SADRŽAJ:

Uvod......................................................................................................................................1

I Pojam, merenje i vrste inflacija.......................................................................................2

II Teorije inflacije................................................................................................................5

1. Teorija inflacije tražnje..............................................................................................5
a) Kejnzijanska varijanta teorije.....................................................................................5
b) Monetaristička varijanta teorije................................................................................11
2. Teorija inflacije troškova..........................................................................................17
3. Teorija strukturne inflacije........................................................................................19
4. Sociološke teorije inflacije........................................................................................20

III Efekti i posledice inflacije.............................................................................................22

1. Direktne pozitivne posledice inflacije.......................................................................22
2. Direktne negativne posledice inflacije......................................................................22
3. Indirektne pozitivne i negativne posledice inflacije..................................................23

IV Hiperinflacija..................................................................................................................24

1. Pojam i karakteristike................................................................................................24
2. Hiperinflacija kroz istoriju........................................................................................26
3. Valutna reforma........................................................................................................27
4. Hiperinflacije u SR Jugoslaviji.................................................................................28

V Indeksacija.......................................................................................................................30

VI Inflacija, platni bilans i devizni kurs............................................................................31

VII Mere kontrole ..............................................................................................................33

VIII Devalvacija..................................................................................................................34

Zaključak.............................................................................................................................36

Literatura.............................................................................................................................37

UVOD

Inflacija   i   nezaposlenost   predstavljaju   ključne   probleme   savremenih   privreda   još   od   20.veka   i
osnovne   su   manifestacije   makroekonomske   neravnoteže.   Fenomen   inflacije   zaokuplja   posebnu
pažnju   kako   teorijskih   ekonomista,   tako   i   kreatora   ekonomske   politike,   ali   i   šire   javnosti.
Ekonomisti nastoje da inflaciju teorijski objasne, istraže njene uzroke, mehanizam funkcionisanja i
posledice, kao i da preporuče odgovarajuću stabilizacionu politiku koja doprinosi ublažavanju ili
otklanjanju problema inflacije. Postoji obilje literature, teorijkih i empirijskih radova, istraživačkih
projekata i analiza, kao i brojna iskustva koja detaljno proučavaju i istražuju fenomen inflacije i
mere za njeno eliminisanje, što dovoljno govori o veličini i značaju ovog problema u modernom
svetu.

U prvom delu objašnjavamosam pojam, različite načini njenog merenja, kao i podelu inflacije u
zavisnosti od različitih kriterijuma i autora. Inflacija kakvu sada poznajemo formirana je tek u
20.veku, sve do tada javljala se kao posledica velikih otkrića plemenitih metala ili ratova; danas je
gotovo svakodnevna pojava u većini zemalja širom sveta.

U drugom delu bavimo se teorijama inflacije, počev od kejnzijanske, kao začetnika, preko
monetarističke, strukturne, do savremenijih, socioloških teorija. Kao najznačajnije se navode
teorija inflacije tražnje, u koju spadaju prve dve, mada sa različitim posmatranjem samog uzroka
(agregatna tražnja i količina novca u opticaju) i teorija inflacije troškova.

U trećem delu razmatramo ukratko posledice inflacije po jednu privredu. Mada se ona često gleda
kao „bolest koja zahvata privredni organizam“, inflacija izaziva i određene pozitivne efekte, koji su,
pak, dosta mali, pa se ona u celini posmatra kao negativna pojava.

Četvrti deo je posvećen jednoj posebnoj vrsti inflacije – hiperinflaciji, koja ima niz specifičnosti u
odnosu na inflacije nižeg intenziteta, kako kvantitativne tako i kvalitativne. Posmatramo sam pojam
hiperinflacije i ono što je izdvaja od svih ostalih vrsta, a zatim i njen istorijski razvoj kroz 20.vek.
Na kraju dajemo i pregled hiperinflacije tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka u
SFRJ i kasnije SR Jugoslaviji.

