Efekti i posledice inflacije

UVOD

Inflacija i nezaposlenost predstavljaju ključne probleme savremenih privreda još od 20.veka i osnovne su manifestacije makroekonomske neravnoteže. Fenomen inflacije zaokuplja posebnu pažnju kako teorijskih ekonomista, tako i kreatora ekonomske politike, ali i šire javnosti. Ekonomisti nastoje da inflaciju teorijski objasne, istraže njene uzroke, mehanizam funkcionisanja i posledice, kao i da preporuče odgovarajuću stabilizacionu politiku koja doprinosi ublažavanju ili otklanjanju problema inflacije. Postoji obilje literature, teorijkih i empirijskih radova, istraživačkih projekata i analiza, kao i brojna iskustva koja detaljno proučavaju i istražuju fenomen inflacije i mere za njeno eliminisanje, što dovoljno govori o veličini i značaju ovog problema u modernom svetu.

U prvom delu objašnjavamosam pojam, različite načini njenog merenja, kao i podelu inflacije u zavisnosti od različitih kriterijuma i autora. Inflacija kakvu sada poznajemo formirana je tek u 20.veku, sve do tada javljala se kao posledica velikih otkrića plemenitih metala ili ratova; danas je gotovo svakodnevna pojava u većini zemalja širom sveta.

U drugom delu bavimo se teorijama inflacije, počev od kejnzijanske, kao začetnika, preko monetarističke, strukturne, do savremenijih, socioloških teorija. Kao najznačajnije se navode teorija inflacije tražnje, u koju spadaju prve dve, mada sa različitim posmatranjem samog uzroka (agregatna tražnja i količina novca u opticaju) i teorija inflacije troškova.

U trećem delu razmatramo ukratko posledice inflacije po jednu privredu. Mada se ona često gleda kao „bolest koja zahvata privredni organizam“, inflacija izaziva i određene pozitivne efekte, koji su, pak, dosta mali, pa se ona u celini posmatra kao negativna pojava.

Četvrti deo je posvećen jednoj posebnoj vrsti inflacije – hiperinflaciji, koja ima niz specifičnosti u odnosu na inflacije nižeg intenziteta, kako kvantitativne tako i kvalitativne. Posmatramo sam pojam hiperinflacije i ono što je izdvaja od svih ostalih vrsta, a zatim i njen istorijski razvoj kroz 20.vek. Na kraju dajemo i pregled hiperinflacije tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka u SFRJ i kasnije SR Jugoslaviji.

U petom delu posmatramo indeksaciju, kao jednu od mera koju vlasti mogu sprovoditi kako bi ublažili posledice inflacije na životni standard stanovništva i privredu, prilagođavanjući promenama cena i cene svih faktora proizvodnje, uključujući i nadnice.

U šestom delu se fokusiramo na uticaj inflacije na platni bilans i devizni kurs, odnosno kako ona deluje na naše odnose sa inostranstvom, da li jača ili slabi domaću valutu i da li utiče na formiranje suficita ili deficita u budžetu.

Sedmi deo daj pregled različitih mera kontrole koje monetarnim vlastima stoje na raspolaganju kako bi pokušale da zaustave rast cena ili eliminišu uzroke inflacije.

U poslednjem, devetom delu, bavimo se devalvacijom kao još jednom posebnom merom koju vlada koristi za smanjenje negativnog uticaja inflacije. To je zvanična odluka o smanjenju vrednosti nacionalne valute u odnosu na postavljeni standard – zlato ili neku drugu valutu.
I POJAM, MERENJE I VRSTE INFLACIJE

Inflacija je pojava veoma starog porekla, a sam izraz potiče od latinske reči inflatio što označava nadimanje ili naduvavanje. Međutim, upotrebareči inflacija za objašnjavanje određenog ekonomskog fenomena relativno je novijeg datuma. U ekonomskoj literaturi u smislu naduvavanja novčanog opticaja počela se upotrebljavati tek od 1864.godine,kada u Njujorku izlazi knjiga „Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije“ – Aleksandra Demlera, u kojoj se po prvi put u istoriji ekonomske nauke upotrebljava izraz inflacija.

Inflacionističke pojave javile su se još u antičkom dobu, a zatim i u VI veku u Rimskom carstvu kada je opala vrednost rimske novčanice (denarijusa). I tokom srednjeg veka dolazilo je do opadanja vrednosti novca (Kina – Sung dinastija, Evropa – Crna smrt). Talas inflacije zahvatio je celu Evropu za vreme francuske revolucije i tokom Napoleonovih ratova. U Americi je za vreme građanskog rata došlo do velikog skoka cena i novčanog opticaja. Mnogi poslovi su obustavljani jer im se nije mogla odrediti realna cena, a za mnoge transakcije se plaćanje odgađalo po završetku rata.Međutim, postoji bitna razlika između savremene inflacije i one iz ranijih perioda – pojava rasta cena do 20.veka je bila sporadičnog karaktera: nakon perioda rasta sledili su periodi smanjenja cena. Savremena inflacija ima uzlazni trend – cene roba i usluga su fleksibilne samo naviše.

