FAKULTET POLITIČKIH NAUKA
UNIVERZITET U SARAJEVU
Seminarski rad iz predmeta:
Socijalna ekologija
Tema:
VODA I ZAGAĐENJE VODE
Profesor:
Student:
Sarajevo, jun 2015,
2
Voda je kolevka života, iako je svega 3% slatke vode na planeti, ona ulazi u sastav svakog zivog bica. U
vodi su nastali i prvi oblici života, i koliko god se to činilo dalekom proslošću, voda je naša pramajka.
Svakome od nas je srce pocelo da kuca u vodi i tek izbacivši je, udanuli smo prvi put ovozemaljski zivot.
Voda čini oko 65% naseg tela. 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan život na Zemlji biljni i
životinjski. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane nego bez vode. Zavisno od telesne mase, bez
hrane bismo izdržali oko 40 dana, bez vode bismo jedva sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od
klimatskih uslova u kojima bismo se nasli. Gubitak vode ili dehidracija može biti opasna za svako živo biće
a za čoveka gubitak 20% vode praktično znači smrt. U uslovima dehridacije krv se zgrušava a srce
napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika. Ako takvo stanje potraje srce prestaje da
radi, krv postane previse gusta. Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom su 2,5 do 3l. Samim tim što je
toliko važna ona direktno određuje ne samo razvoj živih bića, već je njom određen napredak celokupne
ljudske zajednice.
Potrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemlji a njena se količina
uprkos rastućim promenama ne menja. Statistički podaci su zastrašujući. Oni nam govore da će do 2025
godine 2/3 stanovništva osetiti ozbiljan nedostatak vode, već sada prema podacima stručnjaka 2,5
milijarde ljudi nema obezbeđenje osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode, a čak više od 5
miliona ljudi godišnje umire usled zagađenja vode. Ova istina je zastrašujuća jer smo sve bliže vremenu
kada će potreba za vodom premašiti njene zalihe.
Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, što je direktno povezano sa
drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili pesticida i drugim materijama kojima se
zagadjuje zemljište.
Značaj vode za biljni svet
Voda je neophodna za rast i razvoj svake biljke i svakog organizma, biljke vodu crpe korenovim sistemom.
U vodenoj sredini rastvorene su mnoge korisne stvari, te biljka lako apsorbcijom dolazi do njih.
Međutim,biljke na kopnu često ne mogu lako doći do vode, jer imaju poteškoća da je u dovoljnoj meri
izvuku iz zemljišta.
Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora, dok je za vodene biljke njihova životna
sredina. Kod kopnenih biljaka voda stalno protiče od korena ka listovima. Taj proces se uspostavlja
transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih površina stalno isparava jedna količina vode. Kretanjem vode
kroz biljku, biljka pod pritiskom vode stoji uspravno. Ako biljka zbog suše izgubi veću količinu vode, ona
vene i naginje se.
Isparavanjem vode dolazi i do hlađenja biljke, što je važan preduslov opstanka biljke u tropskoj klimi.
Promet vode u biljci naziva se još i vodeni režim biljke, koji se u suštini sastoji iz tri procesa:
•
Primanje vode iz zemljišta
•
Transport vode tkivima korena, stabla i listova
i
•
Isparavanje vode preko nadzemnih organa
– transpiracija
Odnos između unete i isparene vode naziva se vodni bilans biljke.
Značaj vode za životinje
Voda ima veliki značaj za život životinja. Voda je prvobitna životna sredina u kojoj je život nastao, pa je
razumljivo što postoji ta uzajamna veza, a posebno za one životinje čiji je ona životna sredina.