U petom delu posmatramo indeksaciju, kao jednu od mera koju vlasti mogu sprovoditi kako bi
ublažili posledice inflacije na životni standard stanovništva i privredu, prilagođavanjući promenama
cena i cene svih faktora proizvodnje, uključujući i nadnice.

U šestom delu se fokusiramo na uticaj inflacije na platni bilans i devizni kurs, odnosno kako ona
deluje na naše odnose sa inostranstvom, da li jača ili slabi domaću valutu i da li utiče na formiranje
suficita ili deficita u budžetu.

Sedmi deo daj pregled različitih mera kontrole koje monetarnim vlastima stoje na raspolaganju
kako bi pokušale da zaustave rast cena ili eliminišu uzroke inflacije.

U poslednjem, devetom delu, bavimo se devalvacijom kao još jednom posebnom merom koju vlada
koristi za smanjenje negativnog uticaja inflacije. To je zvanična odluka o smanjenju vrednosti
nacionalne valute u odnosu na postavljeni standard – zlato ili neku drugu valutu.

“postojani trend rasta opšteg nivoa cena i smanjenja vrednosti novčane jedinice
meren rastom deviznog kursa”

“neanticipirani rast cena kao posledica šokova (na strani ponude i tražnje)”

Merenje inflacije

Metodološki, inflacija se meri preko sledećih vrsta agregatnih indeksa:

1) indeksa cena robe i usluga na malo
2) indeksa proizvođačkih cena i usluga
3) indeksa troškova života
4) implicitnog deflatora društvenog proizvoda

Formula za izračunavanje stope inflacije je:

[

−

]

100

pri čemu je Pt - nivo cena u t uz korišćenje jednog od indeksa, Pt-1 nivo cena u period t-1,

stopa

inflacije.

U  Srbiji,  inflacija predstavlja procentualnu  promenu  indeksa  potrošačkih  cena  (IPC),  a  IPC  se
formira na osnovu fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju radi zadovoljenja svojih
potreba. Inflacija se najčešće meri u odnosu na prethodni mesec (mesečna inflacija) i/ili u odnosu na
isti mesec prethodne godine (međugodišnja inflacija). Kada se iz IPC isključe regulisane cene, cene
voća   i   povrća   i   cene   naftnih   derivata,   dobija   se   osnova   za   merenje   bazne   inflacije   (core
inflation).Bazna inflacija predstavlja prosečan rast tog preostalog dela indeksa potrošačkih cena i u
slučaju   Srbije   čini   oko   dve   trećine   IPC.   Bazna   inflacija   u   Srbiji   se   deli   na   cene   industrijsko-
prehrambenih proizvoda i cene neprehrambenih proizvoda i usluga. Osnova za računanje bazne
inflacije nije ista u svim zemljama.Međutim, svuda važi pravilo da ona ne bi trebalo da uzima u
obzir cene najpodložnije promenama, pa tako mnoge zemlje iz bazne inflacije izuzimaju i cene
industrijsko-prehrambenih proizvoda.

Vrste inflacija

Moguće je klasifikovati inflaciju po vrstama na osnovu nekoliko različitih kriterijuma:

1) Po trajanju na

a) kratkoročnu – akutnu

– imajednokratni karakter, traje kraći vremenski period i

retko se ponavlja istim intezitetom. Mnoge zemlje su je iskusile bez obzira na
intezitet; predstavlja iznenadni rast inflacije, a zatim njeno trajno stavljanje pod
kontrolu.

b) dugorčnu – hroničnu

– nastaje kada se stopa inflacije kreće između 5% i 25%

mesečno u periodu od 5 do 8 godina; karakteristična je za latinoameričke zemlje.
Osnovne karakteristike hronične inflacije su: dugo trajanje, intezitet koji je između

www.nbs.rs

umerene i hiperinflacije, kretanje cena ima ciklični karakter, uticaj strukturnih
poremećaja na stopu inflacije, spoljna neravnoteža, pritisak dugova i uticaj
egzogenih šokova, česti i prilično neuspešni stabilizacioni program, eskalacija stope
inflacije u svakom narednom ciklusu koja može prerasti u hiperinflaciju.

