KRIVI
Č
NO PRAVO
- op
š
ti deo -
ISPITNA PITANJA I ODGOVORI
Prof. dr Milo
š
Markovi
ć
2
1. POJAM I PREDMET KRIVI
Č
NOG PRAVA
Krivi
č
no pravo predstavlja posebnu grana prava u sistemu pozitivnog prava svake
dr
ž
ave.
Krivi
č
no pravo je posebna oblast sa odre
đ
enim karakteristikama koje ga
č
ine
razli
č
itim od drugih grana prava.
Krivi
č
no pravo je sistem pravnih propisa kojima se, radi za
š
tite odre
đ
enih dru
š
tvenih
odnosa, predvi
đ
aju krivi
č
na dela i krivi
č
ne sankcije za u
č
inioce tih dela.
Ovakav pojam Krivi
č
nog prava zasniva se na posmatranju krivi
č
nog prava ao pojave
isklju
č
ivo pravne prirode. Ovo je formalna priroda Krivi
č
nog prava.
Iz njega se mo
ž
e zaklju
č
iti samo
š
ta je Krivi
č
no pravo i koje su njegove
karakteristike, ali ne i do
ć
i do saznanja
č
emu krivi
č
no pravo treba da slu
ž
i i zbog
č
ega ono uop
š
te postoji.
Dru
š
tvena strana Krivi
č
nog prava – Potreba postojanja krivi
č
nog prava opravdava se
potrebnom za
š
tite odre
đ
enih dru
š
tvenih odnosa.
Krivi
č
no pravo u materijalnom smislu ozna
č
ava sistem pravnih propisa kojima se
za
š
ti
ć
uju odre
đ
eni dru
š
tveni odnosi.
Osnovni cilj i svrha postojanja krivi
č
nog prava kao grane pozitivnog prava jeste
obavljanje za
š
tite funkcije.
Ta za
š
titna funkcija se ostvaruje propisivanjem odre
đ
enih pona
š
anja kao krivi
č
nih
dela i propisivanjem sankcija za ta dela, kao i uslova za njihovu primenu prema
u
č
iniocima krivi
č
nih dela.
Cilj krivi
č
nog prava jeste suzbijanje kriminaliteta, odnosno pru
ž
anje za
š
tite
najzna
č
ajnijim dobrima i vrednostima od pona
š
anja koja ih povre
đ
uju ili ugro
ž
avaju.
Krivi
č
no pravo je neophodno za obezbe
đ
ivanje osnovnih uslova za uspe
š
an
zajedni
č
ki
ž
ivot ljudi
č
ime se opravdava i njegovo postojanje.
Zakon u kome su sadr
ž
ane i sistematizovane krivi
č
nopravne norme naziva se
Krivi
č
ni zakonik Republike Srbije.
Krivi
č
no pravo je zakonsko pravo, jer je zasnovano isklju
č
ivo na zakonu.
Jedini pravni akt kojim se mo
ž
e propisati krivi
č
nopravna norma jeste – zakon.
U ve
ć
ini zemalja za ovu granu prava koristi se naziv “kazneno pravo”. Ovaj naziv se
koristio i u na
š
oj starijoj literaturi. Od kraja 19. Veka kod nas se koristi naziv “krivi
č
no
pravo”. Ovaj termin je znatno prihvatljiviji, ne samo zato
š
to kazna sve vi
š
e nije
jedina krivi
č
na sankcija, ve
ć
i zato
š
to se on vezuje za glavni pojam na kome se i
zasniva krivi
č
no pravo, a to je KRIVICA.
Kod nas kazneno pravo ima jedan
š
iri smisao, pa bi zbog toga bilo neprihvatljivo
koristiti ga umesto termina krivi
č
no pravo.
Generalna prevencija (uticaj na potecijalne u
č
inioce) i specijalna prevencija (uticaj na
u
č
inioca koji je ve
ć
u
č
inio krivi
č
no delo).
4
2. NEPOSREDNE I POSREDNE
Ustavne odredbe koje krivi
č
nopravne principe podi
ž
u na rang ustavnih principa
(na
č
elo zakonitosti) predstavljaju neposredni izvor prava)
KRIVI
Č
NI ZAKONIK je jedini GLAVNI I NEPOSREDNI IZVOR na
š
eg Krivi
č
nog
prava. To je dosledno sprovo
đ
enje na
č
ela zakonitosti. Zakonske izovre KP
predstavljaju i krivi
č
nopravne norme iz sporednog krivi
č
nog zakonodavstva.
