Istorija Balkana

OD BERLINSKOG KONGRESA DO
1900. GODINE – DEO I
Istočna kriza i njene posledice ponovo su donele velike promene na Balkanu,
pošto su sile na sebe preuzele da unesu nešto reda u tok konačnog raspadanja osmanske vlasti
na prostranim krajevima evropske Turske.
Koliko god da je takvo mišljenje postojalo u nekim krugovima, Rusija nije 1877.
pošla u rat protiv Turske rukovoĎena panslavističkim motivima. Panslavizam nikada nije bio
snaţan onoliko koliko su se njegove pristalice nadale ili protivnici pribojavali. Rat i
diplomatsku krizu izazvale su meĎunarodne prilike od kojih je neodvojivo bilo austro–rusko
suparništvo u vreme kada su se i Habzburzi i Rusija ponovo okrenuli Balkanu.
Suprotstavljenost dveju sila nastavljena je i posle 1878, uprkos jasno razgraničenim sferama
njihovog uticaja, ali su one nastavile da saraĎuju radi odrţavanja mira na Balkanu, jer ni jedna
ni druga nisu ţelele poremećaje koje su sobom nosili balkanski dogaĎaji.
Rusija se učvrstila na istočnoj polovini Balkana, Austrougarska na zapadnoj, nijedna
zadugo. Rusija je smatrala da su kao stvarni pobednici izašli Habzburzi (i Britanci).
Austrougarska je preuzela veliki deo evropske Turske koji su okruţivali njeni juţnoslovenski
posedi. Nastojala je, takoĎe, da diplomatskim i trgovinskim vezama, nadgleda svoje, sada u
potpunosti nezavisne, balkanske susede, kraljevine Srbiju i Rumuniju. One su stvarale
sopstvene nacionalne drţave, zbog čega su mogle da utiču na stabilnost i ravnoteţu Dvojne
mo-narhije, preko njenih juţnoslovenskih i rumunskih podanika koji su većinom ţiveli u
Ugarskoj.
Osmansko carstvo izašlo je iz kriza ozbiljno oslabljeno. Bugarska, poslednja
pridodata balkanskim drţavama, radila je na tome da prevaziĎe sva ograničenja koja joj je
name-tao Berlinski ugovor — trenutna podela na dve provincije koje su u različitom stepenu
bile vezane za Carigrad, ruska vlast nad njima i stvarni uticaj preostalog sultanovog
suvereniteta. Bugarska nije zaboravila sanstefansku viziju velike Bugarske, u kojoj se nalazila
i Makedonija. Osmanska kontrola nad središnjim balkanskim oblastima nailazila je na sve
veće prepreke, pošto su se o naklonost njihovih stanovnika otimali suparnički nacionalizmi.
TakoĎe, nije lakše bilo ni drţati Albaniju.
Na juţnom kraju Balkana Grčka se graničila s osmanskim zemljama. U Grčkoj je
ţivela samo manjina Grka, dok je većina ostala pod turskom vlašću. Grčka je bila najstarija
balkanska drţava, ali je njena nezavisnost i pored toga ogra-ničavana i sputavana, i nije to
činila samo Turska već sve sile, naročito Britanija.