Odlomak

 

I DEO
Uvod
Uopšteno o finansijskim izveštajima

Brojnim korisnicima informacija izvan firme se dostavljaju tzv. informacije opšte namene. To se čini u formi kompleta računovodstvenih izveštaja koji se obično nazivaju finansijskim izveštajima (eng. financial reports), računovodstvenim iskazima, godišnjim računima, ili – sasvim kratko – bilansima. Subjekti kojima se navedeni izveštaji dostavljaju obuhvaćeni su terminom korisnici finansijskih izveštaja.
Komplet finansijskih izveštaja se, po pravilu, sastoji iz nekoliko posebnih računovodstvenih izveštaja koji na samo nekoliko stranica sumiraju raspoložive finansijske i ekonomske resurse, obaveze, ostvareni profit, kao i transakcije sa gotovim novcem. Preciznije, komplet finansijskih izveštaja uključuje:
1. bilans stanja,
2. račun dobitka i gubitka,
3. bilans sopstvenog kapitala,
4. bilans tokova gotovine,
5. napomene uz finansijske izveštaje i obelodanjivanja.
Menadžmentu firme stoje na raspolaganju sve informacije koje se kreiraju unutar organizacije. Međutim, veći deo raspoloživih informacija firme se dostavlja i interesnim grupama izvan firme (organizacije). U te „spoljne” interesne grupe spadaju investitori, kreditori, finansijski analitičari, sindikati, država, pa i najšira javnost, a ponekad čak i konkurentske firme. Svaka od tih grupa korisnika ili snabdeva firmu klijenta sa novcem ili ima druge motive da se interesuje za poslovanje firme.
Proces dostavljanja finansijskih informacija opšte namene korisnicima izvan firme je poznat pod terminom finansijsko izveštavanje (eng. financial reporting). Za evidentiranje ekonomskih aktivnosti koristi se tzv. „transakcioni pristup”, što znači da računovođe fokusiraju pažnju na pojedine transakcije – tj. na one događaje koji:
1. dovode do direktne promene nivoa raspoloživih resursa ili obaveza pojedinih ekonomskih entiteta;
2. se mogu objektivno kvatifikovati i iskazati u monetarnom obliku, npr. nabavka ili prodaja roba i usluga, naplata ili isplata u gotovu ili preko računa, i slično.
Osnovna prednost transakcionog pristupa leži u pouzdanosti evidentiranih informacija. Naime, te informacije su bazirane na prošlim događajima, te se i njihov finansijski uticaj na biznis može utvrditi sa dovoljnim stepenom objektivnosti.
S druge strane, transakcioni pristup donekle smanjuje upotrebljivost računovodstvenih izveštaja. Neki bitni događaji uopšte se ne evidentiraju u računovodstvu, jednostavno zato što ne zadovoljavaju definiciju „transakcije”, npr. promocija novog proizvoda od strane konkurencije nisu „transakcije” pa se, otuda, i ne mogu evidentirati u računovodstvu. Ali, ovi događaji mogu dovesti do značajnih budućih promena u finansijskim resursima i obavezama firme, i pored toga što ne predstavljaju neposredne odnosno direktne promene. Finansijske efekte takvih događaja je veoma teško objektivno utvrditi.
U ovom radu obrađene su sledeće teme:
1. profesionalna regulativa finansijskog izveštaja (međunarodni standardi za finansijsko izveštavanje – MRS – 1,7,30),
2. zakonska regulativa finansijskog izveštavanja banaka,
3. sastavljanje i dostavljanje godišnjih računa banaka, i
4. komponente finansijskog izveštaja banaka (bilans stanja, bilans uspeha, bilans tokova gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene o finansijskom izveštaju).
1. Profesionalna regulativa finansijskog izveštaja – Međunarodni standardi za finansijsko izveštavanje
(međunarodni računovodstveni standardi) 1,7,30
1.1. Međunarodni računovodstveni standard 1 –

1.1.1. Prikazivanje finansijskih izveštaja

a) Obuhvat

MRS 1 primenjuju svi poslovni subjekti pri sačinjavanju finansijskih izveštaja, uključujući osiguravajuća društva, berze i berzanske posrednike, kao i banke i druge finansijske organizacije na koje se odnosi i računovodstveni standard MRS 30.
MRS 1 se primenjuje na finansijske izveštaje banaka ili pojedinačnih preduzeća i na konsolidovane finansijske izveštaje grupe banaka (preduzeća), tj. matičnih preduzeća i njihovih zavisnih preduzeća, bilo da su prikazani odvojeno ili u okviru nekog drugog javnog dokumenta, kao što su, na primer, godišnji finansijski izveštaj, javni poziv za upis i uplatu akcija ili zajma i sl.; prvenstveno je primenljiv za preduzeća kojima je cilj dobitak, a neprofitna državna i druga preduzeća u primeni ovog standarda mogu, prema potrebi, izmeniti upotrebljene opise za neke stavke u finansijskim izveštajima i prezentirati dodatne sastavne delove finansijskih izveštaja.

b) Cilj

MRS 1 se bavi samim finansijskim izveštajima kao izvorima računovodstvenih informacija, odnosno daje smernice o formi finansijskih izveštaja i minimalnim zahtevima u pogledu tih izveštaja. Cilj mu je da propiše osnov za prikazivanje finansijskih izveštaja opšte namene, da bi se obezbedila međusobna uporedivost finansijskih izveštaja istog subjekta izveštavanja iz različitih perioda, kao i finansijskih izveštaja određenog subjekta sa finansijskim izveštajima drugih banaka (preduzeća). Opšti pristup se zasniva na zahtevu za: pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, usaglašenost sa međunarodnim računovodstvanim standardima, doslednu primenu računovodstvenih politika, primenu načela stalnosti poslovanja i načela nastanka poslovnog događaja, uporedivost informacija, vodeći računa o pravilnom agregiranju podataka i mogućnom prebijanju sredstava i obaveza obuhvaćenih finansijskim izveštajima.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Diplomski radovi

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese