Појам, међународног трговинског права и премет међународног
трговинског права

МТП  представља  скуп  правних  правила  којима  се  уређују  МЕО.  Реч  је  о
односима  у  којима  често  учествује  већи  број  субјеката,  чији  је  примарни
циљ  или  секундарна  последица  трансфер  вредности  у  међ.  оквирима.
Субјекти МТП нису само државе, као носиоци суверених овлашћења, већ се
у  тој  улози  све  више  појављујују  привредне  организације,  трг.  друштва,
предузећа...  МТП  се  може  дефинисати  као  скуп  правних  норми  међ.
законодавства  и  нове  lex  mercatoriae,  којом  се  уређују  приватноправни
односи

области

међ.

трговине.

Предмет изучавања МТП су МЕО. Они подразумевају систем различитих
научно-техничких,

производних,

трговинско-комерцијалних,

валутно-

финансијских,  кредитно-новчаних  и  других  веза,  заснованих  на  бројном
учешћу  широког  круга  субјеката  различитог  нивоа.  МТО  имају  за  циљ,  пре
свега,  прерасподелу  нац.  производа  и  они  се  испољавају  у  промету  робе,
новца  и  новчаних  вредности  између  земаља.  Развој  МЕО  је  условљен
низом  фактора  који  имају  свој  израз  у  прирордним,  географским,
демографским,  производним,  технолошким,  социјалним,  националним,
етничким, политичким и другим околоностима. Предмет изучавања МТП су
норме  и  правила  којима  се,  у  најширем  смислу,  уређују  односи  у  међ.
промету робе, услуга и новца.         Циљ МТП је изучавање правних правила
којима  се  уређују  МЕО.  Задатак  предмета  је  да,  као  научно  наставна
дисциплина  пружи  неопходна  знања  о:  правним  карактеристикама  МЕО;  и
заснивању  и  уређивању  непосредних  пословних  односа  привредних
субјеката  у  вези  са  међународним  прометом  робе,  услуга  и  новца.  Норме
које  МТП  проучава  служе  задовољењу  практичних  потреба  међ.  трг.
Најпознатија  званична  употреба  назива  МТП  везује  се  за  оснивање
Комисије УН за МТП. МТП се дефинише као скуп правила којима се уређују
трг. односи приватно правне природе, а који укључују различите земље.

Однос МТП према другим гранама права (МЈП, МПП и домаћем
законодавству)

МТП  је  полазећи  од  односа  који  регулише  и  предмета  изучавања,  врло
блиско  МЈП  и  МПП.  Аутономни  изврори  МТП,  одредбе  домаћег
законодавства,  норме  МЈП  и  правила  МПП  чине  правно  надоградњу  и
успостављају формално-правни оквир МЕО. У том смислу је и МТП посебна
грана  правног  система  усмерена  на  проучавање  норми  –  правила
понашања у међ. промету роба, услуга и новца. Оно уређује МЕО у целини
и  свеобухватно,  уз  стални  процес  сопственог  интезивног  преображаја,
наглог

динамичког

развоја.

У  ранијим  теоријским  радовима  често  се  истицало  да  је  МТП  део  МЈП.
Обично се писани извори МЈП односе на обе ове правне дисциплине. Ипак,
постоји  и  знатна  разлика  у  садржини.  МЈП  изучава  међ.  односе  уопште  –
односе суверенитета према суверенитету. МТП регулише само МЕО. Оно је
знатно  уже,  али  зато  и  специјалније,  свеобухватније  и  продубљује  у  свом
предмету  изучавања,  будући  да  на  целовит  начин  уређује  како  односе

