1
UVOD
Vitamin C (
L - askorbinska kiselina, L - askorbat
) je vitamin koji je izuzetno bitan kod
ljudi i više životinjskih vrsta. U živim organizmima askorbat djeluje kao antioksidans, te štiti
tijelo od oksidativnog stresa. On je isto tako kofaktor u najmanje šest enzimskih reakcija, među
kojima je nekoliko reakcija kolagenske sinteze, čija se disfunkcionalnost manifestuje
simptomima skorbuta. Kod životinja, ove reakcije su posebno važne pri zarastanju rana i za
sprječavanje krvarenja iz kapilara.
Askorbat (jon askorbinske kiseline) je neophodan u nizu esencijalnih metaboličkih
reakcija kod svih životinja i biljaka. Njega formira velika većina živih organizama, sa
primjetnim izuzetkom grupe sisara, među kojima je većina slijepih miševa, zamorci i jedan od
dva glavna podreda primata, antropoidi (suvonosni majmuni) (tarsijeri, majmuni, čovjekoliki
majmuni i ljudi). Askorbinsku kiselinu isto tako ne sintetišu pojedine vrste ptica i riba. Svim
vrstama koje nemaju sposobnost sinteze vitamina C, neophodno je da ga unesu putem ishrane.
Dugotrajni deficit ovog vitamina se manifestuje razvojem skorbuta. Vitamin C je jedan od
najšire korišćenih prehrambenih aditiva. Preporučene doze se kreću u opsegu od 45 do 400 mg
na dan.
Vitamin C je čist L - enantiomer askorbata, dok suprotni D - enantiomer nema
fiziološkog značaja. L - askorbat je jak redukujući agens. Kada djeluje u tom svojstvu, on se
konvertuje u oksidovani oblik, L - dehidroaskorbat. L - dehidroaskorbat se može zatim
redukovati nazad u aktivnu L - askorbatnu formu dejstvom enzima i glutationa u tijelu. Tokom
ovog procesa formira se radikal semidehidroaskorbinske kiseline.
Slobodni radikal askorbata slabo reaguje sa kiseonikom, tako da se ne formira
superoksid. Umjesto toga, dva radikala semidehidroaskorbata reaguju i formiraju jedan
askorbat i jedan dehidroaskorbat. Uz pomoć glutationa, dehidroksiaskorbat se konvertuje nazad
u askorbat. Prisustvo glutationa je esencijalno, jer on omogućava obnavljanje askorbata i
poboljšava antioksidansni kapacitet krvi. Bez njega ne bi dolazilo do konverzije
dehidroksiaskorbata nazad u askorbat.
L - askorbat je slaba šećerna kiselina. On je strukturno srodan sa glukozom. Askorbat se
prirodno javlja vezan bilo za vodonični jon, dajući askorbinsku kiselinu ili za metalni jon,
formirajući mineralni askorbat.
3
Ako se ne uzima svakodnevno, dolazi do hipovitaminoze, odnosno nedostatka vitamina
C, što dovodi do pojave skorbuta u dužem vremenskom periodu. Postoje brojne pozitivne uloge
vitamina C u tijelu, što ga čini jednim od najproučavanijih i najpopularnijih vitamina danas.
Jedno od najvažnijih svojstava vitamina C je da djeluje kao izuzetno moćan
antioksidans jer uklanja veoma štetne slobodne radikale iz tijela. Pored toga, djeluje kao
kofaktor enzima uključenih u sintezu kolagena, karnitina i noradrenalina. Nadalje, vitamin C je
neophodan za rast i regeneraciju desni i krvnih sudova, ali i za apsorpciju gvožđa u krv. Takođe
je veoma koristan u prevenciji bakterijskih i virusnih infekcija jer jača imuni sistem.
Nedostatak ovog vitamina u organizmu doprinosi nastanku kancerogenih, endokrinoloških,
kardioloških i neuroloških bolesti.
2. STRUKTURA I SVOJSTVA VITAMINA C
Vitamin C je ketolakton sastavljen od šest atoma ugljenika, jedne keto grupe i četiri
hidroksilne grupe. Molekul vitamina C ima dva hiralna centra.
Slika 1. Struktura L - askorbinske kiseline
Hemijski naziv vitamina C je L-3-keto-treo-heksuronska kiselina, a pojavljuje se u dva
biološki aktivna oblika, u obliku L - askorbinske kiseline (H2A, redukovani oblik) i
dehidroaskorbinske kiseline (DHA, oksidovani oblik) . Jedan oblik vitamina C se reverzibilno
pretvara u drugi procesom oksidacije - redukcije, pri čemu i L - askorbinska kiselina i
dehidroaskorbinska kiselina zadržavaju aktivnost koja se pripisuje vitaminu C.
