INDUSTRIJSKI
MENADŽMENT
Prof. Dr Slobodan Pokrajac
Katedra za Industrijsko inženjerstvo
Mašinski Fakultet u Beogradu
Januar, 2010
2
NAPOMENA ČITAOCIMA
Ova publikacija nastala je kao svojevrsna kompilacija višegodišnjih beležaka za
predavanja koja je autor držao na predmetu Industrijski menadžment, kao i
nekih skraćenih delova već objavljenih autorovih članaka, monografija i drugih
tekstova iz različitih oblasti menadžmenta. Takođe, autor je ovom prilikom
ekstenzivno koristio razne delove, ilustra
cije i ekscerpte iz vodećih domaćih i
inostranih udžbenika iz menadžmenta, za koje je smatrao da najbolje
odgovaraju njegovoj koncepciji, strukturi i sadržaju nastavnog i naučnog
predmeta Menadžment.
Polazeći od činjenice da je ovaj materijal primarno nam
enjen studentima
master studija na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Smer za
industrijsko inženjerstvo, predmet Industrijski menadžment, u njemu je
odabrana takva struktura sadržaja koja - pored opšte strukture menadžmenta
kao sistema i procesa
koji sadrži: planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolu
-
posebno naglašava još i sledeće elemente: analizu okruženja i njegovih
promena, preduzetnički ambijent, inovativnost, rizike, tehnološke promene i
ekološke izazove industrijskog menadžmenta.
Ipa
k, autor je svestan da su mnoga važna pitanja i problemi, iz inače preširoke
oblasti memadžmenta, izostala, što zbog konceptualnih razloga, što zbog
ograničenog prostora. Ovaj nedostatak će, nesumnjivo, u sledećoj redakciji
rukopisa biti otklonjen. U tom s
mislu autor očekuje dragocene sugestije i
predloge svojih studenata, prvih (nadam se ne i jedinih) čitalaca ovog rukopisa,
čime će značajno pomoći da sledeća iteracija bude bitno bolja.
Kao posebno važan aspekt ovog materijala želim istaći otvoreno zalaga
nje za
afirmaciju materijalne proizvodnje i tzv. realnog sektora privrede u celini, što
objašnjava nešto šire bavljenje pitanjima inovativnosti, preduzetništva i drugih
pitanja tzv. operativnog menadžmenta. Uveren sam da svaki budući inženjer
mora biti svestan primarnosti ovih vidova poslovne prakse, što do sada,
nažalost, u našoj zemlji nije dovoljno ostvareno. Naprotiv, dominacija i
fascinacija monetarnim i simboličkim fenomenima sveta biznisa i dalje
neodoljivo privlači nove preduzetnike i menadžere. Inž
enjeri mogu (i moraju)
pomoći da se to prevaziđe.
Beograd, 10. januara 2010. Autor
4
MENADŽMENT I MENADŽERI
Menadžment
Menadžment je veoma
kompleksan pojam u čijem definisanju se javljaju
problemi kako oni semantičke, tako i oni sadržajne prirode.
Sa sematičkog aspekta problem se najpre javlja u tome što se
sama reč
menadžment
preklapa s drugim rečima kao što su
supervision,
leadership, organisation, administration, control i direction
. Tako se u
stručnoj literaturi pojmovi
management, organizatiom i administration
veoma često poistovećuju. Stoga je neophodno da se između ovih
pojmova izvrše odgovarajuća razgraničenja kako
bi se osigurala ispravna
komunikacija.
Menadžment je vrlo složen pojam
zbog čega se može
posmatrati i
definisati s razli
č
itih aspekata, kao što su poslovni proces, nosioci
određenih funkcija u preduzeć
u,
veština, naučna i nastavna disciplina,
profesija ili funkcija u preduze
ću. Najveći broj autora prihvatio je
“procesni” pristup definiranja menadžmenta iz kojeg proizlazi sl
edeća
definicija:
“Menadžment je proces oblikovanja i održavanja okruženja
u kojem pojedinci, radeći zajedno u grupama, efikasno
ostvaruju odabrane ciljeve” (Weihrich i Koontz)
Ukoliko se naglasak stavi na veštinu, menadžment je moguće
definisati kao veštinu postizanja određenog učinka stvorenog putem
drugih osoba (Hellriegel i Slocum). Po tom pristupu menadžment je skup
lica koja povezuju ljudske i materijalne resurse, te usmeravaju operacije
kako bi preduzeće ostvarilo svoje ciljeve.
Kada se govori o razgraničenju između pojma menadžment i
pojma organizacija, tada treba najpre poći od činjenice da ni sam pojam
organizacije nije jednozna
čan. Tako Hoffman (1980), razlikuje četriri
osnovne kategorije pojma organizacije univerzalni, institucionalni,
strukturni i funkcijski pojam organizacije.