општег  карактера,  тако  и  непосредне  конкретне  односе  између  појединих
субјеката  привредног  права.  МТП  развија  и  своје  сопствене  изворе  права.
МЈП  и  МТП  се  узајамно  допуњују  и  обогаћују.  Тако  су  извесна  правила  и
извори МЈП непосредна претпоставка за настанак међ. привредних односа.
Обрнуто,  извесна  правила  и  обичаји  у  међ.  трг.  размени  утичу  на  развој
поједних института МЈП.                                                           МПП је грана
националног  правног  система,  без  обзира  што  обухвата  и  изворе  међ.
карактера,  чији  предмет  изучавања,  поред  осталог  чине  колизионе  норме.
Оне  се  користе  за  одговор  на  питање  које  национално  право  ће  се
применити  у  односима,  пре  свега  приватноправног  карактера,  са
иностраним елементом. МПП садржи две групе правних норми, колизионе и
материјалне.  За  МЕО  су  од  изузетног  помоћног  значаја  колизионе  норме.
Када  се  ради  о  материјално-правном  регулисању  МЕО,  у  примени  су
правила  МТП.  То  су  извори  који  представљају  саставни  део  предмета  ове
гране права као самосталне правне дисциплине.     Правне норме домаћег
законодавства одређују меру учешћа државе и њених привредних субјеката
у  МЕО.  Домаће  привредне  и  друге  организације  могу  ступити  у  односе  те
врсте под предпоставком да испуњавају услове, предвиђене императивним
нормама.  Нац.  законодавство  дефинише  економску  политику  државе  и
одређује  инструменте  статешког  опредељења  за  домаће  привредне
субјекте  у  њиховом  наступу  на  међ.  тржишту.  Посебан  значај  за  домаће
законодавство  имају  области  као  што  су:  сп.трг.  пословање,  страна
улагања,  обављање  трг.  делатности  у  иностранству...  Друга  група  норми
домаћег  законодавства  претежно  је  диспозитивне  природе.  Она  чини
правну  надоградњу  над  сп.трг.  пословањем  једне  земље  у  ширем  смислу.
Не  ради  се  само  о  домаћим  правилима  привредног,  финансијског  или
облигационог  права  код  којих  би  евентуално  могло  да  се  постави  питање
присуства  страног  елемента,  већ  и  о  непосредној  примени  писаних  и
усвојених  међ.  правила,  или  обичајних  норми,  које  регулишу  међ.  промет
робе,

услуга

новца.

МЕП је грана права о којој постоји више становишта. Према једном, ради се
и  грани  МЈП,  која  регулише  МЕО  између  држава  и  других  субјеката  МЈП.
Према другој концепцији, МЕП је не само грана МЈП, већ и нац. права, које
шири  своје  дејство  између  држава,  и  других  субјеката  МЈП.  Према  другој
концепцији,  МЕП  је  не  само  грана  МЈП,  већ  и  нац.  права,  које  шири  своје
дејство,  поред  субјеката  јавног  и  на  субјекте  приватног  права.  Ова  грана
обухвата  и  изворе  права  који  потичу  из  домаћег  законодавства  којима  се
регулишу области сп.трг. пословања. Та материја могла би бити и предмет
изучавања права сп. трг., која се може сматрати самосталном граном пр.

Извори МТП из других грана права (МЈП, МПП и домаћег
законодавства)

Извори МТП представљају форму којом су обухваћена правила понашања
субјеката ове гране права. Према свом пореклу и начину настанла они се
могу груписати на: државне и аутономне, националне и међ. Међ. извори се,
према територији настанка и ужем или ширем географском подручју на коме

признају  све  цивилизоване  земље.  Затим,  правила  о  зашитити  имовине
страних лица која могу доћи под удар експропријације само из јавноправних
разлога  у  законом  одређеним  случајевима  и  уз  правичну  накнаду.  Онда
принцип  реципроцитета,  начело  суверенитета  држава  над  њиховим
природним  ресурсима  и  ек.  делатности,  начело  слободе  избора  форме
организације

сп.трг.

ЕО,

принцип

ек.

сарадње...

Извори

МТП

који

потичу

из

МПП

МТП  користи  изворе  МП  који  претежно  имају  јавни  карактер.  Међутим,  од
изузетног су значаја извори и из домаћег права, посебно дела који регулише
приватноправне  односе  са  страним  елементом.  МПП  регулишући  односе
појединих  субјеката,  у  њиховим  грађанско-правним  односима  са  страним
елементом,  регулише  и  извесне  односе  субјеката  МТП,  или  поставља
принципе

за

регулисање

тих

односа.

