Analiza poslovanja preduzecem

Rezime: Čovek sa svim svojim sposobnostima, koje u određenom vremenu i uslovima dolaze do izražaja u obliku rada, predstavlja prvi i osnovni faktor svake ekonomske delatnosti. U preduzeću dolazi do neiskorišćenih osnovnih sredstava, radne snage, odnosno kadrova i materijala. Da bi sprečili tu neiskorišćenost, preduzeća moraju pronaći način da se dođe do potrune iskorišćenosti. Menadžer će uspešno poslovati ako prati analize. Za realizaciju strategije razvoja preduzeća putem oslanjanja na sopstvene potencijale i snage neophodno je kontinuirano istraživanje, praćenje i mobilisanje neiskorišćenih unutrašnjih rezervi u preduzeću. Svaka informacija koja upućuje na izvore koji leže u raspoloživim, a neiskorišćenim resursima preduzeća ima neprocenjivznačaj za menadžment preduzeća. Da bi se ubrzao proces tranzicije, a time i privukao privatni kapital, nužno je prethodno izvršiti između ostalog i analizu neiskorišćenih unutrašnjih rezervi upreduzeću. Mnogi inostrani vlasnici kapitala koji su bili zainteresovani za njegovplasman u neka od preduzeća uslovljavali su njegovo investiranje detaljnom analizomsvih raspoloživih potencijala preduzeća. Činjenica je da najveći broj unutrašnjih rezervi u našoj privredi poreklo vodi od čitavog niza posledica I propusta izazvanih vođenjem poslova od strane nesposobnih kadrova, tj. kadrova raspoređenih na poslove koji su nadmašivali nivo njihovih realnih stručnih, kvalifikacionih I profesionalnih mogućnosti.

Ključne reči: Analiza, preduzeće, finansijska situacija, resursi, proizvodnja, potrošači.

UVOD

Proizvodnja kao svesna delatnost stvaranja materijalnih dobara uslovljena je raspoloživošću proizvodnih resursa. Generalno posmatrano, resursi su ograničeni i oskudni stoga je neophodno racionalno upravljati njima kako bi se ostvario maksimalan učinak uz minimalne troškove, što je opšteprihvaćena težnja svih proizvođača. Međutim, vrlo često se dešava da u nekom momentu proizvodi ne nađu svoj put do krajnjih potrošača jer je smanjena tražnja za njima ili svojim performansama ne zadovoljavaju želje, zahteve i potrebe potrošača, stoga proizvodno preduzeće dolazi u fazu krize. Još od čuvenog naftnog šoka iz sedamdesetih godina prošlog veka izučavaju se uzroci koji utiču na nastanak krize u preduzećima kao i to zašto su neka preduzeća u mogućnosti da se oporave a neka zauvek završavaju svoju “tržišnu utakmicu”.
Preduzeće koje se nađe u krizi pokušaće na sve načine da nađe put da postepeno izađe iz krize, a mobilisanje resursa jedan je od načina.
1. ANALIZA OSNOVNIH PROIZVODNIH FAKTORA

Čovek sa svim svojim sposobnostima, koje u određenom vremenu i uslovima dolaze do izražaja u obliku rada, predstavlja prvi i osnovni faktor svake ekonomske delatnosti. U procesu rada, njegovo delovanje se odvija u sklopu delovanja radnog kolektiva, kao nosioca čitave aktivnosti preduzeća ( i to i izvršne i upravljačke ).
S obzirom na činjenicu, da je analiza pomenutih aktivnosti ustvari analiza celokupnog poslovanja preduzeća, pod analizom kadrova se podrazumeva samo onaj deo te analize koji se odnosi na ispitivanje veličine i strukture radnog kolektiva, s jedne strane, kao i faktora koji uslovljavaju njegovo formiranje, kao radnog potencijala, s druge strane.
U preduzeću dolazi do neiskorišćenih osnovnih sredstava, radne snage, odnosno kadrova i materijala. Da bi sprečili tu neiskorišćenost, preduzeća moraju pronaći način da se dođe do potrune iskorišćenosti. Menadžer će uspešno poslovati ako prati analize.
Potrebno je izvršiti analize:
– osnovnih sredstava
– analize kadrova
– analize materijala

Analizi osnovnih sredstava treba posvetiti više pažnje, samim tim menadžment preduzeća imao bi više informacija, koje bi bile od velikog značaja za preduzeće. Poslednjih godina dolazi do povećanja otpisivanja osnovnih sredstava. To je dovelo do smanjenja fizičke sposobnosti osnovnih sredstava.

1.1. ANALIZA KADROVA

U analizi kadrova polazi se najpre od optimalne veličine i strukture kadrova kao normale. Optimum se može definisati kao takva veličina i struktura kadrova za koje se smatra da na osnovu uskladjenosti sa raspoloživim sredstvima i drugim uslovima privredjivanja na najbolji način obezbedjuju izvršavanje poslovnih zadataka. Do značajnih kadrovskih promena dolazi usled sve dinamičnijeg razvoja nauke i njene primene.
Stalna težnja ka približavanju optimalnom sastavu radnog koletiva doprinosi ujedno i konstantnom poboljšanju kvaliteta sastava kadrova, što je i osnovni uslov za podizanje racionalnosti. Potreban radni kolektiv, iako predstavlja normalu i polaznu osnovu za analizu, nije konstantna veličina. Promena obima poslovanja, kao i uslova poslovanja uzrokovaće i promenu potrebnog radnog kolektiva. Svako preduzeće ima na neki način izraženu sopstvenu potrebu za kadrovima, što ne znači da je ta potreba i normalna za analizu.
Radni kolektiv nije uslovljen samo sopstvenim potrebama, već i mogućnostima angažovanja kadrova, i to: broj stanovnika u konkretnom području, odgovarajuće škole za osposobljavanje potrebnih kadrova. Radni kolektiv je vrlo dinamičan, tako da iako formiran, u fazi je permanentnog formiranja. Pojedine promene utiču na jačanje, dok druge deluju na slabljenje radnog kolektiva.
Suština analize sastoji se u tome što je potrebno ispitati da li mere koje se trenutno preduzimaju, kao i one koje se nameravaju preduzeti, znače jačanje radnog kolektiva, ili ne. Ispitivanje radnog kolektiva kao celine predstavlja analizu obima kadrova, dok ispitivanje radnog kolektiva sa aspekta sastavnih delova predstavlja analizu strukture kadrova. Analiza obima i strukture kadrova može se vršiti za kraći i za duži vremenski period.
Pomenute analize u kraćem vremenskom periodu odnose se na ispitivanje u toku poslovanja i ispitivanje po završetku poslovne godine, a oba pomenuta aspekta analize su medotološki i po analitičkim postupcima vrlo slična. Analiza radnog kolektiva u kraćem vremenskom periodu vrši se na taj način što se, najpre, ukupan broj zaposlenih uporedi sa potrebnim brojem kadrova, pri čemu će se, po logici stvari, javiti znatne razlike u vidu viška ili manjka.
Tri su komponente analize radnog kolektiva u dužem vremenskom periodu, i to: analiza tendencije dinamike kadrova u proteklom periodu, analiza radnog kolektiva za svaku godinu posmatranog perioda i analiza razvoje kadrova.
1. Prvom komponentom pomenute analize ispituje se, da li dinamika inicira na trend jačanja ili slabljenja radnog kolektiva, te mere koje preduzeće preduzima za formiranje radnog kolektiva.