Medjunarodni marketing

1.

ЗНАЧАЈ

МЕЂУНАРОДНОГ

 – 

ГЛОБАЛНОГ

МАРКЕТИНГА

О

значају

говоре

глобалне

везе

, 

трговина

, 

инвестиције

и

компаније

. 

Светска

трговина

води

ка

мрежи

глобалних

веза

која

обухвата

све

нас

  – 

земље

, 

институције

и

појединце

.

Глобалне

везе

су

први

пут

примећене

за

време

нафтног

шока

који

је

био

  70 

тих

година

а

који

је

уздрмао

цео

свет

. 

Оне

се

све

више

појачавају

. 

Например

суша

у

Бразилу

која

утиче

на

производњу

кафе

осећа

се

широм

света

.  

Глобалне

везе

се

развијају

и

на

индивидуалном

нивоу

  (

музика

, 

тв

програми

које

емитује

С

NN.) 

Глобалне

технолошке

иновације

у

маркетингу

имају

утицаје

на

пословне

активности

. 

Производи

се

знатно

брже

производе

и

дистрибуирају

. 

Пре

само

неког

времена

било

јенемогуће

замислити

да

се

делови

производе

у

једној

земљи

, 

производ

склапа

у

другој

,

а

дистрибуира

у

осталим

. 

Данас

су

овакве

глобалне

инвестиционе

стратегије

рутинска

ствар

.  

Обим

глобалних

инвестиција

је

све

већи

. 

САД

су

деценијама

биле

главни

светски

давалац

кредита

, 

док

су

сада

светски

дужник

. 

Промене

у

финансијским

токовима

имају

важне

последице

. 

Тако

  1/3 

радника

у

америчкој

хемиској

индустрији

ради

за

страног

власника

; 

бројне

пословне

зграде

у

САД

припадају

странцима

.  

САД

је

највеће

национално

тржиште

на

свету

и

има

око

  25% 

укупног

св

. 

потенцијала

. A

меричке

компаније

које

желе

да

остваре

ма

x

имални

трговински

потенцијал

морају

да

послују

глобално

. 

Компанија

Кока

-

Кола

је

глобална

комп

. 

и

она

  90% 

свог

дохотка

и

  2/3 

прихода

остварује

на

иностраним

тржиштима

. 

За

јапанске

комп

.  85% 

св

. 

потенцијала

је

изван

 J

апана

, 

док

је

у

Европи

мало

драматичније

; 

Немачка

, 

која

има

највеће

појединачно

тржиште

 – 

чак

 94% 

св

. 

потенцијала

има

ван

земље

.  

Велики

део

капитала

развијене

земље

улажу

у

земље

у

развоју

, 

јер

је

схваћена

важност

инвестиција

како

би

се

подстакли

ток

трговине

, 

технологије

, 

информација

, 

инвестиција

и

финансија

.  

 
 
 
 
2. 

ПОДСТИЦАЈНЕ

И

ОГРАНИЧАВАЈУЋЕ

СНАГЕ

ГЛОБАЛНОГ

МАРКЕТИНГА

Киген

и

Грин

као

основне

подстицајне

снаге

издвајају

: 

регионалне

економске

споразуме

, 

потребе

и

жеље

потрошача

, 

технолошка

унапређења

, 

притисак

ради

смањења

трошкова

, 

притисак

ради

побољшања

квалитета

, 

технологије

у

области

комуникација

и

транспорта

, 

глобални

економски

раст

и

могућност

за

остваривање

.

Бредли

сматра

да

су

основни

фактори

глобализација

и

унапређење

технологије

  (

у

области

комуникација

и

информација

, 

транспорта

и

производње

), 

појава

нових

тржишта

(

земље

источне

Европе

, 

Кина

и

афричке

земље

), 

либерализација

међ

. 

