раствор, површина дрвета се сакупља и потискује антисептик у дубље слојеве, примајући
нову количину хладног раствора.
Прегледом расположиве литературе нађено је да су до сада формулисана средства
за импрегнацију дрвета углавном на бази неорганских соли које су у одређеном
тежинском односу, при чему је углавном као средство за регулацију pH вредности
употребљавана лимунска киселина а као инхибитор корозије уротропин и алкиламини.
Такође, постоје и описане дефинисане формулације препарата у одређеним границама
састава појединих компонената течне и прашкасте формулације. Састав формулисаних
препарата за импрегнацију дрвета који користи органске киселине као инхибиторе
корозије и регулаторе pH вредности није проучаван. Такође, за црну импрегнацију прагова
за пруге употребљава се креозотно уље одређеног квалитета.
7
воденог раствора соли у различитим временским интервалима од 20 минута до неколико
часова.
[5]
Импрегнација греда смреке помоћу креозотног уља се изводи на повишеној
температури од 180 до 220
0
C на повишеном притиску. Процес импрегнације се завршава
у року од 4,5 часова, а импрегнисани материјал је заштићен од процеса старења услед
фунгицидне активности средства за импрегнацију. Испитивани су губитци масе након
деветнајест недеља од термички третираног узорка, који су минимални уколико је
температура третмана 220
0
C.
[6]
Импрегнација се веома често врши у циљу заштите од паљења код запаљивих
материјала.
[7]
Тако се дрво, папир или текстил импрегнишу помоћу смеше одређеног
процентуалног састава, а која се састоји из: амонијум-фосфата, фосфорне киселине и
неорганских соли. У датом патенту се описује примена средства за импрегнацију
прилично толерантног састава: 0,5 до 90% моноамонијум-фосфат или диамонијум-
фосфат; 0,1 до 30% водени раствор металних соли који садрже фосфатни јон или
амонијум-фосфатни јон; 1 до 20% фосфорна киселина (85%); 1 до 15% дицијандиамид и
5% адитива. Средство се користи у облику воденог раствора при високом вакууму у
процесу импрегнације.
Математички модел процеса импрегнације дрвета је урађен на основу дубине
апсорпције течног средства за импрегнацију, која зависи од следећих фактора: притиска у
процесу импрегнисања, времена импрегнације, димензија дрвета , физичких и хемијских
особина дрвета, садржаја влаге, карактеристика употребљеног раствора за импрегнацију,
услова импрегнације и тако даље.
[8]
Научници у својим радовима представљају резултате који се односе на успешност
пенетрације воде и водених раствора соли у узорке различитих врста дрвета. Дефинишу
зависност пенетрације од температуре и притиска у одређеним временским интервалима,
што има значај код испитивања производности аутоклава за импрегнацију на
5
W. P. Trumble, B. Canada, US 4567115 (1986)
6
M. Sailer, A. O. Rapp, US 6217939 B1 (2001)
7
A. Valso, E. Kleven, US 6042639 (2000)
8
M. A. Bruch, V. P. Kozhin and V. K. Shichitnikov, Journal of Engineerng Physics and Thermophysics, Vol. 72, N
0
4, 1999