Č
lan 34 Ustava RS
“Niko se ne mo
ž
e oglasiti krivim za delo koje, pre nego
š
to je u
č
injeno
zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvi
đ
eno kao
ka
ž
njivo, niti mu se izre
ć
i kazna koja za to delo nije bila predvi
đ
ena.
Kazne se odre
đ
uju prema propisu koji je va
ž
io u vreme kada je delo u
č
injeno,
izuzev kad je kasniji propis bio bla
ž
i po u
č
inioca.
Krivi
č
na dela i krivi
č
ne sankcije odre
đ
uju se zakonom.”
NA
Č
ELO ZAKONITOSTI
Nema krivi
č
nog dela niti kazne bez zakona!
NULLUM CRIMEN, NULLA POENA SINE LEGE
Č
lan 1 KZ RS
“Nikome ne mo
ž
e biti izre
č
ena kazna ili druga krivi
č
na sankcija za delo koje
pre nego
š
to je u
č
injeno zakonom nije bilo odre
đ
eno kao krivi
č
no delo, niti mu se
mo
ž
e izre
ć
i kazna ili druga krivi
č
na sankcija koja zakonom nije bila propisana pre
nego
š
to je krivi
č
no delo bilo u
č
injeno”.
3. POJAM I VRSTE TUMA
Č
ENJA U KRIVI
Č
NOM PRAVU
Tuma
č
enje (lat. Interpretacija, gr. Egzegeza) je iznala
ž
enje pravog smisla pravne
norme u ovom slu
č
aju krivi
č
nopravne norme.
Da bi se apstraktna krivi
č
nopravna norma, do koje se do
š
lo uop
š
tavanjem i
generalizacijom, mogla primeniti na konkretan slu
č
aj, mora joj prethoditi misaono
logi
č
ka operacija – tuma
č
enje zakona.
Prema tome, tuma
č
enje predstavlja odre
đ
ivanje preciznog, ta
č
nog i pravog smisla
krivi
č
nopravne odredbe na konkretan slu
č
aj.
Tuma
č
enje krivi
č
nih zakona mo
ž
e da bude veoma razli
č
ito, zavisno od kriterijuma po
kome se vr
š
i. U tom smislu mo
ž
e se podeliti na slede
ć
e vrste:
1. tuma
č
enje KZ prema izvoru (subjektu) tuma
č
enja
2. tuma
č
enje KZ prema na
č
inu (metodu) tuma
č
enja
3. tuma
č
enje KZ prema obimu tuma
č
enja
4. TUMA
Č
ENJE KZ PREMA IZVORU TUMA
Č
ENJA
Podela tuma
č
enja KZ prema izvoru zasniva se na SUBJEKTU koji vr
š
i tuma
č
enje.
Razlikuju se tri vrste:
- autenti
č
no
- sudsko
- nau
č
no ili doktirinirano tuma
č
enje.
AUTENTI
Č
NO tuma
č
enje, s obzirom na organe koji ga daju predstavlja najva
ž
niju
vrstu tuma
č
enja. Autenti
č
no tuma
č
enje daje organ koji je i doneo KZ koji se tuma
č
i.
U RS autenti
č
no tuma
č
enje daje Narodna Skup
š
tina Srbije. Ova vrsta tuma
č
enja je
karakteristi
č
na po svojoj obaveznosti, ona obavezuje one koji tuma
č
e i primenjuju
5
pravo. To je jedino tuma
č
enje koje je obavezno za sve (pojedince i organe). S
obzirom na na
č
in na koje se daje, to mo
ž
e biti u okviru zakonskog akta koji se tuma
č
i
(obi
č
no se ta odredba naziva “zna
č
enje izraza u ovom zakoniku” ili st. –
Č
lan 112
KZ), kao njegov sastavni deo.
SUDSKO TUMA
Č
ENJE – daju sudovi, re
š
avaju
ć
i konkretne slu
č
ajeve u vidu
obrazlo
ž
enja svojih odluka. Ono ima zna
č
aj samo za konkretni slu
č
aj i ne obavezuje
drugi sud u re
š
avanju sli
č
nog slu
č
aja, pa ni odre
đ
eno tuma
č
enje vi
š
eg suda.