тржишта

и

интеграција

регионалних

тржишта

Ахер

као

основне

подстицаје

глобалних

стратегија

издваја

: 

економију

обима

, 

име

марке

, 

приступ

јефтиним

ресурсима

, 

приступ

националним

подстицајима

, 

субвенције

, 

избегавање

трговинских

баријера

и

приступ

стратегијски

важним

тржиштима

.  

Као

главна

покретачка

снага

глобализације

тржишта

издваја

се

став

да

потребе

потрошача

постају

све

хомогеније

.  

Технологија

је

универзални

фактор

који

превазилази

државне

и

културне

границе

.. 

2 

3 .  

ГЛОБАЛНЕ

ИНТЕГРАЦИЈЕ

Најважније

интеграције

на

глобалном

нивоу

су

: 

СТО

, 

ММФ

, 

Светска

банка

и

Организација

за

економску

сарадњу

и

развој

.

СТО

је

формирана

на

бази

Маракешког

споразума

из

финалне

Уругвајске

рунде

. 

Произишла

из

ГАТТА

 ’95. 

седиште

је

у

Женеви

. 

Функције

:

•

управљање

трговинским

споразумима

СТО

•

решавање

трговинских

спорова

•

надгледање

националних

трговинских

политика

•

обезбеђивање

техничке

помоћи

и

обуке

за

земље

у

развоју

ММФ

је

основан

 ’45. 

Постоји

јер

чланице

сагледавају

вредност

одржавања

стабилности

система

куповине

и

продаје

својих

валута

, 

тако

да

се

плаћање

иностраним

новцем

између

земаља

слободно

одвија

. 

Циљ

ММФ

је

да

обезбеди

фиксне

девизне

курсеве

међу

земљама

. 

Шире

посматрано

, 

сврха

је

да

:

•

унапреди

међународну

монетарну

сарадњу

•

олакша

експанзију

и

уравнотежи

раст

међунароне

трговине

•

унапреди

стабилност

размене

•

омогући

привремену

расположивост

ресурса

члановима

који

се

суоче

са

тешкоћама

у

погледу

платног

биланса

Да

би

остварио

циљеве

ММФ

надгледа

како

би

оценио

економску

ситуацију

чланица

. 

Светска

банка

је

основана

 ’44. 

да

помогне

земљама

погођеним

ратнимразрањима

. 

После

тог

успешно

обављеног

посла

преузела

је

улогу

пружања

помоћи

ради

светског

развоја

. 

Седиште

је

у

Женеви

и

обезбеђује

око

 30 

млрд

 $ 

годишње

земљама

клијентима

. 

Кљућна

мисија

банке

је

да

савлада

сиромаштво

.  

ОЕЦД

  – 

организација

за

ек

.

сарадњу

и

развој

, 

обухвата

најразвијеније

земље

који

подржавају

принципе

тржишне

економије

, 

плуралитичке

демократије

и

поштовања

људских

права

. 

Кључни

циљеви

ОЕЦД

су

:

•

подстицање

креирања

политика

ради

остваривања

највишег

могућег

ек

.

раста

, 

запослености

и

повећања

жив

.

стандарда

становништва

.

•

међусобна

сарадња

ради

обезбеђивања

ек

.

раста

, 

смањења

сметњи

трговине

, 

и

допринос

ек

.

развоју

земаља

у

свету

.

 4 

ИНТЕГРАЦИЈА

У

ЗАПАДНОЈ

ЕВРОПИ

Европска

Унија

Полазна

тачка

се

везује

за

Париски

уговор

из

 ’51. 

Ово

је

означило

почетак

сарадње

који

је

водио

стварању

Европске

ек

.

заједнице

у

оквиру

Римског

споразума

  ’57. 

Земље

оснивачи

: 

Белгија

. 

Француска

, 

Зап

.

Немачка

, 

Италија

, 

Лу

x

енбург

и

Холандија

. 

Заједница

се

проширила

приступањем

Данске

, 

Ирске

и

Велике

Б

.,   

Грчке

, 

Португала

,   

Шпаније

и

Аустрије

, 

Финске

и

Шведске

  . 

