Anksioznost i strahovi kod dece

1.    VRSTE ANKSIOZNOSTI

Anksioznost je, do izvesnog stepena, obično iskustvo koje poznaje svaki čovek. Može da se odnosi na neizvesnosti koje se osećaju za zdravlje porodice; napetost koja se oseća pre suočavanja sa teškom situacijom; trema pred značajne nastupe. Svako iskustvo anksioznosti ima i svoje somatsko ispoljavanje koje svako poznaje: palpitacija i drhtanje, knedla u grlu, bol u želucu, crevni i mokraćni poremećaji. Kod takve anksioznosti organizam je u stanju uzbune. Nivo mentalne budnosti je do izvesne tačke povišen i razlikuje se prema stepenu emotivnosti osobe i ozbiljnosti situacije. Anksioznost se emituje brzo i na način koji se može predvideti.Anksioznost može biti normalna i patološka .

 
1.1.    Normalna anksioznost
Normalna anksioznostje signalna, zaštitna emocionalna reakcija, javlja se povremeno, traje kratko, slabijeg je intenziteta, a češće stimuliše ličnost na konstruktivno rešavanje konflikata i frustracija. Normalna anksioznost ima motivacijsku i adaptivnu funkciju, potstiče razmišljanje, planiranje i oprez i sprečava ponovna izlaganja neugodnim i bolnim situacijama. Ovakva anksioznost je pod kontrolom pojedinca.
Patološka anksioznostjavlja se izvan opasne ili preteće situacije, traje dugo nakon stresa ili opasnosti, ometa funkcionisanje osobe i može na bizaran način izmeniti njeno mišljenje i ponašanje. Patološka anksioznost je izvan kontrole pojedinca. Intenzivnija je, stereotipna, slepa za prepoznavanje i konstruktivno rešavanje konflikata i frustracija.

 
1.2.    Patološka anksioznost
Patološka anksioznost može da se ispolji kao neurotska i psihotična. Neurotska anksioznost javlja se u sledećim oblicima:

•    Lebdeća (flotirajuća) anksioznostpraćena je lebdećim strahom i iščekivanjem da će se „nešto strašno dogoditi”.
•    Socijalna anksioznostispoljava se kao strah od ljudi, javnih nastupa, od suprotnog pola, gubitka kontrole sopstvenog ponašanja i dr. Zbog doživljaja sopstvene nesigurnosti osoba je inhibirana u mnogim situacijama gde je usmerana na komunikacije sa drugim ljudima.
•    Hipohondrijska anksioznostse karakteriše prevelikom brigom za sopstveno zdravlje, koja nekad ima dimenzije i kvalitete psihotičnog doživljavanja.
•    Opsesivno – kompulsivna anksioznostje jedna od karakteristika prisilnih neuroza.
•    Fobična anksioznostvezana je za predmete, živa bića i situacije iz svakodnevnog života. Može biti simptom i neurotičnih i psihotičnih oboljenja.
•    Somatizovana anksioznostispoljava se na pojedinim sistemima: kardiovaskularnom (tahikardija i dr.), respiratornom (disponija, astmatomi napadi), gastrointestinalnom (muka, povraćanje, grčevi), urinarnom (poliurija), mišićnom (tremor, tikovi), senzitivnom (parestezije, bolovi) i senzornom (vrtoglavica).
•    Psihotična anksioznostje veoma destruktivna i intenzivna.
•    Shizofrena anksioznostje jedan od simptoma shizofrenih psihoza. Ispoljava se u depersonalizacionim, derealizacionim, halucinatornim i paranoidnim produkcijama obolelih.
•    Depresivna anksioznostprateći je simptom svih depresija. U slučajevima psihotičnih depresija može se ispoljiti i kao „moralna anksioznost”, a praćena je osećanjem krivice i samooptuživanjem.