Građansko procesno pravo Jakšićeva skripta

Pojam Gradjanskog procesnog prava

• Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).
• Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava.
• Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku.
• Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.
• Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka.
• Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava.
• Ove dve grane prava stoje u interakciji.
• Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.
• Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu
• materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ).
• Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka.
• U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti.

SPOR I PARNICA

• Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.
• Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi.
• Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom.
• Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.
• Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno
• razresava.
• Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka )