Valentina Baić
KRIMINALISTIČKA
PSIHOLOGIJA
Skripta za studente strukovnih studija
Beograd, 2013
KRIMINALISTIČKO POLICIJSKA
AKADEMIJA
2
Uvod
Savremeni rad policije zahteva mnogo širu primenu određenih psiholoških znanja,
pored
onih znanja koje se tradicio
nalno proučavaju tokom
njihovog školovanja. Iz razloga što se ne
možemo zadovoljiti jednostavnim "operativnim" aspektima profesije, neophodno je koristiti
znanja stečena istraživanjem vlastite prakse, kao i prakse i iskustva drugih. Takođe zbog
činjenice da su postavljeni ozbiljni zahtevi za promenom dosadašnje metodologije rada, jedan
od osnovnih ciljeva je da se u okviru predmeta
„Kriminalis
tička psihologija“,
pored osnovnih
sadržaja
koji se tiču opšte psihologije,
prvenstveno prezentuju oni sadržaji, kojima se može
informisati i unaprediti policijska praksa.
Za studente strukovnih studija Krimin
alističko policijske akademije,
ovom prilikom je
posebno pripremljena skripta u nameri da se nastavne celine prezentuju na informativniji,
dostupniji i aplikativniji način. Jedan od osnovnih kriterija izbora novih nastavnih sadržaja,
upravo i jeste njihova primenjivost u praksi. Pojedinim sadržajima, koji po mišljenju autora
imaju poseban značaj u obrazovanju budućih policijskih službenika,
u ovoj skripti biće
posvećena posebna pažnja. Takođe je važno naglasiti da će
metode saslušanja i ocenjivanja
verodostojnosti izjave
biti samo delimično obrađene
iz razloga što studenti strukovnih studija u
letnjem semestru 3. godine studija, slušaju predmet pod nazovom
„Taktika izvođenja ličnih
dokaza“,
gde će ova oblast biti prezentovana u potpunosti.
Jedan od osnovnih ciljeva prezentovanja navedenih sadržaja bio je i da studenti steknu
elementarna znanja o ličnosti čoveka, odnosno kriminalca, njegovom ponašanju i psihičkom
funkcionisanju, kao i ponašanju u fazi obavljanja
kriminalističkog
intervjua, koji je uprkos
napretku kriminalističkih metod
a, ostao i dalje jedan od osnovnih metoda prikupljanja
informacija.
Unapred se zahvaljujem studentima na njihovoj saradnji i istovremeno izražavam veru i
nadu u njihovu kooperativnost, korektnost i
uspešnost, kao i da će usvojena znanja primenjivati
u budućoj praksi.
Doc. dr Valentina Baić
4
5.10.1 Stabilni faktori svedoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
5.10.2 Nestabilni faktori svedoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
5.10.3 Stil prezentiranja: konzistentnost i samopouzdanje . . . . . . . . . . . . . . .
68
5.10.4 Stabilne karakteristike mete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
69
5.10.5 Nestabilne karakteristike mete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
69
5.10.6 Uslovi okoline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
69
5.11.
Lažna svedočenja
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
70
5.11.1
Posledice lažnog svedočenja
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
73
5.12.1. Kognitivni intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
73
5.12.1 Revizije kognitivnog intervjua sa ciljem poboljšanja komunikacije
i tačnosti dosećanja
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
75
5.12.2 Kognitivni intervju i deca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
77
5.12.3 Efektivnost kognitivnog intervjua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
77
5.13. Intervjui sa decom i maloletnicima u kontaktu i/ili sukobu sa zakonom . . . . .
78
5.13.1 Tipovi intervjua sa decom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
79
5.13.1.1 Intervju za procenu -
dijagnostički intervju
. . . . . . . . . . . . .
79
5.13.1.2 Intervju za promenu i razrešenje problema –
psihoterapeutski intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
79
5.13.1.3 Motivacioni intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
80
5.13.1.4 Istražni intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
80
5.13.1.5 Intervju sa roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
81
5.13.1.6
Forenzički intervju . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . .
71
5.13.1.7 Intervju sa detetom u kriznim situacijama . . . . . . . . . . . .
81
5.13.2 Ispitivanje dece u svojstvu svedoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
82
5.13.3 Kako intervjuisati dete kao svedoka? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
83
5.13.4 Ispitivanje seksualno zlostavljane dece . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
83
5.13.5
Procena tačnosti iskaza male dece . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
84
Drugi deo
6.
F
orenzički značaj osnovnih psihičkih procesa
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
86
6.1 Intelektualni psihički procesi
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
86
6.1.1 Percepcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
87
6.1.2 Pažnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
89
6.1.3 Pamćenje
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
91
6.2. Motivacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
94
6.3. Emocije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
95
6.3.1 Sedam osnovnih ljudskih emocija i njihova manifestacija . . . . . . . . . .
96
6.4. Inteligencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
108
7.
Ličnost
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
109
7.1.
Pojam i struktura ličnosti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
109
7.2. Glavni odbrambeni mehanizmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
111
8.
Psihološke teorije kriminaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
113
9.
