Hromatin je supstanca jedra koja sadrži dezoksiribonukleinske kiseline i proteine.
Tačnije u hromatinu je došlo do uvijanja DNK oko proteina, zato ga još i zovemo
nukleoprotein. Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije

u deobi,

već se nalazi u interfazi). On je u obliku hromatinskih vlakana koja kondenzovanjem
(u toku ćelijske diobe) postaju samostalna telašca – hromozomi.

2.2. HROMOZOMI

Proučavajući ćelijsku deobu, naučnik Štrasburger je 1875.godine zapazio končaste tvorevine
koje   lako   primaju   boju,pa   ih   je   nazvao   hromozomi   (grčki chroma =   boja, soma =   tijelo).
Hromozomi čine sastavni deo jedra. Vidljivi su pod mikroskopom obično u toku deobe ćelije.
Hromozomi   su   izgrađeni   od   dezoksiribonukleinskih   kiselina,   ribonukleinskih   kiselina   i
belančevina.   Nasledni   genetički   materijal

hromozoma

sačinjavaju dezoksiribonukleinsle

kiseline.
Hromozomi mogu da se reprodukuju,pa pri deobi jedra osiguravaju neprekidnost prenošenja
naslednih (genetičkih) informacija iz generacije u generaciju. Hromozomi imaju vodeću ulogu
u

procesima

nasleđvanja

promenljivosti.

Oblik, veličina, građa i broj hromozoma stalni su i karakteristični za određenu vrstu i poznati
pod

imenom

kariotip

(formula

vrste).

Hromozomi se po veličini jako razlikuju u zavisnosti od vrste organizma. Unutrašnja građa
hromozoma je složena i najbolje se može uočiti na početku ćelijske diobe. Tada se svaki
hromozom sastoji iz dva kćerinska vlakna (hromatide) koja su povezana centromerom. U
zavisnosti od položaja centromere,tipovi hromozoma su: metacentričan, submetacentričan,
subtelocentričan

telocentričan.

Kod biljaka i životinja koje se polno razmnožavaju različit je broj hromozoma u telesnim
(somatskim) i u polnim ćelijama (gametima). Gameti sadrže jednostruk-haploidan (n) broj
hromozoma, a somatične ćelije dvostruk-diploidan (2n). Haploidnni hromozomi sačinjavaju
haploidnu garnituru ili genom. Broj tjelesnih hromozoma kod čovjeka je 46 a broj polnih
hromozoma je 23.

Slika 2.

2.3. GENI

Gen je fizička i funkcionalna jedinica nasleđivanja, koja prenosi naslednu poruku iz generacije
u generaciju, a čini ga celovit deo DNK potreban za sintezu jednog proteina ili jednog molekula
RNK. Geni su nanizani duž hromozoma. Gen za određeno svojstvo uvek se nalazi na istom
mjestu

hromozomu

koje

naziva

genski

lokus.

Različiti oblici jednog istog gena nazivaju se genski aleli i na njima se zasniva polimorfnost
svih organizama. Geni su linearno raspoređeni delovi hromozomske DNK. Njihova veličina
(broj nukleotida DNK) i raspored na hromozomima su stogo određeni. Građa gena je ustvari
građa same DNK i ogleda se u tačno određenom redosledu nukleotida (A, T, C i G).Vrlo se
retko primećuju iznenadne promene

naslednih faktora. Promenjeni gen nasleđuje se dalje u

istoj formi. Promena tog redosleda, manjak ili višak nukleotida rezultira u promeni funkcije
gena i naziva se genska

mutacija

(tačkasta mutacija).Takvim mutacijama objašnjava se

mnoštvo

nasledno

različitih

rasa.

Sveukupnost naslednih činilaca (tj. gena) koji ulaze u sastav ćelijskih hromozoma jednog
organizma označavamo kao genotip tog organizma,dok skup gena u njegovim gametima (tj. u
jednoj garnituri hromozoma) čini genom. Količina DNK u genomu eukariota daleko premašuje
zbir gena koji kodiraju sve proteine prisutne u ćelijama. To znači da deo genoma sadrži nizove
nukleotida koji ne nose šifru za sintezu proteina. Segmenti gena koji sadrže informaciju za
sintezu proteina su nazvani egzoni, a nekodirajući nizovi između njih su introni.

Slika 3.

Gen je određen količinom materijala u hromozomu koja se može odvojiti od njega i zameniti
odgovarajućim delom (ali nijednim drugim) homolognog hromozoma.