Садржај

1. ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА........................................................................................... 3

1.1. Појам личности.................................................................................................................................3
1.2. Структура личности.........................................................................................................................5
1.3. Развој личности.................................................................................................................................7

2. ТЕОРИЈСКА РАЗМАТРАЊА................................................................................................................9
3. ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ..........................................................................................................................15

3.1. Фројдова психоаналитичка теорија личности.............................................................................15
3.2. Ериксонова теорија личности........................................................................................................18
3.3. Олпортова персоналистичка теорија личности...........................................................................21
3.4. Фромова социјална теорија личности..........................................................................................23

4.РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ.............................................................................................................................25

4.1. Улога наслеђа..................................................................................................................................25
4.2. Улога средине................................................................................................................................. 27
4.3. Улога активности............................................................................................................................28

5.КАРАКТЕРИСТИКЕ ПСИХОФИЗИЧКОГ РАЗВОЈА ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ И ШКОЛСКОГ 
УЗРАСТА....................................................................................................................................................29

5.1. ПРЕДШКОЛСКИ УЗРАСТ...........................................................................................................30

5.1.1. Телесни и моторни развој.......................................................................................................30
5.1.2. Развој интелектуалних функција...........................................................................................32
5.1.3. Емоционални развој................................................................................................................ 33
5.1.4. Социјални развој.....................................................................................................................34
5.1.5. Развој моралности................................................................................................................... 35
5.1.6. Почетак формирања личноси – развој самосвести..............................................................36

5.2. МЛАЂИ ШКОЛСКИ УЗРАСТ......................................................................................................36

5.2.1. Телесни и моторни развој.......................................................................................................37
5.2.2. Интелектуални развој............................................................................................................. 37
5.2.3. Социјални развој.....................................................................................................................39
5.2.4. Емоционални развој................................................................................................................ 41
5.2.5. Развој моралности и идентитета............................................................................................ 41

6.УЛОГА ШКОЛЕ У РАЗВОЈУ ЛИЧНОСТИ УЧЕНИКА....................................................................43

6.1. Улога вршњака................................................................................................................................44
6.2. Ауторитет и улога учитеља...........................................................................................................45
6.3. Улога наставе и наставних садржаја............................................................................................48

                                                                                          

 

 

   

Развој личности детета у основној

 

школи

3

1. ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА

1.1. Појам личности

Појам   личности   је   веома   комплексан   и   мултидисциплинарно   се   изучава: 

психологија   проучава   развој   личности,   својства   личности,   структуру   и   динамику 

личности,   педагогија   се   бави   факторима   развоја   личности   и   утицајима   на   формирање 

личности, правне науке се баве заштитом личности итд. 

 

Интерес   за   човекову   личност   стара   је   вероватно   колико   и   сам   човек,   односно 

толико колико је стар интерес за људску природу.

У психолошком смислу сваки појединац је личност био он друштвено вредан или 

не, био он истакнут или не.

 За младо биће по рођењу не можемо се рећи да је личност – да би то биће постало 

личност потребно је да развије одређена својства, способности, ставове. Личност није дата 

рођењем, него се развија зависно од средине и социјалних услова који делују на наслеђем 

дате   органске   основе.   Дефинисати   једну   личност   је   веома   тежак   задатак.   То   најбоље 

показује број  дефиниција,  јер  заправо  ниједна од  њих  није  потпуна.  Када говоримо  о 

личности,   говоримо   о   одређеним   карактеристикама   појединца   које   се   огледају   у 

различитим облицима понашања. По неким психолозима сматра се да је сваки човек у 

извесном погледу: „ као сви други људи; као неки други људи, као ниједан други човек.” 

Различита су схватања о томе ста је личност, шта је покреће на активност и како се она 

формира у зависности од тога постоје бројне дефиниције личности. 

 

Термин личности потиче од латинске речи 

persona- 

које је означавала маску коју су 

носили глумци у старогрчкој драми за време представе. Функција маске у старо грчкој 

драми била је да гледаоцима наговести одређен и конзистентан образац понашања од 

стране онога који такву маску носи. Убрзо је та реч почела означавати не само маску него 

и особу, улогу коју та маска означава, самог глумца или глумце.

background image

                                                                                          

 

 

   

Развој личности детета у основној

 

школи

5

фактор, фактор средине, утицаји људи ( пре свих утицај родитеља, учитеља, наставника, 

ученика,   вршњака.....),   институција   (мас-медији,   клубови,   позориште,   организације, 

удружења,...), време и простор у коме се млади развијају.  

