Emisija i imisija aerozagađenja

Svaka promena sastava vazduha u odnosu na prirodne uslove usled prisustva drugih gasova, pare, čestica u koncentracijama koje utiču na zdravlje ljudi ili utiču na biosferu smatra se aerozagađenjem. Ljudskim delovanjem u vazduh dospevaju različite materije od kojih su najštetniji sumporni i azotni oksidi, organska jedinjena, ugljen dioksid, različite vrste čestica, kao i radioaktivne materije. Deo tih materija u atmosferu stiže kao posledica hemijskih i fotohemijskih reakcija (Trumbulović-Bujić i Aćimović-Pavlović, 2008).

Posmatrano sa medicinske strane, sve lošiji kvalitet vazduha prouzrokuje čitav niz oboljenja: veći broj alergija kod ljudi, pogoršavanje astme, bolesti srca, rak pluća kao i mnoge druge bolesti. Posledice koje na zdravlje ljudi izaziva zagađenje vazduha mnogo je dva do tri puta veće nego što se smatralo u prošlosti. Naime, rizik od prerane smrti, za svako povećanje koncentracije čestica od 10 µg povećava se sa 11% na 17%.