„
“
Гимназија Светозар Марковић
МАТУРСКИ
РАД
из биологије
СКЕЛЕТНИ МИШИЋИ
:
Ментор
:
Ученик
Милена Павловић
4.
Васја Филиповић
а
,
, 2021.
Суботица мај
САДРЖАЈ
1.
УВОД
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2.
ТКИВА
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2.1.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
уопштено
. . . . 2
2.2.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
подела
3.
-
ЕМБРИОЛОГИЈА ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋА
. . . . . . . . . . . .3
4
.
-
ЋЕЛИЈЕ ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋНОГ ТКИВА
. . . . . . . . . .3
4.1.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
уопштено
4.2.
Грађа ћелије
-
. . . . . . . . 4
попречно пругастог мишићног ткива
5.
-
СТРУКТУРА ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋНОГ ТКИВА
. . . . . 6
5.1.
Миозинске нити
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.6
5.2.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Актинске нити
. 8
6.
-
ОСОБИНЕ ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋНОГ ТКИВА
. . . . . .
.
9
7.
ВЕЗА СА НЕРВНИМ СИСТЕМОМ
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. .
10
8.
МЕХАНИЗАМ МИШИЋНЕ КОНТРАКЦИЈЕ
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . .
10
9.
ВРСТЕ МИШИЋНИХ КОНТРАКЦИЈА
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.11
9.1.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Проста контракција
11
9.2.
Сложена контракција
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
9.3.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Изометријска контракција
1
1.
УВОД
У људском телу налази се 660 скелетних мишића, 329 парних мишића и 2
непарна мишића, то су дијафрагма и језик. Скелетни мишићи чине преко
40%телесне масе одраслог човека. Скелетни мишићи раде под утицајем наше
воље.
Мишићи трансформишу хемијску енергију ATP-a директно у механичку и
топлотну енергију. На тај начин развијају силу неопходну за покретање тела и
његових делова, промену величине и облика органа укључујући одржавање
свих виталних функција организма. Одржавају положај тела и равнотежу,
подупиру мека ткива, омогућавају говор и доприносе одржавању телесне
температуре.
Сви мишићи имају следеће особине:
1. Надражљивост
2. Контрактилност
3. Растегљивост
4. Еластичност
Слика 1. Скелетни мишићи човека
3
специјалних ћелијa-миоцита. Миоцити имају способност да трансформишу
хемијску енергију у механички рад. На тај начин оне развијају силу неопходну
за покретање свих делова тела, промену величине и облика органа и
одржавање свих виталних функција организма. Различити специјализовани
облици миоцита имају и различита својства: ћелије срца, скелета и глатких
мишића. Мишићна ткива карактеришу танка и дугачка мишићна влакна која су
постављена паралелно. Између мишићних влакана прожима се везивно ткиво
са крвним судовима, нервима и лимфним каналима.
3.
-
ЕМБРИОЛОГИЈА ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋА
Читав мишићни систем има заједничко ембрионално порекло. Настаје од
мезодорма и једним малим делом од ектодерма. Мезодерм се развио по
изласку живог света на копну и подељен је у две групе: старији и млађи. Од
старог мезодерма настаје крзно, коже (укључујући лојне и знојне жлезде),
плућна, трбушна, срчана марамца, жлезде очног капка. сва ткива која настају
од старог мезодерма контролише мали мозак. Од новог мезодерма настају
кости миокард, попречно-пругасти мишићи, хрскавице, тетиве, лигаменти,
везивно и масно ткиво, крвни и лимфни судови, јајници, тестиси. Сва ткива и
органе који воде порекло од новог мезодерма контролише мождано стабло.
Ћелије од којих настају мишићи у процесу миогенезе се називају миобласти.
Постоје примарни и секундарни миобласти. Више од 90% мишићних влакана
настаје од секундарних миобласта. Попречно-пругасти мишићи су се развили у
време кад се указала потреба за ефикаснијом и напреднијом функцијом
мишића.
4.
-
ЋЕЛИЈЕ ПОПРЕЧНО ПРУГАСТОГ МИШИЋНОГ ТКИВА
4.1.
Уопштено
Мишићне ћелије су високоспецијализоване ћелије које су способне да се
контрахују, грче и да се релаксирају. Захваљујући овим процесима оне
учествују у покретању делова тела, тела у целини и учествују у кретању
разноврсних течности, попут крви, у организму. Све мишићне ћелије се могу