L
ičnost delinkventa i krimin
alno ponašanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
115
9.1. Psihološka osnova delinkventnog ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
116
5
9.2. Struktura ličnosti delinkventa . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
116
9.3. Motivi delinkventnog ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
118
9.4. Uzroci, uslovi i povodi delinkventnog ponašanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
119
Treći deo
10.
Psihički poremećaji
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
120
10.1 Anksiozni poremećaji
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
125
10.2 Shizofrenija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
126
11.
P
oremećaji ličnosti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
129
11.1
Antisocijalna ličnost
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
129
11.2 Granični poremećaj ličnosti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
130
11.3 Disocijativni po
remećaj ličnosti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
130
12.
M
entalna bolest i zločin
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
131
13.
Žrtve kriminaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
134
13
.1. Posttraumatski poremećaj ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
134
13
.2. PTP među učiniocima . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
135
13.3. Kognitivni i drugi faktori PTP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
135
13.4. Sitno delo i PTP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
136
13.5. Donošenje odluke od strane žrtve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
137
7
psihologija ličnosti
-
psiholozi koji ipituju ličnost, pručavaju misli, osećanja i ponašanja
koja definišu lični stil osobe u interakciji sa svetom. Dakle, zanimaju se za individualne
razlike, a psihičke procese pokušavaju sintetizirati u jedinstven prikaz ličnosti
osobe (Smith
et al., 2003).
kriminalna psihologija -
kriminalna psihologija je teorijska psihološka disciplina, koja se
odnosi na psihološke aspekte kriminalnog ponašanja i obuhvata pitanja koja se
tiču porekla
kriminaliteta (Howitt, 2009).
kriminalna psihopatologija
-
izučava
odnos duševnih stanja (
duševnih bolesti, duševnih
zaostalosti i
poremećaja
) i kriminalnih aktivnosti. Pristupi u ovoj nauci nastali su
pod uticajem medicinskih nauka – povezivanjem socijalno-patoloških pojava s mentalnim
poremećajima
ličnosti.
kriminalna psihopatologija
je disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druševnih stanja i
delikvencije. Proučavanje duševnih poremećaja i bolesti, kao uzročnosti kriminalne
delatnosti, dovelo je do psihopatoloških pristupa u tipologiji delikvenata i objašnjenju
etioloških osnova kriminaliteta. Uzroci kriminaliteta po ovom shvatanju su trajne ili
privremene duševne bolesti, duševni poremećaji ili zaostalost u duševnom razvoju.
Primenje
ne psihološke discipline čija znanja koristi kriminalistička psihologija:
klinička
psihologija
-
klinički
psiholozi
primenjuju
psiholo
š
ka
načela
u
dijagnostifikovanju i tretmanu emocionalnih i bihevioralnih problema, koji uključuju
duševne bolesti, zavisn
ost o drogama, kao i bračne i porodične konflikte (Smith et al.,
2003).
forenzička psihologija
-
grana primenjene psihologije koja se bavi prikupljanjem,
ispitivanjem i prezentacijom dokaza u sudske svrhe (Gudjonsson & Haward, 1998). Oblasti
forenzičke psi
hologije su: policijska psihologija, psihologija kriminala, viktimologija,
pravna psihologija i zatvorska psihologija (Bartol & Bartol, 2008).
istražna psihologija -
je aplikativna psihološka disciplina, koja se bavi psihološkim
aspektima istrage krivičnih dela (Umek, 2007). Istražna psihologija deluje na području
kriminalistike, a saznaja kriminalne psihologije prenosi u praksu, naročito
u deo koji se
odnosi na kriminalističku istragu.
U cilju što preciznijeg definisanja predmeta proučavanja kriminalističke psihologije, u
prehodnom delu smo pomenuli da je neophodno pored znanja navedenih teorijskih i
primenjenih psiholoških disciplina, takođe neophodno precizirati koje metode kriminalistička
psihologija koristi u praksi. Ovaj zahtev se nemeće pos
ebno zbog toga što postoje dodirne
tačke sa pojedinim metodama, koj se koriste u okviru foreničke psihologije i istražne
psihologije. Dakle, u okviru kriminalističke istrage zadatak pripadnika kriminalističke policije
je da primenom određenih psiholoških z
nanja i metoda, prikupe relevantne dokaze, kojima se
pre svega utvrđuje činjenično stanje vezano za određeno krivično delo i njegovog izvršioca.
Metode koje spadaju u područje kriminalističke psihologije u svojoj osnovi su pre svega
psihološke i primenjuju se u okviru kriminalistike istrage. Istovremeno to su i metode koje
spadaju u područje istražne i forenzičke psihologije. Delimo ih na
metode otkrivanja
,
metode
ocenjivanja
,
metode
ili
tehnike
saslušanja
i
metode detekcije laganja.
Na osnovu napred navedenog, smatramo da je realno utemeljen stav prema kome
možemo konstatovati da je
kriminalistička psihologija
primenjena psihološka disciplina
čija
se psihološka znanja i metode u okviru kriminalističke istrage primenjuju od strane pripadnika
krimi
nalističke policije, sa ciljem prikupljanja relevantnih dokaza, kojima se pre svega utvrđuje
činjenično stanje vezano za određeno krivično delo i njegovog izvršioca.
