Увод
"Језик, заправо шта је? Нагомилано језичко благо
израза и изражајних форми и формула, које човек помоћу
говорне силе тече једнако, даље и даље тече."
Исидора Секулић
Човек, као најсавршеније биће на Земљи, разликује се од осталих бића разумом и
говором. Језик је најзначајнија тековина људског рода и као систем знакова најсавршеније
средство за споразумевање међу људима. Улога језика је вишеструка. Он служи човеку, пре
свега, да упути или прими неко обавештење (информацију). Језик је у том процесу настајао и
развијао се, јер без њега као социјалне и историјске појаве не би било ни напретка људског
друштва. Језик утиче и на развој мишљења, а њиме се преносе нове идеје, поглед на свет и
стечена искуства, те стога има и идеолошку функцију у друштвеном прогресу.
1
За умни и морални развој детета од великог је значаја како се развија његов говор.
Ако се говор развија правилно, оно ће према својим интелектуалним способностима
напредовати и стицати знања потребна за живот. Леп и правилан говор обезбедиће му
нормално укључивање у друштвени живот: прво у заједницу деце, а касније у друштво
одраслих. Неговање културе говора има велики значај за дечји друштвени живот, за
оплемењивање осећања и васпитање воље. Према томе, правилан развитак говора биће услов
за нормално школовање и образовање детета, за његово васпитање и правилно укључивање у
друштво.
Због тога је изузетно важно посветити пуну пажњу развијању говра и говорне културе
код деце, почевши од најранијег доба. Природна активност детета је игра, кроз коју оно
упознаје свет око себе. Дете учи игарјући се, опонашајући старије, стога су говорне игре
један од првих и основних активности за развој говорне културе код детета.
1
(http://www.riznicasrpska.net/vukijezik/index.php?topic=61.0, датум приступа: 13.12.2012)
2
1. Појам говора и језика
Говор се дефинише као језик у акцији, као реализација вербалног симболичког
система. Језик и говор се не могу поистовећивати, замењивати, искључивати и вештачки
одвајати, јер су дијалектички међусобно условљени зависни делови једне јединице. Говор се
формира и развија као потреба за реализацијом језичког система, док језик настаје и развија
се као производ говора.
2
Језик је одувек био један од највећих феномена човековог живота. Човек је као
друштвено биће осећао потребу да изрази своје мисли, своја осећања и сазнања, да усмено
или писмено нешто саопшти, да прими одређене поруке и да их пошаље другом. Језик сваког
народа развијао се кроз историју и у том еволутивном току постајао је све сложенији и
богатији. Језик сваког појединца у складу с његовим развојем – интелектуалним,
психолошким и друштвеним, постаје све богатији и разуђенији.
3
Многи стручњаци који се баве језиком давали су своје дефиниције, али једна
општеприхваћена и интегрална дефиниција не постоји То је и разумљиво, с обзиром да се
језик испољава у разним облицима и да га свако објашњава кроз визуру своје стручне
области и својих интересовања. Навешћемо неке дефиниције језика.
„Језик је систем знакова који је (говорно и писано) средство општења,
споразумевања међу људима. Језиком човек саопштава своје мисли и осећања другим
људима. А то значи да је језик друштвена појава, да је његов постанак везан за постанак и
развој људског друштва. Као најсавршеније средство споразумевања он је везан за мисао, па
су мишљење, свест и језик у сталном јединству. Са усавр шавањем мисли, усавршава се и
језик и, природно, са усавршавањем језика развија се и мишљење”
(Станојчић–Поповић,
1992:5).
2
Зечић, Садета (2002.): „Основе логопедије“-Материјали с предавања , Сарајево, стр. 24
3
http://www.cet.co.rs/cetknjige/pdf/Usmeno-pog01.pdf
4
„Језик је систем знакова који човеку омогућује развијен друштвени и душевни
живот, и који се остварује у општењу међу људима”
(Бугарски
,
2003: 14)
.
Неопходно је разликовати категорије језика и говора, мада их неки поистовећују.
Док је језик систем знакова којима се људи споразумевају, говор је индивидуално
коришћење језика – то је звучна манифестација језика или, то је звучна реализација језика
човека као појединца.
Говор је, гласовна комуникација, изговарање речи и реченица, то је језик у пракси
или, како каже Бугарски
„ језик у акцији“ (
Бугарски, 2003:20
).
Значи, говор је вербално
коришћење језичких знакова од стране појединца.
„Говор је само један облик језика у коме се употребљавају артикулисани звуци и
речи да би се саопштиле мисли и осећања. Развој говора је у ствар и развој обликовања
гласова, процес раста који полази од нејасних, неодре ђених и случајно формираних гласова
до јасних и контролисаних гласова
” (Нешић, 2000: 144)
Језик је хомогени систем знакова одређеног колектива, одређене заједнице – према
томе, он је друштвена категорија а говор је индивидуална категорија, он је појединачан.
Говор се састоји од говорно-физиолошких, акустичко-фонетских и графичких вредности.
Према томе, говор може бити усмени и писани или писмени. Усмени говор је вербално
остварење језика а писмени говор или писање остварује се употребом графичких средстава.
Постоји и гестовни говор, заснован на гримасама и гестикулацији. Све три врсте говора –
усмени, писмени и гестовни, заправо, говоре о разним могућностима индивидуалне употребе
језика.
Језик и говор се стално прожимају. Говор је звучна конкретизација језика, а језик је
производ говора. Однос између језика и говора посматра се као однос између општег и
посебног, између апстрактног и конкретног, између друштвеног и појединачног. Језик и
говор су у потпуности међусобно условљени. Један језик не би могао постојати да се не
остварује у говору, а говор не би постојао да не произилази из језика.
5
Развој говора, како и с њим у вези способности комуникације, има велико значење за
психичко сазревање детета. Он доприноси развитку детета као социјалног, интелектуалног,
емоционалног бића. Развојем говора све се јасније изражавају дечје емоције и његов
интелектуални напредак. Комуникација представља сложен и трајан процес који поред
вербалних има много и невербалних компоненти које спадају у домен тзв. експресија (израз
лица, гримасе, мимика, уздисање, плач), које су значајне за анализу када проучавамо
комуникацију код деце предшколског узраста. Међу истраживачима заступљено је гледиште
континуираног развоја говора, према којем говорни развој израста из раније невербалне
комуникације. У почетку се говор појављује сасвим спонтано, да би касније био све више
плод вежбања под утицајем околине. Говор је у директној вези с акцијом, дете спознаје свет
око себе делујући на њега. Научници потврђују незамењиву улогу говора у развоју детета и
дечјег мозга од најранијих дана.
7
2. Говорна кулутра
Култура је све оно што је људско друштво постигло у областима духовног и
друштвеног стварања. Она је показатељ развитка, појединачног и општег, и обухвата моного
сегмената у заисности да ли говоримо о култури појединца или друштва. Култура је све што
човек, разумно биће, ствара, део нас самих и начин на који живимо. Она је показатељ развоја
људске цивилизације, како се развијало друштво од прастарих времена, када је човек
покушавао да изрази своје мисли и осећања неартикулисаним крицима, до данас, када на
најмодерније начине преносимо имформације, и остварујемо међусобну коминикацију.
Култура подразумева ликовну, музичку, књижевну, позоришну, филмску,
националну, општу културу, а међу њима је своје место нашла и култура говора. Култура
говора се манифестује употребом језика, као основног средства комуникације међу људима.
7
http://tanja.panonnet.net/?page_id=448
7
