Razvoj ličnosti osnovnoškolskog deteta
Садржај
1.1. Појам личности.................................................................................................................................3
1.2. Структура личности.........................................................................................................................5
1.3. Развој личности.................................................................................................................................7
Развој личности детета у основној
школи
3
1. ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА
1.1. Појам личности
Појам личности је веома комплексан и мултидисциплинарно се изучава:
психологија проучава развој личности, својства личности, структуру и динамику
личности, педагогија се бави факторима развоја личности и утицајима на формирање
личности, правне науке се баве заштитом личности итд.
Интерес за човекову личност стара је вероватно колико и сам човек, односно
толико колико је стар интерес за људску природу.
У психолошком смислу сваки појединац је личност био он друштвено вредан или
не, био он истакнут или не.
За младо биће по рођењу не можемо се рећи да је личност – да би то биће постало
личност потребно је да развије одређена својства, способности, ставове. Личност није дата
рођењем, него се развија зависно од средине и социјалних услова који делују на наслеђем
дате органске основе. Дефинисати једну личност је веома тежак задатак. То најбоље
показује број дефиниција, јер заправо ниједна од њих није потпуна. Када говоримо о
личности, говоримо о одређеним карактеристикама појединца које се огледају у
различитим облицима понашања. По неким психолозима сматра се да је сваки човек у
извесном погледу: „ као сви други људи; као неки други људи, као ниједан други човек.”
Различита су схватања о томе ста је личност, шта је покреће на активност и како се она
формира у зависности од тога постоје бројне дефиниције личности.
Термин личности потиче од латинске речи
persona-
које је означавала маску коју су
носили глумци у старогрчкој драми за време представе. Функција маске у старо грчкој
драми била је да гледаоцима наговести одређен и конзистентан образац понашања од
стране онога који такву маску носи. Убрзо је та реч почела означавати не само маску него
и особу, улогу коју та маска означава, самог глумца или глумце.

Развој личности детета у основној
школи
5
фактор, фактор средине, утицаји људи ( пре свих утицај родитеља, учитеља, наставника,
ученика, вршњака.....), институција (мас-медији, клубови, позориште, организације,
удружења,...), време и простор у коме се млади развијају.
1.2. Структура личности
Личност је одрећена мноштвом својстава тј. особина, које чине структуру
личности. Те особине личности називају се још и црте личности. Под термином – црте
личности подразумевамо “ тенденцију да на исти начин делујемо не само у једнаким
ситуацијама него и у свим ситуацијама које процењујемо као сличне ” ( Рот. 1990: 228 ).
Ова доследност се објашњава постојањем црта или релативно трајних и релативно
општих особина личности. За некога ћемо рећи да је енергичан, за неког да је себичан,
недоследан итд. За такве особе кажемо да показују као особине своје личности:
енергичност, себичност, недоследност. Појединца најбоље можемо да опишемо особинама
његове личности, и да га на основу особина разликујемо од других.
Дејвид Креч и његови сарадници под појмом особина личности подразумевају: “ –
релативно доследне и постојане диспозиције за карактеристичан начин реаговања
појединца, - производ карактеристичних искустава индивидуе у задовољавању најјаче
изражених потреба, - доследност особина је степен до кога реаговање појединца остаје
исто у узорку разних ситуација, - истакнутост или продорност особине је степен до кога се
она испољава у понашању појединца” ( Сузић, 1996:7 ).
Утврђено је да постоји око 300 придева којима означавамо релативно трајне
универзалне особине које се могу срести код мање-више свих људи. С’ обзиром на
мноштво личних особина, можемо их разврстати на неколико категорија:
1. особине личности којима се означавају особености
темперамента
,
2. особине личности којима се означавају особине
карактера
,
3. особине којима се означавају
способности
и
4. особине којима се означавају особености
физичке конституције
.
Развој личности детета у основној
школи
6
Многи аутори личност дефинишу као организацију особина темперамента,
карактера, способности и физичке конституције.
Темперамент означава оне особине личности које се односе на начине
доживљавања и реаговања, он представља диспозиције за начин на који ће
емоционално реаговати појединац. Још из античких времена постоји Хипократова и
Галенова класификација на четири основна типа темперамента:
1.
колерички темперамент
( јаке, нагле и честе реакције са склоношћу ка
узбуђењима и конфликтима) ,
2.
маланхолички темперамент
( ретке али интезивне реакције, снажно емоционално
обојене, са тенденцијом непријатних и тужних осећања која дуго трају),
3.
сангвинички темперамент
( брзе али не тако јаке и снажне реакције. Склон
лаким и честим променама расположења и
4.
флегматичан темперамент
( ретка, спора и слаба реаговања због којих особа
изгледа мирно, сталожено и пасивно).
Често изразом карактер означавамо моралну страну личности. Карактер означава
вољне особине човека, па се као о особинама карактера говори о упорности,
одлучности, доследности... Под карактером се подразумева “ систем особина којима
се означава начин активности у остваривању друштвено важних циљева ” (Рот, 1990:
234 ). У свакодневној комуникацији се говори о нечијем добром и лошем карактеру,
чврстом и слабом.
Способности су оне црте личности од којих зависи разлика у успешном обављању
одређених послова. Разликују се три групе способности: интелектуалне, психомоторне и
сензорне способности.
Телесна својства појединца чине конституцију. Конституционална психологија
изучава везе и односе између телесних карактеристика и осталих карактеристика
личности. Физичка конституција, темперамент као и интелигенција појединца у великој

Развој личности детета у основној
школи
8
основа за успостављање нормалног тока психичког развоја, да се оствари предуслов да се
у каснијом годинама развије добро интегрисана личност, само актуелизована личност,
зрела личност.
Дакле, личност није дата рођењем, она се формира, тј. развија и представља промене у
понашању у складу са узрастом. Иако, су самим рођењем уочљиве разлике међу децом, не
може се говорити о личности. О личности говоримо тек када се формирају особине
личности и када се те особине повежу у јединство. Истраживања су показала да развој
личности детета зависи од три фактора: наслеђа, средине и активности појединца. О
улози ових фактора постоје различита схватања која ћемо размотрити анализирајући
теорије личности.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti