VISOKA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA TRSTENIK
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA METOD NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
3
1. NAUKA
1.1. Pojam nauke
Nauka je skup metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i
onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti.
Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima,
činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem,
ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem.
Prema savremenim teorijskim nalazima nauka je relativno nezavisan, zatvoren i isključiv
sistem ideja, verovanja i prakse. Iz ovog proizlazi da je naučni rad, odnosno naučno mišljenje
samo jedan, specifičan, način razmišljanja i promišljanja, a cilj mu je da bude istinito –
istinoidno.
1.2. Nastanak nauke
Ime filozofija potièe od grèkih reèi philos (prijatelj), ili phileo (volim, težim za neèim) i
sophia (mudrost, znanje). Filozofija predstavlja težnju ka onoj vrsti znanja koja otkriva osnove,
prve principe stvarnosti na osnovu kojih se ona može objasniti, principe koji nam, takoðe,
omoguæavaju da upotrebom razuma (uma) argumentovano dokazujemo da su naše predstave o
stvarnosti istinite. Takav oblik saznanja naziva se teorija, i izvorno se ne razlikuje od nauke. U
stvari, filozofsko znanje pojavljuje se u evropskoj kulturi kao prvi oblika naučnog znanja.
Za svako naučno, a time i filozofsko znanje posebno su važne dve komponente: predmet i metod
istraživanja.Najšire shvaćen predmet
filozofskog istraživanja predstavlja sve ono što na bilo koji
način postoji kao stvarnost, ali ne kao ispitivanje svake pojedinačne stvari. Međutim, filozofi
nisu na isti način definisali ono što je u stvarnosti bitno. Zbog toga i ne postoji jedinstveno
određenje njenog predmeta. Sličan slučaj je i sa metodom - različiti filozofi oslanjali su se na
različite metode istraživanja (npr. dijalektiku, fenomenologiju, jezičku analizu ...).
Uprkos tome što ne postoji potpuna saglasnost oko određenja predmeta i metoda filozofije, ipak
se različita filozofska shvatanja uglavnom slažu da je filozofija racionalno (razumsko), metodsko
i sistematsko ispitivanje stvarnosti koje teži ka najopštijim saznanjima o najbitnijim pojmovima
u njoj. Filozofija pod tim pojmom podrazumeva:
životnu mudrost
razumevanje i objašnjenje sveta u celini
ispitivanje čovekovog položaja u svetu
ispitivanje čovekove potrebe za apsolutom (Bogom)
istraživanje vrednosti istine, dobra i lepote
VISOKA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA TRSTENIK
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA METOD NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
4
kritičko preispitivanje pretpostavki naših uverenja i znanja, kao i analiza osnovnih
pojmova pomoću kojih ih izražavamo
istraživanje pravila ljudskog razuma kako bi se unapredilo jasno mišljenje
Prema Aristotoelu filozofija je nauka koja ispituje prve principe i prve uzroke stvarnosti. Sve
nauke su, kaže on, potrebnije od nje, ali nijedna nije bolja.
Nauka se kao oblik društvene svesti relativno kasno pojavljuje i nastaje u odnosu na druge
oblike (religija, moral, umetnost), iako se njeni pojedini elementi nekih oblasti (fizika,
geometrija, matematika, medicina) pojavljuju veoma rano.
Treba pomenuti da su oblici društvene svesti moral, nauka, religija, umetnost, filozofija, i druge.
Najpre se tu pojavljuju prirodne nauke, kao što su: matematika, hemija, biologija, medicina, i
druge, a zatim i društvene nauke: pravo, sociologija, ekonomija, i druge.
Sve do 18veka sve discipline kako prirodne tako i društvene bile su pod okriljem
filozofije. Pojavi i nastanku nauke, predhodili su potrebni uslovi, a najpre ekonomski razvoj
društva i empirijsko iskustvo. To su, tako reći, brojna neprekidna ponavljanja u istorijskom sledu
događaja.
Pojedina naučna saznanja datiraju još iz 7v. (pre nove ere). To je period robovlasništva, kada je
filozofija bila nauka nad naukama. Pored filozofije, i nauka je trpela velike promene, a posebno
uticaj religije na filozofiju (naročito u srednjem veku, u periodu feudalizma). To je period
zastrašivanja, umrtvljenja naučnih otkrića i spaljivanja naučnika u svim oblastima života. Oni
koji se nisu pridržavali religijskih pravila, i zbog slobodnoumnog ponašanja, doživljavali su
proganjanje, zatvaranje, spaljivanje.
