САДРЖАЈ
1. УВОД .............................. .................................................. ..................................... 1
1.1. Предмет и циљ рада .............................................. ........................................... 1
1.2. Извори података и методе прикупљања ............................................. ............. 1
1.3. Структура рада ................................................ ............................................... 2
2. појмовно ОДРЕЂЕЊЕ "мрачног ТУРИЗМА" ....................................... 3
2.1. Дефиниција и појава "мрачног" туризма ........................................... .............. 3
2.2. Мотиви Мрачног туризма ............................................... .................. 6
2.3. Атракцијска основа "мрачног" туризма ............................................ ............ 8
2.4. Главна одредишта "мрачног" туризма ............................................ ............... 11
3. ИСТОРИЈА И НАСТАНАК "мрачног" ТУРИЗМА У Аушвицу .......... 22
3.1. Локација туристичке дестинације Аушвиц .............................................. ...... 22
3.2. Обележја туристичке дестинације Аушвиц .............................................. ..... 24
3.3. Настанак Аушвица ................................................ ................................... 26
4. МРАЧНИ ТУРИЗАМ У Аушвицу ........ .................................................. .... 32
4.1. Мотиви посете данашњем Аушвицу ............... ............... 32
4.2. Зашто концентрациони логор Аушвиц привлачи туристе ................................ 34
4.3. Туристичка валоризација и посећеност у Аушвицу ..................................... 35
4.4. Учинак даљег развоја "мрачног" туризма у Аушвицу ................. 37
5. ЗАКЉУЧАК ...
1.3. структура рада
Рад је подељен на три главна дела. У првом делу циљ је поближе упознати читаоца
са самим појмом и почецима мрачног туризма, те дефинисати мрачни туризма и
објашњење свих могућих мотива који мотивишу туристе за ту врсту туризма.
Након тога ту је и атракцијска основа "мрачног туризма", те су набројана и нека од
најпопуларнијих одредишта "мрачног туризма". Након тога у другом делу циљ је
упознати читаоца с некадашњим концентрационом логорима - Аусцхвитзом 1. и
Аусцхвитзом 2. - Биркенау, који су данас претворени у музеје и годишње их
посећује преко милион посетилаца. На примеру Аушвица врло је лако кроз његову
историју, локацију и настајање показати како може некад омражено место на
земљи данас привући масе људи, што је пре 100-тињак година било незамисливо. И
коначно у трећем делу читалац се упознаје са данашњим Аусцхвитзом 1. и
Аусцхвитзом 2. У Биркенау, те са бројем посетилаца, рекреативној валоризацијом и
са могућностима даљег развоја и будућности музеја Аушвиц
.
2. Појмовно ОДРЕЂЕЊЕ "мрачног ТУРИЗМА"
И док сам туризам дефинишемо као скуп односа и појава које произлазе из
путовања и боравка посетилаца неког места, ако се тим боравком не заснива стално
пребивалиште и ако с таквим боравком није повезана никаква њихова привредна
делатност, а туриста2 као добровољног, привременог путника који путује у
очекивању задовољства које му могу пружити новости и промене доживљене на
релативно дугом и учесталом кружном путовању, мрачни туризам је нешто сасвим
супротно и неочекивано.
2.1. Дефиниција и појава "мрачног" туризма
Туризам се развио из потребе људи да се макну од свакодневних брига и проблема,
те одморе и на неки начин одмакну од некаквих црних мисли. Уз све то готово
невероватно звучи да се развило нешто попут мрачног туризма. Како је потреба за
одмором и одмаком од свега негативног постала жеља и потражња за местима на
којем су се догађале природне, нуклеарне или људске катастрофе? Објашњење је
можда доста једноставно. Сунце, море и плажа више нису довољни за модерне
туристе. Они траже више. Модерни туристи су знатижељни, они желе схватити и
научити, они желе видети да би могли веровати. Колико год то лоше звучало људи
воле видети патњу, желе осетити адреналин у крви и желе бити у првом реду када
се нешто дешава било то добро или лоше. Из такве жеље и појавом "модерних
туриста" појавио се и "мрачни туризам". Мало је познато да зачеци "мрачног
туризма" датирају из средњег века, а и пре. Мрачни део историје људима је одувек
био занимљив и привлачан. Па тако у Римском царству људи су радо ишли да
гледају борбе гладијатора. "Мрачни туризам" у разним литературама означава се
различитим терминима као што СУ: "Туризам црних тачака", "танатотуризам",
"морбидни туризам", "туризам жалости" и "мрачни туризам" . Нису сви термини
идеални за коришћење кад је у питању мрачни туризам. Па тако термин "мрачни
туризам" изражава вредносни суд базиран на имплицитном контрасту у односу на
евентуални "светли туризам". Израз тамни, црни, мрачни је повезан са смрћу, боли
1. Црни туризам је чисти облик морбидног туризма; на фасцинацију појединца
смрћу и катастрофама реагује понуда, циљно израђена како би задовољила такву
потребу и на њој зарадила.
2. Бледи туризам подразумева туристе са минималним интересовањем за тематику
смрти; они посећују "случајна" места мрачног туризма (нису циљно израђена као
профитне атракцијама, на пример: гробови славних).
3. Сиву туристичку потражњу чине туристи које фасцинира тема смрти, а посећују
"случајна" места мрачног туризма. 4. Сиву туристичку понуду чине атракцијама
које су настале с циљем експлоатирања теме смрти (поједини музеји или
споменици), али привлаче туристе са малим занимањем за то.
У суштини дефиниција "мрачног туризма" је путовање на места као што су
бојишта, попришта најтежих злочина или геноцида (нпр. Концентрационе логоре).
"Мрачни туризам" остаје малени сегмент у туризму мотивисан различитим
побудама као што су туга за ближњима, сећање, образовање, знатижеља, па чак и
забава. Док је "мрачни" туриста особа која обилази места погођена најгорим
катастрофама и одаје почаст жртвама. Први који су дефинисали "мрачни туризам"
су били Џон Леннон и Малколм Фолеи у књизи Мрачни туризам: Атракција смрти
и катастрофа.
