Finansijski menadžment

Uvod
Uloga finansija u održavanju finansijskog zdravlja preduzeća nikada ne može biti prenaglašena. Od svih područja u nekoj organizaciji, nijedno nema veću odgovornost za osiguravanje konstantnog fokusa na stvaranje vrednosti u organizaciji. Ova činjenica je posebno dobila na značaju u današnjoj eri globalne konkurencije gde spoljni činioci poput dramatične konkurencije među preduzećima, brzih i konstantnih tehnoloških promena, nestabilnosti kamatnih stopa i inflacije, deviznih kurseva, atmosfere opšte ekonomske nesigurnosti…. finansijskom menadžeru nameću potrebu za upravljanjem finansijama iz nove perspektive .
Ova nova perspektiva zahteva širenje fokusa ciljeva i funkcija finansijskog menadžmenta, i značajnog otklona od njegove dosadašnje tradicionalne uloge koja se do skoro svodila na obezbeđenje i izveštavanje finansijskih informacija, na kontrolu troškova, trošenja i upravljanje tokovima gotovine. Danas finansijski menadžer igra dinamičnu ulogu u razvoju moderne kompanije, a finansije počinju da grade više funkcionalni koncept stvaranja vrednosti. Odeljenje finansija postaje strateški partner u poslu preduzeća, opsežno doprinoseći stvaranju i nadgledanju vrednosti organizacije.

Kao što je već rečeno tradicionalna uloga finansija se svodi na domen kontrole. Aktivnosti su u najvećoj meri usmerene na izveštavanje, kontrolisanje različitih troškova i sa njima povezanih aktivnosti i na aktivnosti upravljanja rizikom. Međutim danas se od zaposlenih očekuje više. Očekuje se da da idu dalje od ovih tradicionalnih aktivnosti i postanu strateški partneri – lideri u doprinošenju evoluciji i rastu svoje kompanije i naravno konstantnom rastu njene vrednosti. Može se reći da su se finansije poput mnogih drugih funkcija unutar organizacije razvijale tokom vremena, prolazeći kroz četiri faze. U prvoj fazi finansije su se fokusirale na funkcije izveštavanja, i koncentrisale su se na izvođenje finansijskih izveštaja za
internu i eksternu upotrebu. Druga faza razvoja funkcije finansija je potaknuta rastom organizacije u celini i karakteriše je zadatak dizajniranja i uvođenja različitih kontrolnih mehanizama kao važne funkcije izveštavanja. Ovo podrazumeva praćenje različitih troškova, njihovu kontrolu i podnošenje izveštaja, što se takođe odnosi i na rizik. Sa povećanem kompleksnosti posla i relevantne informacije postaju ekstremno fragmentirane , usled čega finansije ulaze u treću fazu. Nastaje potreba za analiziranjem različitih delova informacija, sa osnovnim ciljem da se akcionarima pruži ujedinjena perspektiva koja će im pomoći u procesu odlučivanja. Ova funkcija podrazumeva suštinsko, duboko razumevanje posla, koje će biti u stanju da generiše učinkovitu analizu podrške odlučivanju. Tako u ovoj trećoj fazi razvijanje višestrukih perspektiva stvaranja vrednosti postaje imperativ. Četvrta i završna faza evolucije funkcije finansijskog menadžmenta ide dalje od domena analize i prelazi u domen strateškog partnerstva. Ovo podrazumeva potrebu da finansije svoje analize moraju efektno prezentovati drugim grupama u organizaciji, objasniti njihove posledice za odlučivanje i biti uverljive u donošenju odluka koje se moraju podudarati sa ciljem maksimizacije bogatstva
akcionara.