Kada zaposleni ima pravo da odbije da radi?
1.Ako mu preti neposredna opasnost po zivot i zdravlje i
zbog toga sto nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na random mestu.2.Ako mu
poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne
ispunjava propisane zdravstvene uslove.3.Ako nije upoznat sa svim vrstama rizika.4.Nocu,ako bi prema
oceni sluzbe medicine rada,takav rad mogao da ugrozi njegovo zdravstveno stanje.5.Na sredstvu za rad
nas kojem nisu primenjene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni ima pravo:
1.Da
poslodavcu da predloge,primedbe i obavestenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.2.Da
kontrolise svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta.
Razvoj bezbednosti i zdravlja na radu
-
Medjunarodna organizacija rada je osnovana 1919 godine na Mirovnoj konferenciji u Parizu kao
samostalna organizacija vezana za Drustvo naroda a trnsformisana je posebnim ugovorom iz 1946
godine u secijalizovanu organizaciju UN.Medjunarodna o0rgani9zacija rada (eng INTERNATIONAL
LABOUR ORGANIZATION,srpski ILO.) ima znacaju ulogu i zadatak da doprinosi odrzavanju i jacanju
svetskog mira i poboljsavanja uslova zivota i rada.MOP obezbedjuje tri osnovne karakteristike koje se
iskazuju kroz neprekidnost univerzalnost i tripartitnost delovanja uz ucesce predsednika nacionalnih
vlada poslodavaca i radnika.Medjunarodna organizacija rada je preuzela vodecu ulogu u razvoju politike
i zakonodavstva iz oblasti socijalne i druge zastite zaposlenih posebno zastite zdravlja i bezbednosti na
radu.
Osnovee bezbednosti -
Nagovestavanjem zastite zdravlja u nasoj zemlji moze se smatrati Zakon o
rudnicima Despota Stefana Lazarevica(1389-1427)To je document o zastiti rudara i njihovih porodica
kao i okoline rudnika u tadasnjoj Srbiji.Razvojni put termologije zastite na radu trasiran je 40tih godina
proslog veka usvajanje temina higijensko-tehnicka zastita .Termin HTZ nastao je neposredno posle
drugog svedskog rata i ugradjen je u tadasnje propise i predstavljao je samo jedan deo
multidisciplinarne oblasti koja se zove zastita na radu.Posled onosenja osnovnog zakona o zastiti na radu
1965.godine pocinje da se koristi novi termin-zastita na radu koji je zamenio dotadasnji termin
higijensko-tehnicka zastita.
Pregled odredbi zakona o bezbednosti i zdravlju na radu
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u clanu
pet nalaze da pravno na bezbednost i zdravlje na radu imanuju:-zaposleni-ucenici ili student koji se
nalaze na obaveznom proizvodnom radu,profesionalnoj praksi ili prakticnoj
nastavi(laboratorije,radionice,kabineti)-lica koja se nalaze na strucnom osposobljavanju,prekfalifikaciji i
dokvalifikaciji.-lica na profesionalnoj rehabilitaciji.-lica koja se nalaze na izdrzavanju zatvorske kazne dok
rade u privrednoj jedinici zavoda za izvrsavanje kazne zatvora(radionice,gradilista)-lica na dobrovoljnim i
javnim radovima organizovana u opstem interesu radnim akcijama i takmicenja u vezi sa radom-lica
koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odredjenih poslova ako je o njihovom prissustvu upoznat
poslodavac.
Obaveze i odgovornost zaposlenih-
Obaveza poslodavca u smislu ovog zakona i propisa dokumenata na
osnovu ovog zakona istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovodjenjem mera
bezbednosti i zdravlja na radu.Osposobljavanje zaposlenih –Poslodavac je duzan da izvrsi
osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa odnosno drugog
angazovanja premestanja na druge poslove prilikom uvodjenja nove tehnologije ili novih sredstava za
rad ili promene opreme za rad kao i kod promene procesa rqada koji moze prouzrokovati promenu mera
za bezbedan i zdrav rad.