Сада

, 

од

прошле

године

броји

  25 

земаља

чланица

. 

Циљ

ЕУ

је

стварање

јединственог

тржишта

и

валуте

која

може

да

парира

ам

.$ 

у

међународној

трговини

. (

Увођење

евра

 ’99.).  

Да

би

приступила

ЕУ

свака

земља

мора

да

постигне

:

•

стабилност

путем

демократских

институција

, 

поштовања

закона

и

људских

права

изаштите

мањина

•

постојање

тржишне

економије

и

способност

суочавања

са

конкурентним

притиском

из

ЕУ

4 

7. 

ПОЛИТИЧКО

ОКРУЖЕЊЕ

Глобалне

маркетинг

активности

се

спроводе

у

оквиру

п

олитичког

окружења

састављеног

од

владиних

институција

, 

политичких

партија

и

организација

на

основу

којих

људи

и

владари

остварују

моћ

. 

Нација

осим

културе

такође

има

и

политичку

културу

, 

која

одражава

релативну

важност

владе

и

правног

система

. 

Свака

компанија

која

послује

изван

своје

земље

требало

би

пажљиво

да

проучи

политичку

културу

циљне

земље

и

анализира

кључна

питања

која

се

односе

на

политичко

окружење

.  

Суверенитет

државе

је

врховни

и

независни

политички

ауторитет

. 

Владине

активности

у

овој

области

су

фаза

развоја

земље

и

политички

и

економски

систем

.

Већина

привреда

у

свету

комбинује

елементе

тржишних

и

нетржишних

система

. 

Суверена

политичка

моћ

владе

у

доминантној

нетржишној

привреди

доста

утиче

на

економске

активности

у

земљи

. 

Супротно

томе

, 

у

капиталистичкој

, 

тржишно

оријентисаној

демократији

 – 

моћ

је

више

ограничена

.  

Економски

консултант

Сос

сматра

да

је

моћ

крајњи

ресурс

владе

и

да

она

може

бити

савладана

сталним

нападима

са

тржишта

. 

Улоге

и

стабилност

влада

. 

Владе

не

могу

да

обезбеде

раст

али

могу

да

обезбеде

институционални

оквир

да

подрже

тржишта

која

ће

омогућити

раст

. 

За

брз

раст

и

развој

, 

владе

не

смеју

да

буду

нестабилне

. 

Низак

кредибилитет

државе

има

за

резултат

мање

инвестиције

и

раст

и

отежава

развој

.

Бредли

издваја

следеће

основне

улоге

владе

:

•

успостављање

правне

основе

у

друштву

•

одржавање

ефективне

и

стабилне

макроекономске

политике

•

инвестирање

у

основне

друштвене

услуге

•

заштиту

слабијих

чланова

друштва

•

заштиту

окружења

. 

Промена

владе

је

основни

извор

политичког

ризика

и

радикалне

промене

проузрокујунајвеће

тешкоће

при

пословању

.

Политички

ризици

су

ризици

промене

у

политичком

окружењу

или

владиној

политици

који

би

могли

негативно

да

утичу

на

способност

компаније

у

погледу

ефективног

и

профитабилног

пословања

. 

 
.   

8.  

РЕГУЛАТОРНО

ОКРУЖЕЊЕ

Оно

се

састоји

од

бројних

владиних

и

невладиних

агенција

које

доносе

законе

или

постављају

водиче

за

спровођење

пословања

. 

Ове

агенције

посматрају

низ

маркетинг

питања

, 

као

што

су

контрола

цена

, 

вредност

увоза

и

извоза

, 

регулисање

хране

и

лекова

, 

услови

запошљавања

, 

оглашавање

и

конкуренција

. 

Корисно

је

затражити

помоћ

дипломатског

особља

циљне

земље

ради

подршке

напорима

за

постизање

повољних

резултата

. 

