INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO
Dr Jovan ĆIRIĆ
OBJEKTIVNA ODGOVORNOST U KRIVIČNOM PRAVU
Dr Jovan Ćirić
OBJEKTIVNA ODGOVORNOST U KRIVIČNOM PRAVU
Izdavač
INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO
Terazije 41, Beograd
Urednik
Dr Jovan Ćirić
Recenzent
Prof. dr Miroslav Đorđević
Prof. Dr Đorđe Đorđević
Tehnički urednik
Časlav Bjelica
Štampa
GORAGRAF, Beograd
Tiraž
300 primeraka
ISBN
Štampanje ove monografije finansijski je pomoglo
Ministarstvo nauke Republike Srbije
5
SADRŽAJ
UVODNA RAZMATRANJA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
I.
O OBJEKTIVNOJ ODGOVORNOSTI UOPŠTE
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
II ZBOG ČEGA JE OBJEKTIVNA ODGOVORNOST NEDOPUSTIVA
U KRIVIČNOM PRAVU
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
II.1 Moralni problemi u vezi sa krivičnim pravom i objektivnom odgovornošću . . . . . . . . 24
II.2. Objektivna odgovornost lako prelazi u odgovornost za drugoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
II.3. Objektivna odgovornost i proširenje uzročnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
II.4. Objektivna odgovornost i strah od odgovornosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
II.5. Objektivna odgovornost i sveopšta kriminalizacija društva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
II.6. Objektivna odgovornost i krivično pravo kao ultima ratio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
II.7. Objektivna odgovornost i kažnjavanje dela a ne učinioca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
II.8. Objektivna odgovornost, pretpostavka nevinosti i teret dokativanja . . . . . . . . . . . . . . . . 53
II.9. Objektivna odgovornost i prevencija kriminaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
III. INDIREKTNO UVOĐENJE OBJEKTIVNE
ODGOVORNOSTI U KRIVIČNO PRAVO
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
III.
1. Uračunljivost i objektivna odgovornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
III.
2 Pravna zabluda i objektivna odgovornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
III.
3. Nesvesni nehat i objektivna odgovornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
III.
4. Krivična dela propuštanja i objektivna odgovornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
III.
5. Odgovornost za težu posledicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
III.
6 Objektivni uslov inkriminacije i objektivna odgovornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
IV. DIREKTNO UVOĐENJE OBJEKTIVNE
ODGOVORNOSTI U KRIVIČNO PRAVO
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
IV.1. Krivična odgovornost urednika, izdavača, štampara i proizvođača . . . . . . . . . . . . . . . . 133
IV.2 Komandna odgovornost kao vid objektivna odgovornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
IV.3 Ostali slučajevi objektivne odgovornosti u krivičnom pravu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
ZAKLJUČAK
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
LITERATURA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
UVODNA RAZMATRANJA
Sam naslov ovog rada po mnogo čemu jeste i problematičan i paradoksa-
lan. Jer, objektivne odgovornosti u krivičnom pravu nema ili bar ne bi trebalo
da je bude. U tom smislu se može postaviti pitanje o čemu je ovde uopšte reč.
Ipak, neki elementi objektivne odgovornosti, ponekad se u jednom pojedinač-
nom krivičnom delu ili nekom opštem institutu krivičnog prava mogu poja-
viti u većoj ili manjoj meri u odnosu na neki drugi institut, a što praktično zna-
či da se faktički neki određeni elementi objektivne odgovornosti u krivičnom
pravu, ipak mogu pojavljivati.
U velikom, odnosno najvećem broju slučajeva je, već na prvi pogled sa-
svim jasno da se radi o potpuno subjektivnoj odgovornosti i da tu nema i ne
može biti reči ni o kakvoj objektivnoj odgovornosti. Ali, ponekad, u nekim
drugim situacijama, stvar ne mora biti baš toliko nedvosmislena. U nekim kri-
vičnim delima, ili kada su u pitanju neki instituti, subjektivni supstrat nečije
krivične odgovornosti, prisutniji je i jači nego u nekim drugim institutima i
obrnuto. Jednostavno rečeno, nije isti supstrat subjektivne (tj. objektivne) od-
govornosti kod na primer ubistva iz koristoljublja i ubistva iz nehata, odnosno,
kako se to danas naziva nehatnog lišenja života. Odnosno, kao što ćemo to još
posebno i znatno detaljnije govoriti, supstrati subjektivne (objektivne) odgo-
vornosti kod umišljaja i kod nehata, u principu nisu isti, razlikuju se tako i to-
liko da se ponekad može učiniti kako se nehat, iako bez svake sumnje vid su-
bjektivne odgovornosti, po mnogo čemu približava onome što možemo oka-
rakterisati kao puki slučaj, ili objektivna odgovornost.