2) Po intezitetu na

a) “puzajuću” – latentnu

–godišnja stopa do 10%.

b) umerena –

godišnja stopa do 30%; kao osnovni uzroci se javljaju budžetski deficit,

eksterni šokovi i indeksacija, vodi se politika fiksnog deviznog kursa, a većina
zemalja ostala je u zoni umerenih inflacija budući da su troškovi ulaska u zonu niske
inflacije znatni.

c) visoka – galopirajuća

– u intervalu od 30% do 1440% godišnje, mada je ova granica

veoma arbitrarna; iskustvo visoke inflacije imale su u 80im godinama zemlje
Latinske Amerike, kao i evropske zemlje u procesu tranzicije ka tržišnoj privredi;
kao osnovni uzroci se javljaju znatni budžetski deficit, dužnička kriza i preosetljivost
na eksterne šokove; gotovo sve zemlje su ušle u visoku inflaciju iz zone umerene
inflacije, a većina njih je kasnije ušla i u hiperinflaciju.

d) hiperinflacija

–različiti autori različito definišu kriterijum za određivanje

hiperinflacije, po Kaganu reč je o mesečnoj stopi rasta od 50%, što na godišnjem
nivou daje oko 12.875%dok prema Dornbušovom kriterijumu hiperinflacija nastaje
kada cene rastu preko 20% mesečno.

3) Prema poreklu, tj uzrocima:

a) inflacija tražnje
b) inflacija troškova
c) strukturna inflacija

Pored ovih osnovnih, u ekonomskoj teoriji poznate su još neke klasifikacije inflacije:

4) Prema poreklu svog primarnog nastanka:

domaću

(nastaje usled delovanja brojnih internih

faktora u dinamici i strukturi razvoja jedne privrede) i

uvezenu

(koja nastaje usled suficita

ili deficita platnog bilansa, porasta cena na svetskom tržištu, „uvoza inflacije“ kroz uvoz
robe i kapitala).

5) Prema mogućnosti odraza na cene:

aktivnu

koja se neposredno odražava na porast cena i

neaktivnu

(prigušenu) koja ne deluje, bar u početku, na rast cena, već se javlja samo kada

se iskoriste svi proizvodni faktori i ostvari puna zaposlenost, kada ona prelazi u aktivnu
inflaciju.

Danas je posebno karakteristična prikrivena ili

kontrolisana

inflacija, koja nastaje kao posledica

primenjenih stabilizacionih mera ekonomske politike. Kontrola rasta cena i troškova proizvodnje
obično se sprovode propisivanjem ili maksimiranjem plata, cena, većom štednjom, racionalisanjem
potrošnje i investicija. Cilj administrativne kontrole inflacije je da se zaustavi ili bar ublaži rast
opšteg nivoa cena. Ona ne može da ukloni, niti da smanji inflacioni jaz koji postoji u privredi, kao
ni poremećaje koje inflacija izaziva već samo odgađa delovanje viška kupovne snage na opšti nivo
cena u privredi. Ove mere, pak, stvaraju novi tip inflacije – prikrivenu ili prigušenu. Prikrivena
inflacija može samo za izvesno, duže ili kraće vreme, odgoditi nepovoljne strane jedne otvorene
inflacije, ali ma kako vešto i energično bila vođena, ni ona nije u mogućnosti da poništi negativna