1.2. Структура личности

 

  Личност   је   одрећена   мноштвом   својстава   тј.   особина,   које   чине   структуру 

личности. Те особине личности називају се још и црте личности. Под термином – црте 

личности   подразумевамо   “  тенденцију   да   на   исти   начин  делујемо   не   само   у   једнаким 

ситуацијама него и у свим ситуацијама које процењујемо као сличне ” ( Рот. 1990: 228 ). 

 Ова доследност се објашњава постојањем црта или релативно трајних и релативно 

општих особина личности. За некога ћемо рећи да је енергичан, за неког да је себичан, 

недоследан   итд.   За   такве   особе   кажемо   да   показују   као   особине   своје   личности: 

енергичност, себичност, недоследност. Појединца најбоље можемо да опишемо особинама 

његове личности, и да га на основу особина разликујемо од других. 

 

Дејвид Креч и његови сарадници под појмом особина личности подразумевају: “ – 

релативно   доследне   и   постојане   диспозиције   за   карактеристичан   начин   реаговања 

појединца,   -   производ   карактеристичних   искустава   индивидуе   у   задовољавању   најјаче 

изражених потреба, - доследност особина је степен до кога реаговање појединца остаје 

исто у узорку разних ситуација, - истакнутост или продорност особине је степен до кога се 

она испољава у понашању појединца” ( Сузић, 1996:7 ). 

Утврђено   је   да   постоји   око   300   придева   којима   означавамо   релативно   трајне 

универзалне   особине   које   се   могу   срести   код   мање-више   свих   људи.   С’  обзиром   на 

мноштво личних особина, можемо их разврстати на неколико категорија: 

1.  особине личности којима се означавају особености 

темперамента

2. особине личности којима се означавају особине 

карактера

,

3. особине којима се означавају 

способности

 и 

4. особине којима се означавају особености 

физичке конституције

                                                                                          

 

 

   

Развој личности детета у основној

 

школи

6

  Многи   аутори   личност   дефинишу   као   организацију   особина   темперамента, 

карактера, способности и физичке конституције. 

Темперамент   означава   оне   особине   личности   које   се   односе   на   начине 

доживљавања   и   реаговања,   он   представља   диспозиције   за   начин   на   који   ће 

емоционално реаговати појединац.  Још из античких времена постоји Хипократова и 

Галенова класификација на четири основна типа темперамента: 

1.

колерички   темперамент  

(   јаке,   нагле   и   честе   реакције   са   склоношћу   ка 

узбуђењима и конфликтима) , 

2.

маланхолички темперамент 

( ретке али интезивне реакције, снажно емоционално 

обојене, са тенденцијом непријатних и тужних осећања која дуго трају), 

3.

сангвинички темперамент   

( брзе  али  не  тако  јаке  и снажне  реакције.  Склон 

лаким и честим променама расположења и 

4.

флегматичан темперамент  

( ретка, спора и слаба реаговања због којих особа 

изгледа мирно, сталожено и пасивно). 

Често изразом карактер означавамо моралну страну личности. Карактер означава 

вољне   особине   човека,   па   се   као   о   особинама   карактера   говори   о   упорности, 

одлучности, доследности... Под карактером се подразумева “  систем особина којима 

се означава начин активности у остваривању друштвено важних циљева ” (Рот, 1990: 

234 ). У свакодневној комуникацији  се говори о нечијем добром и лошем карактеру, 

чврстом и слабом. 

   Способности су оне црте личности од којих зависи разлика у успешном обављању 

одређених послова. Разликују се три групе способности: интелектуалне, психомоторне и 

сензорне способности. 

  Телесна   својства   појединца   чине   конституцију.   Конституционална   психологија 

изучава   везе   и   односе   између   телесних   карактеристика   и   осталих   карактеристика 

личности. Физичка конституција, темперамент као и интелигенција појединца у великој 

background image

                                                                                          

 

 

   

Развој личности детета у основној

 

школи

8

основа за успостављање нормалног тока психичког развоја, да се оствари предуслов да се 

у каснијом годинама развије добро интегрисана личност, само актуелизована личност, 

зрела личност.

Дакле, личност није дата рођењем, она се формира, тј. развија и представља промене у 

понашању у складу са узрастом. Иако, су самим рођењем уочљиве разлике међу децом, не 

може   се   говорити   о   личности.   О   личности   говоримо   тек   када   се   формирају   особине 

личности и када се те особине повежу у јединство.   Истраживања су показала да развој 

личности  детета зависи од  три  фактора: наслеђа,  средине и  активности  појединца.    О 

улози   ових   фактора   постоје   различита   схватања   која   ћемо   размотрити   анализирајући 

теорије личности. 

Želiš da pročitaš svih 49 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti