1
1..1.. Pojam računovodstva
Računovodstvo je podfunkcija funkcije upravljanja, koja svojim informacijama pomaže funkciju
upravljanja, naročito u domenu planiranja (donošenja odluka) i kontrole poslovanja. Potpunije i
preciznije definisanje ovog pojma nije ni malo jednostavno, jer se računovodstvo može posmatrati kao:
• Proces u kome se prikupljaju, sređuju, obrađuju i čuvaju podaci, oblikuju, prenose i čuvaju
informacije koje su problemski usmerene na donošenje ekonomskih odluka;
• Deo preduzeća koji se bavi tom delatnošću;
• Naučna disciplina koja uopštava i unapređuje dostignuća u toj oblasti;
• Nastavni predmeti u školama i na fakultetu.
Postoji veliki broj definicija računovodstva. Jedna od prihvatljivijih bila bi definicija Komiteta
za terminologiju američkog Instituta javnih računovođa, po kojoj je računovodstvo: “Nauka o
beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja, primarno finansijskog karaktera i veština
sastavljanja značajnih izveštaja, analize i interpretiranja ovih transakcija i događaja i prenošenja
rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu.”
1..1..1.. Delovi računovodstva
Računovodstvo predstavlja celinu sastavljenu od sledećih delova:
1. Knjigovodstvo je sastavni deo računovodstva, njegova računska osnova. Ne postoji
opšteprihvaćena definicija knjigovodstva, jer se i ono kao i računovodstvo može definisati sa više
aspekata (kao nauka . . . Nastavni predmet . . . Organizacioni deo preduzeća . . . i td.) Po jednoj
definiciji “Knjigovodstvo je metod sakupljanja, klasifikovanja, registrovanja, čuvanja, reklasifikacije i
izveštavanja o nastalim ekonomskim promenama na imovini poslovno – računovodstvene celine”.
2. Računovodstveno planiranje se bavi sakupljanjem , sistematizovanjem, obradom i
prezentiranjem podataka koji se odnose na buduće poslovanje preduzeća.
3. Računovodstvena kontrola ispituje ispravnost izvođenja propisanih radnih i metodoloških
postupaka, počev od prijema računovodstvene dokumentacije i obrade do oblikovanja finalnih
informacija.
4. Računovodstvena analiza je prosuđivanje i objašnjavanje stanja i uspešnosti poslovanja,
utvrđivanje odstupanja od njega, uzroke za ta odstupanja i njihove posledice. 2
1..2.. Računovodstvene informacije -- definisanje
Najvažniji “proizvodi” rada računovodstva su računovodstvene informacije.
“Računovodstvena informacija je učinak računovodstvene obrade podataka koji je problemski
orijentisan i kao takav predstavlja podlogu za donošenje poslovnih odluka.”
Računovodstvene informacije su najčešće u obliku računovodstvenog iskaza i
računovodstvenog izveštaja.
• Računovodstveni iskaz je obrazac u kome je na sistemski način iskazan učinak
računovodstvene obrade podataka. (Računovodstveni iskazi u obliku obrazaca kakvi su na primer
Bilans stanja i Bilans uspeha predstavljaju ključni deo računovodstvenog izveštavanja).
• Računovodstveni izveštaji su dopuna računovodstvenih iskaza u svrhu što potpunijeg,
svestranijeg i produbljenijeg računovodstvenog informisanja. Oni sadrže sva potrebna bliža
obaveštenja, objašnjenja, kao i obrazloženja onoga što je obuhvaćeno računovodstvenim iskazima.
1..2..1.. Korisnici računovodstvenih informacija
Korisnici računovodstvenih informacija mogu biti interni (unutrašnji) i eksterni (spoljni).
Slika broj 1. Korisnici računovodstvenih informacija
Korisnici račun.
informacija
Interni Eksterni
Vlasnici kapitala
Organi upravljanja i
rukovođenja
efekte svojih ulaganja u poslovne aktivnosti tog preduzeća i rizike koji su sa tim ulaganjima povezani.
• Ostali poverioci (dobavljači i dr.). Zainteresovani su kako za informacije o likvidnosti
preduzeća, tako i za informacije koje se odnose na dugoročnu razvojnu orijentaciju preduzeća kako bi
sa njim sarađivali.
1..3..Računovodstvena načela
Računovostvena načela predstavljaju pravila razvijena od strane računovodstvene teorije i
prakse sračunata da jasno definišu računovodstvene kategorije (Računovodstvene kategorije
obuhvataju imovinu, obaveze, kapital, rashode i prihode).
U osnovna računovodstvena načela ubrajaju se:
• Načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena. Svaka ekonomska promena tangira dva
osamostaljena imovinska dela i s toga se dva puta beleži. Zbog ove dualnosti u obuhvatanju
ekonomskih promena knjigovodstvo u kome se ona uvažava poznato je kao dvojno knjigovodstvo. 4
• Načelo poslovne jedinice. To je zahtev da se imovina uložena u poslovanje obuhvata
odvojeno od ostale imovine vlasnika i poverilaca i da se uspešnost upravljanja tom imovinom
kontroliše putem rezultata. Često je poslovna jedinica istovremeno i računovodstvena celina.
• Načelo kontinuiteta poslovanja. Za računovodstvo su od interesa one poslovne jedinice koje
se osnivaju s ciljem kontinuiranog poslovanja. Kuntinuirano poslovanje u literaturi se još označava
poslovanje na bazi going concern principa.
• Načelo novčanog merila ili načelo vrednosnog izražavanja. To je zahtev da se sve
računovodstvene kategorije i promene na njima izražavaju u novcu.
• Načelo istorijskog troška ili načelo stvarnog troška. Ono nalaže da se delovi imovine
preduzeća vrednuju u visini za njih uloženih, odnosno primljenih vrednosti. To istovremeno znači da
knjigovodstvo radi sa istorijskim podacima.
• Načelo uzročnosti. Ono zahteva da obračunskom periodu, za koji se utvrđuje rezultat, budu
zaračunati svi prihodi i rashodi koji su u njemu nastali, nezavisno od toga da li i kada su prihodi
naplaćeni, a rashodi isplaćeni.
• Načelo opreznosti. To je zahtev da se imovina preduzeća i obračunati periodični rezultati
oprezno odmere. Da bi se obezbedilo oprezno odmeravanje imovine preduzeća, princip opreznosti
određuje sledeća pravila:
* Aktiva se može procenjivati najviše po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja;
* Pasiva se može procenjivati najmanje u visini nabavne vrednosti.
Precenivanje periodičnog rezultata treba onemogućiti:
* princip realizacije,
* princip impariteta.
1..3..1.. Principi urednog knjigovodstva
Ispunjenje ciljeva koji su dodeljeni knjigovodstvu kao sistemu, kao i ispunjenje ciljeva koji
treba da budu realizovani korišćenjem pojedinih knjigovodstvenih instrumenata, pretpostavlja
poštovanje određenih pravila. Ta pravila su poznata kao principi urednog knjigovodstva.
U najvažnije spadaju:
• Princip potpunosti. Ovaj princip zahteva da knjigovodstveno budu obuhvaćene sve
računovodstvene kategorije i sve promene koje se tokom poslovanja na njima događaju.
• Princip ažurnosti. Sve nastale ekonomske promene (u skladu sa ovim principom) treba da
budu u knjigovodstvu obuhvaćene u najkraćem roku, kako se to često određuje najduži rok do koga se
knjiženje nastalih ekonomskih promena mora izvršiti.
• Princip hronološkog reda. Upotrebljivost informacija koje knjigovodstvo pruža obezbeđuje
se hronološkim beleženjem nastalih ekonomskih promena. Dva su razloga za to: 5
- Prvo, hronološkim beleženjem se obezbeđuju informacije o razvoju poslova preduzeća, jer se
upoređivanjem promena u nizu sukcesivnih vremenskih perioda dobijaju podaci o stagnaciji,
napredovanju ili nazadovanju preduzeća.
- Drugo, kontrola materijalne ispravnosti izvršenih kniženja bila bi gotovo nemoguća u
1..5.. Pojam dvojnog knjigovodstva
Sistem dvojnog knjigovodstva se može definisati kao onaj
≫
knjigovodstveni sistem kod koga
se svaka vrednosna promena na imovini, može i mora dva puta beležiti (knjižiti)
≪
.
Najvažnija osobina ovog sistema je da potpuno pokriva poslovanje preduzeća, tako da se samo
na osnovu podataka iz knjigovodstvene evidencije mogu dobiti svi podaci o stanju imovine u bilo
kojoj fazi procesa reprodukcije, o obavezama koje proističu iz posedovanja imovine, o rashodima i
prihodima koji su nastali tokom procesa rada, kao i o finansijskom rezultatu za bilo koje vremensko
razdoblje.
Fundamentalni princip dvojnog knjigovodstva je bezizuzetno dvostruko obuhvatanje svake
poslovne promene i ovaj princip je izvor svih onih karakteristika kojima se ono odlikuje. Dakle, svaka
ekonomska promena tangira dva osamostaljena imovinska dela i s toga se dva puta beleži (knjiži).
1..5..1.. Karakteristike dvojnog knjigovodstva
Bitne karakteristike dvojnog knjigovodstva:
* Knjigovodstvo je nezavisna, autonomna evidencija;
* Knjigovodstvo kao sistem je sa određene tačke gledišta sveobuhvatna evidencija (ovim se misli na
činjenicu da ono obuhvata sve one elemente reprodukcionog procesa koji se mogu vrednosno iskazati);
* Bilansni princip izražen kao dvostrano posmatranje sredstava iz koga zatim proističe dvostranost
obuhvatanja poslovnih promena;
* Bilansni princip nosi u sebi automatski i kontrolni mehanizam, čija je manifestacija aritmetička
ravnoteža svake registrovane poslovne promene ili knjigovodstvene operacije, dnevnika, glavne
knjige, bilansa i td.
1..5..2.. Zadaci dvojnog knjigovodstva
Zadaci sistema dvojnog knjigovodstva su:
* Da obezbedi permanentno praćenje stanja i kretanja svih delova sredstava i njihovih izvora tokom
odvijanja procesa rada radi dobijanja podataka za potrebe kontrole, analize i planiranja;