dr Dimitrijević B. „

Hiperinflacija

“, Beograd, Svetlokomerc, 1996.god, str 17-25

Analiza teorije inflacije počinje s Kejnsom iz više razloga.Prvo, Kejns je prvi ekonomista koji je
dao celovit i zaokružen model jedne vrste inflacije. Zatim, njegova makroekonomska teorija je
nazvana „Nova ekonomija“, jer predstavlja revolucionarni napredak u odnosu na neoklasičnu
ekonomsku misao. U neoklasičnoj teoriji postoji dihotomija dejstva tzv.realnih i monetarnih
faktora: na makroekonomskom nivou realnim faktorima se objašnjava nivo privredne aktivnosti i
zaposlenosti, a monetarnim faktorima jedino nivo cena. Kejns je nastojao da otkloni dihotomiju,
naglašavajući povezanost dejstva realnih i monetarnih faktora. Konačno, Kejnsov okvir analize i
njegove generalne teorijske postavke služe i danas kao osnov pri postavljanju ekonomskih modela
velikog broja ekonomista.

U svom kapitalnom delu „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca„ on daje dosta elemenata
inflacije, ali ipak ostaje na nivou neoklasičara: implicitno pretpostavlja da se o problemu inflacije
može raspravljati nezavisno od realnih ekonomskih varijabli. Sa postizanjem tačke pune
zaposlenosti ekonomije nestaje, kao i kod klasičara, linearna povezanost količine novca i nivoa
cena.

Tek u svom radu „Kako platiti rat“ Kejns se potpuno koncentriše na obradu problema inflacije,
analizirajući   punu   zaposlenost   i   problem   inflacije.   Sa   izbijanjem   Drugog   svetskog   rata   nastaje
snažna   redukcija   nezaposlenosti   i   ekspandiranje   ratne   proizvodnje.   Usled   toga   dolazi   do
akceleracije rasta novčanih dohodaka i reduciranja obima potrošačkih dobara, koje je nastalo usled
veće usmerenosti povećanih dohodaka na potrošačka tržišta, kao i zbog snažnog povećanja ratne, na
račun ostalih industrija. U takvim okolnostima Kejns analizira tendenciju rasta cena u tački pune
zaposlenosti,   kada   planirani   rashodi   premašuju     nivo   dohotka.   On   je   pretpostavio   da   su   cene
fleksibilne naviše u poziciji pune zaposlenosti, jer automatski reaguju na pojavu viška tražnje na
tržištu roba. Deficit na tržištu dobara, koji uzrokuje rast nivoa cena, je nazvan “inflatorni gap”.

Osnovne determinante inflacije kod Kejnsa su nivo dohotka i obim rashoda: porast nominalnih
dohodaka u poziciji pune zaposlenosti ekonomije, uz konstantnu sklonost štednji, dovodi do
neravnoteže između tražnje i ponude i rasta cena. Kejns naglašava ulogu fiskalne politike, pa smatra
da će se inflacija nastaviti sve dok država ne reducira nivo raspoloživog dohotka.

Bazične pretpostavke za razvoj ove vrste inflacije su sledeće:

1) neoklasični koncept formiranja cena, tj cene su fleksibilne, tržišno determinisane
2) ponuda je u uslovima pune zaposlenosti kratkoročno neelastična na kretanje tražnje i cena

što je prema Kejnsovom mišljenju uslov za “čistu inflaciju”; u kratkom periodu
produktivnost rada ostaje takođe nepromenjena

3) suficitarna tražnja na tržištu dobara i automatski prouzrokuje i višak tražnje na tržištu

faktora proizvodnje, tako da, posle “inflatornog deficita roba” nastaje i “inflatorni deficit
faktora”

4) porast ukupnog prihoda je finansiran elastičnom ponudom novca, povećanjem količine

novca u opticaju ili bržim opticajem postojeće količine novca, a elastično povećanje ponude
novca je uslovljeno smanjenjem kamatne stope.

Uslov za otpočinjanje procesa inflacije jeste državno deficitarno finansiranje investicija u tački pune
zaposlenosti proizvodnih resursa. Na ovaj način se povećavaju raspoloživi dohoci stanovništva, koji
vrše pritisak na neelastično tržište dobara. Usled autonomnog porasta investicionih izdataka dolazi