Zaključno sa krajem Drugog svetskog rata inflacione pojave su bile usko povezane sa pojavama velikih ratova. Tako, od pet velikih inflacija, u toku poslednjih pet vekova, samo dve nisu bile direktno vezane za ratne epizode. Prva od njih bila je uzrokovana prilivom srebra i zlata iz tzv. Novog sveta pa je usled toga došlo, u 16.i 17.veku, do revolucionarnog i snažnog rasta cena u Evropi. Druga velika inflacija odigrala se u drugoj polovini sedamnaestog veka, uoči Napoleonovih ratova. Ostale tri velike inflacije bile su direktno povezane sa ratovima koje je vodio Napoleon, kao i sa Prvim i Drugim svetskim ratom. Finansiranje ratnih poduhvata povećavalo je količinu novca u opticaju i nužno dovodilo do rasta cena, a sličan tip inflacije nastao je u devetnaestom veku, kada je bankar John Law izdao ogromne sume novčanica bez pokrića.

Međutim, tokovi moderne inflacije su znatno složeniji.U dvadesetom veku ona postaje stalni pratilac ekonomskog života, pa se prošli vek naziva i vekom inflacije.Njeni uzroci su mnogo dublji i raznovrsniji, međusobno povezani i pojačani dopunskim efektima kao što su efekti anticipiranja i feedback efekti. Zbog toga je literatura koja obrađuje ovaj pojam obimna, raznovrsna i kontroverzna, pa se i same definicije inflacije razlikuju od autora do autora. Ipak, većina njih polazi od elemenata ili uzroka inflacija, pa je definišu kao:
“stanje u kojem suviše novca juri premalo roba”
“posledicu poremećaja odnosa ponude i tražnje, porasta troškova proizvodnje ili intersektorske strukturne neusaglašenosti pojedinih grana proizvodnje”
“postojani trend rasta opšteg nivoa cena i smanjenja vrednosti novčane jedinice meren rastom deviznog kursa”
“neanticipirani rast cena kao posledica šokova (na strani ponude i tražnje)”

Merenje inflacije
Metodološki, inflacija se meri preko sledećih vrsta agregatnih indeksa:
indeksa cena robe i usluga na malo
indeksa proizvođačkih cena i usluga
indeksa troškova života
implicitnog deflatora društvenog proizvoda
Formula za izračunavanje stope inflacije je:

π= [(Pt-Pt-1)/(Pt-1)]x 100
pri čemu je Pt – nivo cena u t uz korišćenje jednog od indeksa, Pt-1 nivo cena u period t-1, π stopa inflacije.
U Srbiji, inflacija predstavlja procentualnu promenu indeksa potrošačkih cena (IPC), a IPC se formira na osnovu fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju radi zadovoljenja svojih potreba. Inflacija se najčešće meri u odnosu na prethodni mesec (mesečna inflacija) i/ili u odnosu na isti mesec prethodne godine (međugodišnja inflacija). Kada se iz IPC isključe regulisane cene, cene voća i povrća i cene naftnih derivata, dobija se osnova za merenje bazne inflacije (core inflation).Bazna inflacija predstavlja prosečan rast tog preostalog dela indeksa potrošačkih cena i u slučaju Srbije čini oko dve trećine IPC. Bazna inflacija u Srbiji se deli na cene industrijsko-prehrambenih proizvoda i cene neprehrambenih proizvoda i usluga. Osnova za računanje bazne inflacije nije ista u svim zemljama.Međutim, svuda važi pravilo da ona ne bi trebalo da uzima u obzir cene najpodložnije promenama, pa tako mnoge zemlje iz bazne inflacije izuzimaju i cene industrijsko-prehrambenih proizvoda.

Vrste inflacija
Moguće je klasifikovati inflaciju po vrstama na osnovu nekoliko različitih kriterijuma:
Po trajanju na
kratkoročnu – akutnu – imajednokratni karakter, traje kraći vremenski period i retko se ponavlja istim intezitetom. Mnoge zemlje su je iskusile bez obzira na intezitet; predstavlja iznenadni rast inflacije, a zatim njeno trajno stavljanje pod kontrolu.
dugorčnu – hroničnu – nastaje kada se stopa inflacije kreće između 5% i 25% mesečno u periodu od 5 do 8 godina; karakteristična je za latinoameričke zemlje. Osnovne karakteristike hronične inflacije su: dugo trajanje, inte