Политичка

ограничења

се

користе

ради

контроле

трансфера

у

четири

различита

подручја

:  

производи

и

услуге

, 

новац

, 

људи

и

технологија

.

Регулисање

трансфера

производа

и

услуга

Основни

механизми

који

ограничавају

међународни

трансфер

производа

и

услуга

су

:

5 

•

увозне

царинске

обавезе

служе

пре

свега

као

средство

повећања

цене

увозних

производа

, 

тако

да

домаћи

производи

имају

предност

у

погледу

цене

.   

•

манипулисање

девизним

курсом

је

када

земља

одржава

вредност

своје

валуте

купујућу

мање

иностране

валуте

негошто

би

било

на

слободном

тржишту

.  

•

квоте

  – 

квантитативна

контрола

. 

Квота

најчешће

одређује

лимит

у

погледу

квантитативног

обима

производа

који

је

дозвољено

увести

у

одређеној

години

, 

али

се

може

применити

и

на

монетарне

вредности

или

тржишно

учешће

.   

Увозне

квоте

се

користе

да

: 

заштите

домаће

произвођаче

, 

повећајукуповну

моћ

извозника

и

избегну

претерану

зависност

од

било

ког

извора

. 

Извозне

квоте

да

обезбеде

да

домаћи

произвођачи

имају

довољне

залихе

по

ниској

цени

,

спрече

исрпљивање

природних

ресурса

или

покушају

да

повећају

извозне

цене

ограничавањем

понуде

на

иностраним

тржиштима

•

законодавство

у

погледу

куповине

, 

стандарда

и

лиценци

• 

ограничења

у

погледу

услуга

Регулисање

трансфра

новца

На

њега

земље

утичу

:   

путем

контроле

девизних

курсева

, 

капитала

, 

политке

везане

помоћи

, 

надгледања

иностраних

активности

домаћих

банака

и

других

финансијских

институција

и

опорезивања

.

 .

Регулисање

трансфера

људи

Пасоши

и

визе

су

основни

облици

овог

облика

међународног

кретања

. 

Земље

које

желе

да

прошире

своју

туристичку

индустрију

дају

мањи

број

ограничења

на

привремене

посете

.  

Регулисање

трансфера

технологије

Претходних

година

, 

владе

земаља

у

развоју

, 

подстичу

токове

технологије

као

главно

средство

остваривања

циљева

националног

развоја

. 

У

индустријски

развијеним

земљама

постоји

мала

контрола

ових

трансфера

. 

То

је

случај

када

и

међ

.

продаја

технологије

може

да

проузрокује

главне

социјалне

трошкове

у

виду

незапослености

и

надокнаде

средстава

производње

. 

Оне

су

углавном

купци

а

не

продавци

технологије

. 

Они

желе

да

обезбедеда

увозна

технологија

одговара

њиховим

потребама

, 

што

значи

мањи

обим

и

радноинтензивну

технологију

.

Регулаторно

окружење

ЕУ

 -

правне

димензије

Римским

споразумом

је

основана

Европска

заједница

  (

Еуропеан

Цоммунит

y) 

као

претходник

ЕУ

.

Веће

министра

служи

као

главно

управљачко

тело

, 

где

свака

земљачланица

има

свог

представника

.

Европска

комисија

, 

Европски

парламент

и

Европскисуд

правде

су

три

главне

институције

заједнице

.  

Ново

регулативно

тело

 – 

Европсковеће

састоји

се

од

председника

земаља

чланица

и

председника

комисије

, 

а

улога

му

једа

дефинише

опште

политичке

водиче

за

унију

и

обезбеди

смернице

у

погледу

питања

које

се

односи

на

интеграције

, 

као

што

је

монетарна

унија

.

Европски

суд

правде

је

у

Лу

x

ембургу

. 

Земље

које

не

уведу

директиве

до

одређеног

дана

могу

бити

кажњене

од

стране

овог

суда

.