ученицима   правила,   принципе   и   законе   и   објашњавао   их.   Ученици   су
могли да их репродукују или евентуално примене у новим ситуацијама.
Такав начин рада не иде у прилог развоју интелектуалних способности,
нити оспособљавању за самостално учење и обрзовање. Да би се то постигло
и   ученици   ставили   у   активан   однос   током   усвајања   нових   наставних
садржаја,   на   самом   почетку   обраде   треба   истаћи   проблем   и   подстаћи
ученике на његово решавање. То ствара услове да се боље усвоји наставна
грађа и да се боље развију мисаоне способности ученика. Из тих разлога,
савремена дидактика у први план истиче проблем развијања мишљења и
интелектуалних способности код ученика, тако да је проучавање проблема
који се односе на учење путем решавања проблема добија увек актуелно и
увек заокупља пажњу, како у теоријском тако и у практичном смислу.

Настава у којој се стварају проблемске ситуације и решавају

проблеми у највећој могућој мери активира ученике, јер се проблем не
може решити без потпуног ангажовања интелектуалних снага. Из овога
произилази да је један од важних задатака савремене наставе развијање
самосталног мишљења код ученика, за чију реализацију пажњу треба
усмерити не само на развијање способности за решавање проблема, већ и
на способности за уочавање проблема. Правилно уочавање проблема важно
је исто као и решавање проблема. Немогућност да се увиде проблеми за
последицу има појаву формализма у стицању знања, када ученик усваја