Извори

из

домаћег

законодавства

Свака  држава  испољава  посебан  интерес  да  контролише,  усмерава  и
уређује  сегмент  међ.  трг.  пословања  својих  привредних  субјеката  са
иностранством.  Она  то  чини  одређивањем  формално-правних  оквира  за
обављање  сп.трг.  делатности.  Незаменљиву  улогу  на  плану  регулативе  и
праксе  сп.трг.  пословања  има  држава.  Њен  задатак  је  да  створи  простор,
опште оквире и правне могућности за оптималан наступ својих привредних
субјеката  на  међ.  тржишту  и  да  својим  активним  односом  према
институцијама, удружењима... омогући домаћој привреди неопходне услове
за  обављање  широког  спектара  сп.трг.  Д.  Од  пр.  режима  сп.трг.  односа,
захтева  се  да  сужава  простор  како  претераном  либерализму,  тако  и
непотребном  етатизму  у  регулисању  ове  материје.  Дом.  З  ствара  опште
оквире за пр. уређење ек. односа са иностранством. Прописи који се односе
на  сп.трг.П,  и  низ  др.  прописа  који  имају  карактер  посредног  извора  МТП,
чине  скупа  општи  јавни  поредак,  који  даје  правни  оквир  привредним
субјектима, за пословање са иностранством у међ. размени робе, услуга и
новца. Ти извори су истовремено и средство реализације ек. политике једне
земље у области њених МЕО. У основне изворе права којима се регулишу
сп.трг.  односи  спадају:  Зосп.трг.П;  ЦЗ;  ЗоЦТ;  ЗоДП;  ЗоСУ;  ЗоК...  Бројна
питања  сп.трг.П  регуласана  су  подзаконским  актима.  Посебан  значај  имају
уредбе.

Сопствени извори МТП општег карактера

МТ  споразуми  и  њима  слични  уг.  које  је  закључила  наша  земља  са  низом
др.  држава  или  са  поједним  МО  за  свој  предмет  регулисања  имају  МЕО.
МТС су правни акти о сагласности воља две или више страна уговорница о
међусобном  преузимању  права  и  обавеза  са  специфичим  односом
суверенитеа  према  суверенитету  и  са  циљем  успостављања  општих
правних  могућности  за  заснивање  конкретних  пословних  односа.  То  су
двострани и вишестрани уг. и МК које се односе на различите области МТ
промета:  трг.,  плаћања,  разни  споразуми...  Држава  је  ангажована  само  са
циљем  да  створи  одговарајуће  опште  услове  пр.  и  др.  могућности  за
непосредно закључење послова. Након закључења МУ, држава нема право

да се позива на суверенитет, или сопствена правила унутрашњег праава и
да  на  тај  начин  опозове  своју  сагласност  у  односу  на  уг.  Правни  основ
успостављања  Рег.  Сл.  трг.  З  ЈИЕ  је  мултилатерални  споразум,  који  је
нашша  земља  закључила  са  другим  државама,  као  и  њни  билатерални
спец.  трг.  уг.  са  појединим  од  тиг  држава.  У  већини  случајева  је  присутна
тзв.  асиметрична  либерализација,  што  значи  да  споразум  не  предвиђа
обавезно  исте  уступке  у  трг.  између  наше  земље  и  земаља  потписница.
Актуелни  су  и  др.  ТС.  З  о  ратификацији  оквирног  споразујма  СРЈ  и  ЕУ,
стране  уг.  су  се  сагласиле  око  мера  у  области  фин.,  тех.  и  др.  облика
сарадње. Те мере би се примењивале у погледу тех.,пр. и адм. Оквира који
се утврђује овим општим С, као и конкретним фин. С и/или меморандумима
о  споразумевању.  У  вези  са  закљученим  уг.  ове  врсте,  произилазе  и
конкретне обавезе државе (контрагаранција коју даје СРБ према ЕБзОиР по
зајмовима  одобреним  нашим  градовима).  Уг.  о  сл.  трг.  са  РФ  је  закључен
2000.  и  подразумева  постепену  елиминацију  трг.  баријера  за  домаће
извозне  производе  на  руско  тржиште.  Прелиминарна  декларација  о
сарадњи  са  ЕФТА  потписана  је  2000.  и  омогућава  повољнији  асиметрични
третман  за  наше  производе  на  тржиштима  ових  држ.  ЕУ  је  стимулисала
извоз  земаља  из  региона  давањем  аутономних  трг.  преференцијала,  који
подразумевају  бесцарински  улаз  на  тржиште  ЕУ.  Ова  врста  С,  који  се
сврставају  у  сопствене  изворе  МТП  општег  карактера  има  значајан  ек.
ефекат у прерасподели нашег нац. прозивода са светом. Извори МТП оптег
карактера,  у  нормативном  смислу  чине  подлагу  за  даљу  примену  извора
МТП посебног карактера.