1.3. Razvoj nauke
Nauka kao i filozofija, stavlja čoveka u prvi plan, polazi od čoveka kao najrazvijenije
vrste na ovoj planeti i vraća se čoveku.
Međutim, da bi se promislila bit čoveka, prirode i društva i time ostvario stvarni pogled na
čoveka, prirodu i društvo valja uključiti, uvažavati i vrednovati i druge sisteme ideja, verovanja i
prakse – zdrav razum, religiju, ideologiju, umetnost itd. Jedino je time moguće izbeći i
prekoračiti do sada dosta prisutni neobični ugao posmatranja i promišljanja prirode, čoveka. i
društva. Ovo valja imati na umu zbog sledeće činjenice: "U odnosu na druge sisteme ideja,
verovanja i prakse - zdrav razum, religiju, ideologiju, umetnost i td. - nauka se razlikuje s
obzirom na: viziju sveta ( tzv. naučni pogled na svet), pretpostavke
od kojih polazi, metode
koje
koristi, istine
do kojih dolazi, merila
koja primenjuje, jezik
kojim govori, norme
kojih se
pridržava, racionalnost koju brani, funkcije
koje vrši, vrednosti
koje afirmira, kulturu
koju
stvara".
VISOKA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA TRSTENIK
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA METOD NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
6
osobama. Ali, za svojih 70 godina života napravio je mnogo više od toga - izumeo je uređaje
koji se koriste za lociranje ledenjaka, otkrivanje oštećenja sluha (audiometar) i detekciju metala.
Oprobao se i u eugenici, radio na razvoju hidroglisera i ranih modela aviona. Takođe je, kao
jedan od osnivača „Nešenal džiografika”, zaslužan za pokretanje istoimenog časopisa.
Džordž Vestinghaus
- mrežni sistem
Iako je većina zasluga pripala Edisonu, Vestighausu ne može da se ospori doprinos koji
je dao celom čovečanstvu. Dok je Edison tvrdoglavo insistirao na svom sistemu koji je bio
baziran na istosmernoj struji, Vestinghaus je uzeo Teslinu naizmeničnu struju i stvorio mrežni
sistem koji je svet uveo u moderno doba. Nakon energetskih sistema izumeo je vazdušnu
kočnicu za vozove, koja je znatno podigla sigurnost američkih železnica. Voleo je da
eksperimentiše, pa se zabavljao idejom da izradi perpetuum mobile, što, naravno, nije uspeo. Do
kraja života patentirao je 361 izum.
Džerom Džeri Hal Lemelson
- industrijski roboti
Ako niste sigurni ko Lemelson, pogledajte ovaj impresivan popis njegovih izuma:
automatizovana skladišta, industrijski roboti, bežični telefon, faks, videorekorder, kamera,
unutrašnjost „Sonijevog“ vokmena, razni medicinski instrumenti, metode ranog otkrivanja i
lečenja raka, dijamantni premaz na raznim alatima, kao i mnoge komponente koje se koriste u
potrošačkoj elektronici. Javnosti je bio poznatiji kao neumorni zagovornik prava nezavisnih
pronalazača, zbog čega je bio omražen među advokatima koji su se bavili patentima.
Heron Aleksandrijski
- primitivna parna mašina
Heron je najpoznatiji po izumu aeolipila - primitivne parne mašine. Da mu je palo na
pamet da ga iskoristi za obavljanje mehaničkog rada, do industrijske revolucije možda bi došlo
već 50. a ne tek 1750. godine. Ipak, zgodna naprava koja pomoću pare pokreće šuplju kuglu
pričvršćenu na osovinu za njega bila je samo igračka. Kao jedan od najvećih umova Rimskog
carstva, izumeo je i druge korisne stvari, kao što su pumpe, prve špriceve, fontane, orgulje koje
su pokretale vetrenjače i prvi automat koji je radio na kovanice. Svoje izume je doživljavao više
kao igračke - pa se nije posebno trudio da ih primeni van svoje kuće.