Ponekad je reč, o možda nedovoljno preciznim zakonskim rešenjima, a či-
ni se najčešće i najviše o praksi (sudskoj), rekli bismo, olakog pojednostavlji-
vanja u kojoj se može dogoditi da se i sam nesrećni slučaj podvede pod pojam
nehata, tj. da se i ono što je po svemu objektivna odgovornost, tretira kao ne-
ki vid subjektivne odgovornosti, kao neki vid nehata, zablude, nedovoljne pa-
žnje, nedovoljne kontrole, propuštanja, ili nečeg sličnog. Drugim rečima,
objektivne odgovornosti u krivičnom pravu nema, ali u pojedinim situaci-
7
Naročito je opasno kada u „sasvim belom“, počinjemo da sagledavamo i
da vidimo i izvesne „trunke“ sivog,
1
odnosno kada u jednom „čistom“ sluča-
ju, počinjemo da uočavamo i „trunke“ nekakve subjektivne odgovornosti.
Praktično, mi o tome ovde i želimo da govorimo, o tim slučajevima kada be-
lo prelazi u „blago sivo“. O onim slučajevima kada postoji opasnost da po-
smatrač nedovoljno dobro uočava razliku između te dve granične boje, odno-
sno te dve granične situacije, u kojima objektivna odgovornost, tj. nešto što
bismo mogli nazvati „puki slučaj“ prelazi na onu drugu stranu gde počinje
subjektivna odgovornost.
U pitanju je čitav niz kriminalno-političkih rezona koji u pojedinim situ-
acijama mogu dolaziti do izražaja, od želje da se obezbedi veća pažljivost i
obazrivost ljudi u rukovanju novim, rizičnim, opasnim, tehnologijama, pa do
želje da se neki posebno opasni oblici savremenog kriminaliteta preduprede i
sankcionišu. Tada, u takvim situacijama, upravo na primer taj rizik od opa-
snih tehnologija, može učiniti to da se jedan čist, puki slučaj, na neki način
„prevede“ sa jedne na drugu stranu, od potpuno belog ka „blago sivom“, pa
se onda može događati da sve ono što bi zasluživalo da bude proglašeno za
slučaj, iz kriminalno-političkih razloga, biva proglašeno za nešto u čemu ipak
ima izvesnih elemenata krivice – subjektivne odgovornosti. A ponekad se mo-
že raditi i o nedovoljnoj analitičnosti i visprenosti onoga koji primenjuje prav-
ne norme.
U pitanju je nekoliko situacija u kojima ta opasnost može posebno dola-
ziti do izražaja, odnosno kada se može događati da se i u „čistom slučaju“,
makar i sasvim nenamerno vide i pronađu izvesni elementi (nečije) krivice.
Pre svega reč je o nesvesnom nehatu, ali i o odgovornosti za težu posledicu,
kao i o pravnoj zabludi, objektivnom uslovu inkriminacije, krivičnim delima
propuštanja, komandnoj odgovornosti, itd.
O tim situacijama mi ovde prvenstveno želimo da govorimo, o tim insti-
tutima opšteg dela krivičnog prava, gde, po našem mišljenju uvek može po-
stojati opasnost, da se iz različitih (kriminalno-političkih) razloga, na indirek-
tan, ili direktan način, u manjoj ili većoj meri, uvedu principi objektivne od-
govornosti u krivično pravo, odnosno nekakav „čist-puki“ slučaj nekome pri-
piše u krivicu, u njegovu subjektivnu odgovornost.
UVODNA RAZMATRANJA
9
1
Posmatraču se može ponekad dogoditi, da što više gleda, sve manje vidi – uočava,
odnosno da mu se pričinjava da vidi i ono što realno ne postoji, te na taj način „belo“ po-
činje da prelazi u neke tamnije „valere“ sa elementima sivo-crnog, odnosno elementima
subjektivne odgovornosti.