Tuma
č
enja vi
š
ih sudova ipak imaju velik zna
č
aj i ni
ž
i se sudovi u znatnoj meri
pridr
ž
avaju. Ova tuma
č
enja vi
š
ih sudova se daju u vidu STAVOVA I PRAVNIH
MI
Š
LJENJA, koja se zauzimaju na op
š
tim sednicama tih sudova. Ovi stavovi i
mi
š
ljenja uti
č
u na tuma
č
enje konkretnih budu
ć
ih slu
č
ajeva snagom argumenata i
svoje ubedljivosti. Na taj na
č
in doprinose ujedna
č
avanju sudske prakse.
NAU
Č
NO (DOKTRINIRANO) TUMA
Č
ENJE – daje krivi
č
nopravna teorija – nauka
krivi
č
nog prava. Ovo tuma
č
enje nastaje kao posledica nau
č
nih dela teoreti
č
ara
krivi
č
nog prava. Ono se naj
č
e
šć
e objavljuje u knjigama,
č
lancima, komentarima,
referatima, diskusijama i na druge na
č
ine. Ono nije obavezuju
ć
e, ali ima veliki uticaj,
jer su predstavnici nauke krivi
č
nog prava, u znatnoj meri, pozvani da daju tuma
č
enja
posebno u spornim i slo
ž
enim pitanjima.
5. TUMA
Č
ENJE KZ PREMA NA
Č
INU TUMA
Č
ENJA
Prema na
č
inu (metodi) na koji se tuma
č
e KZ, mogu se razlikovati slede
ć
i oblici:
- jezi
č
ko ili gramati
č
ko
- logi
č
ko
- ciljno ili teleolo
š
ko
- istorijsko
- sistematsko i
- uporedno ili komparativno.
JEZI
Č
KO
je najjednostavniji metod tuma
č
enja od koga se uvek polazi. Sastoji se u
tuma
č
enju bukvalnog sadr
ž
aja zakona od strane sudije koji do re
š
enja dolazi putem
utvr
đ
ivanja jezi
č
kog zna
č
enja teksta i utvr
đ
ivanja smisla normi. Na
ž
alost zbog
č
estih, ponekad i nepotrebnih, pa i nedovoljno stru
č
nih i pravno tehni
č
ki obra
đ
enih
zakonskih tekstova,
č
ak i u krivi
č
noj materiji koja te u
č
estale promene ne trpi i koja
iziskuje veliku preciznost i doslednost u izra
ž
avanju, sudija je u dana
š
njim uslovima
li
š
en ovog jednostavnog i brzog tuma
č
enja pri iznala
ž
enju smisla zakona, tako da se
mora koristiti i drugim vrstama tuma
č
enja.
LOGI
Č
KO
tuma
č
enje koristi pravila logike. Postoji vi
š
e na
č
ina logi
č
kog tuma
č
enja.
Za Krivi
č
no pravo je nazna
č
ajnije tuma
č
enjem putem ARGUMENTUM A
CONTRARIO – zaklju
č
ak suprotnosti tj. pravilo da se ne
š
to odnosi samo na
odre
đ
enu situaciju, a ne i na ono
š
to je suprotno tome. Na primer: ako je propisano
obavezno skretanje u desno, zaklju
č
ak je da je zabranjeno skretanje u levo iako
takvog znaka nema. Zatim, tu je pravilo zaklju
č
ivanja od ve
ć
eg ka manjem –
ARGUMENTUM A MAIORI AD MINUS – odnosno tu va
ž
i pravilo da ono
š
to se
odnosi na vi
š
e, va
ž
i i za manje. Na pr. ako je sudu propisano da mo
ž
e ukinuti za
š
titi
nadzor u celini onda mo
ž
e i manje, tj. ukinuti samo pojedine obaveze koje
č
ine
za
š
titni nadzor, ili ako je sud ovla
šć
en da u
č
inioca oslobodi od kazne, ovla
šć
en je da
mu kaznu i ubla
ž
i... Suprotno ovom pravilu je pravilo zaklju
č
ivanja od manjeg ka
ve
ć
em – ARGUMENTUM A MINORI AD MINUS – odnosno pravilo da ako se ne
š
to
odnosi na lak
š
i slu
č
aj, tim pre va
ž
i i za te
ž
i slu
č
aj. Na primer: ako je zabranjeno
slu
ž
enje alkohola mla
đ
im maloletnicima, tj. licima od 14-16 godina, ili ako je
7
Stvaranje prava putem analogije je vezano za pritanje pravnih praznina.