U kontekstu univerzalnog pojma organizacije pod organizacijom
se podrazumeva jedinstvo sređenih međ
usobno povezanih delova, što
asocira na definiciju pojma sistema. Među tim delovima (podsistemima)
nalazi se i menadžment kao deo (podsistem) organizacije. Na sličan način
se može tretitari i institucionalni pojam organizacije u kojem se
organizacija manifestuje kao socijalni entitet, odnosno ciljno usmeren
5
socijalni sistem (teleološki sistem). U tom smislu menadžment se,
takođe, javlja kao segment organizacije, što znači da se i ovde pojam
menadžmenta javlja kao uži od pojma organizacije.
Strukturni pojam organizacije
podrazumeva pod organizacijom
strukturu socijalnog sistema, a to znači da svaki socijalni sistem, a u
ovom slučaju preduzeće, ima svoju organizaciju. U tom kontekstu se
onda govori o organizaciji preduzeća, a menadžment se javlja kao
"kostur
organizacije" pa odatle često poistovećivanje organizacijske
strukture i strukture menadžmenta. Stoga se, ovde, menadžment javlja
kao relativno autonoman segment preduzeća koji omogućava i osigurava
efikasno funkcionisanje njegove organizacije.
Funkcijski pojam organizacije
ukazuje da je organizacija
delatnost oblikovanja, pa se u tom smislu govori o organizovanju,
dizajniranju ili projektovanju organizacije. U tom se kontekstu
organizacija (organizovanje) javlja kao jedna od funkcija menadžmenta.
Naime, p
ored ostalog jedan od ključnih zadataka menadžmenta je
uspostavljanje adekvatne organizacije kako bi se izvršile određene
aktivnosti od kojih zavisi ostvarenje ciljeva.
Isprepletenost menadžmenta i organizacije ukazuje na činjenicu
da menadžment ne može po
stojati izvan organizacije shvaćene u bilo
kom smislu. Stoga je i razumljiva nerazdvojna geneza između teorije
organizacije i teorije menadžmenta. Teorija organizacije nastaje, u stvari,
najstajanjem teorije menadžmenta kada je 1903. godine F. W. Taylor
objavio svoje delo
Shop Management
, čime je rođen
Scientific
Management.
U pogledu razgraničenja pojma
management
i pojma
administration treba imati u vidu da se pojam administration u odnosu na
pojam management upotrebljava u dva značenja.
U prvom značenju
pojam administration se upotrebljava kao
sinonim za pojam management. To potiče još od H. Fayola koji je za
označavanje managementa upotrebio francusku reč
aministration
, a što
se najbolje vidi iz sadržaja (funkcija) tog pojma, kako ga je on definisao.
U savremenoj teoriji i praksi administration kao sinonim managementa
upotrebljava se za neprofitne organizacije, posebno javne i državne
službe.
U drugom značenju ističe se sadržajna i funkcijska razlika između
pojma management i pojma administration, a ona se manifestuje u
sledećem:
1.
pojam administration je uži od pojma management, te je
sadržan u ovom potonjem, odnosno administration je deo
managementa,
7
4.
ograničeni resursi,
5.
promenljiva okolina.
Međusobna povezanost i odnos ovih karakteristika definicije
menadžmenta data je na donjoj slici.
promenljiva
okolina
RAD S
I POMOĆU
DRUGIH
promenljiva
okolina
OSTVARIVANJE
CILJEVA
PREDUZEĆA
RAVNOTEŽA
NAJVIŠE IZ
EFEKTIVNOSTI
OGRANIČENIH
I EFIKASNOSTI
RESURSA
Slika 1:
Ključni aspekti menadž
ment procesa (Kreitner)
Gornje karakterist
ike definicije menadžmenta, odnosno ključni
aspekt menadžment procesa, kako ih naziva Kreitner, zahtevaju
odgovarajuća razjašnjenja, kako bi se lakše shvatio sam pojam
menadžmenta.
Rad s drugima i pomoću drugih.
Ostvarivanje ciljeva
preduzeća, izvršavanjem određenih zadataka zahteva kolektivnu akciju
koja je nezamisliva bez menadžmenta. Pri tome, operativne zadatke ne
izvršava neposredno menadžment, već i to on čini s drugima i pomoću
drugih koji su nosioci pojedinačnih zadataka. Budući da je menadžment
odg
ovoran za ostvarenje ciljeva, on osigurava "logističku potporu"
obavljajući svoje specifične funkcije. Time se stvaraju uslovi za
efektivnu i efikasnu upotrebu drugih u ostvarivanju ciljeva preduzeća.
Ostvarenje ciljeva preduzeća.
Preduzeće egzistira da bi
ostvarilo
određene ciljeve koji uvek zahtevaju zajedničku ili kolektivnu akciju. A
upravo takva akcija, kako je napred navedeno, pretpostavlja
menadžment. Prema tome, ciljevi determinišu kako svrhu menadžmenta,
tako i njegov smer. Bez determinisanih ciljeva menadžment bi bio