Извори МТП који регулишу међународне пословне операције

Извори права по свом пореклу су нац. и међ. Њихов циљ је јединствен – пр.
регулисање МТ промета. Као извори МТП посебног карактера јављају се: -
грађ. и трг. законици или др. одговарајучи извори; нац. прописи јавног пр. (у
првом реду Ц, дев. и др., који регулишу извесна питања робне размене са
иностранством);  аутономни  извори  МТП  укључујући  и  мултилатералне  МК,
С и унифицирана међ. правила, уколико уређују послове пословног промета
са  елемнетом  иностраности.  Од  посебног  значаја  је  процес  унификације
права међ. трг. будући да он омогућава супституцију примене решења нац.
пр.  система.  Унификација  је  процес  који  доприноси  предупређењу  сукоба
нац.  закона,  као  и  успостављању  пр.  извесности  у  уређивању  односа  у
традиционално  осетљивој  материји  МТП.  У  покушајима  уједначавања  пр.

појединих  области  пословних  односа  у  промету  робе,  услуга  и  новца.
Прихватањем  решења  из  МЗ  од  стране  нац.  законодавца,  З  различитих
земаља  добијају  исту  препознатљиву  концептуалну  структуру  и  битна
заједничка  обележја.  Овај  метод  се  кориси  када  је  пожељан  структурални
идентитет  пр.  норми  које  регулишу  одређено  пр.  питање.  Потпуна
униформисаност у нормирању, при томе, није неопходна, а због постојања
тешко  премостивих  разлика  међу  нац.  пр.  системима  је  такву
униформисаност  кадкад  немогуће  постићи.  Доношење  МЗ  има  за  циљ  да
утврди  правац  и  одреди  смер  евентуалних  кодификација  на  нац.  нивоу.  У
применом  МЗ  је  много  еластичнија  од  процеса  уједначавања  норми
доношењем  К.  У  области  нових  МП  уг.  односа  ,  државни  органи  хронично
касне  са  регулисањем  нових  правних  односа.  Законодавци  прећутно
признају  немогућност  да  правовремено  регулишу  или  да  уопште  уређују
одређене

односе

међ.

промета.

Они

тај

задатак

препуштају

специјализованим телима.

Аутономни извори МТП

Ако  се  пође  од  опште  дефиниције,  да  је  право  скуп  правила  понашања
прописанаих  или  санкционисаних  од  стране  државе,  може  се  оспорити
значај  извора  МТП.  Тиме  се  не  би  уважила  чињеница  о  већ
општеприхваћеним  правилима  у  МПО.  Овакво  уско  схватање  се
ограничавало  на  континетално  право.  У  земљама  common  law-а  и  у  неким
другим земљама, у којима се у доброј мери примењивало поред државног и
обичајно  пр.,  схватање  о  изворима  пр.  је  много  шире.  Органи  који
расправљају  у  највећем  броју  спорова  са  елементом  иностраности  –  МТА,
респектују  ове  изворе  узимајући  их  у  подлогу  својих  одлука,  што
представља  допринос  пр.  сигурности.  Основ  настанка,  али  и  примене
аутономног  МТП  је  аутономија  воље  уг.  страна.  Она  се  испољава  у  два
вида:  у  слободи  уговарања;  и  слободои  избора  права  и  правила  чијом
применом  пословни  субјекти  желе  да  уреде  међусобне  односе.  У
формалном  смислу  извори  међ.  аут.  пр.  су  врло  различити  и  бројни  (КП,
Т&А уг., О&У, П&Пр.С...).

Типски и адхезиони уговори

Крајем  ХIX  и  почетком  ХХ  века  ТУ  постају  све  значајније  пр.  средство  за
регулисање  МТП.  Почеткоим  ХIX  века  послови  на  МТ  су  се  обављали
углавном коришћењем уговорних норми грђ. и трг. З, уз примену уобичајене
пр. технике предвиђене тим законицима. Пословни људу су примењивали и
др.  правила  која  су  много  детаљније,  ближе  и  непосредније  регулисала
њихове  узајамне  односе.  Та  нова  правила  су  настајала  из  потребе  да  се
одређени  пословни  односи  уреде  у  складу  са  савременим  условима
пословања  у  свету.  Обично  се  у  литератури  истиче  да  су  формулари  и
општи  услови  пословање  надахнути  ЕНГ  пр.  Иапак,  овај  утицај  је
релативан.  Поједине  одредбе  су  пре  израз  ек.  положаја  и  улоге  извесних
пословних  кругова  који  су  те  услове  формулисали  и  као  ек.  јачи  их