Bendžamin Frenklin
- gromobran
Malo ljudi zna da je neverovatno svestrani Frenklin (priznati autor i izdavač, satiričar,
politički teoretičar, političar, upravnik poštanske kompanije, naučnik, borac za građanska prava,
državnik i diplomata) bio i odličan pronalazač. Među njegove izume spadaju gromobran (koji je
spasao nebrojene živote), Frenklinova peć, staklena „armonika”, bifokalne naočare, pa čak i
savitljivi mokraćni kateter. Verovao je u slobodno korišćenje i deljenje izuma, zbog čega ih
nikada nije patentirao kao svoje. To je ujedno i razlog zašto ga ne pominju često na listama ovog
tipa.
Edvin Lend
- polaroid
Mladi fizičar iz Konektikata nije izumeo samu fotografiju, ali je zato izumeo ili
unapredio skoro sve u vezi s njom. Dok je još bio brucoš na Harvardu, 1926.godine, razvio je
VISOKA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA TRSTENIK
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA METOD NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
7
novu vrstu polarizatora, tanki plastični film koji je imao posebno usmerene kristale, i nazvao ga -
polaroid. Kasnije je, u saradnji sa drugim mladim naučnicima, isti proces primenio na filtere
svetla, optičke uređaje i razne procese koji su se koristili u filmskoj industriji, a zatim je osnovao
kompaniju „Polaroid”. Potpisan je ispod 535 patenata, a najpoznatiji je po prvom fotoaparatu
koji je automatski razvijao snimljene fotografije.
Leonardo da Vinči
- jedrilica, tenk i podmornica
Jedan od najvećih renesansnih umetnika imao je ideje koje su bile mnogo ispred
njegovog vremena, pa skoro da nijedan od njegovih izuma nikada nije konstruisan. I dok je
Leonardo bio odličan u smišljanju futurističkih mašina i u teoriji kako bi te mašine trebalo da se
naprave, nije se previše bavio njihovom izradom. Osim toga, bio je toliko svestran, da je često
prelazio s ideje na ideju pa mnogi izumi nisu dovedeni do realizacije. Ostajali su gotovo uvek na
nivou crteža. Leonardo je tvorac nekih od mašina savremenog doba kao što su jedrilica, tenk ili
podmornica.
Isak Njutn
Bio je engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof prirode, koji je danas
za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je 4. januara 1643. u Engleskoj,
a preminuo 31. marta 1727. u Londonu. Njegova studija Matematički principi prirodne filozofije
(lat. Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), objavljena 1687, koja opisuje univerzalnu
gravitaciju i tri zakona kretanja, postavila je temelje klasične (Njutnove) mehanike i poslužila
kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema
Keplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i
kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Ujedinjujuća i deterministička moć
njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma.
U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, značaj principa održanja impulsa i
momenta impulsa. U optici, on je napravio prvi praktični refleksioni (ogledalski) teleskop i
otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja (u
skladu sa tvrđenjem Rodžera Bejkona iz 13. veka). Njutn se snažno zalagao u prilog čestične
prirode svetlosti. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, proučavao brzinu zvuka i
predložio teoriju o poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za
otkriće infinitezimalnog računa. On je takođe izložio i uopštenu binomsku teoremu, razvijajući
na taj način tzv. „Njutnov metod“ za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima
razlaganja funkcija u redove.
Jovan Žujović
(1856-1936) utemeljivač geološke nauke u Srbiji, profesor Beogradskog
univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, političar, ministar, predsednik Srpskog
geološkog društva... Naučnik svetskog ugleda, bavio se i arheologijom, paleontologijom,
petrografijom i agrogeologijom. Posle završenog fakulteta na Sorboni i Antropološke škole, prvi
školovani geolog, arheolog i antropolog, postao je profesor geologije i mineralogije na
novoformiranoj Katedri za geologiju u Beogradu. Iz Pariza je poneo, ne samo savremeni pristup
nastavi, nego i polarizacioni mikroskop, što je tada predstavljalo revolucionarni preokret u nauci.
Sa izuzetnim elanom posvetio se geološkom proučavanju zemlje. Sa saradnicima je proučavao
minerale, stene, rude, fosile, mineralne vode i istovremeno definisao geološku terminologiju na
srpskom jeziku. Izradio je prvu geološku kartu Srbije, napisao nekoliko udžbenika, štampao
naučne radove u domaćim i stranim časopisima, osnovao Geološki zavod, pokrenuo stručni
časopis, formirao Srpsko geološko društvo...Kada je 1905. godine osnovan Beogradski
univerzitet, Jovan Žujović je bio jedan među osam predavača, koji su birali ostali nastavni kadar.