U krivi
č
nom pravu je zabranjeno stvaranje prava putem zakonske analogije.
U krivi
č
nom pravu va
ž
i strogo NA
Č
ELO ZAKONITOSTI.
Tuma
č
enjem putem analogije predstavlja jednu vrstu logi
č
kog tuma
č
enja. Ovde se
radi o zaklju
č
ivanju koje polazi od sli
č
nog ka sli
č
nom.
Postoje slu
č
ajevi kada zakon izri
č
ito upu
ć
uje na ovaj na
č
in tuma
č
enja. Na primer
zakon propisuje da se radnja kod krivi
č
nog dela sabota
ž
e preduzima na prikriven,
podmukao ili drugi sli
č
an na
č
in.
7. VREMENSKO VA
Ž
ENJE KRIVI
Č
NIH ZAKONA
Postoje dve vrste va
ž
enja krivi
č
nog zakonodavstva R Srbije:
1. VREMENSKO
2. PROSTORNO
KZ kao i drugi zakoni, stupa na snagu onog dana kada je to u samom zakonu
propisano, a to je naj
č
e
šć
e osmog dana po njegovom objavljivanju (vacatio legis).
Ovaj period mo
ž
e biti i
č
esto i jeste znatno du
ž
i kada je u pitanju Krivi
č
ni zakon.
Razlog za to je pre svega potreba da se gra
đ
ani upoznaju sa novim krivi
č
nim
zakonom, a i samim pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme da se
upoznaju sa nekim novim re
š
enjima. Zato u na
š
oj i stranoj zakonodavnoj praksi nisu
retki slu
č
ajevi da to vreme – do stupanja na snagu od usvajanja traje i vi
š
e meseci.
U vezi sa stupanjem na snagu novog KZ jedno od va
ž
nih pitanje jeste koji
ć
e se
zakon primeniti ako je krvii
č
no delo u
č
injeno u vreme va
ž
enja starog zakona, a u
vreme su
đ
enja va
ž
i novi.
Ovo je u skladu i sa poznatim pravilom da retroaktivna primena zakona nije
dozvoljena. Predvi
đ
en je me
đ
utim jedan va
ž
an izuzetak od ovog op
š
teg pravila. Re
č
je o primeni zakona koji je bla
ž
i za u
č
inioca,
č
ime se odstupa od principa
retroaktivnosti. Ukoliko je novi zakon stro
ž
i za u
č
inioca, on se ni u kom slu
č
aju ne
mo
ž
e primeniti retroaktivno. Mogu
ć
e je da se zakon nakon izvr
š
enja krivi
č
nog dela
izmeni, ne samo jednom, ve
ć
vi
š
e puta. U tom slu
č
aju primeni
ć
e se onaj koji je
NAJPOVOLJNIJI ZA U
Č
INIOCA.
Č
l. 5. KZ RS
(1) Na u
č
inioca KD primenjuje se zakon koji je va
ž
io u vreme izvr
š
enja
krivi
č
nog dela.
(2) Ako je posle izvr
š
enja KD izmenjen zakon, jednom ili vi
š
e puta, primeni
ć
e
se zakon koji je najbla
ž
i za u
č
inioca.
(3) Na u
č
inioca KD koje je predvi
đ
eno zakonom sa odre
đ
enim vremenskim
trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kada mu se sudi, ako tim
zakonom nije druk
č
ije odre
đ
eno.
Koji je zakon povoljniji za u
č
inioca?
- Za u
č
inioca je najpovoljnije kada novi zakon, za razliku od starog zakona, u
č
injeno
delo uop
š
te ne predvi
đ
a kao krivi
č
no delo, kada je do
š
lo do dekriminalizacije.
- Situacije kada novi zakon dozvoljava isklju
č
enje KD (npr. ako novi zakon predvidi
da neotklonjiva pravna zabluda isklju
č
uje krivicu,
č
l. 29. st. 1. KZ).
- U oblasti krivi
č
nih sankcija novi zakon je bla
ž
i onda kada propisuje nove osnove za
oslobodjenje od kazne
, pa do situacija gde predvi
đ
a povoljnije uslove u pogledu
vrste i visine kazne
(glavne ili sporedne), odnosno druge krivi
č
ne sankcije.