Predsednik zaposlenih
Zaposleni imaju pravo da kod poslodavca izaberu jednog ili vise predstavnika za
bezbednost i zdravlje na radu.Predsednik zaposlneih odnosno odbor imaju pravo:-da poslodavcu daju
predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu-da zahtevaju od poslodavca
da preuzme odgovarajuce mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrozava bezbednost i zdravlje na
radu-da zahtevaju vrsenje nadzora od strane inspekcije rada ako smatraju da poslodavac nije sproveo
odgovarajuce mere za bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Evidencia saradnja i izvestavanje
-Poslodavac je duzan da odmah a najkasn ije u roku od 24h od
nastanka usmeno i u pisanoj formi prijavi nadleznim inspekcijama rada i nadleznom organu za
unutrsanje poslove svaku smtrnu kolektivnu ili tesku povredu na radu,povredu zbog koje zaposleni nije
sposoban za rad vise od tri dana uzastopnokao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i
zdravlje zaposlenih.
Radni process i uslovi rada
-Rad je svaka aktivnost ljudi pomocu koje oni zadovoljavaju svoje licne i
drustvene potrebe.Rad coveka je jedan od njegovih glavih oblika aktivnosti ii ma izuzetan znacaj za
coveka za coveka kao zivo bice.Radom covek sebi obezbedjuje vlastitu egcistenciju stavarajuci
materijalna dobra i ostvarajuci samog sebe.Radni process prdstavlja postupak ili nacin odvijana radnih
aktivnosti kojima se ostvaruje zeljeni cilj rada.Radni process se obavlja na random mestu.Elementi koji su
potrebni za obavljanje radnog procesa su:-covek koji obavlja rad,sredstva za rad,proctor za rad,materija i
sirovine za rad ili predmet rada,energice i tehnologije rada.
Opasnosti stetnosti na raadnom mestu i u radnoj okoliniu
Izviri opasnosti i stetnosti su predmeti
materije i energije ili radni postupci i radon mesto gde se moze desiti nezgoda ili ispoljiti stetno dejstvo
po zdravlje zaposlenih.Izvori opasnosti se mogu podeliti u mnogo kategorija kao sto su radna
oprema(rad sa masinama,alati),radon mesto (lose osvetljeno,neravni podovi),opasne materije i
supstance(prasina,toksicna isparavanja)Opsanost deluje u kratkom vremenskom roku vrlo cesto u delicu
sekunde i izazivaju povrede zaposlenih koje mogu biti sa fatalnim ishodom.Najcesce opasnosti na
random mestu jesu:mehanicke opasnosti koje poticu od opreme za rad(rotirjuci i pokretni delovi masine
i opreme)-opasnosti vezane za karakteristike radnog mesta(rad na visini ili dubini)-opasnost od elektro
energije (direktan ili indirektan dodir delova elektricnih instalacija)-opasnost od pozara (upotreba
materijala i uredjaja koji mogu izazvati pozar)Stetnosti deluju u duzem vremenskom period i izazivaju
razlicita profesionalna oboljenja,odnosno u vezi sa radom.Osnove grupe stetnosti na random mestu
jesu:-stetnosti koje se pojavljuju u procesu rada(nepovoljni mikroklimatski i klimatski uslovi,lose
osvetljenje,buka,)-fizicki i psihicki napori(rucno prenosenje tereta,nepovoljan polozaj tela u
radu,stress,monotonija)-stetnosti vezane za organizaciju rada(PREKOVREMENI RAD,RAD NOCU)-ostale
stetnosti(nasilje na random mestu,rad sa zivotinjama)
Radna opterecenja
-obavljanje svakog rada je svojstevno opterecenje za organizam a od rada zavisi vrsta
trajanje i inteniztet tog opterecenja.-Fizicka faktori opterecenja –Fizicki rad(rad skelietnih misica)je
glavni uzrok fizickog opterecenja radom.Pod fizickim radom se podrazumeva rad koji cove obavlja pri
savladjivanju tereta i otpora.Razlikujemo staticki i dinamicki rad.Staticki rad je rad u toku8 kojeg dolazi
do promene polozaja kostiju za koju je misic prispojen i koji se sa mehanickog aspekta karkterise polozaj
tela u prostoru.Staticki rad je rad misica u kome nema premestanja u prostoru pa se zove i staticki napor
